(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.lazarkomarcic.org%2F_%2Fimages%2Fd%2Fdd%2FE479.jpg&hash=f7ed04ea7a7d5b26cd5c9152f3325260a0f346c1)
PRIČE:
SEME, Miloš Pavlović
KENTAUR, Nikola Gocić
THE MIND IS A TERRIBLE THING TO TASTE, Sergej Stanković
TEORIJA:
Fraktalni manifest – Slobodan Škerović
Vreme i ljubav i ljubav kao vremeplov – Bojan Milojević
Pradede roda robotskoga – Bojan Milojević
Krajevima krajeva – Bojan Milojević
INTERVJU:
SM Stirling, kanadski SF pisac istaknut u podžanru alternativne istorije
intervju vodio: Ivan Jovanović
PRIKAZI:
Tabor na Kidisu (Radmilo Anđelković) – Miloš Cvetković
Senka naše želje (Darko Tuševljaković) – Miloš Cvetković
FLICKER:
INCEPTION – Uroš Meho Smiljanić
MISFITS – Uroš Meho Smiljanić
PIRANHA – Aleksandar Harvester Janjić
RESIDENT EVIL: AFTERLIFE – Aleksandar Harvester Janjić
TWILIGHT: ECLIPSE – Aleksandar Harvester Janjić
Emitor / zvanično glasilo društva ljubitelja fantastike Lazar Komarčić, iz Beograda / broj 479 / april 2011.
urednik: Miloš Cvetković; saradnici na broju: vidi sadržaj; naslovnica: Đorđe Krajnović
Dostupno solarno u LK u ponedeljak.
Ovaj uskršnji zeka je pravi pogodak za naslovnicu. xcheers
Baš lepo, ovde je neko čitao Brežuljak Voteršip...
OoO kakav lep mali ružičasti zeeeeka
Kad budeš davao ovog u štampu, daj i prošla dva jer si ih štampao u 12 primeraka, pa ih niko nema.
a ja bih onda sva ta 3, wenn es möglich ist.
I drugi bi, al' Zakk je nejak pa kad cedi, jedva koja kap isteče. Ne brini, Boban je naš Džek Sperou i ako bude neviđene potražnje, znamo gde je Čudna knjižara koja sve može. Kupujte samo u Čudnoj knjižari!
Dobro, Zače, što mene ne potpisa? :?
Quote from: Nightflier on 01-04-2011, 14:38:41
Dobro, Zače, što mene ne potpisa? :?
Sadržaj sam nakucavao u čudne sate, izvini. U samom prilogu je sve valjano.
I zasad samo ovaj broj.
Odlično! I to ga uradi u 3 primerka.
Pišem, "Mići tri primerka".
Piši slobodno. Obogatiću se jednog dana na najređim primercima Emitora!
Onda da posvojiš klub i budeš mecena ko gospodin čovek.
Aha, privrsava se posao oko zbirke :)
Lako je biti mecena kad se ima u šta uložiti.
Zače, štampaj tri primerka i za mene, ali neću ih pokupiti u ponedeljak, pošto imam neki kasni sastanak u redakciji. Čućemo se naknadno oko preuzimanja, ako je okej.
Stvarno bi trebalo da se obezbedi Bobanu da ima Emitore u svojoj ponudi, za nas koji ne možemo da ga nabavimo (jer niko neće da nam šalje).
Alex, što si nestrpljiv. Evo, samo što nije odštampao...
Sinoć sam dobio svoj broj Emitora. Brzo sam zaboravio frustracije zbog retkog izlaženja, jer će ovo biti retko dobar broj. Ne zbog toga što je objavljen za mene jako lep prikaz knjige "Tabor na Kidisu", nego zato što je urednik odabrao izuzetan tekst Lorda Kufera, koji svojim značenjem prevazilazi sve što sam do sada čitao u Emitoru. Moguće je da ono što Kufer želi da nam poruči još nema svoju konačnu i prihvatljivu poruku, ali ona je tu, sa malo napora se da prepoznati i - zastrašujuća je.
Neverovatno je da jedan pisac i pesnik, sa možda malo nedovoljno tehničkog znanja, napipava suštinu dostojnu najvećih mislilaca u našoj civilizaciji. Ako sam dobro razumeo, a nadam se da jesam, u tekstu "Na pragu fraktalnog doba" Lord Kufer povlači paralelu između civilizacije i Big Benga. Kao što se svemir širi i sažima od svoje singularnosti do apsolutne nedohvatljivosti i nazad, tako i civilizacija, obeležena tehnologijom, svojim dometima ukida pojedinca. Ukupna znanja i pojedinačna znanja su u tolikoj diskrepanciji da je pojedinac potpuno odvojen, fraktalizovan, od celine, a najgore od svega je što su ta znanja cenzurisana i prisvojena. Na kraju se pita postoji li tačka transcedencije koja označava kraj tehnologije i istovremeno novi početak - Big Beng civilizacije.
Lorde, hvala i samo nastavi.
I sad ja stvarno želim da pročitam taj tekst :cry: a ne znam kako da dođem do Emitora.
Stvarno, ima li Emitora u slobodnoj prodaji i ako ima gde?
Quote from: scallop on 19-04-2011, 11:14:49
izuzetan tekst Lorda Kufera, koji svojim značenjem prevazilazi sve što sam do sada čitao u Emitoru.
O, da, na Lordovom blogu može mnogo da se nauči. :)
Ja sam, takođe, veoma zadovoljan poslednjim brojem. Prvo, tu su tri priče sa našeg konkursa koje su, svaka na svoj način, prilično zanimljive - i prilično odskaču od uobičajenog pisanja fantastične proze. Ima tu mnogo toga što bih ja drugačije uradio, ali ne može se osporiti originalnost.
Tekst lorda Kufera me je ekstremno iritirao. Kao što scallop kaže, tu su fundamentalna pitanja koje čovek danas može sebi postaviti - pitanja perspektive čoveka, njegovog mesta u svetu koji se menja strahovitom brzinom, ali prezentirana na njemu svojstven način - sa nepreciznim i veoma slobodnim definicijama, sa aksiomima koji nisu aksiomi, ali se od čitaoca traži da ih prihvati kao aksiome, sa pojmovima koji znače drugo nego što lord Kufer podrazumeva, itd. itd. No, bez obzira na sve to, tekst za poštovanje, pun dubokog promišljanja sveta oko nas. Izgleda da ga moramo prihvatiti kao takvog - pesničko preispitivanje budućnosti čovečanstva.
Mehovi tekstovi su zanimljivi, ali mi kod Inceptiona smeta prilično jednostrano posmatranje filma kroz poređenje sa igrama. Očekivao sam od tako dugačkog teksta šire posmatranje. Prikaz Misfits je mnogo homogeniji.
Kuferov tekst te iritira zato što istine najčešće duboko poražavaju. Teško da ćeš moći da sporiš da je civilizacijsko saznanje sve otuđenije od individualnog znanja i itekako "privatizovano". Takođe, da je civilizacija sve više tehnologija, a sve manje ljudsko, da ne kažem - humano društvo. Jednostavno, ne pripada nam više, nego mi pripadamo njoj. U Japanu ljudi ljudski protestvuju protiv nuklearnih elektrana, jer su sve više Hirošima ili Nagasaki, a sve manje dobrobit, a ne pojme da se sa njihovim gašenjem gasi svetlo u Japanu. Moguće je da Kufer nema dovoljno znanja da sve objasni fizički, ali metafizički je na dobrom terenu. U trci smo ka provaliji i sve manje toga zavisi od ljudi, a sve više od tehnologija. Zašto onda tehnologija ne bi bila imperativ koji nadrasta civilizaciju i okončava je? Nećeš valjda reći da nije tačno da onima koji upravljaju tehnologijom više nije važno postojanje civilizacije? Nek laje dok traje i ništa više. Posle toga može da bude i mrak. Kao u Japanu. Verovatno. Jedna od glavnih političkih premisa u SAD trenutno je obaranje zakona o prezervaciji životne sredine, jer ugrožavaju dobar biznis. Potvrđuje li to Kufera ili ga negira?
Ček samo da vidite moj novi tekst u sledećoj Terri ;)
Ovde je još jedan tekst iz te male serije o fraktalima: Fraktalni horizont mita, to će nekoga zanimati.
http://skerovicpoetry.blogspot.com/2011/02/blog-post_28.html (http://skerovicpoetry.blogspot.com/2011/02/blog-post_28.html)
A ovo je tekst iz Emitora, tu se zove Fraktalni manifest
http://skerovicpoetry.blogspot.com/2010/10/blog-post_2570.html (http://skerovicpoetry.blogspot.com/2010/10/blog-post_2570.html)
Zahvaljujem Skalopu i drugima na podršci ;)
Uvažavam Mićino mišljenje, i pojasniću malo moj metod i nastup.
Pre svega, kao pesnika i "istraživača daljina", mene ne zanimaju "konačna rešenja". Kako konačna rešenja funkcionišu, znamo iz istorije. Svaka teorija koja je "tačna" jeste istovremeno ideologija i dogma i ne dopušta nikakvu slobodu i nikakvu kreativnost. Iz takvog stava, ili društvene stvarnosti, nema nikakve umetnosti već samo onih dosadnih apologija, pamfleta i političkih govora. To je već dovoljno da objasni moj buntovnički, iako neprecizan, ali i te kako kreativan postupak.
U današnjoj fizici postoji mnoštvo teorija i hipoteza koje se ne mogu dokazati a i ne treba da se dokazuju, jer ako bi se dokazale - bio bi to kraj nauke i kraj čovečanstva kao sile koja je još uvek sposobna da nešto i sama stvori.
Pošto ovde ima dosta onih koji žele da se bave kreativnim aktivnostima, pisanjem, treba da znaju da je izuzetno važno da pri nastanku jedne priče, recimo, bitno da se stvori nekakva operativna hipoteza ili teorija koja se NI PO KOJU CENU ne sme dokazivati u samoj priči kao tačna. Važno je da je teorija OPERATIVNA, tj. da proizvodi dovoljno napona da se stvar pokrene, da se dogodi priča, ali nikako ne treba da se ta priča na kraju zakopa zajedno sa svojim likovima, a i čitaocima. Mnoge radnje u pričama, recimo kao u komediji zabune, zasnivaju se upravo na netačnim interpretacijama. Koliko samo ima priča gde se sve dešava zbog toga što ljudi pogrešno razumeju postupke drugih... itd. Priče se završavaju hepiendom - a sam hepiend nikada niko nije opisao niti bi ko to čitao, jer je užasno dosadno - obična rutina, ništa više od toga.
Osnovna stvar u poeziji je provokacija. Moj tekst je tako osmišljen da isprovocira čitaoca. Ja sam svestan da se ne može dokazati mnogo toga što iznosim kao pretpostavke, ali pitanje je, zaista, da li se uopšte bilo šta na ovom svetu može dokazati? Mislim da se baš oko ovog pitanja dolazi upravo do politizacije, i da tu baš i počinje cenzura i denuncijacija - nekome smeta ta neizvesnost, neko želi konačne odgovore, a pritom pokušava da zabrani sve ono što nije u skladu s tim konačnim redom i poretkom. To su već opasne vode. Od te tačke mali je korak do spaljivanja knjiga i veštica.
Quote from: Mica Milovanovic on 19-04-2011, 14:43:33
Mehovi tekstovi su zanimljivi, ali mi kod Inceptiona smeta prilično jednostrano posmatranje filma kroz poređenje sa igrama. Očekivao sam od tako dugačkog teksta šire posmatranje. Prikaz Misfits je mnogo homogeniji.
U moju odbranu, ako je takvo što uopšte moguće, ovo su tekstovi napisani za moj blog, koje je Miloš uz moje odobrenje iskoristio za Emitor (uz adaptaciju ili ne, ne znam). U tom smislu, promišljanje Inception u kontekstu video igara ima jako opravdanje. Mada, letimičnim pogledom na onlajn verziju teksta vidim da video igre uvodim u priču tek u dvanaestom pasusu i da onda pišem još osam pasusa (bez naknadno ubačenih promišljanja u editima koja se i ne tiču igara) i da sam se muški potrudio da se osvrnem i na druge aspekte filma koji su mom slabašnom intelektu bili dostižni. Vrlo je moguće da je Miloš morao da skrati moja opširna brbljanja pa da Emitor verzija teksta ima veće težište na igrama. Izvinjavam se ako to tekst čini suviše jednostranim, naravno. Meni je to bila interesantna komponenta Inception fenomena a drugi su već pisali bolje i pametnije od mene o ostalim aspektima filma.
Quote from: Lord Kufer on 19-04-2011, 15:54:08
Pošto ovde ima dosta onih koji žele da se bave kreativnim aktivnostima, pisanjem, treba da znaju da je izuzetno važno da pri nastanku jedne priče, recimo, bitno da se stvori nekakva operativna hipoteza ili teorija koja se NI PO KOJU CENU ne sme dokazivati u samoj priči kao tačna. Važno je da je teorija OPERATIVNA, tj. da proizvodi dovoljno napona da se stvar pokrene, da se dogodi priča, ali nikako ne treba da se ta priča na kraju zakopa zajedno sa svojim likovima, a i čitaocima. Mnoge radnje u pričama, recimo kao u komediji zabune, zasnivaju se upravo na netačnim interpretacijama. Koliko samo ima priča gde se sve dešava zbog toga što ljudi pogrešno razumeju postupke drugih... itd. Priče se završavaju hepiendom - a sam hepiend nikada niko nije opisao niti bi ko to čitao, jer je užasno dosadno - obična rutina, ništa više od toga.
xjap
Quote from: Meho Krljic on 19-04-2011, 15:55:58
Quote from: Mica Milovanovic on 19-04-2011, 14:43:33
Mehovi tekstovi su zanimljivi, ali mi kod Inceptiona smeta prilično jednostrano posmatranje filma kroz poređenje sa igrama. Očekivao sam od tako dugačkog teksta šire posmatranje. Prikaz Misfits je mnogo homogeniji.
U moju odbranu, ako je takvo što uopšte moguće, ovo su tekstovi napisani za moj blog, koje je Miloš uz moje odobrenje iskoristio za Emitor (uz adaptaciju ili ne, ne znam). U tom smislu, promišljanje Inception u kontekstu video igara ima jako opravdanje. Mada, letimičnim pogledom na onlajn verziju teksta vidim da video igre uvodim u priču tek u dvanaestom pasusu i da onda pišem još osam pasusa (bez naknadno ubačenih promišljanja u editima koja se i ne tiču igara) i da sam se muški potrudio da se osvrnem i na druge aspekte filma koji su mom slabašnom intelektu bili dostižni. Vrlo je moguće da je Miloš morao da skrati moja opširna brbljanja pa da Emitor verzija teksta ima veće težište na igrama. Izvinjavam se ako to tekst čini suviše jednostranim, naravno. Meni je to bila interesantna komponenta Inception fenomena a drugi su već pisali bolje i pametnije od mene o ostalim aspektima filma.
Meni je zanimljivo i osvežavajuće. ;) Stvar ukusa, rekla bih...
Quote from: D. on 19-04-2011, 16:01:23
Meni je zanimljivo i osvežavajuće.
Pa, dobro, ali za razliku od Miće, ti si igrač. Tebi je, dakle, tema po definiciji zanimljivija.
Pa, Mića mora da računa da ima i nas takvih. :)
Pa, računa, ali računa da je tekst trebalo da pokriva i druge aspekte jer nismo svi takvi.
Ima u Emitoru za svakog po nešto.
Nemoj tako ozbiljno da primaš kritike. :)
Možda Mića treba da odigra neku igru, pa da ga onda pitamo kakav je tekst? :mrgreen:
Ja svaku kritiku primam ozbiljno, pogotovo od strane ozbiljnih ljudi (aka Mića). Naravno da bi svet bio boljije mesto kada bi Mića imao vremena/ inklinacija za igranje igara, ali pošto nije takvo mesto, ja uvažavam njegovu kritiku kao validnu. No, da sam tekst pisao ciljano za Emitor svakako bih ga napisao drugačije...
Pa sad, i ja sam dala kritiku, ali si ti Mićinu stavio ispred moje. :) Mora da me ne smatraš ozbiljnom. :)
Samo što sam dala pozitivniju kritiku od Mićine zato što igram igre i zato tekst smatram osvežavajućim.
Ne može svaki članak u bilo kom časopisu da bude za svakoga. :)
P.S.
I ja uvažavam Mićinu kritiku kao validnu... da se razumemo.
Ali tvoja kritika je bila naglašeno pozitivna i naglašeno lična, dok je njegova bila manje lična i argumentovanije negativna.
Ili tako nešto...
A što bi bila lična? :)
Da te poznajem, pa da se družimo, pa da si mi dobar prijatelj, pa da te hvalim. A znam da si primetio da ja retko koga hvalim, dakle ne - nije bila lična, nije kontrirala Mići (jer on je u pravu sa svog stanovišta) i nije bila naglašeno pozitivna (samo pozitivni aspekti teksta nadmašuju negativne, pa je overall utisak pozitivan).
Bila je lična jer je započeta rečju "meni". Mićina je s druge srane, takođe ispričana iz njegovog ličnog stanovišta, ali je čovek dao objektivizujući element ("Očekivao sam od tako dugačkog teksta šire posmatranje. Prikaz Misfits je mnogo homogeniji.")
Ali da ne smaramo više ljude diskusijom o sitnicama....
Jel?
E pa nećeš se tako lako izvući.
Znači reč "meni" je ličnija od "očekivao sam"?
Dobro, sledi moj prikaz tvog teksta u narednim satima/danima. Sve u svrhe "objektivizacije" moje početne izjave (čovek, bre, ne može ni da te pohvali... jes da je Mićino mišljenje "teže" i relevantnije, ali opet..). :)
Ma, nemoj da se smaraš, ovo su toliko sitne stvari da stvarno nisu vredne napora. Mislim, hvala za pohvalu, da ne bude zabune, ali nije sad nužno da pišeš esej kojim ćeš je obrazlagati na četiri strane, shvaćeno je i notirano! :lol:
A razlika između "meni i "očekivao sam" je u onom što sledi iza očekivao sam, zato sam citirao sve.
Pa dobro, kad je došao dan da me i ti pogrešno shvatiš i pomisliš da sam ja tu nešto kontrirala Mići (na pamet mi ne bi palo), onda moram da se objasnim. :)
Ali da - smaralo bi me da pišem prikaz. :lol:
... ali ću da primetim da ovaj broj Emitora nema nijednog autora ženskog pola ili roda (tj. autorku). :)
(ideju da proverim dobila sam čitajući prvu priču. Još uvek se preganjam da li da nastavim da je čitam. Ne sviđa mi se)
Quote from: scallop on 19-04-2011, 15:22:25
Kuferov tekst te iritira zato što istine najčešće duboko poražavaju. Teško da ćeš moći da sporiš da je civilizacijsko saznanje sve otuđenije od individualnog znanja i itekako "privatizovano". Takođe, da je civilizacija sve više tehnologija, a sve manje ljudsko, da ne kažem - humano društvo. Jednostavno, ne pripada nam više, nego mi pripadamo njoj. U Japanu ljudi ljudski protestvuju protiv nuklearnih elektrana, jer su sve više Hirošima ili Nagasaki, a sve manje dobrobit, a ne pojme da se sa njihovim gašenjem gasi svetlo u Japanu. Moguće je da Kufer nema dovoljno znanja da sve objasni fizički, ali metafizički je na dobrom terenu. U trci smo ka provaliji i sve manje toga zavisi od ljudi, a sve više od tehnologija. Zašto onda tehnologija ne bi bila imperativ koji nadrasta civilizaciju i okončava je? Nećeš valjda reći da nije tačno da onima koji upravljaju tehnologijom više nije važno postojanje civilizacije? Nek laje dok traje i ništa više. Posle toga može da bude i mrak. Kao u Japanu. Verovatno. Jedna od glavnih političkih premisa u SAD trenutno je obaranje zakona o prezervaciji životne sredine, jer ugrožavaju dobar biznis. Potvrđuje li to Kufera ili ga negira?
http://www.youtube.com/watch?v=Oe-CxnU-hFE#ws (http://www.youtube.com/watch?v=Oe-CxnU-hFE#ws)
Ko bi rekao da ćemo se oko nečega složiti?
Svoje namirnice kupujte samo na Bajlonovoj, Kalenićevoj i drugim pijacama od seljaka!
Hranu pripremajte samo onako kako se savetuje na topiku "Šta smo dobro krkali ovih dana"!
Scallop misli za vas! :lol:
Smrt od gladi ili smrt od hrane.
Sad je jasno da je ovo već ranije bilo činjeno, a mi mislili da je to majka priroda.... Mislim, moguće je da majke prirode nikada nije ni bilo, zar ne?
Evo...
http://edition.cnn.com/2011/OPINION/04/19/granderson.children.dress/index.html?eref=mrss_igoogle_cnn (http://edition.cnn.com/2011/OPINION/04/19/granderson.children.dress/index.html?eref=mrss_igoogle_cnn)
Pa, da ne bude zabune: tekst me iritira zato što se slažem sa gotovo svim osnovnim polazištima teksta i sa dosta iznetih tvrdnji, ali moj prokleti mozak je udešen da ga nerviraju nepreciznosti i nedoslednosti.
Lemova Summa technologiae predstavlja vrstu teksta na koju je moj mozak naštelovan od mladih dana. Ovakav pristup mogu da razumem, mogu da poštujem, ali ne mogu do kraja da prihvatim kao nešto čemu treba težiti.
Evo, na primer, nečega što potiče maštu mnogih. Ali uglavnom se eksploatiše samo površno, romantično, dekorativno tkivo, pri stvaranju mita ili legende o Templarima.
http://www.vitezovi-templari.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=3 (http://www.vitezovi-templari.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=3)
Međutim, u tekstu, eksplicitno je objašnjeno ko su oni bili, šta su radili i kako su se proveli, odn. ko ih je "sredio".
Sve što se danas dešava isto je, u globalnim razmerama. Mi možemo da se igramo demokratijom, ali ona je dekorisani, ulepšani mit. Stvarnost je globalni bankarski balon, koji je bušan na hiljadu mesta i koji se sada naduvava velikim spaljivanjem svega čega se dočepaju "čuvari" ove naše velelepne stvarnosti.
Evo jednog citata iz gornjeg teksta:
"Dvanaestog svibnja 1310. godine, po nalogu Senskog Crkvenog Sabora, prvi
pedeset i četvorica templara odvezena su na lomaču koja je napravljena u blizini
Pariza, na otvorenom prostoru kod Pont-St-Antoine-des-Champsa. Spaljeni su na
laganoj vatri. Šezdeset i sedmorica su spaljena već do kraja mjeseca svibnja. Tu ih
je javnim spaljivanjem smaknuto ukupno stotinu dvadeset i trojica!
Smaknuća su produžila i dalje, u Lorraineu, Carcassonneu, Normandiji i drugim
mjestima, a mnogi su ostali u okovima, doživotno. Kraljevi odani agenti i
službenici čak su iz grobova vadili posmrtne ostatke mučenjem umrlih templara,
kako bi ih spržili kao heretike! "
A ko su Templari zaista bili:
"Negdje u to vrijeme, Filipova je devalvacija izazvala jake nerede i on sam, zaklon je
potražio u pariškom Hramu, gdje je lako mogao steći dojam o silnom bogatstvu
templara (iako ta procjena nije bila realna, jer su templari čuvali i mnogo blaga koje
nije pripadalo njima već njihovim brojnim klijentima).
1307. Jacques de Molay u proljeće dolazi u Pariz i vodi sastanak Vijeća u tamošnjem
(pariškom) Hramu! Da li je već tada Filip IV odlučio kako će riješiti svoje novčane
dugove i velike financijske probleme ??
I Edvard I., ali i Edvard II. imali su već nagomilane i neplaćene dugove Templarskome
Hramu u Londonu. U Francuskoj, veliki novčani dužnik templarima bio je i sam kralj
Filip IV. Već 14. rujna, svojim je agentima poslao zapečaćene upute s opisom
,,templarskih opačina" u kojima templare optužuje na krajnje bezobziran i podmukao
način (,,svojim zapanjujućim zvjerstvima, templari nadilaze nerazumne zvijeri...",
,,...okaljali su zemlju svojim nemoralom....", ,,...poništavaju sve blagodati rose,
zagađuju čistoću zraka i unose zbrku u našu svetu vjeru...."), pripremajući ih za fizičko
uništavanje templara. "
Templari su bili bankari, kao što je i Vatikan jedna velika banka, i sve ostale crkve. Vizantija je imala svoju Mistru - verovatno po ugledu na Delfe. Ko je bio u Delfima, video je da su tamo hramovi zapravo trezori. Oktavijan Avgust je pobio najbogatije Rimljane, na potpuno isti način - istorija se ponavlja. Dok se mi bakćemo iluzijama o svetu u kojem živimo - ta istorija se neprestano ponavlja. Šta se stvarno dešava u ljudskom društvu a šta mi volimo da uobražavamo i da ne vidimo?
Nas su ubeđivali da su ratovi koji su pratili raspad Jugoslavije te nacionalistički, te religiozni, šta ti ja znam - ali za mene je to samo jedan veliki, konfuzni rat bandi, kojima je pljačka bila cilj. Pljačka - koja se i danas, nesmanjenom žestinom, odvija. Treba li zaista konkretnih dokaza? Pa ima ih koliko hoćete!
Čitava ekonomija počiva na pljački - pa i ratni zločin je možda naša najveća industrija. Sve se prikriva pričom o ratnom zločinu. To je najvažnija moneta i bogatstvo koje balkanske zemlje trenutno imaju. Drugo ništa nemaju. Ti ratni zločinci, veoma me podsećaju na Templare!
Čitam Suvinovu knjigu Naučna fantastika, spoznaja, sloboda. On se malo igra naučnom fantastikom, pa onda udari po svetskom ekonomskom poretku, i to veoma oštro - jer to je glavna stvar. Šta ja znam... pročitao sam sigurno hiljadu knjiga iz naučne fantastike - na kraju krajeva, ako je to i trebalo da bude neki uvid u budućnost, uvek se sve vraćalo u ovo naše vreme sadašnje, koje je uvek to - i uvek je, bez obzira na tehnološki nivo - nešto sasvim lično i sasvim usmereno na nas, i ne baš tako dobroćudno kako to voli da se predstavlja.
Treba zaista razumeti da naučna fantastika nije puka fantazija, da uopšte nije naklonjena nauci - u najvećem broju knjiga kvalitetne SF, nauka se kritikuje. Onaj deo SF koji se bavi isključivo tehnološkim napretkom i uživa u njemu - dosta je nekritičan i ne bavi se egzistencijalnim problemom, pa te dve vrste književnosti u okviru istog žanre ipak treba razlikovati.
Quote from: Irena Adler on 19-04-2011, 12:20:07
I sad ja stvarno želim da pročitam taj tekst :cry: a ne znam kako da dođem do Emitora.
Stvarno, ima li Emitora u slobodnoj prodaji i ako ima gde?
Ponedeljkom uveče u LK
meni pm pa se nađemo negde već / poštom / kakoveć
150 din
u knjižari Tardis (Kneza Miloša dva još neko kratko vreme, 12-20h)
200 din.
Quote from: Mica Milovanovic on 19-04-2011, 22:32:15mogu da poštujem, ali ne mogu do kraja da prihvatim kao nešto čemu treba težiti.
Poštuj onda i Marijanu Mateus; žena je boginja naspram svega iz zonske lige. :lol:
:)
Quote from: zakk on 19-04-2011, 23:32:13
Quote from: Irena Adler on 19-04-2011, 12:20:07
I sad ja stvarno želim da pročitam taj tekst :cry: a ne znam kako da dođem do Emitora.
Stvarno, ima li Emitora u slobodnoj prodaji i ako ima gde?
Ponedeljkom uveče u LK
meni pm pa se nađemo negde već / poštom / kakoveć
150 din
u knjižari Tardis (Kneza Miloša dva još neko kratko vreme, 12-20h)
200 din.
xjap xjap xjap
Izgleda da ćemo opet malo da nesuvislo pljuckamo.
Kufer, oko čega smo se toliko sporili, ako smo u najvećoj meri istomišljenici?
Mićo, malo preterujemo kad poredimo sa Lemom. Po mom uverenju Kufer već neko vreme (čini mi se da je "Himera ili Borg" isto tu negde) testira svoje teze i u nekom vremenu će mu sigurno biti važno da sve bude precizno. Sada još meša varjačom po šerpi, ali meni već miriše.
Przemysław Rudź - Summa Technologiae - Two Evolutions (excerpt) (http://www.youtube.com/watch?v=_LWXsORgKVc#)
Ako postoji nešto što danas može da pozira, realno, kao suma tehnologije, iako ne SVE tehnologije, onda je to Internet.
Čovek se može baviti Internetom na hiljadu načina, sa hiljadu pristupa.
Ali mene (recimo) zanima samo jedan - ne to da Internet bude moja alatka i/ili baza podataka (manje ili više pouzdana) nego i proizvod, kao umetničko delo na primer. A taj proizvod je istovremeno i akcija i reakcija, on je istovremeno nešto što stvaram i što povratno deluje na mene - stvara me.
Pa, možda je tu ostvaren ideal u kojem se susreću evolucionizam i kreacionizam?
Kada kažem da tehnologija jeste priroda, da sam video granicu između ove dve kako nestaje - ja sam u pravu! Važi i obrnuto - mi, ljudi 21. veka možemo samo da maštamo o prirodi. Stavi ti nas u majku prirodu pa da vidimo šta će se desiti. Ona je nama maćeha. No, ono što čini razliku jeste tehnologija - bez te tehnologije ne bismo se (kao ljudski rod) odvojili od prirode. S druge strane, priroda je dala doslovce sve od sebe da je preobrazimo tako što smo je, razvojem tehnologije - preobrazili.
Nisam siguran da smo mi uništili prirodu, kao što nisam siguran, da i pored sveg ovog trovanja činimo zločin prema majci prirodi. Šta mi više imamo s tom prirodom osim nekakvog sentimentalnog ugođaja? Šta ona ima s nama kad nas je pustila da se ovoliko otisnemo?
Mislim da je Internet dobar primer za ovakvu vežbu iz poimanja stvarnosti.
Nekome je internet, kao netaknuta priroda - prepun lepih stvari, iznenađenja, koristi. S druge strane, sva ta naizgled korisna mesta, kao Wikipedija, u dobroj meri su zagađena, opasna, ideološki cenzurisana...
Uvek se sve vraća na nas, na to jesmo li u stanju da izgradimo valjani kriterijum i da se izborimo s neistinama i nepoznanicama. Rizik postoji, ne može se tek tako prepustiti majci prirodi ili majci internetu.
Čovek mora aktivno da se odnosi prema stvarnosti, bila ona prirodna ili veštačka. U takvom odnosu, i priroda i tehnologija postaju jedno. Da bi čovek mogao to da čini, mora pre svega da nauči osnovne stvari o prirodi i tehnologiji. Tu je najveći problem koji ova naša civilizacija, kao još jedna, mnogo starija suma tehnologije, istovremeno i nudi i krije, oduzima, kvari, krade, otima... od nas.
Odlično napisana priča KENTAUR Nikole Gocića. Jedino se ne slažem s poslednjim iskazom, pošto verujem da cilj nikako ne treba da bude nedijalektički.
Rečenice su majstorske i poetske, baš sam se iznenadio, pošto ovog autora nisam ranije čitao.
Uf, lažem. Ova je priča bila na konkursu 2010.
Sad kad ponovo čitam, na papiru, priča mi se čini daleko bolja nego onomad.
Gocić je imao još jednu priču, STATUA, i njoj sam dao dosta visoku ocenu i prednost.
Quote from: scallop on 19-04-2011, 17:58:55
Ko bi rekao da ćemo se oko nečega složiti?
Svoje namirnice kupujte samo na Bajlonovoj, Kalenićevoj i drugim pijacama od seljaka!
Hranu pripremajte samo onako kako se savetuje na topiku "Šta smo dobro krkali ovih dana"!
Scallop misli za vas! :lol:
E, sad, kako razlikovati seljake od prevaranta...
Obavezno pitati odakle je krompir
Ako odgovori kao iz topa da je sa Rajca - beži od njega
Uglavnom je sav krompir koji se može naći na beogradskim pijacama- sa Rajca
I, svi seljaci, naravno...
Po mojoj računici - Rajac ima jedno dva miliona stanovnika... xcheers
Tu si u pravu, ali se i razlikovanje seljaka od nakupaca uči kao zanat. Vremenom. Najpre nosiš torbe kevi, pa te jednom pusti na pijacu samog... Zato sam sada velemajstor za pijacu. Držim praktičnu nastavu po potrebi.
Razlika između Lema i Kufera je i to da Lem svoja premišljanja dovodi do zaokruženog kraja, a Kufer više voli da džara na sve strane, relativizujući uvrežena verovanja i baveći se iznalaženjem drugačijih tumačenja opšteprihvaćenih stvari.
Skoro sam čitao Lemovu knjigu Glas gospodara. I Lem u toj knjizi, obaška, pošto ne ume da nađe odgovarajući sistem koji bi služio kao precizna projekcija i mapa, uglavnom kritikuje civilizaciju, a u manjem delu pokušava da to zataška, kako mu knjiga ne bi bila zabranjena.
Čitao sam ja Lema i ranije, a sad ga ponovo čituckam.
Varate se ako mislite da je Lem uspeo da stvori konzistentan, logički sistem kojim se može mnogo toga objasniti. Naprotiv, u Solarisu je on čitavu stvar skrenuo na ethos, na ličnost i obesmislio tehnološki um, isto kao i prirodni (sama planeta Solaris), svodeći oba na lični plan.
Nemam nameru da radim ono što su već drugi radili. I Klark je u Kraju detinjstva potpuno odustao od ljudske civilizacije i pustio je da nestane, praktično bez ostatka.
Nauka u naučnoj fantastici je jedan običan flert.
Setimo se samo entuzijazma Asimova u vezi s robotima - pa ipak, kako stvari stoje, nema ništa od tog njegovog "robotskog ethosa". Nije on ni govorio o robotima, već o ljudima...
Lem u svojim romanima i Lem u esejima su dva različita čoveka.
To se može reći i za Bobana ;)
Da, ali ti upoređuješ svoj pristup u esejima sa lemovim pristupom u romanima.
Nije Kufer počeo sa tim poređenjima. Natovarili ste mu.
Meni je pre svega zanimljiv odnos nauka-društvo.
Recimo, po pitanju teorije evolucije. Koliko je Darvin bio ismevan. I to je trajalo sve dok glupi političari nisu smislili pravi modus da se protumači evolucija - kao preživljavanje najsposobnijih. Ali taj eugenski koncept postoji još od pojave prvih dinastija. Šta bi to drugo bilo nego to - opstanak "najplemenitijih".
Sada je vladajuća teorija, ili predrasuda, ako tako hoćemo - da je najvažnije biti na vrhu "lanca ishrane".
Ima i dalje priče o jednakosti, ali ko to ozbiljno sprovodi u delo, naročito u društvu?
Međutim, Hitler je bio glavni eksponent i lakmus, ali i više od toga. On je svoje nadljude zamislio kao super-robote. Nemci su bili najpogodniji za taj eksperiment - dobro su izvežbani u emocionalnom smislu, da osećaju tačno ono što jedan dobar rob treba da oseća i da ta osećanja budu jača od njih: lojalnost, vrednoća, da mrze i da se gnušaju lenčuga i neposlušnih, bezvrednih nižih rasa... Hitler je sačinio, uz malu pomoć prijatelja, IBM-a, Špea i šta ti ja znam koga još (o čemu nismo obavešteni), jedan savršeno funkcionalan sistem, logistički, ideološki, emocionalni - sve je bilo pod kontrolom, ili "skoro" pod kontrolom. Nauku je maksimalno iskoristio u tu svrhu. Samo je mali broj naučnika shvatio da treba da se odupre i da sabotira taj poduhvat (npr. Hejzenberg, koji je ometao Hitlerovo nastojanje da napravi A-bombu).
U naučnoj fantastici, Orvel, a pre njega Haksli, i još pre toga Vels, ma, svi koji nešto vrede - videli su šta je glavni problem. I sada, oni koji se bave naučnom fantastikom a pritom pokušavaju da sagledaju veliku sliku, kao Suvin, izlaze na isti brisani prostor - etika. Suvin, koji je pokušavao da precizno definie SF čini veliki spisak takozvanih SF dela i eliminiše ih jedno po jedno. On je odbacio New Wave u SF-u, jer je taj talas bio pre svega u vezi s poetikom mita i o traženju mesta, ali uzgredno, nauke u tom modernom ili futurističkom mitu. Suvin nije smatrao da je Zelazni SF pisac - ali mi, čitaoci, jesmo. Zbog čega? Striktno gledajući kroz neki kriteriju SF-a, on nije SF pisac, ili je to samo u maloj meri. Ali Suvin, postle tog jalovog posla, shvatajući da SF kao takva možda i sama jeste mit, živa kao mit a ne kao naučna činjenica - vraća loptu na pravi teren. Ja sam ga citirao u svom eseju Politika žanra, isto objavljenom u prethodnom Emitoru - iz njegovog intervjua, gde on žestoko kritikuje današnju civilizaciju i uočava krajnju bedu duha u ljudi koji beže i kriju se u puku fantaziju. Naučna fantastika je samo jedno osećanje onoga što se dešava nama i oko nas, ali onaj "naučni" deo, osim obećanja prijatnosti, zapravo donosi mnoge neprijatnosti.
Živimo u doba informatike, i volimo da mislimo da smo dobro obavešteni, ali dovoljno smo iskusni da znamo da nas obasipaju lažima i zavode iz jednog ćorsokaka u drugi, dok se u stvarnosti odvija ono što se oduvek odvijalo - besomučna pljačka, ubistvo, silovanje...
I ja sam prešao taj prag do kojeg sam želeo da SF shvatam kao nekakav izolovani sistem, oazu koja može da pruži ono što obećava - jednu lagodnu besmrtnost, ispunjenu velikim sposobnostima i akcijom (koje bi trebalo da omogući nauka) - ali to jednostavno nije moguće, to se ne dešava. Nešto drugo se dešava i ne može se sprečiti. Pa, makar, mogu barem više da ne verujem takvim obećanjima.
Ta čuvena naučna "preciznost" i "pouzdanost" ne postoje. Nauka često polazi od pretpostavki, naziva ih aksiomima i onda se zaboravlja da su to pretpostavke. Napravili su od matematike reč božju koja se ne dovodi u pitanje, a matematika je prosto jedan konstrukt koji se lako može podesiti da služi tačno određenoj svrsi - u funkciji dokazivanja neophodnih političkih teorija, kao onoj o vladavini najsposobnijih, i sl. sranje.
I takozvana SF koja se danas plasira, kao film 2012 (a nema, nažalost, ništa bolje od tog jada), plasira nam staru biblijsku priču o Nojevoj barci, samo što se u ovu savremenu Nojevu barku pakuje najveći ološ, onaj koji se nakrao najviše para i koji je izgubio sve ono ljudsko, ukoliko se pod "ljudskim" podrazumeva etičko. Sve ostalo pušta se niz vodu. A nauka je svedena samo na ulogu brodograditelja i tehničara-mornara koji treba da omoguće ovakav hepiend.
Quote from: Boban on 20-04-2011, 15:46:00
Da, ali ti upoređuješ svoj pristup u esejima sa lemovim pristupom u romanima.
Ja govorim o čemu Lem piše, a to piše kao roman. Metod pisanja romana je svakako drugačiji od onog kojim se pišu eseji, pogotovo eseji koje je pisao Lem, a oni su pisani s provizornog naučnog stanovišta.
Moji eseji su poetski i egzistencijalistički, a nauku dodirujem i prozivam uglavnom principijelno, sa ovih stanovišta.
Moje zamerke su najmanje nauci, kao takvoj, strogo metodološkioj disciplini - ali daleko od toga da je slučaj da je takva nauka ona koja određuje šta je šta u ovom svetu, i da je ona ta koja sudi "ni po babu ni po stričevima".
Pragmatički gledano, takva idealna situacija nije ni moguća - iz više razloga. Nije fizički moguća, nije energetski moguća, a najmanje je moguća politički. Političari, budući i sami pragmatisti, bolje to shvataju od brojnih zaljubljenika u nauku koji vole da je idealizuju i da joj navlače romantičnu odoru. Zato oni i koriste zbunjenost i pasivnost ljudi, daju im igračkice da se zabavljaju (npr. ajpad koji im naplaćuju 500 eura, što je bezočna pljačka i skriveno oporezivanje gluposti).
Leme, majstore! ;)
Nijednoj pretpostavci o prirodi vesti nisam verovao ni za trenutak. Pretelegrafisana individua, plan 'velikog mozga', plazmatske 'informacione mašine', sintetičkog 'vladaoca' koji je trebalo da ovlada Zemljom - sve su to bile pozajmice iz onog ubogog arsenala koncepata kojima je raspolagala civilizacija u njenoj tekućoj tehnološkoj verziji. Te su koncepcije, slično kao i teme fantastičnih romana, bile odraz društvenog života, i to pre svega u njegovom američkom vidu, čiji je izvoz van granica Sjedinjenih Država uspeo sredinom stoleća. Bile su to ili moderne novosti, ili fantazije izgrađene na principu igre 'mi njih, ili oni nas' - i nikad mi se plitkoća fantaziranja, njegova prikovanost za Zemlju u uskoj pukotini istorijskog vremena nisu otkrili otvorenije no kad sam slušao o tim hioptezama, prividno smelim, a u suštini rastužujuće naivnim.
Za vreme rasprave kod glavnog informacioniste Projekta, doktora Makenzija, kad sam uspeo - izvrtanjem takvih ideja - da razljutim prisutne, jedan od mlađih Makenzijevih saradnika upita me šta je onda singal po mome mišljenju, jer iz energičnosti mojih negiranja proističe da to moram znati.
"Možda Otkrovenje", odgovorih. "Sveto pismo ne mora biti odštampano na papiru i povezano u platno sa pozlaćenim slovima. Može da bude i plazmatska masa... makar i Žabokrečine."
Čitajte na http://issuu.com/emitor/docs/emitor479 (http://issuu.com/emitor/docs/emitor479)