Zvuk cepanja kože, a zatim osećaj toplote u međunožju. Nije znao da li je to urin, ili u gorem slučaju krv. Bol je bila neopisiva. Počeo se tresti. Hladan znoj je izbijao na čelu, a usta su mu bila suva kao barut. Srce je pumpalo sve brže. Da li da otvori oči?
-Mislio sam da ti je veći! – čuo je podrugljiv glas.
Informacija je sporo dopirala do njegovog mozga. I dalje se nadao da greši. Stisnuo je oči, što mu je u ušima proizvelo neko čudno zujanje.
Smeh.
-Sada više nisi tolika faca, a?
Donald? Da li je moguće da je to bio on? Njegov prijatelj!
-Aaaaaaaaaaaaa!- oteo mu se vrisak.
-Boli, jel da? E tek će da te boli!!!- smeh se pretvorio u besnu pretnju.
Podigao je kapke ne bi li ugledao lice svog mučitelja.
Stajao je kraj njegovih nogu. Visok 1,90 cm. Krupan. Sa svojim kobaltnim očima delovao je nevino i druželjubivo, ali u njegovoj ruci je sijao skalpel. Spustio ga je i napravio još jedan rez. Ponovo taj ogavan zvuk, i novi talas bola koji ga preplavljuje.
-Kako možeš ovo da mi radiš? Pobogu, pa mi smo prijatelji!!!
-Da više nisi uzeo tu reč u usta, jel me razumeš?! – njegov bes je postao skoro životinjski, kao da nije ni govorio nego režao.
Zašto mu se sve ovo dešavalo? Čime je to zaslužio? Jedan od njegovih najboljih prijatelja ga je upravo kastrirao...
Pritisak ruke na njegovom testisu rezultirao je još jednim vriskom, i odjednom mu se smrači pred očima. Pao je u nesvest.
Škripanje drvenog poda. Neko je koračao po prostoriji. Sve ga je peklo. Imao je posekotine po telu, a ruke su mu sada bila vezane iza leđa. Više nije ležao, sedeo je na nekoj stolici. Provirio je kroz jedno oko i video da su mu pantalone krvave. Bar nije bio go. Ne zna kako bi podneo pogled na svoje osakaćene genitalije. Noga je počela da cupka, sama od sebe. Živci...
Odjednom mu Donald saspe kofu vode u lice. Bila je ledena. Počeo je dahće, kao da se plaši davljenja.
-Došao si sebi?
Kapljice su mu se slivale niz obraze i zadržavale kratko vreme na bradi, pre nego što bi završile na podu.
-Zašto? – procedio je, jedva čujno.
-Molim? Rekao si nešto?
-Zašto? – ponovio je malo glasnije.
Šamar. Odjeknuo je u kolibi kao pucanj.
Krv mu je navrla na nos.
Povukao mu je glavu nazad, vukući ga za kosu.
-Ti stvarno misliš da sam ja idiot, zar ne?
-Ne znam o čemu pričaš.
Fljas! Još jedan.
-Zašto mi ovo radiš?
Ovaj put ga je udario laktom. Nekoliko zuba je izletelo iz usta, ostale je pljunuo sam.
-Molim te... – krenule su mu suze.
Nije bio preterano emotivan, ali strah ga je savladao. Ovaj čovek će ga ubiti, morao je bar pokušati da se spasi.
-Moliš me? Moliš me, a? Jel te je i ona molila?
Sada mu je sinulo... i znao je, nema šanse da će se spasiti.
U sledećem trenutku neko je pokucao na vrata.
,,Možda je policija... možda ipak ima šanse za mene", pomislio je, i mali smešak mu se ukaza na usnama.
-Šta se bre smeješ?!
Još jedan udarac.
Posle toga je krenuo da otvori vrata. Na vratima je bila devojčica. Ne mnogo starija od osam godina. Sa plavom kosicom i plavim očima izgledala je kao pravi anđeo. Pogledala je u njega, pa u čoveka koji ga je mučio.
-Tata? – upitan pogled je ostao na Donaldu.
-Vidiš mila, tata se pobrinuo da te više nikada ne dira.
-Onda više ne treba da se plašim čika Martina?
Potapšao ju je po glavi.
-Ne sine, ne treba...
Tako je. Samo hard-core sestro! :| Pričica je do jaja! xrofl
Dobro napisano.
Možda je trebalo malo bolje objasniti uzroke osvete - ovako sve ostaje na nagađanjima.
I još nešto : Zašto Donald i Martin? Mogla su biti i naša imena - priča ništa ne bi izgubila.
Nije li uzrok poprilično jasan?
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.mickeystiletto.com%2Fwp-content%2Fuploads%2F2011%2F03%2FPedoBear_colpisce_ancora_by_Matal80.jpg&hash=78b1ec19dc3ceea655ab004829ecdc94e8b5c1e6)
Nekako preferiram strana imena, nemam pojma zašto :?:
Ali pokušaću sledeći put da koristim naša :).
Hvala na komentu :)
Mogu da predložim "Čika Stipan"? xrofl
Ne lupetaj Miloshe!!!
NdZodiac - dobar (ili dobra) si - samo nastavi...
Žensko sam :)... hvala ti Stipane, držaću se tvog "saveta" xcheers
Ideja nije loša i ne mislim da je potrebno više hintova oko razloga osvete, ovako drži napetost do kraja. Gramatika ponekad zaškripi npr. Odjednom mu Donald saspe kofu vode u lice, malo uglačaj stil npr. rečenice možda bolje funkcionišu bez boldovanog: Sada mu je sinulo...U sledećem trenutku neko je pokucao na vrata. Još jedan udarac.Posle toga je krenuo da otvori vrata.
Dobrodošla.
Hvala na dobrodošlici i komentaru xjap
Pokušaću da primenim ono što si rekla, ipak sam prvenstveno ovde da naučim nešto :).
Quote from: Stipan on 02-05-2011, 11:46:21
Dobro napisano.
Možda je trebalo malo bolje objasniti uzroke osvete - ovako sve ostaje na nagađanjima.
I još nešto : Zašto Donald i Martin? Mogla su biti i naša imena - priča ništa ne bi izgubila.
Meni deluje prilično očigledno da se Donald sveti "prijatelju" Martinu jer mu je ovaj pipao (ili i više od toga) osmogodišnju ćerkicu. Nije mi neophodno da čitam detalje o silovanju ili vaćarenju deteta.
Martin je strano ime?
@NdZodiac: rečenice su ti povremeno nespretne. Plavokoso plavooko dete-anđeo je kliše, osim ako ubaciš da se pedofil nada nekom spasenju od nje. Nedostaje dodatno objašnjenje za reakciju deteta, prilično mirno prima prizor iseckanog krvavog čoveka.
Ja ovo, naravno nisam pročita, ali dok sam pogledom preletao preko teksta zapazio sam
Quote-Kako možeš ovo da mi radiš? Pobogu, pa mi smo prijatelji!!!
Sad, ja znam da je teško pisati prozu, ali ovakvi dijalozi (da ne kažem monolozi) su nedopustivi u ozbiljnoj literaturi. Neprirodni su i pokušavaju da posao obave umesto autora, to jest da čitaocu saopšte da su dva lika koji se trenutno nalaze u destruktivnom odnosu prijatelji ili su to nekad bili. To je prepričavanje koje je tim gore zato što je stavljeno u usta jednog od likova. Kada vas ljudi muče reći ćete mnogo toga ali nećete pričati u nezgrapnoj ekspoziciji.
Bar mislim, nikad me nisu mučili.
Quote from: angel011 on 02-05-2011, 20:38:09Martin je strano ime?
http://www.znacenjeimena.com/martin/ (http://www.znacenjeimena.com/martin/)
ne čini mi se tako :)
Quote from: angel011 on 02-05-2011, 20:38:09Nedostaje dodatno objašnjenje za reakciju deteta, prilično mirno prima prizor iseckanog krvavog čoveka.
Previše je zbunjena da bi odreagovala xrotaeye
Šalim se, uzeću u obzir i tvoje kritike, hvala ti xcheers
Dobronameran savet - Angeline kritike uzmi vrlo ozbiljno - iako deluje da ona to mene zafrkava!
Što bi tebe neko zafrkavao :?:
Uzeću sve kritike za ozbiljno ;)
Tako da, eto...skoro pa sve negativne kritike koje su bile i koje budu za ovu priču će biti tipa: ovaj detalj, onaj detalj. A to je, uzimajući sve u obzir, dobro. :)
Nd, očekujem(o) tvoje učešće u Junskom krugu. :)
Zavisi od teme, ali potrudiću se :!:
Do the monkey with me! :!:
Pročitao dvared. Tanko mi je ovo. Tema kastriranja navalentnih pedofila možebiti narodu zadeluje potentno,ali to se obično svrši kao nižerazredna produkcija (bez da imam išta protiv letećih tanjira na silku). Atmosfera mi je prazna a ne mučna kakva bi već morala biti (Rezervoar Kerovi i sečenje pandurskog uvca kao da je Son O'Man's wet dream :-)). Krajnje 'padanje' u šesnaesterac plavooke 'protine kćerke' je odglumljeno za žuti karton,barem. Autorka,cenim,može to i mnogo bolje. Dobrodošla u menažeriju :-)
Autorka će to pokušati ;)
Hvala na komentaru i dobrodošlici xjap
Pretpostavljam da je motiv pisanja ove priče bio dočaravanje atmosfere i opis mučenja. Ja sam tu odmah upala u problem. Sve je ovo meni pomalo naivno predočeno. Fala bogu, nisam doživela, ali sumnjam da bi neko mogao da se propituje dok mu seku genitalije, da razmišlja o tome da li je go ili nije, kako bi podneo pogled na isečene genitalije (aman, treba da nekako podnese bol i da preživi, a ne da razmišlja o tome kako to izgleda), da se osmehne u trenutku nade da je na vratima policija, da se pita čime je ovo zaslužio i, uz sve to, onaj deo koji je Meho primetio.
Previše, ne mogu baš reći, razložnog razmišljanja u trenutku spoznaje vrlo izvesne smrti, ali tu je negde. Zbunio me je i početak gde se koža cepa, a onda se pominje skalpel. E da, zar iko može da čuje zvuk sečenja kože skalpelom?
Izvini Nd, ali meni je ovo bledo.
Što se tiče odabira imena... kakve veze ima da li su domaća ili strana? Neka svako bira kako mu paše.
Gledao neko film Unthinkable? Mučenje odrađeno baš u full-u.
Quote from: Plut on 02-05-2011, 23:36:09
E da, zar iko može da čuje zvuk sečenja kože skalpelom?
Izvini Nd, ali meni je ovo bledo.
Ne treba da se izvinjavaš, s obzirom da mi je ovo prvi "short story" podrazumeva se da ima propusta. Zato sam i postavila, da se "oprobam" mogu li ja ovako nešto :).
E sad za zvuk zaista nemam pojma... htedoh dočarati neku posebnu atmosferu sa tim, but yeah, nisam dovoljno razmišljala. Zapravo, mogu reći da mi je glavni propust što nisam baš mnogo razmišljala o priči, samo sam je stavila na papir u roku od nekih pola sata. Pa tipa, šta bude biće :)...
Reservoir dogs... e to je divno mučenje. xjap
Pola sata?! Nedaj se zavesti sličnim tvrdnjama, a ima ih ovde (negde već) postovanih. Ljudi koji 'znaju' (opet ću da se ponavljam) su gomile pameti već prosuli na Radionici. Ufatiš pa iščitavaš, mesec po mesec. Sa par klikera da ti zvrndaju po glavi, upratićeš bitno. Ili nećeš. Mi, boranija, kad nabacujemo komentare to je sve 'na sluh', po ciganjski, da prostiš; prepoznaćeš već kad (i ako) dođu kritike nad kojim se stvarno da dobro zamisliti.
Pride, tajming ti je očajan. Noćas/sutra kreće žurka čitanja/opasivanja priča majskog kruga. Zaboraviće se da si išta postavila.
ah, to za tajming sam ja kriv.... xyxy
Pa da, saznala sam od Miloša da je u toku, i reče mi da postavim... pa ono... nema veze, za svaki slučaj sam dobila par korisnih kritika :|
Priča je tendenciozno namenski napisana. Dubina 0. Iz čista mira se pojavljuje lik koji ima i najboljeg prijatelja koji je socijalno prihvatljiv, pa se da zaključiti da je i on isto tako naizgled normalna jedinka, samo što eto ne pravi razliku između devojčica od 8 i 18 godina starosti.
Nešto nisam imao prilike da tek tako sretnem takve individue.
Čak i kao kraća forma u vidu reklame -linčujte pedofile- priča bi bila šuplja. Mada bi je verovatno penzioneri gledali iživljvajući svoje frustracije zbog male penzije.
Ne da postaviš, nego da pošalješ Bobanu na PP. To ti je onaj neobrijani čika za računarom u ćošku, što se vata zaglavu i pita zašto mu je sve ovo trebalo i u ovom mesecu. Neće da prizna, ja ću ti reći, on je mazohista. Go figure...
Nisam znala "pravila" :oops:
SS, care, pa neće tebi niko fiki-fiki. Što si ljut, 8 je 8, 18 je 18 :-)
Prekinite sa spominjanjem tog broja! :D
Pogledati, Tema za maj: ZADATAK.
ĐUBRIVO - VASA KĆERKA (http://www.youtube.com/watch?v=Q79pAEoce2w#)
Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 02-05-2011, 22:48:01
Tanko mi je ovo.Atmosfera mi je prazna
Као творац сада ево већ четврте танке, празне и бледуњаве причице могу да се сложим са горе наведеним. It takes one to know one. :)
Quote from: NdZodiac on 02-05-2011, 21:29:04
Što bi tebe neko zafrkavao
Saznaćeš ako ostaneš sa nama...
NdZodiac, dušo, budući da komentari na priče služe u svrhe poboljšanja i napretka u pisanju, ja ću se više fokusirati na ono što mladi/e autori/ke ne vole, ali im najviše koristi. :)
Za početak, nakon čitanja ove pričice, meni nije bilo jasno koji je njen cilj?
Razlog zašto je neko napisao neku priču često je iskrsavao kao problem u dosadašnjim radionicama.
Kada se pisac namerači da nešto piše/opiše, mora u glavi da ima razlog zašto je odlučio da piše/opisuje, jer ako njemu/njoj nije jasno, tek će čitalac ostati u zbunu.
Taj razlog/cilj ne mora da bude konketna poruka/pouka, ali čitaocu mora da bude jasno bar osećanje koje želiš kod nje/njega da izazoveš, i koje si i sama imala dok si pisala (u ovom slučaju, čini mi se da je transfer emocije (ne nužno dobre) na čitaoca).
Ova priča pretendovala je da ima horor atmosferu, ali u tome nije uspela. Kada nije uspela, ona je pokušala da izazove gađenje. Kada ni to nije uspela (bar ne kod mene, što sumnjam da ima veze sa mojim pripadanjem ženskom polu :)), ona je pokušala da šokira. Ali pošto si pročitala priče o negativcima iz ovog kruga, jasno ti je da je za šokiranje populacije na Sagiti potrebno mnogo više od proste (neopisane, pošto su te neki i u tome pretekli) pedofilije u tragovima.
E, sad. Da si se odmah odlučila šta od ovo troje želiš da izazoveš (užas, gađenje, šok sa primesama sažaljenja (prema obe žrtve)), priča bi ti drugačije izgledala, jer bi odmah znala u kom pravcu se krećeš i kako treba da pišeš da bi kod svog čitaoca izazvala baš osećanje za koje si se odlučila.
Drugo (i ovo je dosta puta rečeno na radionici) - imaš dosta kliše poređenja (suva kao barut, kao pucanj, kobaltne oči, sijao je skalpel, plava kosa i oči). Pokušaj da tragaš za originalnim rešenjima, neobičnim poređenjima i metaforama koje će ti omogućiti da sa svojim čitaocima postaneš intimna, da im tvoja priča bude bliska.
Opšta mesta i kliše izrazi priču čine plastičnom, takva priča ne komunicira sa svojim čitaocem, jer mu opšta mesta koje je 100000 puta pročitao gube izvorno značenje.
Dalje, nije poželjno da koristiš neodređene/nedefinisane prideve kao što su "čudno", "neopisivo" itd. Za tvog čitaoca "čudno" ne znači isto kao i za tebe. Zato je (opet) bolje da to "čudno" opišeš nekim autentičnim poređenjem, ili da, makar, naglasiš da je junaku nešto izgledalo čudno. Onda se ograničavaš na junakovu perspektivu i čitalac nema obavezu da shvati šta je to čudno. A kada nešto opišeš kao "čudno" iz perspektive sveznajućeg pripovedača, onda čitaoca stavljaš u poziciju da i on mora da zna šta je to čudno.
Motivacija i psihologija likova ti škripe. Već sam (baš danas) napisala kako je jedno prezentovati likove kao na pozornici, a drugo je opisivati ih u priči. Možeš da uradiš i prvo u priči, ali onda ne očekuj da ti se mnogo čitalaca identifikuje sa junacima (pa samim tim i prihvati priču).
Izabrala si veoma tešku temu i čini mi se da je trebalo da opišeš unutrašnji život oba lika. O čemu razmišljaju (pri tom ne mislim na razmišljanje i prekrivenosti osakaćenih organa). Da li mogu da razmišljaju u stanju šoka i o čemu? Ako nikada nisi videla kastriranog čoveka, proguglaj, čitaj tuđa iskustva. Tvoj kastrirani čovek ne izgleda i ne ponaša se uverljivo.
Na primer, veoma je neuverljivo da mučenom u nekom trenutku ne padne na pamet zašto se nalazi u situaciji u kojoj se našao, i pre pominjanja devojčice. Svima bi nam palo na pamet šta smo zgrešili ako nas baš određena osoba muči. Tvoj junak nije glup (?), nemoj da ga činiš takvim.
Sa druge strane, priča ti je dosta pismena i poseduje unutrašnju dinamiku koja tera na dalje čitanje. To će ti biti velika prednost jednom kada savladaš sve elemente pisanja priče.
Struktura priče ti je takođe ok, lepo je vodiš i završavaš pseudo-obrtom (pojava devojčice nije pravi obrt, samo očekivano/predvidivo (lako) rešenje i nevešto opravdanje za tok radnje).
Dakle, da rezimiramo, glavni problemi ove priče leže u njenom cilju, kliše poređenjima, opštim mestima i psihologiji likova.
Opusti se, ne slikaj nego piši. Imaj na umu da čitaoca treba da uvučeš u svet, da mu pokažeš ono što sama misliš i osećaš. Ne slikaj mu pozornicu, oživi sliku koju prepričavaš. I uvek imaj cilj pisanja u glavi.
Bićeš ok. Samo hrabro! Dug put (čitanja i pisanja) je pred svima nama. xwink2
Quote from: D. on 16-05-2011, 02:26:16
Kada se pisac namerači da nešto piše/opiše, mora u glavi da ima razlog zašto je odlučio da piše/opisuje, jer ako njemu/njoj nije jasno, tek će čitalac ostati u zbunu.
To možda važi na
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi55.tinypic.com%2F14uvsxf.jpg&hash=083c271f91a7ad56dc18150131d54ab0c20f7866)
radionicama gde si bila. Pusti ljude da slobodno pišu. Ako je pomanjkanje herza hronično, džaba ga bilo ikakvog plana i promišljanja. Zajebaus akademismus!
Pa sad. Ti pišeš za sebe, pa je jasno da sebe i zabavljaš.
Oni koji pišu za sebe ali i za druge svoju priču treba da približe drugima, da im bude jasna?
Ti prezireš svet i tako i pišeš. U inat svetu, a ne za njegovo zadovoljstvo.
Nije da neću da probam da primenim to što poručuješ bar nekim delom... ali nikako u meri u kojoj poručuješ. :)
Quote from: D. on 16-05-2011, 04:06:28
Ti prezireš svet i tako i pišeš. U inat svetu, a ne za njegovo zadovoljstvo.
Pa da. Zar bi trebalo drugše? :lol:
Ne, naravno.
Al šta ćeš onda u javnosti? Piši za svoju dušu i olakšaj nam muke čitanja i shvatanja tvojih priča... :)
Kad gava oće zaboji a to okreneš stranicu, zar je to pjobjem? Kažem ja, HitlerJugend...
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg841.imageshack.us%2Fimg841%2F6751%2Fsmileyfacetongue.jpg&hash=e78b504e057023593807ed2487c4edf66072cd52) (http://imageshack.us/photo/my-images/841/smileyfacetongue.jpg/)
Šta ćeš, bre, ti kada svi budu počeli da okreću tvoju stranu, a? A?
DDR okrenuti! Cvrc. xrotaeye
Quote from: D. on 16-05-2011, 02:26:16
NdZodiac, dušo, budući da komentari na priče služe u svrhe poboljšanja i napretka u pisanju, ja ću se više fokusirati na ono što mladi/e autori/ke ne vole, ali im najviše koristi. :)
Za početak.....
...
...
....Bićeš ok. Samo hrabro! Dug put (čitanja i pisanja) je pred svima nama. xwink2
Odlična kritika/analiza! xcheers
Zna Princeza znanje, samo je divljačna i to mnogima ide na živce.
Quote from: Stipan on 17-05-2011, 08:01:39
Zna Princeza znanje, samo je divljačna i to mnogima ide na živce.
Odlična kritika/analiza. xcheers
xrofl
D., hvala ti još jednom, čekam sledeći krug da pokušam primeniti i tvoje savete :).
Eh, još da ih primenim i ja... :|
He, he, he... Princeza pa skromna! Iznenađenjima nikad kraja!
Mogao bi tu tvoju duhovitost da ubaciš u priče, a ne sve onako preozbiljno ;)
Huh Lorde...
Probaću, kunem se... Nekako mi je lakše da zafrkavam D.
Samo opušteno i bez žurbe. Priča počne da funkcioniše tek posle drugog-trećeg pisanja. Ne treba po svaku cenu spasavati ideje koje se jave na samom početku.
Mora da se sačeka da priča sama proradi, a onda je mnogo lakše. Makaze su važnije od olovke.