NAUČNA FANTASTIKA, FANTASTIKA i HOROR — KNJIŽEVNOST > KNJIŽEVNA RADIONICA

Poslednji Lov

(1/22) > >>

Eriops:
Evo, posto je nekoliko pocetnika stavilo svoju pricu, da i ja probam. Nije bilo lako odluciti se. No, valjda sam dovoljno veliki da prezivim ako kazete da je cisto sranje  8) . Gresaka i slabih tacaka sigurno ima puno, pa bolje da ih na vreme otkrijem, uz vasu pomoc. Prica je vec postavljena na Tolkinu, sad sam je samo malkice doradio.  Dakle :

S lakocom je pratio tragove njenih malih stopa. U ovom lovu gotovo da nije bilo neizvesnosti, ili uzbudjenja. Znao je da ce je stici mnogo pre, nego sto stigne do teritorije Varvara, koji su rado primali sve otpadnike od Majke Crkve, pa i klonove.
Bio je najbolji Lovac na svetu. Nijedan kriminalac, pobunjenik, ili odrasli klon, nisu mu mogli umaci. Kako bi onda ovo dete-klon ?
Klonove je posebno mrzio. Majka Crkva ga je ucila da su klonovi produkt izopacenosti, gresnih i bogohulnih Naucnika, koji su pokusavali da imitiraju Boga i stvaraju zivot. Ubijao ih je bez milosti. A otkad su klonovi oteli  i ubili njegovu kcerku Saru, postao je jos efikasniji i nemilosrdniji ubica. Sara je bila jedina osoba na svetu koju je voleo. Posle njene smrti, njegovo srce je postalo crni zid. Vise nije bilo odmetnika koji bi mu pobegao, ni zarobljenika iz koga ne bi izvukao zeljenu informaciju.
Postao je Smrt, njegovo ime se pominjalo sapatom.
Majka Crkva vodila je zestoku kampanju, ognjem i macem. Labaratorije su unistene, Naucnici i klonovi pobijeni. Ipak pre nekoliko meseci, otkriveno je da je jedno dete-klon prezivelo, i da se krije na teritoriji na kojoj Majka Crkva nema vlast.
Odlucili su da posalju svog najboljeg Lovca, da tiho i bez tragova presudi poslednjem klonu. Osecao je veliku odgovornost sto ce upravo on biti egzekutor te djavolske rase.

Ipak, kad je sustigao dete-klona, i uperio mu lasersku pusku u ledja, pozeleo je da mu vidi lice. Nije voleo da ubija sa ledja.
Viknuo je, i naredio mu da stane. Kada se dete okrenulo, osetio je da mu zemlja izmice ispod nogu.
Bila je to Sara. Sarine plave oci, Sarino lice, Sarin osmeh.
Znao je sta je u pitanju. To nije bila prava Sara, vec klon stvoren od njenih celija. Osetio je neizmeran bes. Majka Crkva je morala to da zna. Zasto mu nisu to rekli, i zasto su njega poslali ? Zar je moguce da mu ne veruju, i da ga stavljaju na test, posle toliko krvi koju je prolio za njih ?

Tatice- bio je to Sarin glas. Osetio je snaznu zelju da je zagrli.
Jedva se sabrao. Umukni- rece- ti si prokleti klon. Ne zasluzujes da zivis!
Hajde onda, pucaj- isturila je prkosno glavu, bas kao prava Sara, ali u ocima joj je video suze. Bilo bi najlakse pritisnuti obarac, i razvejati je u nistavilo, pomisli. Nesto mu je ipak zadrzalo ruku.
Bezi- iznenadio je samog sebe kad je progovorio. Pokusala je da nesto odgovori, ali on je presece. Odmah- rece- dok se nisam predomislio.
Otrcala je u suzama, a on je dugo gledao za njom, sve dok nije nestala s vidika. Onda se okrenuo da saceka ljude koji su dolazili. Cuo ih je odavno, iako su se trudili da budu tihi.
Majka Crkva mu ipak nije do kraja verovala. Poslali su ekipu ubica za njim, da u slucaju njegovog neuspeha, zavrse posao.

Znao je ko ih je vodio. Lajo. I znao je da Sara-klon, nece dobiti ni metak, ni laser. Kasapice je satima, pre nego sto izdahne.
Isuvise dobro je znao Laja i njegovu ekipu. Preko malog racunara, koga je u obliku sata nosio na ruci, uneo je sifru za aktiviranje razornog eksploziva, koji mu je bio ugradjen u telo.
Pre mnogo godina, dao je da se to uradi, da ne bi ziv pao klonovima u ruke, ako se nadje u bezizlaznoj situaciji. Za par minuta, sve u precniku od stotinjak metara, postace pepeo.
Zadovoljno se cerio. Nesto ti je smesno, idiote ?- zaurla Lajo, kad su vec stigli do njega. Bilo ih je petorica, i drzali su uperene laserske puske u njega.
Pa, bice ti smesno kad te zakucamo na ono drvo- Lajo pokaza rukom na ogromni hrast- Tu cemo te ostaviti da visis. Onda cemo otici po ono malo cudoviste, koje si pustio. Spora je, lako cemo je stici. Nadam se da ces biti ziv kada se vratimo- ponovo se smejao- Malo cemo se poigrati s njom. Necemo zuriti.
Moci ces da gledas i uzivas.

Neces stici nista od toga da uradis, pomisli Lovac. Za tacno sezdeset sekundi, od tebe i tvojih kretena ostace samo ugljenisani ostaci.
A devojcica-klon dokopace se slobode.
Ponovo se osmehnuo. NJegova devojcica.
NJegova Sara.

Boban:
Na jednom nivou, ova priča nije loša; cela zamisao, lov, svrha i razrešenje se drže kao celina.
Ali postoji jedan problem koga pisac verovatno i nije bio svestan.
To je čest problem koji se javlja u pisanju kratkih SF ili fantasy priča kada su dešavanja u nekakvoj potpuno drugačijoj stvarnosti.
Elem, kratka priča ima svoja pravila, tkz. crtica ima samo jedan događaj, jednu situaciju i njeno razrešenje. Ne trpi opise, predistoriju, postistoriju, višeslojno pripovedanje.
Ova pričica ima previše toga što treba da objasni; možda bi bolje funkcionisala da su neke stvari ostavljene u naznakama. Pa ne mora pisac sve da kaže, pisac mora sve da zna i da domisli, ali onda bira šta će prezentovati čitaoci.
Dalje, onaj poslednji deo, kada dolaze lovci i priča sa njima je potpuno suvišna u ovoj priči. priča nije o njima; priča je o lovcu i klonu sa likom njegove devojčice... sasvim je dovoljno reći i na tom mestu prekinuti priču kada on ostaje da ih sačeka i uništi zajedno sa sobom.

Daklem, ovo se vidi da je početnička priča, ali pisac bi trebalo da pokušava i dalje, vremenom će postati veštiji i spisateljski opremljeniji, te manipulativno vispreniji i jednostavno životno iskusniji da od jedne realno slatke idejice napravi ono što treba da to bude priča na svom mestu.

Tex Murphy:
Ova priča vrijeđa moja religiozno-fanatična osjećanja i pisac je upravo dospio na prvo mjesto moje majkocrkvene liste za odstrel.

Eriops:
Slazem se Bobane. Razmisljao sam da skratim pricu, i da izbegnem neke opise, no onda mi se cinilo da ce prica izgubiti sustinu. Sto se tice onog poslednjeg dela, nastojao sam da se to ne zavrsi suvoparno, da nekako budu emocije ukljucene u to.
Svatam da sam previse davao objasnjenja, sta, kako, zasto..
Harvestere.. nista licno  :D

Mica Milovanovic:
Tako je, osnovni problem u priči je previše objašnjavanja. Ostavi samo osnovnu ideju i opiši samo jedan događaj - njegov susret sa detetom-klonom. Prošlost i  budućnost ostavi u naznakama. Veruj u čitaoca. Mogla bi to da bude dobra priča.

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page