NAUČNA FANTASTIKA, FANTASTIKA i HOROR — KNJIŽEVNOST > TAMNI VILAJET: gde, kako i zašto objaviti priču, roman...

Imamo li snage da pisemo 52 kratke price godisnje?

(1/5) > >>

Boban:
... za Politikin zabavnik.
Ukoliko bi to bilo moguce (price 3-4 slajfne, relativno prilagodjene za mladju publiku - bez eksplicitnih scena nasilja, ekstremnog horora i seksa) postoji realna mogucnost da dobijemo taj prostor u Zabavniku, jednu stranicu  po broju...
Svakako bi trebalo spremiti najmanje 30 prica unapred.

Sedim nesto i racunam; ako imamo pet pisaca koji mogu da urade 4 odgovarajuce price godisnje, 5 sa po tri, 5 sa po dve i 5-10 sa po jednom, otprilike imamo to sto nam je potrebno.

Kako vam ovo izgleda?

Ivan Bevc:
sa koliko nistica se to pise?

phuzzy:
Hmmm...

Ako i nema snage, ima sigurno popunjenog papira po fijokama... pa tu može da se probere nešto što valja da se pohvata 52 nedelje... pa ako preživi prvih godinu dana, naći će se i ko da štepa nove priče...

My $.02

Boban:
Nazalost, nije to tako jednostavno.
Svi koji su pokusavali da sastave nekakv izbor neobjavljenih prica od domacih autora susretali su se stalno sa istim problemom.
Prica NEMA.
Ja sam siguran da kada bi trebalo da svi pisci koji su objavljivali dosad u Znaku sagite (a to je 30 ljudi) priloze za pet dana po jednu pricu od pet strana, ne bi se sakupilo vise od 3-4...

Ne znam koliki su honorari u Zabavniku, ali ima ih.
Zabavnik ima tu dodatnu prednost da je relativno prisutan u domacim okvirima i da ima dugogodisnju tradiciju fantasticne price.

Realno gledano, u zemlji Srbiji ima manje od deset ljudi koji su u stanju da pristojno zive od pisanja (romana i prica...); dakle, ocekivati da ce se tu bilo sta brzo izmeniti, nije verovatno... ali nama je dato ovo vreme, ovaj zivot i ove oklnosti. Ne mozemo mi sada da kazemo "Dobro, nije vreme za pisanje, sad cemo da radimo nesto drugo, pa cemo jednog dana, kada sazre uslovi, da se bacimo na pisanje." Stvaralastvo ima svoj unutrasnji poriv, a potreba za umetnickim izrazavanjem su nesto sto treba izgurati ili napustiti. Ako pritom stigne nekakav uspeh, on sigurno nece doci brzo i nece biti odmah veliki, ali vremenom, novim i novim delima, oni koji su zaista vredni prokrce put za sebe i pronadju okruzenje u kome to sto rade dobije smisao, pa mozda i finansijski boljitak. Pogledajte samo koliko je decenija Pavic stvarao kao underground pisac, bez zvanicnih priznanja i uopste recepcije savremenika.

Redovno pisanje ume da dobije visi smisao kada se kasnije sve to sakupi u zbirku i ostane trag jednog vremena... pocetkom devedesetih smo mi (klub "Lazar Komarcic") punili Zabavnik pricama u prilicno redovnom ritmu, a pojedinci su tu ostvarili zapazene opuse, pre svih Zoran Jaksic, koji je nakon toga sakupio svoje radove u zbirci Nikadorski hodocasnik. Da nije bilo Zabavnika i te potrebe da se pise iz nedelje u nedelju, te knjige i tih prica ne bi bilo... mozda i mnogih drugih. Sve to treba uraditi ponovo, s tim da se nekako animira vise razlicitih ljudi i stvori zapravo svojevrsna skola kvalitetnog pisanja. Iskustva oko svega toga bi trebalo za svakog ucesnika da budu veca nagrada nego taj neki honorar koji Zabavnik daje.

SANdMAN:
a zasto samo iskljucivo domacih autora?

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page