NAUČNA FANTASTIKA, FANTASTIKA i HOROR — KNJIŽEVNOST > TAMNI VILAJET: gde, kako i zašto objaviti priču, roman...

Ogledni primer zašto se pisanje mora kontrolisati

<< < (5/10) > >>

Kimura:
Mislim na ''Grbovnik'' za koji zvanično stoji da je dete dve majke.


Ja u zajedničko smišljanje ne verujem. Možda jedan smišlja, a drugi piše. Ili pojedine delove napiše jedan, a ostale drugi autor. Možda se neko može računati kao babica, ali to je druga stvar.

Boban:
Pre trideset godina bilo je pokušaja da se i Radmilo uključi u predviviseciranje svojih zamisli; nisam sada više siguran da li se radilo o "Danu Mitre" ili "Nema mesta za svilene bube" ili možda nečem trećem... Radmilo iznese svoju zamisao i onda malo brejmstormingujemo oko detalja, ali zapravo nikad se nije dao nagovoriti da promeni išta pa se od te prakse odustalo. Na drugoj strani, on je bio spreman da daje potpuno drugačije ideje od postavki autora, e, sad, opet se ne sećam čija je bila priča u pitanju, ali Radmilo je imao zamisao da se pretvori u akcionu jurnjavu dok je nesretni pisac maštao o unutrašnjoj drami.

Što se tiče mojih scenosleda, sad se setih da sam ja to radio na kartončićima, a mislim da je za Slobodanidu čak i zalepljeno u konačnom rasporedu i tako tutnuto negde u magacin... kad-tad naleteću na to i postaviti fotku ovde.

scallop:
"Zajedničko smišljanje" priče zaslužuje posebnu temu. Ne znam kako se uvek uhvatiš za nešto što nije u fokusu. I Boban je negirao, a ja sam se složio. I ti si se složila. Lepo. Kad i ako ta tema bude otvorena možemo naširoko. Ima primera ihaaaj!


Ja tražim uverljivi scenosled i iznosim sumnju da ga je iko imao. On je dramaturška i vizualna scenaristička tekovina. Priča je putovanje u kome otprilike znamo usputne stanice, a počeći i krajevi su prilično neodredljivi.


Eto i Bobana. Naravno, sve je maglovito i ne da se potvrditi. Da, bar dve godine sam vozao naokolo priču o Grbovniku, koju sam našao u knjizi Грбовите на Македонија, mog zeta i akademika Aleksandra Matkovskog. I da, trajalo je dok nisam shvatio da mi nedostaju delovi priče za mlađe likove. Danijel Reljić je bio dovoljno talentovan, ali bez iskustva da izdrži do kraja.


Pisac uvek vozi svoju priču i raspravljanje o njoj je korisno da proveri svoje ideje. Jako mi je žao što se od te prakse odustalo. Fantazija o nesreĆnom piscu koji je maštao o unutrašnjoj drami mi je nepoznata i neka je bio nesrećan zbog nerazumevanja njegove unutrašnje drame.


Scenoslede na kartončićima biće zanimljivo i pročitati.  :shock:

varvarin:
Pads mi na pamet jedan intervju s B. Pekićem: Rekao je, otprilike, kako je za serijal  ZLATNO RUNO imao nekoliko velikuh tabli od plute, na kojima je čiodama kačio ceduljice s beleškama... Tako je gradio scenosled, i karaktere.  I menjao ih.
 
Kako da mu ne pozavidim?  :)

scallop:
Ma, pozavidi mu. Nije Zlatno runo nego Besnilo. Kakav serijal? Hajde, stisni malo jaja.

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page