Промењен је изглед. Намера Уредништва је да овим тзв "ретро" стилом укаже на традицију из које је потекао часопис и да подсети на значај старих вредности.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg600.imageshack.us%2Fimg600%2F7773%2Fkoricegradinebroj4041.jpg&hash=7f15213c0a19f957c40447c3f56107d88380f53d) (http://imageshack.us/photo/my-images/600/koricegradinebroj4041.jpg/)
Bolje je ovako. Gradina nije časopis koji se prodaje u novinarnicama i supermarketima pa da mu treba ilustrativno ili fotografski atraktivna naslovnica.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg845.imageshack.us%2Fimg845%2F2199%2Fkoricegradine40412011.jpg&hash=00fefd61ab837469012a79ec3a59887d169ede0a) (http://imageshack.us/photo/my-images/845/koricegradine40412011.jpg/)
Eво и прегледа садржине овог броја. "Фантастичари" су мало заказали...
ГРАДИНА 40-41 / 2011
ПРЕГЛЕД САДРЖИНЕ
Реч уредника:
Зоран Пешић Сигма Градина без ограда
Књижевни портрет: Љиљана Ђурђић
Милета Аћимовић Ивков Женство и прича
Снежана Милосављевић Милић Нема више љубави
Љиљана Ђурђић Време изгубљено, али не и заборављено
Љиљана Ђурђић Стигмата
Александра Гојковић Не бирате ви пут, већ он бира вас
(Разговор са Љиљаном Ђурђић)
Округли сто: Култура и тржиште у време кризе тржишта
Стана Динић Скочајић Фестивали, карневали, маскенбали
Љиљана Ђурђић Индустрија забаве, Chick-lit и тржиште у Србији
Цисана Мурусидзе Значај културе у духовном животу народа
Сима Гушић Понуда и потражња
Бојан Јовановић Папирнати бог међусвета
Божидар Мандић Парадигме које не припадају ником
Васа Павковић Положај српске књижевности и издаваштва данас
Ерол Туфан Неки критеријуми вредновања производа културе
Велибор Петковић Књига се не тржи
Дејан Дабић Некултурна култура
Мила Џинић Ликовни прилози
Досије: Ремон Русел
Бојан Савић Остојић Ремон Русел: језичка игра огледала
Ремон Русел Locus Solus
Жил Делез Ремон Русел или страх од празнине
Ален Роб-Грије Енигме и прозирност код Ремона Русела
Мишел Лерис Путник и његова сенка
Ремон Русел Како сам написао неке своје књиге
Мишел Фуко Праг и кључ
Поезија без ограде:
Роберт Г. Тили Едвард Естлинг Камингс
Едвард Естлинг Камингс Срце овог (овде) човека
(Изабрао, препевао и приредио Роберт Г. Тили)
Зоран Пауновић Е. Е. Камингс и Р. Г. Тили
Марија Лаина Један напрасни пољубац
(С грчког превео Момчило Радић)
Ерол Туфан Унутрашња тишина
(С турског превео аутор)
Владимир Копицл Гледано у вис
Јелена Ленголд Коначно
Кристина Балаћ Недеља поподне
Јованка Стојчиновић – Николић Подизање свјетлости
Слободанка Живковић Путник
Линкови
Велимир Илић Сорокин – Пељевин 1:0
(О руској књижевној награди НОС)
Марк Липовецки Мећава у ретробудућности: Сорокин о модернизацији
(С руског превео Велимир Илић)
Немања Ротар Организовано бездушје
Љиљана Бардијевска Како да се напише позоришно дело/адаптација
(С пољског превео Перо Миоч)
Данијела Бачић- Карковић Говор тела без мимикрије
Критика без ограде
Драган Жунић Књижевне слике других и нас самих
(О књизи Иване Живанчевић Секеруш Како (о)писати различитост? Слика Другог у српској књижевности)
Драган Жунић Порно-лакрдија Архи епи-скопа Саве
(О књизи Саве Дамјанова Порно-литургија архиепископа Саве)
Ненад Глишић Исповест после порно-литургије Архиепископа Дамјанова др Саве
(О књизи Саве Дамјанова Порно-литургија архиепископа Саве )
Милан Р. Симић О белим душама у црном свету
(О Радовану Белом Марковићу)
Дејан Дабић Хербаријум успомена
(О књизи Емира Кустурице Смрт је непровјерена гласина)
Снежана Божић Путовање у изумирање
(О књизи Мирка Демића Трезвењаци на пијаној лађи)
Мирко Демић Плава вода мутнога Дунава
(О књизи Горана Дакића Даљ)
Јана Алексић Метапоетичке разгледнице са путовања по унутрашњим пределима душе
(О књизи Радивоја Станивука Ноћи лутајућих звезда)
Павле Зелић Мале рокенрол трагедије
(О књизи Јована Ристића Године у магли)
Сунчица Денић Поетска хрестоматија чуда
(О књизи Слободанке Митровић Пут у чудо)
Белешке о ауторима
Реч уредника
Зоран Пешић Сигма
ГРАДИНА БЕЗ ОГРАДА
Ово је место за чување текстова: Не-обичних. Не-мерљивих првим погледом. Нових. Зачудних. Изазовних. Оних који прате друге текстове, књиге, музику, слике... Ово место је између корица. Корице нису ограда, оне су ту да привуку, да сачувају у земљи од хартије дух времена. И када све није обрађено како треба, и када нам се чини да је нешто већ виђено, да нас подсећа на нешто друго, и кад помислимо да тај и тај аутор може много боље, после неког времена када хартија пожути, наш вртларски посао добија на тежини. Никну биљке, гране се оките плодовима и цветовима.
Ову свеску Градине, прву за 2011. наредили смо у ново рухо. Намера Уредништва је да овим тзв "ретро" стилом укажемо на традицију из које је потекао часопис, да подсетимо на значај старих вредности. Овом смутном, хаотичном, анархичном и сиромашном времену недостаје најобичнији здрав разум, недостаје обичај лаганог самеравања поступака, понашања, поштовање наједноставнијих правила суживота.
Да прегледамо садржину Градине број 40 нове серије.
Уобичајену рубрику коју посвећујемо награђеним ауторима уступили смо књижевном портрету Љиљане Ђурђић. Ова списатељица је то заслужила добијањем награде Стеван Сремац за књигу Сви на крају кажу мама. Уз два критичка текста објављујемо беседу коју је прочитала на уручењу Награде. Издвајамо по неку реченицу које су у складу с основним тоном ове свеске Градине: ..."Сремац је хроничар једног неповратно изгубљеног времена. Писац у њему је тога био свестан чак и у тренутку кад је записивао анегдоте и догађаје од којих ће касније настати његове приповетке и романи. Тај и такав писац увек је на страни старог и патријархалног насупрот новом које се у његово време – као што иначе бива кад се сударе старо и ново - указивало као урушавајуће по живот старовремских људи и њиховог начина постојања. Сремац брани тај њему бескрајно драги свет и често се испод хумора може осетити црта меланхолије..." Портрет Љиљане Ђурђић исцртава и кратка необјављена прича и разговор који је за Градину водила Александра Гојковић.
Градинини вртлари понекад баце семе, укључе умешне вртларе из других средина, сви заједно обраде земљу, однегују биљку и испресују је између корица да је виде многи љубитељи... На овом месту бих ставио "смајлија који се осмехује над самим собом". Реч је о обичају да преносимо разговоре са округлих столова, о обичају да књижевне процесе осмишљавамо и преносимо их широј читалачкој публици. Стана Динић Скочајић организовала је округли сто на Књижевној колонији Сићево прошле године. Тема звучи застрашујуће: Култура и тржиште у време кризе тржишта. Очито болна тема наше стварности . Одазвали су се значајни аутори из разних области културе и разговарано је о тешком стању у које је запала култура у Србији, о индустрији забаве, о значају културе као носиоца духовног развоја народа, о високој интерактивности архитектуре са тржиштем, о медијима који уместо да успостављају, нарушавају равнотежу између тржишта и културе, о положају српске књижевности и издаваштва данас итд.
Темат о Ремону Руселу, француском писцу с почетка ХХ века приредио је Бојан Савић Остојић. Русел је познат по романима Утисци из Африке (Impressions d'Afrique) и Locus solus. У своје време је био потпуно неприхваћен због необичног стила, али су га касније рехабилитовали надреалисти и писци "новог романа". Мишел Фуко је посветио једини књижевни есеј управо Руселу. Русел је такође био далеки претеча комбинаторичке литературе, која је постала модус операнди групе Оулипо.
У овом броју Градине шире се мириси одличне поезије.
Роберт Г. Тили је приредио и препевао песме америчког песника Едгара Естлинга Камингса. Како каже Зоран Пауновић, значај Камингсове поезије за коначно уобличавање модернистичког књижевног израза у редовима америчке књижевне авангарде по много чему је раван значају монументалних Елиотових и Џојсових дела у контексту европског модернизма.
Објавили смо и једну чудну збирку песама у прози Марије Лаине која је објављена 1996. г. Ову одличну грчку песникињу наш часопис је објавио и раније у изузетном препеву Момчила Радића. Један напрсни пољубац има облик поетског монолога, и као такав је два пута игран у позоришту. Иако се ради о поезији има елементе сценографског исцекивања, суспенса, један злочин око кога се све испреда...
Уз још један самопрепев турског песника Ерола Туфана објављујемо и нове песме наших песника.
Владимир Копицл ми је послао три песме из "attachmenta", тада су биле "младе и неискусне" са жељом да оне (песме) "виде мало света, тј. Ниша". Прошло је неко време, а песме су се, приликом сељења, "пуцања компјутера", одскитале. Дешава се. У међувремену је Влада "нашкрабао" читаву књигу. Дешава се. А десило се и то да је Уредник копајући по виртуелној архиви из неког сасвим другог разлога и на сасвим другој адреси, на којој то није очекивао, пронашао одскитале песме. Јуухууу! Прошло је од тада две године. Ух, зар толико? Питам их, где сте се скитале. Кажу, биле у Смедереву. Нису више тако младе и неискусне. Ова Уредничка прича је поучна: "Све дође на своје место." и "Добре песме су као жива бића" и " Не одустај од трагања за изгубљеним у вируелним световима" и... Зато су ове песме у овој Градини. Као сан после свега, ето.
О практичности писања поезије читајте у песмама Јелене Ленголд.
Са руске књижевне сцене преносимо уз информацију о књижевној награди НОС текст Марка Липовецког о награђеној повести Владимира Сорокина. Руска тема, али и не само руска, у есеју је Немање Ротара Организовано бездушје.
На крају овог туристичког разгледавања Градине нећемо поменути све текстове, ни све рубрике. Понешто и сами истражите. Градина је без ограда.