NAUČNA FANTASTIKA, FANTASTIKA i HOROR — KNJIŽEVNOST > TAMNI VILAJET: gde, kako i zašto objaviti priču, roman...

Ogledni primer zašto se pisanje mora kontrolisati

<< < (2/10) > >>

scallop:
Voleo bih da vidim tvoj scenosled, da ne pominjem koliko bih dao da vidim polazni scenosled romana ŽIVOSARANJENI i da ga uporedim sa romanom POSLEDNJI SRBIN. Nizašta ne bih menjao trenutak kad shvatim da mi se neki lik izmigoljio.

Kimura:
Nijedan veći posao ne može bez planiranja, naravno.
Ali ja taj ''scenosled'' zamišljam kao bojanku za decu, a bojanke su mi kao detetu bile dosadne. Ili kao šemu za goblen.  xrofl
(znam da vezem, ali mi to nikad nije bilo privlačno). I prosto ne verujem da ti, Bobane, zaista tako radiš. Ne mislim da nas namerno obmanjuješ, valjda zaista misliš da je to pravi put.
Nekako ne verujem ni u rezultat takvog rada.


Najpre, nisam ono što zovu ''vizuelni'' tip. Dok čitam ne pravim svoj lični film i dobrom knjigom smatram samo onu koju možeš otvoriti na bilo kom poglavlju i prepoznati da je dobra, knjigu kojoj ću se posle čitanja vratiti na najlepše ili posebno intrigantne delove da ih još jednom pročitam; dakle ne štivo koje će mi uspešno ''održati pažnju'' do kraja nego knjigu koja će obogatiti moj duhovni život, onu o kojoj ću razmišljati i sećati je se i posle desetak godina.


Sa druge strane, ne verujem ni u krpljenje. Bilo čega. Ono od čega smo odustali, a što je bilo upotrebljivo i ''naše'', sigurno se vraća u narednoj priči - u nekom novom obliku. Tako da nije izgubljeno.
 
Preskočimo ovom prilikom ljubav i pogledajmo smrt: kakva je ona u tvojim romanima i pričama? Koga si sve ubio, kako i zašto? Pažljivom analizom naći ćeš pravilnosti koje deluju zastrašujuće - kao da ti (i svaki drugi pisac) pričaš uvek istu priču.

scallop:
Zanimljiva mi je tvrdnja da se dobra knjiga prepoznaje u svim svojim delovima, nasumice, za razliku od tvrdnje da prva rečenica mora da "udari u glavu". Biće da je Kimura u pravu. Ima domaćih pisaca koji su se izveštili sa prvom i poslednjom rečenicom. Kad kritikujemo manjak "smrti", obično kritičar ima manjak u svojim delima. Takođe, kad dignemo glas zbog "broja likova" ne primetimo da ih mi imamo više. Kad napominjemo slojevitost, u našim delima je - nema. Naši najgori kritičari su i sami pisci. Kritikuju ono šta sami ne umeju da urade.

Džek:
Zato ja ne kritikujem :)

Ali šalu na stranu, kritika je vrlo osetljiva stvar čija dobronamernost može da uništi nesigurnog a potencijalno dobrog pisca pa je preporučljivo ne drljati nečiji filigran debelim prstima.

scallop:
"Pisaca" ima toliko mnogo da nesigurni imaju klimavu stolicu.

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page