Btw, Žika se izvinio. Onako, muški, ne priznajući grešku
stvarno, ali implicirajući da se ipak džentlmenski izvinjava jer su se žene, u velikom broju, uvredile. Da nisu, Žika bi zadržao izvinjenje za sebe, verovatno.
“Pošto je veliki broj žena uvređen zbog mog postupka u emisiji 'Žikina šarenica' to samo znači da su one u pravu, a da sam ja pogrešio. Zbog toga se najiskrenije izvinjavam mojoj mladoj gošći Eleni, svim ženama Srbije, kao i Ani Ivanović što sam suprotno dobrim namerama učinio da se njeno ime nađe u neprimerenom kontekstu. Nadam se da ćete uvažiti moje izvinjenje uz obećanje da ću se truditi da se slična situacija ne ponovi.
Iskreno,
Živorad Nikolić“
Apropo mamlaza koje plaćamo... juče u prajm tajm RTS Dnevniku uhvatim prilog o izbeglicama koje Mađari vraćaju nazad. I mamlaz koji izveštava sa severa zemlje kaže doslovno: „Onda su se oni vratili nazad i pridružili svojim kolegama Afganistancima, Iračanima i ostalima...” Hej – kolegama! Ono, ima raznih teorija zavere o aktuelnim migracijama, ali, čoveče, to je nacionalna tv, a lik priča o ljudima čiji se tabani tope na betonu i izbodeni su trnjem, koji se raspadaju od gladi i umora, očajni se vraćaju ne uspevši da pređu granicu... Znači, mora da si na nivou fiziološke tuposti da tako nešto provališ. A i tog mamlaza plaćamo mi.
Ovo sam želela odmah da iskomentarišem, ali nisam htela da razvodnjavam temu. Da li ste primetili kako se zvanična medijska retorika promenila? Više nisu u pitanju izbeglice, već migranti. Niti je u pitanju izbeglička, već migrantska kriza. Svuda, na svakom kanalu i vebsajtu. Odjednom više nismo humani, odjednom nam ti ljudi više ne služe da zbiramo političke poene i da se na sva usta hvalimo kako smo humani. Jer, dok je Srbija, iz sopstvene nemoći da se organizuje kao država, propuštala stotine hiljada nepoznatih i neregistrovanih ljudi da joj špartaju preko teritorije, dotad se EU, konačno, organizovala i zatvorila granice, pa sad Srbijica i njeni tupi političari nemaju kud, ne mogu više da se hvale što su nekome dali flašu vode i propustili ga u EU, pa moraju da rade ono što je trebalo da rade od početka.
Moram da priznam da mi empatija prema svima, osim prema Sirijcima, manjka. To što ti opisuješ, Džimi, kao ljudsku tragediju, to i jeste, ali na nekom drugom, globalnom nivou, gde su ljudi, sa svom svešću kojom se diče, dozvolili da im se planeta pretvori u ruglo. Na lokalnijem nivou i na nivou zakona, ovi ljudi pokušavaju ilegalno da pređu granice, i pored svih sredstava da ih pređu legalno, pa još i štrajkuju glađu da im se to dozvoli, pozivajući se na ljudska prava, koja su potpuno pogrešno shvatili, jer ih, naravno, u njihovim zemljama nema, niti su se oni ikad potrudili da ih tamo traže, niti će ih, mnogi od njih, poštovati u zemljama kojima teže.
Da se razumemo, nemam ništa protiv da ljudi traže sreću i da je nađu gde god to požele. Ali imam nešto protiv kada ljudi štrajkuju glađu jer ne žele da prate zakonske procedure ili nemaju strpljenja da se njihovi zahtevi obrade.
Pri tom, ne moraju da se raspadaju od gladi i umora. U prihvatnim centrima ima i vode i hrane, ali oni ne žele da provode vreme tamo. Plus, samo je moja porodica donirala obuću za decu-izbeglice u nemaloj količini, a znam i da je porodica moje najbolje prijateljice putovala do Beograda i Mixera da nosi hranu i odeću. I koliko tek takvih porodica ima.
