Author Topic: Zlatno doba SF-a  (Read 59384 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Zlatno doba SF-a
« on: 07-05-2009, 20:30:43 »
Zlatno doba naučne fantastike je period koji se proteže od tridesetih do pedesetih godina prošlog veka i otvorio je niz tema kojima se naučna fantastika i danas bavi. Pisci tzv. "Zlatnog doba" - Bredberi, Klark, Asimov, Bliš, Vens i Hajnlajn - ostavili su neizbrisiv pečat na svetsku kulturu, a i na dans aktuelne pisce: Stirlinga, Martina, Ejbrahama, da ne nabrajam dalje.

Sve do skora, fantastika u Srbiji bila je gotovo isključivo zastupljena piscima zlatnog doba. Uz neke male izuzetke, jedino je edicija "Znak Sagite" predstavljala čitaocima fantastiku tzv. "Novog talasa", te je samim tim bilo neizbežno da i naši pisci budu pod debelim uticajem "stare škole". Kada pogledam do sada objavljene naslove u "Fantastičnoj biblioteci", čini mi se da je Radmilo Anđelković dete zlatnog doba, dok je Jakšićev "Severnjak" roman koji komotno može da se strpa na policu pored Zelaznija i ostale pisce novog talasa.

Da li grešim?

Svejedno, otvorio sam ovu temu da bih se bavio najznačajnijim piscima zlatnog doba - svakim ponaosob - i time kako su uticali na naše čitaoce i pisce. Voleo bih da se uključi što više iskusnijih članova, koji su se sa ovim piscima susretali na počecima svojih spisateljsko-čitalačkih karijera. RAzlog za sve ovo: pa, svetska fantastika, naročito naučna, vraća se temama i stilu kojima su se bavili pisci zlatnog doba, što znači da te teme svakako nisu izgubile na aktuelnosti.
Sebarsko je da budu gladni.
First 666

Boban

  • 3
  • Posts: 22.666
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #1 on: 08-05-2009, 02:23:33 »
Vraćanje na stare teme meni pre znači da su se nove ideje potrošile ili da nove generacije nemaju toliko mašte.
Prežvakavanje već urađenog da bi se odradilo na drugačiji način je samo nemoć pojedinaca, nikako njihova prednost.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 28.512
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #2 on: 08-05-2009, 08:52:20 »
Da li grešim?

Grešiš. Otvori topik "Zlatno doba domaćeg SF", ako smeš. ;)

Boban ima pravo.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.617
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #3 on: 08-05-2009, 09:13:32 »
Takozvani pisci zlatnog doba naučne fantastika sasvim sigurno imaju značajan uticaj na svetsku fantastiku, a samim tim i na domaću naučnofantastičnu scenu. Međutim, taj uticaj ne sagledavaš na pravi način.

sve do skora fantastika u Srbiji bila je gotovo isključivo zastupljena piscima zlatnog doba.

Netačno. Može se reći da je na našim prostorima uticaj takve vrste naučne fantastike kulminirao sa "Kosmoplovom", a da je to već polako prestajalo da bude tako tokom sedamdeestih. SIRIUS, koji počinje 1976. i koji je bio tada ključno mesto za objavljivanje domaće naučne fantastike, već povremeno objavljuje pisce novog talasa, tako da se uticaj oseća i na naše pisce.

Zaista mi nije jasno šta u "Rašanima" može da te navede na to da kažeš da je Radmilo bliži od Jakšića "zlatnom dobu"? Jesi li ih uopšte čitao?







Mica

Milosh

  • 5
  • 3
  • Posts: 7.792
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #4 on: 08-05-2009, 09:20:33 »
Zaista mi nije jasno šta u "Rašanima" može da te navede na to da kažeš da je Radmilo bliži od Jakšića "zlatnom dobu"? Jesi li ih uopšte čitao?

Da, i meni ovo nije jasno, a baš nedavno sam pročitao oba ova romana.
"Ernest Hemingway once wrote: "The world is a fine place and worth fighting for." I agree with the second part."

http://milosh.mojblog.rs/

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #5 on: 08-05-2009, 12:15:41 »
Moja greška. Nisam mislio na "Rašane", već na "Legiju Ida". Ali ne slažem se sa Bobanom da su ideje istrošene, ili da nove generacije pisaca nemaju dovoljno mašte. Pre bih rekao da ljudi čeznu za jednostavnijim vremenom i manje komplikovanim životom.

Očigledno grešim kada je reč o prisustvu pisaca zlatnog doba u domaćem izdavaštvu, ali moram da istaknem da je mojoj generaciji i mlađima od mene poznavanje fantastike ograničeno na "Polaris" i "Znak Sagite". Upravo je stoga ova tema potrebna, da bi se mlađim čitaocima skrenula pažnja na ono što su propustili, a da to i ne znaju.

Na kraju, Radmilo, bilo bi krajnje besmisleno da ja otvorim "Zlatno doba domaćeg SF", kada ste tu ti, Mića i ostali stariji članovi. Šta ja imam da kažem na tu temu, kada ništa od toga nisam čitao. Bolje bi bilo da upravo na ovoj temi napišeš šta imaš o zlatnom dobu domaće fantastike - ako ni zbog čega drugog, a ono da bih bar ja znao šta da jurim po starinarnicama, ako nikoga drugog ne zanima. Mada, mislim da bi se mnogi iznenadili brojem čitalaca koji se zanimaju za domaću fantastiku.
Sebarsko je da budu gladni.
First 666

Boban

  • 3
  • Posts: 22.666
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #6 on: 08-05-2009, 12:30:43 »
Znaš li ti zašto se to uopšte zove "zlatno doba"?
Hajde da prvo to raščistimo.
Google je čudo, za dve sekunde dobiješ odgovor na bilo koje pitanje; ali treba to umeti razumeti i staviti u pravi kontekst.
Dakle, pravo pitanje je šta "zlatno doba" realno predstavljalo, ne šta mi danas mislimo da je to bilo.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.617
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #7 on: 08-05-2009, 13:10:38 »
Ja "zlatno doba SF-a" doživljavam kao jedan kulturni fenomen koji je započeo u SAD kasnih tridesetih i završio sredinom pedesetih. Naučna fantastika je tada, od jednog literarno bezvrednog žanra objavljivanog u petparačkim časopisima i pisana od strane književno veoma skromno obrazovanih autora, postepeno se uzdigla do literature koja poseduje dosta osobina onoga što bi se moglo nazvati "književnom maticom".
Taj termin, naravno, podrazumeva i ono što prevazilazi samo književno stvaralaštvo, pa delimično obuvata i onaj širi društveni kontekst o kome je Monja pisao u nastavcima na ovom forumu: porast interesovanja za SF poklapa se sa porastom interesovanja za nauku, kosmičke vizije budućnosti čovečanstva, itd. itd.
Mica

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.617
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #8 on: 08-05-2009, 13:21:42 »
Pre bih rekao da ljudi čeznu za jednostavnijim vremenom i manje komplikovanim životom.

Ovo je osnovni problem koji oslikava moje nerazumevanje novog vremena. Čitavog života smatrao sam da budućnost treba da donese nova saznanja, nove poglede, posmatrao civilizaciju kao neprekidnu težnju ka nečemu novom. Pošto je život komplikovana rabota, smatrao sam da je dužnost svakoga od nas da pokuša da razume sve složenija ustrojstva, sve raznovrsnije procese.

A mi se sada vraćamo unazad. Juče sam na SF-sajtu pročitao hvalospev čoveku koji je objavio roman u kome je prepričao Eneidu, ali prostim rečima, da je svi mogu razumeti. Jebem li ga, ja takvu potrebu ne razumem...

Zato i ne mogu da razumem ljude koji imaju potrebu da čitaju beskrajne tomove fentazija... Eskapizam je zanimljiva pojava, ali, naprosto, nije za mene...

Mica

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #9 on: 08-05-2009, 13:42:32 »

Ovo je osnovni problem koji oslikava moje nerazumevanje novog vremena. Čitavog života smatrao sam da budućnost treba da donese nova saznanja, nove poglede, posmatrao civilizaciju kao neprekidnu težnju ka nečemu novom.

Koliko juče pričao sam sa jednim čovekom koji je pratio sletanje na Mesec - i razočaran je. On je očekivao da za svog života vidi podvodne gradove, kolonije na Mesecu i Marsu, koješta još nešto - a ništa od svega toga nije dobio. Možda je i to deo razloga zašto se neki savremeni pisci okreću starim temama. Trenutno najpopularniji sf romani bave se kloniranim svemirskim pešadincima (Kentova Clone Republic), ili istraživanjem svemira više nalik Barouzovom nego Simonsovom (Stiv Stirling, Lords of Creation). Dominacija epske fantastike već je stvar prošlosti. Očigledno je da je Džordanova smrt i Martinov povratak sf temama označio kraj te ere.
Sebarsko je da budu gladni.
First 666

Boban

  • 3
  • Posts: 22.666
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #10 on: 08-05-2009, 14:01:36 »
Ne razumem dokle ćeš da pominješ Džordana koji kao pisac fantastike nije ni u najboljih sto... on je bio trenutno populrana u jednom momentu koji je tebi prirastao za srce, ali sumnjam da će ga iko čitati za 20 godina.

Zlatno doba kada se dešavalo, nazvano je zlatno jer je postojalo stotine časopisa koji su se bavili naučnom fantastikom, na svakom koraku, prodajna mesta su bila iskićena raznim oblicima SF-a. E, sad, što je to doba iznedrilo neke dobre pisce, samo je kolateralna šteta. Autori koji su tada bili najtraženiji i najčitaniji, uglavnom su potpuno zaboravljeni, osim u naučnoj i enciklopedijskoj literaturi.

Svako doba ima svoje heroje. najtraženije stvari su one koje pišu o onome o čemu masa mašta; nekada su to bili svemirski letovi, pa kiberbudućnost, povratak magije, svako doba donosi nešto novo. Serijale su isforsirale velike izdavačke kuće, ali to može biti kraj interesovanja. Pa pogledajte šta je uništilo klasičan horor i izrodilo ga u nešto drugo. Serijali. Smehotresni nastavci su potpuno urušili sliku koju su horori gradili decenijama. Želja mnogih da stvore delo kompleksnije i obimnije od Gospodara prstenova urušava taj žanr i može da proizvede da nadolazeće generacije neće hteti ni da pogledaju ta dela.
Sem u istoričarsko-bibliografskom smislu, dela "zlatnog doba" naučne fantastike su potpuno irelevantna. Svet ide dalje; ljudska interesovanja se menjaju; iste teme koje su prežvakavane mnogo puta, prošle su i kroz novi talas i kiberpank i fentezi, pa će sada naplaviti magne i ko zna šta nas sve čeka u budućnosti.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #11 on: 08-05-2009, 14:35:58 »
Ako misliš da sam prevodio samo one pisce koji mi se dopadaju - grdno se varaš. Džordan je značajan pisac za fantastiku devedestih, ali daleko od toga da je među meni omiljenima. Kad smo kod tih debelih i bradatih, dao bih 10 Džordana za jednog Stirlinga, što sam tebi bar tri puta potanko objasnio, iz čega sledi da me zajebavaš, ili si izlapeo. Nadam se da me zajebavaš, pošto kažu da je memory second thing to go.

A da su dela zlatnog doba relevantna pokazuje podatak da niču edicije posvećene upravo takvim književnim proizvodima i reprintima starih romana. Na kraju krajeva, i ti si objavio "Nekronomikon". Lavkraft nije pisao sf, ali unatoč tome spada u pisce koji su bili aktivni u to vreme, a danas je popularniji nego ikada. Sve je veće zanimanje i za Li Breket, Bredberija i Vensa, recimo.
Sebarsko je da budu gladni.
First 666

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.617
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #12 on: 08-05-2009, 14:56:44 »
Dobro, kakve ima veze Lavkraft sa "Zlatnim dobom"?
Džek Vens je beznačajan pisac, kao i Li Breket.
Meni zaista nije jasno zašto bi neko danas čitao njihove besmislene serijale...


Mica

mac

  • 3
  • Posts: 11.967
    • http://www.facebook.com/mihajlo.cvetanovic
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #13 on: 08-05-2009, 15:00:40 »

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #14 on: 08-05-2009, 15:25:50 »
Dobro, kakve ima veze Lavkraft sa "Zlatnim dobom"?
Džek Vens je beznačajan pisac, kao i Li Breket.
Meni zaista nije jasno zašto bi neko danas čitao njihove besmislene serijale...

Lavkraft je objavljivao tridesetih godina prošlog veka, zar ne? Za zlatno doba značajan je po uticaju koji je imao na tadašnje pisce. A Vens je sve samo ne beznačajan, naročito u današnjem trenutku. Da nije bilo Vensa, ne bi bilo ni D&D-a ili WoW-a i svetska fantastika bi se potpuno drugačije razvijala, naročito tokom osamdesetih.
Sebarsko je da budu gladni.
First 666

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.617
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #15 on: 08-05-2009, 18:40:13 »
Zlatno doba počinje negde sa dolaskom Kempbela na mesto urednika Astoundinga, što se zbilo negde 1938-39. Lavkraft nema nikakvog uticaja na ono što se naziva Zlatnim dobom SF-a.

Vens je minoran pisac i to što ga je tvorac D&D čitao i pozajmljivao od njega fazone koje je ubacivao u igrice govori upravo ono što sam i pokušavao da objasnim kasnijim postovima...

Ako je Vens budućnost fantastične književnosti, onda je bolje da svi zajedno sledimo leminge...
Mica

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 28.512
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #16 on: 09-05-2009, 15:47:03 »
Lično, ne dam ni cvonjka (što rekao Klerk Gebl) za Zlatna doba američkog SF. To što vi nazivate Zlatnim dobom, bila je propulzija konjukture SF na američkom tržištu. I, zaista, ne zanima me prošli vek. Ne zanima me ni ovaj milenijum u SAD. To je izdavački prostor, a oni koji se bave sa SF-om u Srbiji, oštećeni su Mićinim i Bobanom otezanjem sa bibliografijom. Da, Mićo, uzeo si na sebe da budeš arbitar u domaćoj fantastici i dopuštaš da o našem "Zlatnom dobu" nema ničega. Zato u Sloveniji imamo debilni pregled "Srpske fantastike" i zato se učesnici na marginalnim konkursima u Srbiji bune kad im kažeš da nešto, jednostavno, ne valja. I treba da te trte zbog toga na Art-Animi, posebno onaj AR, jer dozvoliš sebi žiri od dva člana (!) i da Milan Urošević drži lekcije o pisanju, a sam nije "položio završni ispit".

I, onda, Nightflier potegne temu. Mada misli da zna - ne zna. Sve je sam saznao, ako je saznao. I u pravu je kad kaže da mladi u Srbiji ništa ne znaju o domaćim SF piscima. Zaboravio si da im kažeš. To je tvoj zadatak i zbog toga je otvoren podforum "bibliografija" - prazan. Zašto bi Slovenci znali nešto više nego za Ivana Vukadinovića i Psyho-e? Drnda me kad ponovo počneš da trtljaš kad je počelo "Zlatno doba" u SAD. Bio si u Zagrebu i nisi pitao zašto su njihovi konkursi samo za tekstove na hrvatskom, a naši su za sve. Zašto si, uopšte, išao u Zagreb?

Domaća fantastika je prepuštena Igrošancu, Lujakovoj, Pavlu Zeliću i drugim nekompletiranim autorima. Da li treba ja da otvorim "bibliografiju", pa da lupetam o našem "Zlatnom dobu", o usponu i padu? Najkompletniji od klinaca, Nightflier, ne razlikuje "pulp" od ozbilnje fantastike. Šta misliš da znaju ostali? Razmisli malo da li su te drugi uterali u poziciju u kojoj se nalaziš ili si se sam u nju smestio. Hiljadu puta sam ti rekao da posao sa bibliografijom nikada nije gotov i da živi samo ako se neprestano dograđuje postojeći osnov. Tražiš fragmente po marginama domaće fantastike, a svet ide dalje. Ti bar znaš da se margine daju podseći, pa kome je do margina nek' ore po njima.

 
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #17 on: 09-05-2009, 17:27:59 »
Ne da ne razlikujem "palp" od "ozbiljne" fantastike, nego sam jednostavno trenutno zaglavio u "palpu". U osnovnoj i srednjoj školi čitao sam Farmera, Zelaznija, Asimova, Herberta, Bredberija i sva izdanja "Kentaura", "Polarisa" i "Znaka Sagite" kojih sam mogao da se dočepam. Moje iskustvo sa domaćim piscima počelo je i završilo se sa "Crnim cvetom" i "Svom vučjom decom" - to mi je bilo dosptupno. Od '99. do '09. bio sam okrenut mahom epskoj fantastici - a sada počinju da me privlače pisci od kojih je sf otpočeo, ali i domaći pisci. Kojih nema ni od korova. "Grbovnik" ne može da se kupi, a do "Fantastične biblioteke" to je bilo jedino delo domaće fantastike koje me je zanimalo. Razne psihoe i slična bulažnjenja ne želim da spominjem. Ova tema ne mora da se odnosi samo na zlatno doba sf-a u Americi. To zlatno doba, možda u nekom drugom trenutku, postojalo je i u Rusiji i Srbiji. Jesu li braća Strugacki stvarali u vakuumu? Šta se kod nas objavljivalo i pisalo pre "Polarisa"? Na ta pitanja ja ne mogu samome sebi da dam odgovor, te stoga pitam. Tragično je da su mi out of print (doskora) romani Li Breket dostupniji nego oni R. Angelakisa. Zapravo, dela ovog potonjeg uopšte mi nisu dostupna.

A o Vensu... Ne sećam se da sam rekao da je Vens budućnost fantastike. Sam po sebi možda nije tako značajan (u Srbiji), ali toliko ga poznatih i priznatih pisaca spominje kao svoj uzor (ceo Critical Maas), da je samo Hajnlajn po tome zastupljeniji u zahvalnicama. Vensov i Lajberov uticaj na u odnosu na njih potonja pokolenja pisaca danas se izuzetno oseća. Apsolutno najveća imena današnje kako epske tako i naučne fantastike (pa delimično čak i urbane fantastike i horora) grade svoje svetove na temeljima koje su postavili pisci zlatnog doba. To ih, bar po meni, čini značajnim. Sem toga, broj objavljenih naslova u ediciji "Polaris", koja je najdostupnija srpskim čitaocima, pa samim tim i najuticajnija, a čiji su autori pisci zlatnog doba nameće potrebu da se o njima porazgovara - makar zaista bili nebitni, prežvakani i pregaženi.

Naravno, klanjam se mudrosti starijih - ali voleo bih da dobijem kakve upute šta da čitam ako već ne te "besmislene serijale". Voleo bih da čujem šta ste vi čitali kada ste imali dvadesetak godina. Možda se to čini kao izlizana i istrošena priča, ali moram da podsetim na to da su dozrele nove generacije čitalaca - iz kojih će se izroditi i po koji pisac - kojima bi bilo korisno da tu priču čuju. A ako ne ovde, gde drugde?

Sebarsko je da budu gladni.
First 666

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 28.512
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #18 on: 09-05-2009, 17:53:16 »
Nisi mi ti bio u planu, ali ću ti odgovoriti:

Sa dvadeset sam čitao Zoranov izbor. Sa četrdeset Bobanov. Nikada nisam mnogo voleo originale jer mi razbijaju ritam koji pisac očekuje u čitanju. Danas čitam čitam naučne i pseudo-naučne studije da ispratim nove trendove u nauci (one ne ometaju dobro čitanje) i domaće pisce u pokušaju. Pokušavam da ispravim krive Drine u dve svoje knjige, koje bi trebalo da pokažu prelaz iz "pulp"-a na kvalitetniji nivo. Dobićete ih ove godine kao "Letopise svemirskih Cigana" - "Taborske priče" i "Legija Ida". Radoznali će moći da uoče transformaciju.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Cornelius

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.599
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #19 on: 09-05-2009, 19:53:46 »
Moja greška. Nisam mislio na "Rašane", već na "Legiju Ida".

Nisi pazljivo citao "Legiju". Taj roman ima samo formu spejs-opere, dok je autorov cilj mnogo kompleksniji. Nije u pitanju puka zabava i izmisljanje novih svetova kao kod Nivena.
Je n'ai aucune confiance dans la justice, même si cette justice est faite par moi.

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.617
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #20 on: 10-05-2009, 00:43:30 »
Vidi, Radmilo, zaista ne znam odakle ti ideja da sam ja uzeo na sebe da budem arbitar u domaćoj fantastici. To što kažeš je veoma ružno.

Ja iskreno pokušavam svima koji me zamole da pomognem u akcijama koje vode za promovisanje domaćeg fantastičnog stvaralaštva. Nisam ja molio Igrošanca da me stave u žiri za svoj konkurs. Igrošanac je zapao u probleme zbog drugih ljudi. Šta je trebalo da uradim? Da ga ostavim? Ja ću uvek radije da pojedem vreću govana, nego da čoveka ostavim na cedilu. Drugima neka je na čast što tako postupaju. Ja nemam problema sa tim...

Bibliografija nije gotova i zato nije objavljena. Ja nemam fizičkih mogućnosti da to obavim. Boban i ja smo dali mlađima sve što smo uradili od bibliografije da stave na sajt i oni ne uspevaju da to obave, jer je to veliki posao koji prevazilazi pojedinačni entuzijazam. Ja toliko entuzijazma nemam jer moram da radim. Ja ne živim od naučne fantastike.

U UBIQ-u br. 4 objavljen je moj tekst Prilog za istoriju srpske naučen fantastike u kome sam na oko 55 kartica kazao ono što sam umeo o istorijatu domaćeg SF-a i srodnih žanrova (fantasy, horor...). Na ovom sajtu je objavljena ta vest, na Art-animi je objavljena ta vest. Pričali smo o tom tekstu puno puta na ovom forumu, ali kada je objavljen, niko nije našao za shodno da to prokomentariše. Međutim, za razliku od tebe, ja ne mislim da ću tim tekstom nešto promeniti. To malo kog više intersuje...



Mica

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 28.512
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #21 on: 10-05-2009, 08:18:23 »
Vidi, Radmilo, zaista ne znam odakle ti ideja da sam ja uzeo na sebe da budem arbitar u domaćoj fantastici. To što kažeš je veoma ružno.

Izvinjavam se. "Primio si na sebe ulogu..."

Ja nisam video UBIQ 4. Niko ovde nije video taj tekst, osim tebe i, možda, Bobana. Kako bi taj tekst promenio nešto, ovde? U Hrvatskoj su informisani tim tekstom, čitao sam i kako su u Sloveniji "informisani". Poznat nam je "stav" ABN-a, a ZŽ nema mišljenje o domaćoj fantastici. Da li smem da budem frustriran ovim okolnostima?
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.617
Q
« Reply #22 on: 10-05-2009, 09:08:00 »
Velika razlika.  :(

Smeš. Ali i činjenicom da tamo preko postoji interesovanje za izučavanje teorije fantastične literature i njene istorije na ovim prostorima. Ljudi imaju književni časopis u kome objavljuju takve članke. Ako kod nas nema interesovanja za tako nešto, ja tu malo toga mogu da učinim. Hrvatska nije preko sveta. UBIQ se može ovde nabaviti. Pitaj Žiljka i Macana koliko je prethodnih brojeva UBIQa prodato kod nas, pa od toga oduzmi jedan ili dva koja ja kupim.

Pre mesec dana je u Srbiji objavljena knjiga Darka Suvina - Naučna fantastika, spoznaja, sloboda - zbirka teorijskih radova od SF-u jednog od vodećih svetstih izučavalaca ove literature. Da li je ovde iko pokazao ikakvo interesovanje za to. Ako se javi više od pet ljudi koji su kupili ovu knjigu, ja vodim sve u ponedeljak na piće...



Mica

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 28.512
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #23 on: 10-05-2009, 11:26:43 »
Da li to treba da znači da moram iz Hrvatske da naručim tekst o SF-u u Srbiji, napisan od strane Srbina koji živi u Beogradu? :o

Tvojih 55 kartica je manje od polovine Emitor-a i pročitalo bi ih isto toliko ljudi koliko i u Hrvatskoj. Ja sam tako uradio sa svojim tekstovima vezanim za SF. Miloš bi ti bio zahvalan.

Jel' to Suvin napisao nešto o SF-u u Srbiji?  :idea:
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

zakk

  • Očigledan slučaj RASTROJSTVA!
  • 3
  • Posts: 10.898
    • IP Tardis
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #24 on: 10-05-2009, 11:46:45 »
Scallope, izađi malo iz ljušture. Insistiraš na stvarima koje nisu realne ili su pogrešne.

Očekuješ od Miće da bitnu stvar objavi u Emitoru, a ti taj isti Emitor ne smatraš relavantnim delom svoje bibliografije. Sredi aršine. A u Emitoru će već biti.

Zašto je bitno ko je objavio a ko je napisao tekst o SFu u Srbiji, kad je onaj ko je objavio trenutno i 1) jedini koga tako nešto zanima i 2) zapravo kvalitetna publikacija kojoj se malo toga može zameriti; a napisao čovek upućen i kompetentan?

Apsolutno me ne zanima odakle je ko.

I ne moraš da naručiš iz Hrvatske, možeš sa Novog Beograda: http://www.alanford.co.rs/
Why shouldn't things be largely absurd, futile, and transitory? They are so, and we are so, and they and we go very well together.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 28.512
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #25 on: 10-05-2009, 14:22:08 »
Da li zaista misliš da možeš da mi objasniš šta je bitno, a šta pogrešno?

Ja sam smatrao da je bitno da "Samo fikcija" bude dostupna, ali i dalje nije deo moje bibliografije.

Bitno je, jer sam čitao slovenačku verziju naših događanja, idiotsku od početka do kraja. I, ja sam deo teksta o SF u Srbiji, a ti nisi, pa ne možeš ni da razumeš zašto je bitno da to bude objavljeno i u Srbiji. Zašto se, uopšte, petljaš u ono što ne razumeš? Šta ti braniš od mene? Miću? Emitor? SF? Nightflier je jasno napisao da mladi ne znaju ništa o domaćim piscima. Da li misliš da mi to mišljenje prija? Niko ne zna za Ćurčića, za Bobana (osim da je napisao Crni cvet i objavio gomilu dobre fantastike), za Jakšića, za Lazovića, Nešića, mene. Još stojim i imam svoj stav.

Ne pada mi napamet da naručujem iz Hrvatske kad autora imam u Beogradu. Mića jeste najupućeniji u domaća dešavanja i hoću da vidim taj tekst. U Emitoru. Da li je to previše od mene?
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Cornelius

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.599
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #26 on: 10-05-2009, 14:39:32 »
Mica, kao apsolutni vlasnik sopstvenog teksta o srpskom SF i F stvaralastvu, mirno moze da ga objavi i u Emitoru. Ako nece da se zameri redakciji Ubiqa, onda malo izmeni tekst, prekroji ga, udari razlicite medjunaslove i nema ljutnje. Licno, smatram da bi bilo lepo videti taj tekst u Emitoru kome, inace, nedostaju solidni tekstovi iz teorije i istorije. Pretpostavljam da bi vise nas volelo da procita Micin tekst.
Je n'ai aucune confiance dans la justice, même si cette justice est faite par moi.

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #27 on: 10-05-2009, 15:14:51 »
Kao predstavnik tih mladih (mada, čisto sumnjam da sa tri banke mogu da se smatram takvim) moram reći da bih i ja jako voleo da vidim taj tekst - možda u nekom izmenjenom i dopunjenom obliku - pa ako ne u "Emitoru", a onda na forumu. Sad, kao neko ko zaista živi od fantastike i redovno osluškuje čitalaštvo, moram reći da popriličan broj čitalaca zanima domaće stvaralaštvo. Jednostavno, sazreli su kao čitaoci i počeli su da se okreću i panslovenskoj i srpskoj fantastici. Nadam se da mi neće biti zamereno na uobraženosti, ali čini mi se da je moja tema o novim knjigama poprilično čitana. Da je, možda, ta knjiga gospodina Suvina tu najavljena, možda bi više ljudi čulo za nju. Ja nisam čuo. Da jesam, svakako bih je stavio na spisak za kupovinu. I svakako bih voleo da vidim tekst sa naslovom "Zlatno doba SF-a u Srbiji". Ja sam na ovom forumu balavac, a verovali vi ili ne, među prevodiocima i "piscima u pokušaju", ako sam dobro citirao RAdmila, ima onih koji me smatraju iskusnim starim vukom  :x. Ja bar uviđam nagoveštaje da je pre mene nekoga bilo i da su ti neki nešto i radili. Mislim da je jako važno da se teorijski tekstovi o domaćem sf-u i uopšte fantastici u Srba učine što dostupnijim.
Sebarsko je da budu gladni.
First 666

zakk

  • Očigledan slučaj RASTROJSTVA!
  • 3
  • Posts: 10.898
    • IP Tardis
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #28 on: 10-05-2009, 19:52:00 »
@Scallop
Mogu da pokušam da ti ukažem da ti je nastup loš.

Od objašnjavanja bilo čega odustajem.
Why shouldn't things be largely absurd, futile, and transitory? They are so, and we are so, and they and we go very well together.

Eriops

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.237
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #29 on: 11-05-2009, 01:37:31 »
Mene je oduvek interesovalo to zlatno doba, ko ga predstavlja i dokad je trajalo..
Ja sam sf upoznao najvise preko prica iz Siriusa, a od knjiga , dela Isaka Asimova su mi svakako
probudila zelju za ovim zanrom, onda su tu Klark, Herbert, Niven, braca Strugacki, Kliford Simak.
Mada prva sf knjiga koju sam procitao, datira jos iz mog detinjstva.
Zove se Zvezda Kec, rus je autor, ali ne mogu da se setim imena. Ja sam tu knjizicu jako
voleo, mada bi verovatno danasnjoj deci bila dosadna.
Definitivno ja volim " meksi " sf, bez previse tehnologije, fizike, komplikovane nauke..
Sto se tice zelja za jednostavnoscu, mislim da je razlog stresan i komplikovan zivot
danasnjeg coveka, koji mnogima i ne ostavlja vremena za citanje, a ako vec citaju hoce da
to bude nesto sto ce moci lako da svare, bez velikog opterecenja.
Ja nisam protiv ozbiljnih sadrzaja i poruka u knjigama, i volim ih, jedini moj uslov je da to bude
prezentovano jasnim i citaocu razumljivim jezikom.
Ali kad pisac pise , tako da uz svu koncetraciju i zelju ne mozes da pojmis njegovo delo, uz
filozofiju kojom kao da pokusava da dokaze intelektualnu superiornost nad citaocem, nema sanse
da to dovrsim, ostavljam.

Nightflier je u pravu, citaoci sazrevaju, i ne kupuju vise olako svakakva smeca od serijala.
I zanima ih i domaca fantastika, jer su se pomalo i zasitili serijala na isti kalup.
Ljudi vole slovensku fantastiku, Vukodav ima dosta citaoca, Sapkovski koga je objavio IPS,
takodje. Samo mislim, sad govorim iz ugla citaoca, da treba vise poraditi na marketingu, promociji
domace fantastike. Ima prostora za nju, ali treba imati u vidu da je konkurencija velika.
Knjizare su pune Dzordana, Martina, itd, i po inerciji, dosta ljudi ce pre dati pare za nekog stranog
pisca, za koga su dosta culi, nego za nekog domaceg o kome vrlo malo znaju.

Kad vidim recimo na tv-u, knjizevnice koje pisu erotsko bracne ljubice, i jos o tom filozofiraju
i reklamiraju se na sva zvona, muka mi bude..



Morgana

  • 4
  • 2
  • Posts: 71
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #30 on: 11-05-2009, 22:05:17 »

Zove se Zvezda Kec, rus je autor, ali ne mogu da se setim imena.

 Pisao Aleksandar Beljajev   :lol:
Ljudskoj gluposti nikada kraja

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #31 on: 12-05-2009, 15:43:00 »
Nego, da se mi vratimo na temu...

Jedan od jako značajnih pisaca zlatnog doba svakako je Pol Anderson http://en.wikipedia.org/wiki/Poul_Anderson. Meni je Anderson poznat pre svega iz "Polarisa", kroz romane "Tri srca i tri lava" i "Krstaški pohod". Ovaj potonji je otvorio temu sa kojom sam se susretao kod mnogih mlađih i trenutno aktuelnih pisaca. Veberov "Excalibur Alternative", Stirlingov serijal "Sea of Time", romani Erika Flinta, Dejvida Drejka i da ne nabrajam dalje. Jedan od malog broja autora koji je jednako dobro baratao "ozbiljnim" sf-om, spejs operom i epskom fantastikom, Andersonu je uvek polazio za rukom da se u svojim romanima bavi ozbiljnim temama, koje je naizgled usputno provlačio kroz potku (videti link ka vikipediji). Čini mi se da je velika šteta što ovaj autor nije bio zastupljeniji kod nas. Sad, ne mogu da zavirim u svoju biblioteku kako bih video šta je sve Andersonovo objavljeno u "Polarisu", a nemam ni sve "Sirijuse", tako da ne bi bilo loše da neko pomene da li je i šta je kod nas objavljivano od Andersonove kratke proze. Neke njegove priče čitao sam u "Galaksiji" - i na mene su ostavile neverovatno snažan utisak.
Sebarsko je da budu gladni.
First 666

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.617
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #32 on: 12-05-2009, 17:51:09 »
Da ne bismo opet upadali u sukobe mišljenja, evo meni dostupne bibliografije Pola Andersona

Planeta IX/1 (25)   1-26   0   Pol Anderson   Pomoć iz vasione   ANDERSON, POUL   
Kosmoplov 3   3-30   1969,05   Pol Anderson   Na tuđoj planeti   ANDERSON, POUL   
Kosmoplov 6   3-18   1969,08   Pol Anderson   Pohod na Jupiter   ANDERSON, POUL   
Kosmoplov 8   3-19   1969,1   Pol Anderson   U džungli pravremena   ANDERSON, POUL   
Kosmoplov 17   18-25   1970,0228   Pol Anderson   Prekretnica   ANDERSON, POUL   
Galaksija 17   31-32   1973,09   Pol Anderson   Varljivo vreme   ANDERSON, POUL   
Od A do Š 25/74 ÷ 29/74   ?s5n - 1.9.74   1974,0718   Pol Anderson   HODNICI VREMENA   ANDERSON, POUL   
Andromeda 1   3-156   1976   Pol Anderson   HODNICI VREMENA   ANDERSON, POUL   The Corridors of Time
Sirius 1   78-134   1976,07   Poul Anderson   Ne miri se s kraljevima   ANDERSON, POUL   No Truce with Kings
Kentaur (12)   3-123   1977   Pol Anderson   ČUVARI VREMENA   ANDERSON, POUL   Gvardians of Time
Sirius 12   126-139   1977,06   Poul Anderson   Među Dodijancima   ANDERSON, POUL   The Rebel worlds (odlomak)
Sirius 12   31-42   1977,06   Poul Anderson   Nazadnjaštvo   ANDERSON, POUL   Backwardness
Sirius 18   3-40   1977,12   Poul Anderson   Zovi me Joe   ANDERSON, POUL   Call Me Joe
Sirius 32   6-17   1979,02   Poul Anderson   Noć mutanta   ANDERSON, POUL   Night Piece
Sirius 38   84-103   1979,08   Poul Anderson   Zarobljenik   ANDERSON, POUL   Martyr
PZ 1444      1979,0831   Pol Anderson   Kažnjenik   ANDERSON, POUL   
Sirius 53   44-52   1980,11   Poul Anderson   Izvanvremensko svratište   ANDERSON, POUL   House Rule
Sirius 58   124-136   1981,04   Poul Anderson   Kyrie   ANDERSON, POUL   Kyrie
IT novine 931      1983,0207   P. Anderson   Čovek koji je došao prerano   ANDERSON, POUL   
Najbolje svetske SF priče 1984   143-155   1984   Pol Anderson   Kirie   ANDERSON, POUL   Kyrie
Sirius 106   37-59   1985,04   Poul Anderson   Prethodnica   ANDERSON, POUL   
Sirius 113   51-82   1985,11   Poul Anderson   Fenomen Dipteroida   ANDERSON, POUL   The Dipteroid Phenomenon
Galaksija 168   43-44   1986,04   Pol Anderson   Epilog   ANDERSON, POUL   
Sirius 126   3-28   1986,11   Poul Anderson   Najduže putovanje   ANDERSON, POUL   The Longest Voyage
Sirius 131   53-58   1987,04   Poul Anderson   Faun   ANDERSON, POUL   The Faun
Alef 3   45-53   1987,1   Pol Anderson   Gibraltarski pad   ANDERSON, POUL   Gibraltar Falls
PZ 1923      1988,1104   Pol Anderson   Čovek koji je došao prerano   ANDERSON, POUL   
SF Galaksija   135-142   1989   Pol Anderson   Faun   ANDERSON, POUL   The Faun
Galaksija 203   56-57   1989,03   Pol Anderson   Faun   ANDERSON, POUL   
Supernova 17   3-169   1991,03   Pol Anderson   TAU ZERO   ANDERSON, POUL   Tau Zero
Polarisova antologija '93 (70)   5-27   1993   Pol Anderson   Vulkanov oganj   ANDERSON, POUL   
Polaris (103)   3-194   1994   Pol Anderson   MOŽDANI TALAS   ANDERSON, POUL   Brain Wawe
Polaris (104)      1994   Pol Anderson   KRSTAŠKI POHOD   ANDERSON, POUL   
Polaris (105)      1994   Pol Anderson   BIĆE VREMENA   ANDERSON, POUL   
Rune (13)   3-229   1994   Pol Anderson   TRI SRCA I TRI LAVA   ANDERSON, POUL   Three Hearts and Three Lions
Emitor 163   69-70   1994,08   Pol Anderson   Varljivo vreme   ANDERSON, POUL   
Emitor 167   14-21   1994,08   Pol Anderson   Prekretnica   ANDERSON, POUL   
Emitor 169   25-40   1994,08   Pol Anderson   Pohod na Jupiter   ANDERSON, POUL   
Galaksija 246   62-65   1994,11   Pol Anderson   In memoriam   ANDERSON, POUL   
Emitor 183   3-4   1994,11   Pol Anderson   Epilog   ANDERSON, POUL   
Polarisova antologija '95 (110)   65-105   1995   Pol Anderson   Jarčeva pesma   ANDERSON, POUL   Goat Song
Futura 11   75-115      Winston P. Sanders   Pitanje nadzora   ANDERSON, POUL   Industrial Revolution
Mica

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 28.512
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #33 on: 12-05-2009, 18:22:28 »
Bravo!

Proveri: Galaksija 246   62-65   1994,11   Pol Anderson   In memoriam   ANDERSON, POUL   

Čini mi se da je čovek umro 2001.

Imam njegov pretposlednji objavljeni roman na engleskom "Mother of Kings", 2001.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.617
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #34 on: 12-05-2009, 18:44:48 »
Proverio sam:

In Memoriam, a short story by SF author Poul Anderson from the collection All One Universe
Mica

Boban

  • 3
  • Posts: 22.666
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #35 on: 12-05-2009, 19:24:29 »
tjah. Ispade da sam samo jednu jedinu priču Andersona objavio, i to u Alefu 3.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.617
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #36 on: 12-05-2009, 20:43:08 »
Gledajte, on je pisac koji je povremeno nalazio zanimljive teme - Tau Zero je meni najzanimljiviji roman, Hodnici vremena, Moždani talas i Krstaški pohod imaju zanimljive premise; međutim, njegovo spisateljsko umeće je krajnje oskudno, ponavlja jedno te isto nekoliko puta u tekstu, nebrižljiv je kod građenja rečenice, itd. itd. Većina ostalih njegovih romana je na granici čitljivosti...
Mica

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 28.512
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #37 on: 12-05-2009, 22:43:57 »
Pa, kad ima toliku bibliografiju... mora i da previđa.

Ne drndam, samo pokušavam da vidim kako funkcioniše. Anderson nema priču pod imenom "In memoriam". Ima dve koje bi mogle da budu: "The long remembering", 1947. i "A chapter of revelation", 1972.

U svakom slučaju je OK.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.617
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #38 on: 12-05-2009, 23:22:47 »
Sa interneta: Komentari o priči iz zbirke priča i eseja "All One Universe":

"In Memoriam" hauntingly describes the last moments of human history and the eventual engulfment of the earth by the sun.

Sadržaj:

In Memoriam • (1992) • shortstory by Poul Anderson
Uncleftish Beholding • (1989) • essay by Poul Anderson
Strangers • (1988) • novelette by Poul Anderson
The Visitor • (1974) • shortstory by Poul Anderson
Fortune Hunter • (1972) • shortstory by Poul Anderson
Wolfram • (1975) • shortstory by Poul Anderson
The Forest • (1985) • novelette by Poul Anderson
The Voortrekkers • (1974) • novelette by Poul Anderson
Rokuro • (1991) • shortstory by Poul Anderson
Science Fiction and History • (1989) • essay by Poul Anderson
Introduction (All One Universe) • (1996) • essay by Poul Anderson
Neptune Diary • (1990) • essay by Poul Anderson
John Campbell • (1996) • essay by Poul Anderson
Rudyard Kipling • (1996) • essay by Poul Anderson
Johannes V. Jensen • (1981) • essay by Poul Anderson
The House of Sorrows • (1989) • novelette by Poul Anderson (aka In the House of Sorrows) [as by Poul Anderson ]
Wellsprings of Dream • essay by Poul Anderson
Losers' Night • shortstory by Poul Anderson
Requiem for a Universe • (1987) • shortstory by Poul Anderson
Mica

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 28.512
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #39 on: 13-05-2009, 08:38:02 »
Hvala.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #40 on: 13-05-2009, 13:02:42 »
Imam taj broj "Galaksije". Priča je fantastična. Počinje smrću poslednjih ljudskih bića, pa se nastavlja evolucijom pacova i tako sve dok se Sunce ne pretvori u crvenog diva. Inače, da li bi neko mogao da kaže neku reč više o "Kosmoplovu"? Meni je taj časopis (antologija, magazin?) potpuno nepoznat.
Sebarsko je da budu gladni.
First 666

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #41 on: 13-05-2009, 13:12:45 »
Inače, moram da se složim s Mićom da pisci zlatnog doba, pa samim tim i Anderson, poprilično pate od spisateljske neizbrušenosti. Međutim, njih čitam pre svega zbog neverovatnog entuzijazma koji izbija iz njihovih redova. Valjda su im sve teme bile nove i neistražene. Na primer, Veberov "Excalibure Alternative" je zanatski i te kako uobličeniji od Andersonovog "Krstaškog pohoda", ali ta je ideja ipak najpre sinula Andersonu. Sa druge strane, "Excalibure Alternative" je drastično duži roman od Andersonovog, a u suštini je ispričao istu priču. Ali, ako je sudeći po priči "In memoriam", Anderson je bio izuzetan pisac kratke forme.
Sebarsko je da budu gladni.
First 666

Perin

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 5.080
    • Klub Knjige
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #42 on: 15-05-2009, 21:10:35 »
Nightflier je otvorio dobru temu. Stvarno bi bilo super kada bi se stara garda uključila i rekla reč-dve o tom Zlatnom Dobu SF-a, piscima koji su uticali na njihovu formu pisanja, o uzorima iz mladosti...Mene to jako zanima, pošto sam dosta tanak sa SF-om kao žanrom, i ne sramim se to da priznam. Rad sam da pročitam nešto dobro, na preporuku nekog starijeg i iskusnog kolege.

Što se tiče domaćeg fentezija, mislim da je tu više nekako kriv marketing. Ja nisam ni čuo za domaće pisce fentezija (uz izuzetak Živkovića, na čije sam knjige nailazio u Banjaluci), a kamoli nešto čitao od njih. Da nightflier nije pomenuo u svojoj temi o novim knjigama na tolkienu neke romane i pisce našega fentezija, ja ne bih ni znao da postoje i da se njihove knjige prodaju. Na sajtu mono i manjane sam naišao na grbovnik, ali na moj upit o toj knjizi dobio sam odgovor da ga više nema u prodaji. Legiju Ida sam čitao, i dosta me je podsetila na Zelanija (po stilu pisanja) i na Ubik, koji sam skoro pročitao. Ne bih da sada ispada da dajem hvaospeve za Anđelkovića, ali čovek baš lepo kroji rečenice. E, kad bih ja tako pisao... xrofl

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 28.512
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #43 on: 15-05-2009, 23:52:50 »
Inače, moram da se složim s Mićom da pisci zlatnog doba, pa samim tim i Anderson, poprilično pate od spisateljske neizbrušenosti.

Mića se brusio čitajući te pisce, pa kad se izbrusio, onda je shvatio da su neizbrušeni. Gledam bibliografiju Andersona i potrošim silno vreme samo da bih skrolovao sve ono što je uradio. Odustao sam i od brojanja silnih Huga i Nebula. Nekako se desilo da smo izdali sve te silne pisce kojima smo decenijama duvali u rep. Hajnlajn je "slab pisac", Klark i Asimov su "ništa", Zelaznog smo voleli, ali je "štancovao" po antičkim Panteonima... Kada bismo tako posmatrali književnost, onda bi Lavkraft, Po ili Birs imali neverovatnu konkurenciju u nekim savremenicima, koji su ih tukli za niz kopalja.

Lično bih mogao zameriti da se u toj našoj fantastici uvek zanemarivala karakterizacija likova i mislim da znam zašto se to događalo: jednostavno, priča je bila ispred protagonista. Nekako nisam siguran ni da je danas situacija bolja. Naravno, ja retko čitam savremenu fantastiku, a o teoriji književnosti pojma nemam. Ne mogu da se hvalim dugim spiskovima pročitanih knjiga kao Melkor ili Nighflier, niti pročitanim naramcima epske fantastike, ali dobro znam šta dobra literatura treba da ponudi čitaocu i trudim se da to postignem. Koliko, to je sputano mojim ograničenjima, jer mi se čini da osim ogromne erudicije, raspolažem sa vrlo skromnim talentom. Zato moj jezik mora da bude bogat i što više srpski, moja priča izgrađena, a likovi oprezno osmišljeni. Da li u tome uspevam je drugo pitanje.

Od domaćih pisaca fantastike čitam gotovo sve, radije naučnu fantastiku nego fantastiku glavnog toka sa kojom vodeći likovi fandomskog okruženja uporno koketiraju. Verujem da od anglo-saksonske hiper produkcije ne možemo da naučimo više ništa, sve što su mogli da smisle već su napisali. Nisam čitao roman "Lutajući Bokelj", odbijen silinom kojom je nametan, a zamalo da promašim "Strah i njegov sluga" iz istog razloga. Sreća moja da se ta knjiga našla u mojoj kući i da je bila jedina od novih (za mene) koju nisam čitao. Sada sam negde na polovini knjige, opsenjen sposobnošću pisca da kaže više nego što se od domaćeg autora očekuje. Moje viđenje knjige ću, kad završim čitanje, obavezno postovati na sajtu, jer to je njegova svrha, a ne sitno podjebavanje kojim se mi bavimo.

Oni koji nisu čitali pisce "Zlatnog doba", neka se povremeno late neke od njihovih knjiga, jer je vredno videti kako je to nekad izgledalo, ali neka se zamisle gde je naše "Zlatno doba", jer smo ga imali, a što kaže Nightflier, niko za njega više gotovo i da ne zna. Zato kulovi mogu da se danas sprdaju sa nama, a da ne pročitaju ništa od toga. Ja neću da budem hroničar tamo gde sam bio protagonista, nekako je neukusno da to rade oni koji su neko naše vreme stvarali. Valjda je neko i to čitao. Moj je baksuz što sam još ovde, te moram da gledam kako me brišu.

Negde pre dvadeset godina smetalo nam je što nas domaća kritika zaobilazi i bavi se Velsom, Vernom i Meri Šeli. Neko mi je tada objasnio da je to tako jer je neophodna "vremenska distanca". Zato se danas bave "Zlatnim dobom" (pa, prošlo je, otada, preko pedeset godina!). Dobro je što je Cornelijus prosekao put do devedesetih godina prošlog veka. To niko od srpskih teoretičara nije ni pokušao. Naš prostor još nije dotaknut, osim opštih prikaza na "Popboksu" (ne mogu da budu drugačiji), na prostoru u kome se Miloš snalazi onoliko koliko mu taj prostor dozvoljava. A, naše "Zlatno doba" imalo je onoliko nezavisnih staza, koliko je bilo pisaca. Mlađe generacije bi bile zapanjene koliko su se u pristupu razlikovali Ćurčić, Lazović, Jakšić, Fipa, Boban, Nešić (mada je uvek naginjao ka hororu), pa i moja malenkost. Istovremeno, predstavljali smo i jedinstven prostor, koji će se zvati "Zlatnim dobom" domaće naučne fantastike, kad se neko bude odlučio da zahvati u njega. Ne bih voleo da taj hroničar bude ABN, a on je, koliko vidim, jedini voljan. I tako mi se ponavlja jedna nekadašnja scena, kad se on nudio, a ja panično pokušavao da navedem nekog drugog da preuzme na sebe predstavljanje našeg SF-a na domaćoj TV.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Cornelius

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.599
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #44 on: 16-05-2009, 09:13:45 »
Zlatno doba naučne fantastike je period koji se proteže od tridesetih do pedesetih godina prošlog veka i otvorio je niz tema kojima se naučna fantastika i danas bavi.

To doba i nije toliko zlatno, jer se tada pisala loša naučna fantastika. Ako izuzmemo pisce glavnog toka (koji sebe nisu videli kao SF pisce i svoja dela nisu stavljali u korpus SFa), svi drugi su se bavili pisanjem avanturističkih romana u kojima je dominirao neki naučno-tehnološki element ili neka dobro smišljena vanzemaljska kerefeka. Ono što je delima tih pisaca nedostajalo bila je pažljivija i složenija struktura, dobra karakterizacija likova, dobro vodjena intriga, zaobilaženje stereotipa, više truda oko jezika i izbrušeniji stil.

Zlatno doba za SF nastupa tek posle ovog perioda kada je naučna fantastika privukla vešte i dobre pisce koji su uspeli da je izvuku iz omladinske problematike, iz okvira puke zabave i iz neophodnosti da sve bude super-naučno. I to je trajalo do sredine 70-ih, kada je SF ponovo skliznuo u omladinsku zabavu. Ovoga puta ne zato što su ga stvarali osrednji pisci, nego zato što je samo takav pristup omogućavao velike tiraže i velike pare. Da me niko ne shvati pogrešno. Neću da kažem da nema više dobrih pisaca na polju SFa. Hoću samo da naglasim opšte tendencije.
Je n'ai aucune confiance dans la justice, même si cette justice est faite par moi.

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #45 on: 16-05-2009, 10:37:57 »
Piscima zlatnog doba moglo bi se zameriti na tome što su pisali pustolovne romane (kao Anderson), krimiće (kao Asimov) ili ratne (kao Hajnlajn), ali mora im se skinuti kapa zbog obilja iznetih ideja i bavljenja svim i svačim. Mislim da je upravo taj neobuzdani entuzijazam omogućio izrastanje fantastike u ozbiljan književni fenomen. Zanimljivost tih ideja ogleda se i u tome što ih potonje generacije pisaca prepričavaju na svoj način. Setimo se samo Haldemanovog "Večitog rata", očigledno nadahnutog Hajnaljnovim pisanjem. U poslednje vreme, Džon Skalzi sa svojim Old Man's War i Stiven Kent sa Clone REpublic ostvarili su zavidan kako komercijalni, tako i uspeh kod kritike. Ima i drugih pisaca koji namerno pišu omaže tom zlatnom dobu. Već sam spominjao Dejvida Vebera i Stiva Stirlinga. Takođe, zlatno doba iznedrilo je sajens fentezi - na čemu sam ja jako zahvalan. Jedan od najboljih romana koje sam čitao - Uroševićev "Kaniga" - svakako spada u taj podžanr. Elem, zašto mi stalno izmišljamo toplu vodu? Danas je u svetu pohvalno za nekoga reći da je Hajnlajnov sledbenik. Nagrađivani sf pisci, kao Martin, ne stide se da se proglase Vensovim učenicima. Mi samo tražimo mane. Hoću da kažem, valjda su ti pisci uticali i na naše stvaraoce, a ne samo na američke?
Sebarsko je da budu gladni.
First 666

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.617
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #46 on: 16-05-2009, 16:42:37 »
Evo jednog mog teksta o Kosmoplovu:

Миодраг Миловановић
Домаћи SF писци у „Космоплову“

(приказ, објављен 1991. у „Алефу“ 25)

Крајем шездесетих година овога века први пут се код нас појавио часопис који је већи део свог простора посвећивао научној фантастици. Био је то „Космоплов“, а издавач часописа била је новинска издавачка кућа „Дуга“.

Покретање једног таквог часописа чини ми се да је био логичан одговор на све веће интересовање за астронаутику које се у то време јавило у вези са првим човековим путовањем на једно друго небеско тело  -  Месец. Ни издавачка кућа која је покренула „Космоплов“ није случајно улетела у тај подухват  -  већ неко време у часопису „Зелени додатак“ готово редовно објављиване су краће SF приче.

У марту 1969. године, неколико месеци пре лета „Апола 11“, појавио се први број „Космоплова“. Насловна прича била је „Свемирска одисеја“ Кејта Ломера, а готово две трећине часописа биле су посвећене научној фантастици. Остала трећина припадала је вестима из астронаутике, мада је било и других садржина везаних за популаризацију науке.

Главни и одговорни уредник часописа био је Гаврило Вучковић, који ће и касније играти значајну улогу у развоју научне фантастике код нас, када по гашењу „Космоплова“ буде покренута „Галаксија“, лист који ће, такође, више година редовно објављивати научну фантастику, додуше у мањем обиму.

Међутим, после почетне еуфорије, интересовање је полако јењавало, па је и тираж часописа опадао. У уводницима су била честа упозорења да часопис послује са губитком. Покушало се нешто са променом учесталости излажења, са смањивањем дела посвећеног научној фантастици, али ништа није помогло, тако да је после 24 броја часопис престао да излази, 30. маја 1970. године.

„Космоплов“ је био први озбиљан часопис који је код нас систематски објављивао домаћу научну фантастику. Домаћи писци почели су да се појављују од петог броја, и до гашења часописа укупно је објављено 12 прича домаћих аутора.

Друга карактеристична чињеница која доказује озбиљност приступа домаћој научној фантастици је потписивање аутора домаћим именима. Пре „Космоплова“, часопис који би и објављивао домаћу научну фантастику забашуривао би то кријући писце под англосаксонским псеудонимима. Примера је много: Есад Јакуповић објављивао је у „Експерту“, „Зеленом додатку“ и у „Политикином забавнику“ под гомилом псеудонима: Едвард Кингстон, Едвард Шагал, Ричард Андерс, Дасе Јак, Е. Ј. Марс, Астер Фајербол, Есја Купов; Владимир Имперл је писао за „Плави додатак“, „Икс-100“, „Аполо“ и под својим именом, али и под псеудонимом Вил Марди; Дамир Микуличић је објављивао у „Зову“, „Студентском листу“, „Вјеснику“ под псеудонимима Mike Dames, Dane Mac Ulage, итд.

У „Космоплову“ домаћи писци су се потписивали пуним именом и презименом, а понекад је чак излазила белешка о писцу; знак мале пажње према писцу и читаоцима, знак који су касније водећи домаћи SF часописи „Сириус“ и „Алеф“ неоправдано запоставили.

Квалитет домаћих прича објављених у „Космоплову“ је прилично низак, што не чуди много ако се има на уму да пре тога домаћи писци научне фантастике практично нигде нису могли да систематски објављују своја дела. Поред тога, када се о квалитету прича суди треба знати да у то време код нас није било објављено ни претерано много квалитетних страних остварења на која би се домаћи писци могли да угледају.

Ако се посматра дужина прича, види се да су то већином сасвим кратке приче. Само три приче дуже су од пет стандардних новинарских картица, а и оне имају мање од десет картица.

Краткоћа тих прича, уз понеку белешку о писцу, доказује нам да су те приче претежно писали почетници, већином млади људи који су се више занимали за технику него за књижевност.

„Космоплов“ је био оријентисан према класичној свемирској научној фантастици. Већ сам списак страних аутора који у „Космоплову“ имају више од три објављене приче то најсликовитије дочарава: А. Е. Ван Вогт, Исак Асимов, Поул Андерсон, Артур Кларк и Клифорд Симак. Зато не чуди што је и већина домаћих прича сличног усмерења; чак осам од дванаест домаћих прича у некој су вези са свемиром, а најчешће поприште збивања је свемирски брод. Срећом, има и изузетака.

Без икакве сумње најбоља домаћа прича објављена у „Космоплову“ је прича Николе Панића „Фок са једном руком“. Никола Панић је наставио и касније да успешно пише научну фантастику, и 1984. године објавио је у „Народној књизи“ један од бољих домаћих SF романа Регата плерус. „Фок са једном руком“ је прича о колонији Витус-135 која се налази на 78 светлосних година од Сола 8. Залихе фото-плазме неопходне за одржање живота ускоро ће бити исцрпљене и њихов свет биће конзервисан, као и многи други слични светови. Фок је облик који представља везу колоније са спољним светом. Он и његови сународници живе у куполи испуњеној течношћу, желатинозни и безоблични, апсорбујући хранљиве материје и бавећи се интелектуалним активностима. Неспособан да било шта сам учини, Фок се обраћа централном компјутеру питајући га шта може да учини да спасе свет. Компјутер му одговара да их може спасити једино рад. Људи су своје активности препустили компјутерима и роботима и постепено физички закржљали. То су искористили дошљаци из друге галаксије и открили да је човечанство права ризница знања неспособна да се одбрани. Због тога дошљаци оснивају ретрогенетске центре у којима прикупљају најбоље људске умове. Компјутер саветује Фока да покуша да поново задобије људски облик и почне да ради. Користећи последње залихе енергије, Фок обликује своје тело по узору на људско, али када је направио једну руку, енергија и коначно нестаје. Остаје му само снаге да завитла, својом једином руком, металну плочу. Срећом, она пробија куполу и енергија Сунца куља унутра, доносећи живот колонији. Фок одлази да и осталима ода тајну трансформације. Ако се одузме исфорсиран срећан завршетак, прича показује знаке зачуђујуће оригиналности. Писменост је на завидном нивоу, а посебан квалитет доноси чињеница да у причи нема превише објашњавања техничких појмова што је основна бољка већине домаћих прича насталих у то време.

Солидна је и прича Благоје Јанковског „Бесконачно рађање“. Главни јунак креће са колегом астронаутом на путовање ка новооткривеном планетарном систему Соларис 2. Путовање треба да траје 30 година, а они ће то време провести у хибернацијском сну. Међутим, буди се само наш главни јунак да установи да се уређај његовог колеге покварио. Брод га обавештава и да су на домак Сириуса 2 јаки електромагнетни таласи зауставили брод и вратили га у правцу из кога је дошао. Брод је наставио да убрзава и достигао брзину од 0,999998 брзине светлости. Када је брзина светлости достигнута, време почиње да тече уназад и главни јунак се поново враћа у тренутак када је кренуо. То се непрестано понавља јер он не сме да заустави процес пошто би настала експлозија која би уништила свемир. Ако се занемаре произвољности у тумачењу закона физике, остаје занимљива прича у којој писац, у најбољем маниру метатекстуалности, расправља на почетку и на крају приче са својим читаоцем. Благоја Јанковски и касније је наставио да пише и једна прича му је објављена у „Сириусу“.

Остале приче су много слабије.

Мухамед Муминовић, о коме нема података у часопису, али је општепознато да је он касније постао једна од водећих фигура Астрономске опсерваторије у Сарајеву, представљен је причом „Свемирски Одисеј“. Јен Хербе је пилот свемирског брода упућеног ка маглини Андромеда. На путу га пресреће брод Гон Ура, који се после успешне истраживачке мисије враћа у матичну галаксију, и увлачи у себе. Испоставља се да су и Гонурани потомци Земљана, али из далеке будућности када је технологија умногоме напредовала. Они га позивају да се врати с њима, али он одбија јер га на Земљи више ништа не чека. Прича је кратка и не превише оригинална (А. Е. Ван Вогт, „Далеки Кентаур“), а списатељско умеће писца невелико. Иначе, овај писац објавио је и две кратке приче у „ОТО-забавнику“.

Бранимир Перић је пре „Космоплова“ такође објавио неколико прича у „ОТО-забавнику“, а касније је објавио по једну причу у „Галаксији“ и „Сириусу“, али те приче, баш као и прича „Лет до вечности“, тек су на доњој граници просечности. На космичку станицу пада рукопис у коме аутор описује свој пут у будућност. Међутим, брод налеће на метеорски рој и пут се наставља у бесконачност. Аутор само стиже да избаци овај рукопис, али зачкољица је што тај рукопис читају инсектолика бића. Ни ово није претерано оригинално, а у погледу писмености још је слабије од претходника.

Већ поменути Есад Јакуповић представља се причом „Круг постојања“ у којој не превише успешно варира већ познати парадокс који се јавља приликом путовања у прошлост.

Берислав Грозданић, пилот Југословенског ратног ваздухопловства, у причи „Одисеја на Етерону“ на десетак картица излаже доживљаје пилота кога приликом покушаја пробоја „топлотног зида“ киднапују Етеронци, односно Етеронке, јер су њихови мушкарци интелектуално закржљали. Пилот се заљубљује у предивну Етеронку и после много перипетија они настављају да живе срећни и весели. Међутим све је то јако наивно и скромном књижевном техником испричано.

У „Погрешки“ Владимир Деба спашава Земљу тако што моћни Критонци (већ само име показује немаштовитост писца) налећу на лудаке и, застрашени неефикасношћу свог психичког оружја, беже главом без обзира.

Станиша Мартиновић из Мајданпека у причи „Кратак сусрет“ поново спашава Земљу, али овога пута су завојевачи дошљаци са планете Зорге из Седме галаксије. Начин на који је спашава није вредан помена.

Дејан Грчић у причи „Највећи успех“ нема шта да спашава јер је разорио Земљу и пита се колико ће јој требати да се опорави.

Једина жена, Драгица Берисавац, у причи „Експеримент“ задовољава се Институтом кога уништава киша камења из поквареног материјализатора.

Иван Јосиповић представља нам у причи „Пријатељ Фуко“ једног далеког претка Спилберговог ЕТ-а који помаже пропалом цртачу да преживи.

Далеко најлошија је прича „Смрт металним чудовиштима“ Зорана Николића у којој Зоранову девојку зли Џаспер, господар робота, осуђује 2800. године на принудан рад у Месечевим рудницима, али из ниских побуда. Наравно, Зоран то осујећује уништавајући Центар аутоматске контроле.

После читања ових прича, од којих су већина тек аматерски покушаји, намеће ми се закључак да изнад свега треба ценити напоре редакције „Космоплова“ да пруже шансу домаћем писцу. Већ у тим раним данима домаће научне фантастике било је људи који су правилно резоновали и дошли до закључка да бављење научном фантастиком код нас једино има смисла ако се једнога дана и сами оспособимо да пишемо врхунску научну фантастику. Данас можда још немамо једну Урсулу Ле Гвин или Орсон Скот Карда, али читајући нова остварења Зорана Јакшића, Предрага Раоса, Драгана Р. Филиповића, Радмила Анђелковића или Владимира Лазовића са радошћу можемо устврдити да смо им сваким даном све ближи.
Mica

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.617
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #47 on: 16-05-2009, 17:01:28 »
Zainteresovane za odnos SF-a i Fantasy-ja mogu da uputim na esej Darka Suvina O žarištima za razumijevanje naučne fantastika: korist, korpus, povijest, izgledi u poređenju sa Fantasy (2002) objavljenom kod nas u Srbiji u knjizi Naučna fantastika, spoznaja, sloboda (2009).

Evo šta Suvin kaže, razmišljajući o porastu interesovanja za Fantasy:
"Moja "sociološka" hipoteza glasi: dugoročna stukturalna kriza kapitalizma podudara se sa masovnim porastom Fantasy u fazi visokog modernizma i pri njenom kraju, u izravnom omjeru s proširenjem njenog čitalaštva: od razočaranih intelektualaca razdoblja o Poea do Morrisa do masovne privlačnosti za marginalizirane socijalne grupe. Ovo naročito uključuje veliki segment mlađe generacije koji je ostao bez ekonomskog i ideološkog sidrišta zbog sloma sistema socijalne pomoći i svake druge organizirane opozicije divljem kapitalizmu... itd. itd.

Nadovezujući se na Gerarda Kleina, rekao bih da je SF privlačan društvenim grupama koje veruju da se sada može učiniti nešto za kolektivnu povijesnu budućnost - makar u vidu strašnih upozorenja. To po pravilu za sobom povlači ... dobrosusjedski odnos, a većinom i pravi savez, s tehnonaukom ili čak odanost njoj. Nasuprot, u situaciji kad je čitav životni svijet u međuvremenu prožet razgranatim kapilarima mnogo dublje kolonizacije, Fantasy se obraća nesigurnim klasama ili frakcijama koje su odbačene u lutanje i ostale bez te vjere, te se sa užasom suočavaju sa vlastitom sadašnjošću i budućnošću, ili se odlučuju da se dobro provedu prije Potopa - ili oboje.

Vredi se pomučiti i pronaći i njegov esej Considering the Sense of "Fantasy" or "Fantastic Fiction" (2000) Extrapolation 41.3. koji je preveden i objavljen u Književnoj smotri 2-3, Zagreb, 2001
Mica

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.617
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #48 on: 16-05-2009, 17:11:05 »
Nightflyeru, vidi, nas nekolicina sa ovog foruma, već tridesetak godina se bavimo žanrovskom književnošću i od samog početka naša želja je bila da potremo razlike između žanra i "mainstreama" kada je u pitanju kvalitet proze. Dakle, sve ono što važi za bilo koju drugu književnost važi i za žanrovsku + plus još nešto. To nešto čime žanr može dodatno obogatiti "maticu" predstavlja razlog zbog koga se time bavimo. Ali isto tako ne želimo da proza kojom se bavimo bude po bilo čemu inferiorna u odnosu na "maticu". Zbog toga ne mogu da kažem da je Anderson veliki pisac, jer njegova proza, a znam šta pričam jer sam ga prevodio, ne zadovoljava, veoma često, one najviše književne standarde. To što on ima sjajne ideje, što i ja i danas volim da čitam pojedina njegova dela, ne može da sakrije činjenicu da on nije veliki Pisac.
Mica

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Re: Zlatno doba SF-a
« Reply #49 on: 16-05-2009, 18:20:57 »
Eh, Mićo, ja sam sa tobom potpuno saglasan glede čisto književnog kvaliteta Andersona i ostalih pisaca koje sam pominjao. Sasvim sam svestan zalaganja za viši kvalitet pisanja unutar žanra nego van njega, upravo stoga da bi se na neki način opravdali pred mejnstrimom - ali potreba za tim je prošla. Pogledaj na mom blogu šta sam napisao o "Nekronomikonu". Serijal o Hariju Poteru i Džeksonov "Gospodar prstenova" učinili su da fantastika danas bude ne samo široko prihvaćena, već sastavni element svetske kulture. World of Warcraft je sociološki fenomen a video igre - kojima fantastika u nekom obliku dominira - staju rame uz rame sa filmskom industrijom. Vodeće nagrade za književnost za decu sve češće dobijaju pisci fantastike, itd, etc. Rekao bih da su u velikoj meri razlike potrte. Danas pisci fantastike dobijaju ozbiljne nagrade za književnost.

Možda je bolje reći da je Anderson veliki pisac za razvoj žanra? Uostalom, tako ga posmatraju veliki savremeni pisci - i njega i ostatak Andersonove bratije. A sad, reci mi gde mogu da kupim "Naučna fantastika, spoznaja, sloboda"? Donekle se slažem sa onim što je rečeno, ali imam utisak da je tekst obojen snobovskim ddnosom prema fenteziju i nisam siguran da je autor preterano upućen u razvoj tog žanra, van domena najpristupačnije američke megaprodukcije.
Sebarsko je da budu gladni.
First 666