Gledao sam ga ja na nekom od HBO-ova početkom avgusta, potpuno slučajno, i baš ništa o filmu nisam znao pre gledanja. I početna premisa je zaista zanimljiva, dovoljno da prestanem vrteti kanale i zadržim se na filmu, ali...probaću bez spojlovanja: na Interstelar podseća utoliko što MekKonahej glumi u oba filma; osim toga su značajno drugačiji, i Serenity je slabiji film. Kad ih već poredimo, u Interstelaru postoji veoma razrađena SF postavka, dok se SF u Serenity-ju koristi poput magičnih reči: kad se misterija razotkriva, izvuče se nekoliko fraza (od kojih jedna nije nikakav SF, nego je veoma aktuelna stvar u IT industriji danas) koje bi trebalo sve da objasne. Meni je na tom raspletu film veoma pao.
Rečeni MekKonahej glumi cinika nagriženog vremenom i događajima, ali ja u to ne mogu nikako da poverujem do kraja - ovo je MekKonahej u nekom "nižem stepenu prenosa" da tako kažem, možda na radnom odmoru: leto, more, plaže, kokteli i kao hajde usput i nešto da snimamo.
En Hatavej je korektna, a Džejson Klark apsolutno uspeva da ispadne jedan od najantipatičnijih likova ikada.
Uglavnom, neko se inspirisao jednom starijom, Nobelom nagrađenom knjigom, koju je izmešao sa par popularnih filmova iz proteklih desetak godina, ali je rešio da ne razrađuje ozbiljno ni jednu od tih svojih inspiracija i stvorio Serenity - nije dosadan, ali je daleko od nekakvog legendarnog ostvarenja.
