Za potrebe Yellow Caba žrtvovao sam svoje vreme i zdravu pamet, pa dobar deo vremena ovog proleća posvetio izučavanju dometa novih raspisanih dama. Evo linkova ka dosad obnarodovanihm tekstovima:
1. RASPISALE SE DAME - prvi deo (Marijana Mateus, Vesna Dedić Milojević):
http://yc.rs/sr/magazine/Patrola/story/3567/Raspisale+se+dame+iliti+S+onu+stranu+%E2%80%9EBrendiranog+ma%C4%8Dizma%22.html (http://yc.rs/sr/magazine/Patrola/story/3567/Raspisale+se+dame+iliti+S+onu+stranu+%E2%80%9EBrendiranog+ma%C4%8Dizma%22.html)
2. RASPISALE SE DAME - drugi deo (Ivana Kuzmanović, Žana Polijakov i (u antrfileu) Dunja Ilić):
http://yc.rs/sr/magazine/Patrola/story/3691/Raspisale+se+dame+%28drugi+deo%29.html (http://yc.rs/sr/magazine/Patrola/story/3691/Raspisale+se+dame+%28drugi+deo%29.html)
3. JASMINA ANA - Šampanjac mog života:
http://yc.rs/sr/magazine/kritika/knjige/story/3853/Kao+kritika%3A+%C5%A0ampanjac+mog+%C5%BEivota+%28Jasmina+Ana%29.html (http://yc.rs/sr/magazine/kritika/knjige/story/3853/Kao+kritika%3A+%C5%A0ampanjac+mog+%C5%BEivota+%28Jasmina+Ana%29.html)
4. JELENA BAČIĆ-ALIMPIĆ - Ringišpil:
http://yc.rs/sr/magazine/kritika/knjige/story/4246/Kritika%3A+Ringi%C5%A1pil++%28Jelena+Ba%C4%8Di%C4%87-Alimpi%C4%87%29.html (http://yc.rs/sr/magazine/kritika/knjige/story/4246/Kritika%3A+Ringi%C5%A1pil++%28Jelena+Ba%C4%8Di%C4%87-Alimpi%C4%87%29.html)
5. ISIDORA BJELICA & VESNA RADUSINOVIĆ - Kad kume kuvaju:
http://yc.rs/sr/magazine/kritika/knjige/story/4411/Kad+kume+kuvaju+%28Isidora+Bjelica+i+Vesna+Radusinovi%C4%87%29.html (http://yc.rs/sr/magazine/kritika/knjige/story/4411/Kad+kume+kuvaju+%28Isidora+Bjelica+i+Vesna+Radusinovi%C4%87%29.html)
....i, vrlo verovatno, more to come...
Pročitah ovo o Jasmini Ani, pošto mi je ona potpuno nepoznata i nisam saznala osnovnu stvar; ko je ili šta je ona? Ako već deli savete na angro, je l' to ona neki stručnjak, ili to više nije bitno?
Na guglu ima toliko informacija da niko ne mora da bude stručnjak. Ni muškarci. Dovoljno je da znaju kako se kompilira. Ništa slično sa depilacijom.
Ma da, tačno, ali ne znam zašto se onda ovake knjige dobro prodaju (da li?). A da, verovatno ne umeju sve žene da guglaju. Ili nemaju kako, ili ih mrzi, il' je ovako lepšije.
Pa i o Jasmini Ani se može guglati, ispade da žene to stvarno ne umeju. :lol: Evo, za dve sekunde:
QuoteRođena sam u Raški, 30. juna (rak, jarac) u drugoj polovini dvadesetog veka, gde sam sa ocem i majkom i starijom sestrom Mimom živela do svoje petnaeste godine.
Osnovnu školu završila sam u Raški kao đak generacije, sa Vukovom diplomom.
Tokom osmogodišnjeg školovanja dobila sam više nagrada za pismene sastave, i jednu prvu republičku nagradu na temu «Moj zavičaj».
Veliki deo detinjstva provodila sam kod majčinih roditelja u selu Rudno, na planini, iznad manastira Gradac i Studenica, kod baka Danice i dede Vukašina, koji su bili učitelji. Tu kuću osećala sam kao svoj drugi dom. Verujem da moja sklonost ka pisanju dolazi donekle iz mog odrastanja na planini i iz kontrasta te divlje prirode i kuće pune knjiga.
Moja porodica se seli u Kraljevo.
Otac Stanimir Rakitić bio je diplomrani pravnik, u Kraljevu je izabran za sudiju Privrednog suda, a potom je bio predsednik tog suda. Majka Zora bila je službenik Jugobanke, u Raški kao i u Kraljevu.
Gimnaziju sam završila u Kraljevu. Tokom gimnazijskog školovanja objavljivala sam poetsku prozu u časopisima Povelja, Bagdala, Koraci, Književna reč....
Pravni fakultet sam završila u Beogradu, a takođe i pravosudni ispit. Tokom studija, najviše vremena provodila sam družeći se sa piscima tzv. neoromantičarima, slikarima, vajarima itd. Iz tog vremena počela su moja intenzivna druženja sa Stevanom Raičkovičem, Dobricom Ćosićem, Danilom Nikolićem, Milisavom Savićem, Ljubom Popovićem, Petrom Pajićem, Slobodanom Rakitićem, Draganom Neljkovićem... Svi oni uticali su na mene na jedan dobar način. No, tada još nisam bila pisac.
Tek mnogo godina kasnije ja ću objaviti prvu knjigu.
Po završetku studija, provela sam nekoliko meseci u Nansiju i Parizu. Po povratku, postala sam advokatski pripravnik, a posle dve godine i advokat. Advokaturom sam se bavila celih deset godina. Radila sam sve: krivice, parnice, brakorazvodne parnice, nekretnine. Živela sam u Kruševcu. Postepeno, sve više se bavim nekretninama, a sve manje klasičnom advokaturom. Otvaram agenciju za nekretnine Saga, koja uporedo radi u Kruševcu i u Beogradu. Selim se za Beograd i nastavljam sa radom u agenciji još tri godine.
1998. g. objavljujem svoj prvi roman «Ukus poroka» u izdanju izdavačke kuće Apostrof (Srba Ignjatović). Posle promocije romana u prepunoj sali Udruženja Književnika Srbije, roman je preko noći postao HIT. Ukus poroka doživeo je više izdanja, i nekoliko puta bio na listi najčitanijih knjiga. Bila sam gost na mnogim televizijama i u mnogim novinama. Veliku podršku su mi pružili moji prijatelji pisci sa kojima sam se družila u studentskim danima. Ja sam bila potpuno nepoznata široj javnosti, a sala UKS vrvela je od pisaca. Stevan Raičković, tada najveći živi pesnik u Srbiji, došao je, među prvima, i seo u prvi red. (Verovatno su se novinari pitali sa koje planete je došla ova žena.)
Uspeh mog prvog romana promenio je moj život. Postala sam član UKSa .
Ubrzo, počinjem da pišem kolumne za Nedeljni Telegraf tokom 1999,g. Neočekivano, ulazim u svet novinarstva. Postajem član UNSa i do danas se bavim novinarstvom. Verujem da u Srbiji, sem mene, ne postoji ni jedan advokat koji je ostavio advokaturu i postao novinar. Advokatura donosi daleko više novca. Ali.. U mom izboru, prevagnuli su moji životni prioriteti.
Želela sam da radim ono što me zaista ispunjava. Advokatura me jeste ispunjavala celih deset godina. Ali, pojavili su se novi izazovi, otvorila su se neka druga vrata koja se ni uvek, ni svima ne otvaraju. Konačno, trebalo je da izaberem, i ja sam izabrala.
Verujem da postoji Sudbina.
Pa dobro, nije da nisam pokušala da se suzdržim od komentara budući da mi je komentarisanje ovakvih stvari već dosadilo, a i svesna sam da je u pitanju uzaludan posao. No, definitivno je prelomio sledeći citat:
QuoteUkratko, sudeći po uzorku pet spisateljica kojima će se ovaj tekst baviti, Srbijica će gorko zaplakati za danima kada je tim atarom gospodarila grupica dama poslovično s po dva prezimena. Ove novopridošle dodatno problematizuju ionako već lako ranjivi zabat chick lita (tzv. ženske književnosti) u Srbiji na umoru, i njihov doprinos bilo čemu prvenstveno se može tražiti u domenu duboko privatnih ludosti onih koji vide trash i tamo gde mu mesto nikako nije. Da stvari budu poraznije, pomenute dame, osim što se mahom u potpunosti oglušuju o kanone lepe književnosti u kojoj tako strasno žude da se okušaju, ne prezaju ni od automizoginije, najcrnjeg narcizma i homofobije. A to nikako nisu kategorije ka kojima hrli jedna istinska dama.
Nesumnjivo je reč o komičnim knjigama i trash-evima, to nije sporno.
Sporan je naziv serije tekstova:
Raspisale se dame (o drugom delu ovog naslova sada neću).
Dakle, zašto naslov ima polnu odrednicu, i zašto zvuči tako uopštavajuće i nipodaštavajuće po (sve) dame, bez ograda?
Iz kog uzorka je ovaj skup "spisateljica" biran i po kom kriterijumu?
Po kom kriterijumu su ove "dame" svrstane u kategoriju "spisateljica"?
Kakve veze imaju "grupica dama" i njihova dva prezimena sa Srbijicom, i da li autor misli da Srbijica ima i gorih (i prečih) razloga za gorko plakanje?
Kakve veze imaju dva prezimena sa plakanjem i pisanjem?
Ako je autor ove "dame" isključio iz kategorije "istinskih dama", volela bih da znam zašto ih sve vreme naziva "damama". A onda bih volela i da znam šta su to "istinske dame"?
Šta je "automizoginija" i kako se ona manifestuje u ovim knjigama/romanima (budući da to nisam uspela da skapiram iz tekstova)?
Hvala unapred, u svakom slučaju.
Edit: O, da: šta je chick lit i ko su njegove predstavnice?
Zato što u ovom trenutku žene više čitaju, a muškarci više... pričaju. Zla vremena.
Quote from: John Reynolds on 13-07-2011, 10:53:08
Pa i o Jasmini Ani se može guglati, ispade da žene to stvarno ne umeju. :lol: Evo, za dve sekunde:
Pa čuj, koliko me je zanimalo da saznam nešto o njoj, toliko sam joj se i posvetila, tj tekstu na YC. Više me je zanimalo šta ginger ima da kaže nego Google. Što će reći, nit mi treba sada guglanje niti ću pročitati to što si našao za dve sekunde.
A o euforičnoj opsednutosti ženama sa dva prezimena, ne bih ovaj put. Biće da su one neka opaka i čudna bića, brrrrr. :mrgreen:
Pročitala... xrofl
Nego, ginger, imaš li možda neki podatak koliko te spisateljice zarađuju? Hoću da kažem, šta god da može da se kaže o knjigama Isidore Bjelice, ona od tih knjiga (i TV emisija, i kolumni) živi, i to dobro živi, skita po svetu i slično, što nije malo postignuće; ako ništa drugo, definitivno zna zašto radi to što radi. Imaš li neki podatak za ostale?
Planiraš, Angel? A? A?
Ma ne. Ona će radije da im se ruga. Njima i bibliotekarkama. Njima je lako rugati se.
Eh, ne umeš, aj' molim te. Nego nećeš. :)
Quote from: Plut on 13-07-2011, 11:34:32
Eh, ne umeš, aj' molim te. Nego nećeš. :)
Pa, ne, pročitala sam dosta onog što je Bjelica napisala (ove ostale spomenute spisateljice nisam čitala), i ja stvarno ne znam kako bih napisala nešto te vrste. Plus u celu tu priču ne spada samo pisanje, već i određena vrsta nastupa u medijima, i dosta komunikacije s ljudima, a ja sam asocijalna, introvertna, i suviše sklona režanju. :lol:
Da ne bude zabune, ja poštujem to što je Bjelica postigla, svaka joj čast, zaista, a i lično mi je draga (da i ne spominjem da uživam u njenim knjigama :lol: ), samo je za takvu vrstu postignuća potreban određen tip ličnosti (verovatno i vraški dobar motiv, ona je sa tim počela kad je dobila dete), a ja nit' sam taj tip niti imam motiv. :)
Quote from: D. on 13-07-2011, 10:55:25
Pa dobro, nije da nisam pokušala da se suzdržim od komentara budući da mi je komentarisanje ovakvih stvari već dosadilo, a i svesna sam da je u pitanju uzaludan posao. No, definitivno je prelomio sledeći citat:
QuoteUkratko, sudeći po uzorku pet spisateljica kojima će se ovaj tekst baviti, Srbijica će gorko zaplakati za danima kada je tim atarom gospodarila grupica dama poslovično s po dva prezimena. Ove novopridošle dodatno problematizuju ionako već lako ranjivi zabat chick lita (tzv. ženske književnosti) u Srbiji na umoru, i njihov doprinos bilo čemu prvenstveno se može tražiti u domenu duboko privatnih ludosti onih koji vide trash i tamo gde mu mesto nikako nije. Da stvari budu poraznije, pomenute dame, osim što se mahom u potpunosti oglušuju o kanone lepe književnosti u kojoj tako strasno žude da se okušaju, ne prezaju ni od automizoginije, najcrnjeg narcizma i homofobije. A to nikako nisu kategorije ka kojima hrli jedna istinska dama.
Nesumnjivo je reč o komičnim knjigama i trash-evima, to nije sporno.
Sporan je naziv serije tekstova: Raspisale se dame (o drugom delu ovog naslova sada neću).
Dakle, zašto naslov ima polnu odrednicu, i zašto zvuči tako uopštavajuće i nipodaštavajuće po (sve) dame, bez ograda?
Iz kog uzorka je ovaj skup "spisateljica" biran i po kom kriterijumu?
Po kom kriterijumu su ove "dame" svrstane u kategoriju "spisateljica"?
Kakve veze imaju "grupica dama" i njihova dva prezimena sa Srbijicom, i da li autor misli da Srbijica ima i gorih (i prečih) razloga za gorko plakanje?
Kakve veze imaju dva prezimena sa plakanjem i pisanjem?
Ako je autor ove "dame" isključio iz kategorije "istinskih dama", volela bih da znam zašto ih sve vreme naziva "damama". A onda bih volela i da znam šta su to "istinske dame"?
Šta je "automizoginija" i kako se ona manifestuje u ovim knjigama/romanima (budući da to nisam uspela da skapiram iz tekstova)?
Hvala unapred, u svakom slučaju.
Edit: O, da: šta je chick lit i ko su njegove predstavnice?
Tačno sam znao da ćeš ti morati da ubaciš koju "pametnu" :x Ajde idi vezi goblene.
Ali Harvi, ja istovremeno vezem goblene i ubacujem pametne. Šta ću, bog me obdario osobinama neočekivanim za jednu ženu. :)
Mada je tvoja najočiglednija osobina, lupetanje gluposti, iznad svih polnih stereotipa.
Da. Vrlo je moguće da sam se i ja, pored ostalih dama, raspisala.
E sad još da počneš pare da mlatiš...
Quote from: D. on 13-07-2011, 13:34:27
Ali Harvi, ja istovremeno vezem goblene i ubacujem pametne. Šta ću, bog me obdario osobinama neočekivanim za jednu ženu. :)
Šta, dao ti je 4 ruke?
@ginger
Zanimljivi, lepo sročeni, pismeni tekstovi, sa uživanjem sam pročitala, ali ne mogu da verujem da si izlistao dno dna savremene srpske pisane reči samo kako bi napisao poštenu kritiku o tome. Ne znam da li da ti čestitam na istrajnosti ili da ti zamerim na mazohizmu i opet nekoj vrsti popularizacije vrlih spisateljica. Valjda nije ni važno o čemu se piše kad se piše dobro, pa da, nije ovo prvi put da kritika nadmaši delo na koje se odnosi, mada ne bih rekla da je odnos snaga ikad do te mere bio nepovoljan. :) A posebno sam ti zahvalna za opis Ringišpila, toliko njih se na Laguninom sajtu iščuđavalo što je knjiga mnogo bolja nego što su očekivali od Jelene s obzirom na ono što se vidi u njenim emisijama (dragi foliranti, kako li samo znaju kakve su te emisije :mrgreen:) da sam umalo nasela i poverovala da tu možda ipak ima nečeg. Sad mogu i dalje da je mirne savesti zaobilazim. xcheers
@ Angel
Kako, ali kako, kako možeš da čitaš Isidoru i još da je pohvališ posle svih onih divnih knjiga koje znam da si pročitala? Retorsko pitanje, naravno, izraz moje iskrene užasnutosti, a jasno je da imaš prava na to i da u tim knjigama sigurno postoji nešto što očarava hiljade ljudi, samo ga ja ne pronalazim. Da je draga osoba, to verujem, ko god ju je upoznao, lepo o njoj misli, ali nisam videla ni stranicu neke njene novije knjige koja ne boli kad se pročita. Možda i nisam razumela tvoju rečenicu o uživanju u njenim knjigama, možda te zabavljaju drugačije nego što je to bila spisateljičina namera? (sad držim palčeve da je tako)
Quote from: Dacko on 13-07-2011, 16:19:14
@ Angel
Kako, ali kako, kako možeš da čitaš Isidoru...
Moj rispekt, zapravo, za Anđelu što je rekla ono što misli, iako je znala da će sigurno dobiti užasnuto "O, kako, ali kako?" pitanje. :)
Quote from: Harvester on 13-07-2011, 15:04:50
Šta, dao ti je 4 ruke?
Dao mi je 4 mozga, što je 4 više nego što imaš ti. :)
Quote from: Dacko on 13-07-2011, 16:19:14
@ Angel
Kako, ali kako, kako možeš da čitaš Isidoru i još da je pohvališ posle svih onih divnih knjiga koje znam da si pročitala? Retorsko pitanje, naravno, izraz moje iskrene užasnutosti, a jasno je da imaš prava na to i da u tim knjigama sigurno postoji nešto što očarava hiljade ljudi, samo ga ja ne pronalazim. Da je draga osoba, to verujem, ko god ju je upoznao, lepo o njoj misli, ali nisam videla ni stranicu neke njene novije knjige koja ne boli kad se pročita. Možda i nisam razumela tvoju rečenicu o uživanju u njenim knjigama, možda te zabavljaju drugačije nego što je to bila spisateljičina namera? (sad držim palčeve da je tako)
I Isidora i ja smo dramaturzi po obrazovanju, i u njenim knjigama vidim način na koji primenjuje svoje dramaturške sposobnosti da naštancuje ono što će biti hit i prodavati se (jasno, ovde ne govorim o literarnom kvalitetu - na koji Isidora ionako ne pretenduje). Ja to ne bih umela tako, i divim se toj njenoj sposobnosti, plus me neke fore ludački zabavljaju (kao kada se u romanu u nastavcima koji je svojevremeno izlazio u časopisu
Lisa kao lik pojavio taksista koji u Beogradu vozi porše (Porše je inače bio sponzor), i porše je pominjan nepotrebno često - prosto vidiš ono "Hoću i ja porše!"). Divim joj se i zbog sposobnosti da u zemlji Srbiji preživi od pisanja. A tu su i neki detalji u njenim knjigama, nevezani za dramaturgiju, koji su meni lično jako zabavni - recimo kad pomene da je sa N. otišla na aerodrom pa je njemu vetar smakao stetson sa glave i on ga jurio po aerodromu, ja tačno vidim Pajkića sa njegovim večitim stetsonom, a, između ostalog, setim ga se i kako je ispred FDU trčao za tada dvogodišnjim Lavom.
Ukratko, većina onoga što mi se dopada u tom pisanju je više kao nešto insajdersko/interno, i nikakve veze sa tim da li je u pitanju kvalitetna literatura ili ne nema. Većina. A nađe se povremeno i krajnje zabavno poigravanje čitaocem željnim toga da od nje pročita još tračeva (
Tajna knjiga, na primer), ili ponešto što je ipak ozbiljnije (kao što je
Srpkinja).
Kao što rekoh, držala sam palèeve za takav neki odgovor. ;)
I ja sam držala palčeve da odluči da uopšte ne mora da se objašnjava... al sam se ispalila. :)
Quote from: D. on 13-07-2011, 16:44:58
Dao mi je 4 mozga, što je 4 više nego što imaš ti. :)
Nije tačno, to je samo 3 više nego što ja imam. Osim toga, da ih imaš i 100, za istovremeno kucanje i vezenje goblena neophodne su ti NAJMANJE tri ruke, a 4 su poželjne. Broj mozgova nema veze s tim.
...malo o STRASTI ZA LETENJEM, memoarskoj prozi Ružice Sokić...
http://www.yc.rs/sr/magazine/kritika/knjige/story/4644/Memoarska+proza+-+Ru%C5%BEica+Soki%C4%87%3A+Strast+za+letenjem+.html (http://www.yc.rs/sr/magazine/kritika/knjige/story/4644/Memoarska+proza+-+Ru%C5%BEica+Soki%C4%87%3A+Strast+za+letenjem+.html)
Pa dobro, ne mogu svi da budu pisci i ne bi trebalo sve tako tretirati. )
Quote from: ginger toxiqo 2 gafotas on 12-08-2011, 17:27:12
...malo o STRASTI ZA LETENJEM, memoarskoj prozi Ružice Sokić...
http://www.yc.rs/sr/magazine/kritika/knjige/story/4644/Memoarska+proza+-+Ru%C5%BEica+Soki%C4%87%3A+Strast+za+letenjem+.html (http://www.yc.rs/sr/magazine/kritika/knjige/story/4644/Memoarska+proza+-+Ru%C5%BEica+Soki%C4%87%3A+Strast+za+letenjem+.html)
Sudeći po tvom prikazu, problemi su manje do autorke (koja je takva kakva je), a više do toga što knjiga nije prošla kroz uredničke ruke.
A čak i ne zvuči kao beznadežan slučaj, pre kao nešto što je uz pomoć urednika moglo da se pročisti pa da delo bude simpatična zbirka anegdota.
... knjiga je zbilja ućžasna, a što se tiče tvoje opaske, mi samo možemo da spekulišemo da li je zaista prošla kroz uredničke ruke ili ne, tim pre što je navedeno ime nekakvog (formalnog/stvarnog, ja ne baratam tom informacijom) urednika (izvesni Dejan Mihailović), te ostaje da sudimo samo na osnovu onog što je zapravo obnarodovano između korica...
...not that it matters much, ali ovo je deo šireg teksta o novijim naslovima iz talasa memoarske proze u Srbiji (tekst je u celini i sa uvodom obajvljen u papirnatom izdanju poslednjeg (julsko-avgustovskog) broja Yellow Caba i obuhvata osvrt na domete memoarskih štiva Ružice Sokić, Ivane Stankovića, Vlade Jankocvića Džeta i Kornelija Kovača, ali je za potrebe web izdanja YC iscepkan u 4 epizode...
Šta ćeš, tako to izgleda kada se dame raspišu.
@ginger: još je i gore ako neki urednik jeste radio na tekstu.
Naravno, slažem se da bez pouzdanih informacija možemo samo da spekulišemo, da l' ta knjiga nije ni videla urednika, ili je urednik nesposoban (ili iz nekog razloga nije hteo/mogao da uradi svoj posao), ili je Laguna smatrala "za koga je, dobro je"... Samo kažem da nije isključivo do autorke, već i do urednika i izdavača što su dopustili da knjiga bude objavljena u takvom obliku (ili da bude objavljena uopšte, akop joj leka nema).
Nego, ti se i dalje žrtvuješ i čitaš takve stvari? :)
Ok, dokažeš se na jednom polju (ako uopšte) i onda je nekako normalno da je sledeći nivo knjiga, pa još memoari. A tu je i Laguna, živa bila.
Quote from: angel011 on 12-08-2011, 18:50:21
@ginger: još je i gore ako neki urednik jeste radio na tekstu.
Naravno, slažem se da bez pouzdanih informacija možemo samo da spekulišemo, da l' ta knjiga nije ni videla urednika, ili je urednik nesposoban (ili iz nekog razloga nije hteo/mogao da uradi svoj posao), ili je Laguna smatrala "za koga je, dobro je"... Samo kažem da nije isključivo do autorke, već i do urednika i izdavača što su dopustili da knjiga bude objavljena u takvom obliku (ili da bude objavljena uopšte, akop joj leka nema).
Nego, ti se i dalje žrtvuješ i čitaš takve stvari? :)
...mislim da ću ovde zastati ili odmoriti, plan je bio da se poklopi i dvoknjižje Ivane Mihić (objavila je dva romana i zbirku kolumni), ali to ćee da pričeka, za septembarski broj sam dobio/izborio znatno inspirativnija zaduženja...
...da ne krenu optužbe za mizoginiju - preporuka za odličan roman jedne nesumnjivo taletovane dame (izvanredan roman o odrastanju u drastičnom i bizarnom okruženju KOMPLIKOVANA DOBROTA Mirijam Tivs (objavila Booka, moja pohvala je obnarodovana na Popboksu)...mada je očioito da se sem polne podudarnosti ovde radi ne o različitim kvalitativnim klasama, nego o praktično o oprečnim univerzumima...
Evo kako priča jedna književnica:::
http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=K-C7H2PMU6Q
:cry: :)
A eto i kako se neprofesionalno pravi prilog.
Šta su mogli od ovog da naprave? Žena je potpuni zozon.
Kunče, ne budi na kraj srca. Vidiš da se žena raduje zbog njihove sreće. :D
Quote from: Kunac on 25-08-2011, 16:36:47
Šta su mogli od ovog da naprave? Žena je potpuni zozon.
Ne moraju da ističu da je pogrešno izgovorila Paltrou i zezaju je zbog toga. Ne moraju ni da joj malo-malo pokazuju notke na nogama.
Žena je takva kakva je, a ni oni koji su pravili prilog ne deluju znatno bolje.
Ma daj bre! Ono nije žena nego kataklizma!
Quote from: angel011 on 25-08-2011, 17:16:12
Ne moraju ni da joj malo-malo pokazuju notke na nogama.
Pa, da, oduzmite nam i ovo malo sreće što imamo u životu :cry: :cry:
Angie, nisi dovoljno pažlivo poslušala mudre reči MM. Sama je insistirala na snimnju cipela... Bestidno je rekla: "Daj sa se snima najnoviji Šanelov lak"...
Eto kako se lako pada pod uticaj mase. :oops: Nisam ni pomislila da pogledam prilog, ali posle vašeg raspisivanja... ;)
Ako se ne varam, gospoja u ovom prilogu nije književnica več bivša žena ovoga i onoga i na kraju, kreatorka.
Ухватио сам само: "Не, свака похвала за храну...", па сам изгубио стрпљење...
Kratkih si živaca ovijeh dana.
Истина...
Quote from: Plut on 25-08-2011, 19:49:07
Eto kako se lako pada pod uticaj mase. :oops: Nisam ni pomislila da pogledam prilog, ali posle vašeg raspisivanja... ;)
Ako se ne varam, gospoja u ovom prilogu nije književnica več bivša žena ovoga i onoga i na kraju, kreatorka.
http://www.delfi.rs/ka1un8935/delfi_knjige_amouage.html (http://www.delfi.rs/ka1un8935/delfi_knjige_amouage.html)
Ma znam Angel, :lol: nego samo podsećam kako ona u ovom prilogu nigde nije pomenuta kao ikakva književnica. Čak i ovakvim emisijama je interesantna samo kao sponzoruša. Što ona i jeste.
Nije tako. U medijima se već za njeno ime vezuje to "književnica". Možda ne u ovom prilogu, ali na drugim mestima svakako. Sama to forsira. Uostalom, MM jeste objavila knjigu. Prema tome, ko će sad nju da ubedi da je maje važna od Isidore Sekulić ili Svetlane Velmar Janković...
Quote from: Kunac on 25-08-2011, 20:17:31
Prema tome, ko će sad nju da ubedi da je maje važna od Isidore Sekulić ili Svetlane Velmar Janković...
Ili Erike Jang, Ursule Legvin...
I kakva bre sponzoruša, kad je shvatila da sreća ne leži ni u dužini broda ni u broju sedišta u avionu i nije ni sat ni minut, već - sekunda.
Jesi li ti to shvatila?! A?!
Jeste, kako je ono objasnila da knjiga nije autobiografska već da opisuje događaje iz njenog života? xrofl
Negde sam to već nakačila, al' sad ne znam gde. :x
Što se tiče njenog sponzoraja, naslušala sam se priča iz, kako se ono kaže: krugova bliskih umetnici. xrofl xfoht
Evo, u Večernjim novostima pišu: kreatorka i spisateljica...
http://www.novosti.rs/vesti/spektakl.147.html:342626-Marijana-Mateus-ne-zna-sta-prica (http://www.novosti.rs/vesti/spektakl.147.html:342626-Marijana-Mateus-ne-zna-sta-prica)
Ono što mene fascinira je njen izraz lica. Koliko je ta žena samozadovoljna... Neverovatno.
QQ Plut, u kakvim se ti to krugovima muvaš?! :shock:
Plut, daj inside info!
Ne do bog Stipane, slučajno se dogodilo i stidim se toga.
Quote from: Kunac on 25-08-2011, 20:24:39
Plut, daj inside info!
Ne smem, zapretili mi. :oops:
Daj bar na PM...
Ovde sve sama tračara do tračare! :shock: :lol:
Quote from: Kunac on 25-08-2011, 20:26:04
Daj bar na PM...
Joj, čuj ovog. :) Ako sam od juče nisam mala. :!:
Stipso! :cry:
xrotaeye
Quote from: Kunac on 25-08-2011, 20:22:53
Ono što mene fascinira je njen izraz lica. Koliko je ta žena samozadovoljna... Neverovatno.
A kako i da ne bude? Ona je i više nego uspešna žena, puna je para, obilazi ove i one svetske lokalitete i zabave, kreatorka, književnica... šta bi više? E sad, kako je do svega toga stigla je nebitno. Ko je meni ili svima sa ovog foruma kriv što i mi nismo tako nešto barem pokušali. Ona jeste, debelo joj se isplatilo i kako da ne bude zadovoljna? Šta je namerila to je isposlovala.
Ко каже да нисмо покушали? Али, богате удаваче углавном сматрају да могу да нађу много боље фрајере за исте, ако не и мање паре.
Kaki smo, dobro smo i prošli. Makar nisu kerove na nas pustili...
Ако ништа ја сам бар успео да мазнем две поморанџе из врта...зелене, додуше, али и то је нека сатисфакција.
Eksperti za kuću
- Iz dnevnika jedne opstrukcije -
Piše: Aleksandra Đuričić
Generacije žena koje su stupile u život krajem osamdesetih godina prošlog veka, iz detinjstva i mladosti provedenih u vremenu koje je određivano kao život u najboljem mogućem od svih svetova, suočile su se sa brojnim preprekama u profesionalnom, ali i ličnom napredovanju. Promene ili tektonski poremećaji kojima je dat zajednički naziv tranzicija odredile su njihov životni put kao znatno teži nego generaciji nјihovih majki. Feminizam i njegovi postulati otišli su u zaborav pod pritiskom proste borbe za opstanak1, a istina je da kod nas feminizam nije do kraja zaživeo ni u jednom smislu reči, dok su socijalistički ideali o ravnopravnosti polova ismejani sa padom komunizma kao preživele ideologije. Nova ideologija nije još uvek stvorena (pitanje je – da li nam je i potrebna), a borba za lično i profesionalno ostvarenje prevedena je isključivo na lični plan, na borbu sa tranzicionim ograničenjima ili borbu za opstanak u tuđim sredinama, u emigraciji koju su mnogi izabrali kao spasonosno rešenje.
Članak objavljen sredinom marta 2011. u dnevnom listu Politika, i to na stranama koje su namenjene zabavnim tekstovima o modi, estradi i sl., govorio je o razvoju feminističke misli i stavu da je feminizam potpuno pogrešno shvaćen. Nije mu bila namera da preoptereti ženu do pucanja, zahtevajući od nje nemoguće, kao što je učinio tržišni kapitalizam i, naročito, tranzicija, već da ženama ostavi pravo na dostojanstvo izbora, što i dalje zvuči kao nedostižan san. Svet je nedavno bio zgranut rezultatima istraživanja u francuskim školama, prema kojima su devojčice u uzrastu od 12 do 15 godina izjavljivale, u znatno većem broju nego ranije, da bi želele da budu isključivo majke i domaćice, tj. da se udaju i time reše egzistencijalni problem. Prirodna orijentisanost žene ka ostvarivanju najpre erotsko-materinskih nastojanja, odnosno formiranja porodice, potom ka kreativnom i profesionalnom dokazivanju, i tek na kraju, ka kontemplaciji i promišljanju sopstvenog bića, predstavlja prepreku u takmičenju sa muškarcima, čiji položaj oduvek omogućava znatnu rasterećenost od porodičnih obaveza. Odlazak britanskog premijera na porodiljsko odsustvo tokom prošle godine povodom rođenja još jednog deteta samo je simbolični gest i marketinško-politički trik. Na planu svakodnevnog preživljavanja i skladnog funkcionisanja porodice, žene su te koje i dalje trče maraton, ali sa jednom nogom u kuhinji. Ipak, postoje krupni pomaci na planu ženskog razmišljanja i sistematizacije životnih vrednosti i svakako da je tokom poslednjih pola veka na tom planu učinjeno više nego u čitavoj prethodnoj istoriji čovečanstva. Da li se i koliko nešto menja u položaju žene zavisi i od kulturoloških, geografskih, ekonomskih, rasnih i verskih odrednica. Uzimajući u obzir širinu ovog retoričkog pitanja, ograničićemo se na kulturno-umetničke delatnosti i naše okruženje.
Redakcije domaćih časopisa koji u svom uredništvu imaju žene na mestu glavne urednice i zamenica još uvek nisu preterano brojne (da navedemo Pro feminu, Kulturu, Libartes...). Jedno od teških nasleđa socijalističkog perioda, koji smatramo progresivnim kada je u pitanju pravo žena na obrazovanje i rad u struci, jeste ideja o pisanju (književnom, novinarskom, naročito na planu političke i ekonomske analize) kao neprikosnoveno muškoj teritoriji. Ta ideja opstala je uprkos izrazitom prodoru žena –autora, naročito na polju književnosti tokom poslednjih dvadesetak (teških) godina. Značajne književnice obeležile su ovaj period pre svega svojim angažovanim romanima, a izuzetan proboj predstavlja dodela NIN-ove nagrade, tokom dve godine zaredom, autorkama, Grozdani Olujić i Gordani Ćirjanić. I pored toga, još uvek pristuna diskriminacija istrajava u situacijama kada žena –autorka teksta ponudi svoj članak ili rukopis uredniku koji je po pravilu skeptičan. Istina, i žene doprinose takvim stereotipima opredeljujući se previše često za pisanje knjiga za plažu, po šablonu kako da... koji unapred diskredituje svaki pokušaj ulaska na ozbiljne, odnosno muške teritorije. Ali, zaobilaze nas i kada su u pitanju naučni skupovi, žiriji, programski saveti izdavačkih kuća, dodeljuju nam diskutabilnu literarnu nagradu Žensko pero (nije dodeljena 2011. godine zbog nedostatka sredstava za pun iznos nagrade koji je bio svojevrsna stipendija za dalje pisanje, (što je u našoj sredini za pohvalu) koja bi trebalo da ima, ali nema svoj pandan u nekakvom muškom peru koje se podrazumeva, unapred određeno kao kvalitetno, talentovano i kompetentno u raspravama o velikim nacionalnim i istorijskim pitanjima. Ukoliko žele ravnopravan odnos u literaturi, žene autori moraju da učine veliku žrtvu i pribegnu svojevrsnijoj mimikriji, da se ponašaju i funkcionišu na društvenom planu kao muškarci. Ovakvom konstatacijom vraćamo se osamdeset i više godina unazad, u doba kada je Virdžinija Vulf držala predavanja o mogućnostima da se žene ostvare kao pisci, pokušavajući svojim čuvenim esejem Sopstevna soba da skrene pažnju na mogućnost pisanja paralelne, ženske istorije sveta, na tradiciju javnog i privatnog posmatranu iz ženskog ugla. Početak dvadesetog veka bio je svojevrsna prekretnica u ženskom pisanju jer su se stekli staleški i strateški uslovi- žene koje su imale višak slobodnog vremena mogle su da pišu, ukoliko to vreme nisu posvećivale balovima, dobrotvornim čajankama i ulaganjem u karijere svojih supruga.
No, takva vrsta diskriminacije nije specijalitet samo našeg podneblja. Primera radi, da se zadržimo još malo na literaturi. U svojoj dobro koncipiranoj studiji o književnosti u Evropi u periodu postkomunizma Endru Baruh Vartel izdvaja sa celog područja Centralne i Istočne Evrope tri ( i slovima –tri ) autorke koje smatra donekle značajnim. Prva je u Hrvatskoj tokom devedesetih imala atribut disidenta, druga je Ruskinja koja piše zabavne detektivske romane koji se prodaju u visokim tiražima, dakle, pisac koji je savladao zakone tržišta, a treća anonimna Ukrajinka koja je debitantskim romanom dotakla socijalni kontekst novog kapitalizma i –to je sve! Ostali autori koji su zadužili nacionalne preporode, borbu protiv komunizma kao i postperestrojka tokove u književnosti su, podrazumeva se, muškarci.
Tаlеnаt i hrаbrоst su оsоbinе kоје sе žеnаmа ni dаnаs nе prаštајu. Trеbа biti оbičnа, pоslušnа, pоnаšаti sе u sklаdu sа оčеkivаnim i tаdа nаm sе nеćе dоgоditi ni Žuti tаpеt iz tragičnog iskustva Šarlot Gilmen ni sudbina autorke Sоpstvеne sоbe, s јеdnоm vrlо bitnоm оpаskоm- svе оvо еvrоpskа žеnа prеživljаvаlа је prе stо ili prе sеdаmdеsеt gоdinа. Kоd nаs sе svе dеšаvа јоš uvеk, u sumаnutоm rаčјеm hоdu istоriје, оkоlnоstimа gdе sе оbеručkе dоčеkuје idеја о pоnоvnоm оdlаsku žеnе nа mаrginu, u stаnjе trајnе umirеnоsti i pоslušnоsti. Dеklаrаtivnо, ženama je omogućeno dа sе bаve čimе gоd žеle, ukоlikо stignu.
U tom smislu stiče se utisak da su zaštićenije i rasterećenije žene u primitivnijim sredinama, o čemu nam, među mnogim sa sličnom tematikom, svedoči jedna skorija antropološka studija Suzan Harding pod naslovom Žene i reči u jednom španskom selu. Osim bukvalnog beleženja njihovog vokabulara, tipa reči i bogatstva jezika (lako je pretpostaviti da je fond reči skroman), Harding posmatra njihov način života koji se nije mnogo menjao tokom poslednjih stotinak godina. Žene su i dalje te koje održavaju kuhinju, rublje i okućnicu, leče lakše bolesti i bave se izradom rukotvorina, dok muškarci donose važne odluke, iniciraju i razrešavaju krupne sukobe i obavljaju teške fizičke poslove. Važna stavka je da žene tokom svih aktivnosti razgovaraju, i na taj način nisu usamljene, imaju određene korektive u sagovorniku i podstiču jedna drugu na razmišljanje u okviru tema koje ih interesuju. Ogovaranje kao svojevrsni oblik relaksacije duha se podrazumeva, ali nije vezano samo za primitivnije sredine. Na pitanje da li su srećne, skoro sve su odgovorile da jesu, u procentu koji je onespokojio ženu iz urbane sredine, zapitanu nad sopstvenim izborima. Pri tom, žene u jednom španskom selu ili bilo kojoj sličnoj zajednici na svetu nisu opterećene idejom o takmičenju sa muškarcima, ne troše snagu na ono što ne mogu da promene. Rezultati studije nisu sugerisali povratak u ruralne sredine, već zapitanost nad preopterećenošću žene u tzv. urbanoj sredini pred koju se sve više stavljaju zadaci kojima ona jednostavno ne može da odgovori. Ili neće, što daje nadu.
Iako je feministički pokret još pre tridesetak godina u velikoj meri srušio strah od takmičenja sa muškarcima, zakoni biologije pokazali su se jačim od društvenih težnji ka promenama. Na svom putu ka samoostvarenju, žena mora da podnese nekoliko značajnih žrtvi i u tome joj društvo ni danas mnogo ne pomaže.
1. Žrtva dobrog obrazovanja- kasno uklapanje u rad i radne odnose
Naša, još uvek patrijarhalna, kultura vaspitava žensku decu u duhu imperativa uspeha u školi. Čak, roditelji vrednuju žensko dete time koliko je uspešan đak, dok se za muške potomke kriterijumi bitno spuštaju, uz stereotipne komentare da dečaci kasnije sazrevaju. Takvim postavljanjem sistema vrednosti od ranog detinjstva, ženskoj deci čini se još jedna nepravda – nameće im se ideja da će izvrstan uspeh u školi biti siguran zalog za srećan i uspešan život. Tek kada se osvoji poslednja diploma, nije retkost da ambiociozni podrazumevaju da je to doktorat, žena se suočava sa svim osujećenjima koje joj postavlja realni život. Na tom putu prva reakcija je neminovno bes, potom i duboka razočaranost koja rezultira povlačenjem iz borbe sa muškom konkurencijom i traženjem utehe u sigurnom kućnom okrilju, u porodici, ukoliko je uspela da je oformi.
Ipak, stvari se toko poslednjih tridesetak godina kreću nabolje, o čemu nam govori obimna studija Arli Hohšild, profesora sociologije na Berkli univerzitetu ( Kalifornija), u kojoj navodi statističke podatke o zastupljenosti žena na američkim univerzitetima poredeći 1972. i 2002. godinu- procenat redovnih profesora među ženama povećao se sa 9 na 22, što ona smatra izrazitim uspehom, ali po cenu velikih žrtava, navodeći na mnogo mesta i svoje lično iskustvo čestog potcenjivanja profesora, mentora i muških kolega koji su bili skeptični prema njenom radu još od vremena kada je bila student. Pored toga, komentariše ona, muškarci još od mladosti imaju daleko više vremena za stvaranje dobrih društvenih i profesionalnih kontakata, učlanjivanje u različite klubove i viši stepen sposobnosti socijalizacije što je posledica običaja vaspitavanja ženske dece, favorizovanja skromnosti i povučenosti kao ženskih atributa. Sve su to prepreke na putu ka velikoj karijeri i dominaciji u društvu, ne samo na univerzitetima već u svim radnim sredinama gde se proklamuje potreba veće zastupljenosti žena i uglavnom na tome ostaje.
Imperativ sticanja dobrog obrazovanja vrlo često odlaže i ovladavanje praktičnim životnim veštinama, žene se ređe zapošljavaju tokom studija, kasnije se uklapaju u radne sredine i tada dolaze sa velikim očekivanjima, bez namere da počnu sa jednostavnim, često šegrtskim poslovima kojih se njihove muške kolege ne libe. U hijerarhiji napredovanja podrazumeva se da će se žena, bar za neko vreme, odreći materinstva i tako podneti sledeću veliku žrtvu.
http://libartes.com/mart_2012/rec_i_misao/aleksandra_djuricic.php (http://libartes.com/mart_2012/rec_i_misao/aleksandra_djuricic.php)
tl;dr
ionako ništa ne bi shvatio
није да је дама, али се расписао.....аутобиографски роман Ивана Гавриловића
Ivan Gavrilović: Seks sa Slobinom ćerkom je trajao satima! (http://www.pulsonline.rs/puls-poznatih/11279/ivan-gavrilovic-seks-sa-slobinom-cerkom-je-trajao-satima)
Quote- Uzeh je lagano u zagrljaj, počeh da je skidam i već onako zagrejani od sinoć i viskija, počesmo da vodimo ljubav. Bilo je dobro... baš dobro i trajalo je dugo. Baš ono što mi je trebalo i što već duže vreme nisam imao.
Quote- U sekundi pomislih: poneću samo ranac i što pre beži odavde. Dođoh do ivice žive ograde. Još jedan pogled unazad i odluka koja mi je promenila život, ali sam ga spasao. Trčao sam kilometrima kroz maslinjake uz malo odmora kad god sam izgubio snagu. U glavi mi je bio cilj - da se udaljim od Atine i više se nikad ne vratim. Padalo je veče, a ja sam znao da moram negde da se sakrijem i da prespavam noć, jer ništa od dokumenata nisam imao. Uđoh u poštu i u kabini počnem da pričam s kevom.
у грчкој држе кеве у кабинама!!!! :-?
има јоооооооош!!!
Umalo da budem Slobin zet (http://www.vesti-online.com/Scena/Estrada/160595/Umalo-da-budem-Slobin-zet)
QuoteTri godine sam proveo u Crnoj Gori, u Andrijevici, kod Arkanovog prijatelja i člana njegove stranke, Vidaka Jukića, poznatog sugestologa. Bio sam kod njega na psihoterapiji, uspeo je da me izleči od "DB sindroma" kako ga je nazivao, poredivši ga sa vijetnamskim ili golootočkim sindromom.
QuoteU Solunu ima mnogo pravoslavnih crkvi, obilazio sam ih i vreme provodio tamo. Jeo sam šta sam stigao. Spavao sam u nekom od parkova koji su bili prepuni beskućnika, klošara, narkomana... Uvlačio sam klupu u žbunje da me neko ne bi isprepadao.Družio sam se sa mačkama lutalicama, kao da sam šenuo
Opa! :lol:
Quote
Lepotica, televizijska zvezda, medijski fenomen ili samo ranjiva žena koja je celog života tražila ljubav? Suzana Mančić u romansiranoj biografiji, u kojoj su promenjena svega tri imena, otkriva pravo lice, s iskrenošću kakvu niko nije očekivao...Hrabra kao i uvek, u ovoj intrigantnoj priči Suzana Mančić nije sakrila ništa. Tu su ljubavi, razočaranja, tajne veze sa nekim oženjenim i nekim veoma poznatim muškarcima. Tu je niz srećnih i teških trenutaka tokom njene tridesetogodišnje karijere, čiji su najsvetliji trenuci već pomalo zaboravljeni. Tu je i intriga oko ukradenih kaseta, koja kao da kopka celokupnu javnost.Među koricama autobiografskog romana Neukrotivo srce nalazi se i tajna zašto su Suzani Mančić muškarci celog života pili sa dlana, šta misli o sreći, lepoti, vezama − onim dugim i onim za jednu noć − porodici, ljubavi, braku, ali i kakvo je naličje slave... U ovoj uzbudljivoj priči u kojoj se, iz stranice u stranicu, smenjuju smeh, suze i strast, publika koja je Suzanu Mančić uvek volela uživaće − do kraja.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.delfi.rs%2Fk1i21v4r1157_neukrotivo_srce_delfi_knjizare.jpg&hash=419d6f35ea4a277cf88344597ee0d445a9856bf3)
neka je, treba i ona od nečega da živi
Quote from: D. on 04-02-2013, 00:22:37
neka je, treba i ona od nečega da živi
može joj se.
čak i ona ima više talenta od tebe. xyxy
hint: probaj TI da živiš od svog pisanja! :evil:
Au, mora da sam te jako povredila kada sam ti spočitala nedostatak talenta, pa me sada juriš po svakoj temi da bi mi rekao da sam "glupa", "ružna", "netalentovana".
Sarajlija je genije.
šta god.
ali suzana i dalje ima više talenta od tebe.
a TI se nikad leba nećeš najesti od svog pisanja! :|
Moguće... Možda zato što i ne pokušavam? Nije ti palo na pamet?
Ne vređa me ništa od toga što mi dobacuješ. Pre mi je nekako žao... Poljubila bih te kada bi mi neko garantovao da će žaba, na kraju, da se pretvori u princa. Ali avaj...
Quote from: D. on 04-02-2013, 14:34:01
Sarajlija je genije.
"Onda se desilo, i to prilično
iznenadno za Eduarda,
kao ubod ose na koju sedneš u bašti; posle sveg tog širenja creva, bilo je sasvim
iznenadno zašto..."
O daljnjim ejakulatima genija ne bih raspravljao.
:lol:
Šta se kezečiš, navedi jednu genijalnu rečenicu iz navedenog dela.
O, dođavola, šta vam je danas??? Zar niko ništa ne radi?? :-x
"Odsecanje desne noge bilo je sporo, zvuk prolaska kroz butnu kost neočekivano piskutav, a biohazardna rukavica na njegovom čelu blagonaklona."
I nisam ga proglasila genijem zbog ispisa.
Nažalost, ista knjiga mi je pri ruci (dok je Scallopu ne vratimo, posuđena je); deder, daj mi rečenicu iz nje a da je genijalna.
Dala sam ti je?
I nisam ga proglasila genijem zbog ispisa.
Quote from: D. on 04-02-2013, 15:05:18
I nisam ga proglasila genijem zbog ispisa.
Quote from: D. on 04-02-2013, 14:34:01
Sarajlija je genije.
Quote from: D. on 04-02-2013, 15:05:18
"Odsecanje desne noge bilo je sporo, zvuk prolaska kroz butnu kost neočekivano piskutav, a biohazardna rukavica na njegovom čelu blagonaklona."
Draga D., ovakvu rečenicu bih popljuvao u bilo kojoj radionici, a podno niže i u nekom novom nastavku jebene novogodišnje torte. Ono gornje, to se zove zagađivanjem.
:lol: :lol: :lol:
to je najbolje što sam našla!! 8)
To što je tvoj deminutivni Lord na prst u Sarajlijinog guzi, mene to što bi interesovalo?
xrofl
Jao, nemam pojma šta vam je danas, ali me nekako jako interesuje, inače ne bih gubila vreme sa vama.
Stevo, zar nisam lepo objasnila da nije ispis, već sadržaj, u pitanju? Zašto se, onda, kačiš za ispis? To je prljava igra i neću da se igram. xremyb
Ti si, Stevo, zamenio svoja usta dupetom, pa se igraš Bizmarka, je li?
Quote from: D. on 04-02-2013, 15:20:43
Stevo, zar nisam lepo objasnila da nije ispis, već sadržaj, u pitanju? Zašto se, onda, kačiš za ispis? To je prljava igra i neću da se igram. xremyb
Čini mi se da postaješ ekspert kad je do prljave igre.
Quote from: Lord Kufer on 04-02-2013, 15:22:48
Ti si, Stevo, zamenio svoja usta dupetom, pa se igraš Bizmarka, je li?
A evo i dokaza za što rekoh. Drug Gandalf, lično. Mileusni Gandalf. Onaj od mrmoljećeg mamuta.
Quote from: pokojni Steva on 04-02-2013, 15:36:52
Čini mi se da postaješ ekspert kad je do prljave igre.
Kako to?
Quote from: pokojni Steva on 04-02-2013, 15:36:52
Quote from: D. on 04-02-2013, 15:20:43
Stevo, zar nisam lepo objasnila da nije ispis, već sadržaj, u pitanju? Zašto se, onda, kačiš za ispis? To je prljava igra i neću da se igram. xremyb
Čini mi se da postaješ ekspert kad je do prljave igre.
Quote from: Lord Kufer on 04-02-2013, 15:22:48
Ti si, Stevo, zamenio svoja usta dupetom, pa se igraš Bizmarka, je li?
A evo i dokaza za što rekoh. Drug Gandalf, lično. Mileusni Gandalf. Onaj od mrmoljećeg mamuta.
Izvoli, reci slobodno sve što imaš na umu. Nema potrebe da ovako loviš priliku i da koristiš D. da bi mi rekao šta imaš da kažeš.
Quote from: Lord Kufer on 04-02-2013, 15:39:20
Quote from: pokojni Steva on 04-02-2013, 15:36:52
Quote from: D. on 04-02-2013, 15:20:43
Stevo, zar nisam lepo objasnila da nije ispis, već sadržaj, u pitanju? Zašto se, onda, kačiš za ispis? To je prljava igra i neću da se igram. xremyb
Čini mi se da postaješ ekspert kad je do prljave igre.
Quote from: Lord Kufer on 04-02-2013, 15:22:48
Ti si, Stevo, zamenio svoja usta dupetom, pa se igraš Bizmarka, je li?
A evo i dokaza za što rekoh. Drug Gandalf, lično. Mileusni Gandalf. Onaj od mrmoljećeg mamuta.
Izvoli, reci slobodno sve što imaš na umu. Nema potrebe da ovako loviš priliku i da koristiš D. da bi mi rekao šta imaš da kažeš.
Još da ti i blagodarim na usluzi? Tvrdim da si jedan "prazan kaput". Ništa više.
Tvrdiš i delima dokazuješ:
"Kvočka
Pre neg' što Kvočka kao za sebe treći lakat od reke pronađe, svi
mišljaše da od dvadeset pet-šest više nema; otkad tamo posađen bi,
verovaše da i kosa žuća posta mu, sve sa travom nepopaslom jesenjom
zajedno. Strepeše da još dugo neće, okopnen posta.
Noćom, a jedna za drugom sve ledenije nanizaše se, žar u ognjišta
džarali bi pa posle pljuckali, da l' u ruke popečene il' u hudu sudbu
mu, svakako do proleća, ni toliko ne davaše mu. Sve jednako, na steni
kamenoj čučao bi, zaogrnut ničim do prostim suknom crnim. Dole, u
klisuri gde dno je, u pravo gledaše."
http://www.znaksagite.com/D/novembar_14.pdf (http://www.znaksagite.com/D/novembar_14.pdf)
Škeroviću, slepac si. Pa, meni je Kvočka najdraža!
Jes' ti to, sve pameti pun, meni kao nešto pukušao da srednjim prstom sa strane daš?
Mora da su nas opet zasipali nekim otrovom iz aviona. Nema drugog objašnjenja.
Štrazmeseru, imaš problem i ispljunuo si ga.
Šta ćeš sad?
:cry: :cry: :cry:
Quote from: D. on 04-02-2013, 15:56:13
Mora da su nas opet zasipali nekim otrovom iz aviona. Nema drugog objašnjenja.
Možda si ti preletala, pa se nadala. Ja sam ti i lično kazao da Škerovića smatram manjim od onog kad u govance ugazim.
xrofl
Ajde, ajde, oladite, bre. xremyb
Evo još malo tvoje najdraže. Ti si sve anticipiro:
,,Doći, sem tebe više niko neće, barem dok ne dođe drugi neko,
jednom?" glas izdvoji se, a kao da iz svih iscuri.
,,Neće, jer dođoste, vi. Prevarom, dane moje ovde, ne gledajte
takvim" iz klečanja odiže se, i pravo vratima iz crkvice, i sela, pođe.
,,Da l' dovoljno crnih imaćeš, da u bradi kad osede ti počupaš drugih
ih zarad? Nagore i reke više, tražićeš još?!" toliko krajem za njim
izviknuto bi.
Idemo na temu, o Sarajlić podrepni stvore. Na radionicu.
Možda je tebe u životu neko dobro izjebo, pa sad tražiš strašilo da se izdrkaš na njega, al to sigurno nisam bio ja. Što nisi progovorio kad je trebalo? Ni Sarajlija ni Škerović ti se nisu ničim zamerili, nego projektuješ Stevo, projektuješ.
Quote from: D. on 04-02-2013, 14:34:01
Sarajlija je genije.
Svašta. D., da li si svesna koliko ljudi na forumu Znaka Sagite pre Sarajlije zaslužuje takvu titulu?
Po meni je Pol Oster genije, ovima sa ZS neću da dodeljujem takva laskava priznanja, mada bi trebalo.
Sarajlija!? Teško i malo verovatno. Zabio sam roman u raf posle silovanja Eduarda. Taj deo je, kako sam shvatio autora, trebalo da bude ironičan, smešan, a ne onako površan kako ga je Sarjalija predstavio meni kao čitaocu.
Okej, vidim da sam ja katalizator ovih bizarnih događanja danas, te ću samo da se povučem. xyxy
Nešto tu smrdi oko muških dupeta, elem?
Pa, na ovom topiku su se raspisala gospoda.
Homofobi, gospođo, homofobi 8-)
Homofobiji apsolutno nema mesta u mom postu. Besmisleno silovanje jadnog Eduarda je samo kap koja je prelila čašu u mom slučaju. Inače, govorio sam o Sarajlijinom pisanju, koje je na trenutke zaista sjajno, ali opet, treba i mora mnogo bolje biti ispisano da bi neko takvo pisanje okarakterisao kao genijalno.
Ne mora.
Pogotovo ne u Srbiji, gde izdavaštvo ne funkcioniše ni kod onih koji imaju velike i izvikane firme, jer ne postoje ispravne procedure objavljivanja knjiga, koje podrazumevaju profesionalni rad na svakom elementu knjige, od uređivanja, lektorisanja, korekture, dizajna do štampe.
Nema šanse.
Možete da kukate koliko god hoćete, ali to je tako.
Ta knjiga je genijalna i ja sam obrazložio zbog čega. Vi izvolte pa pobijte to argumentima.
Činjenica je da je Ogledalo za vampira ostavilo utisak na mnoge čitaoce, i pozitivan i negativan.
Ja sam rekao da je ta knjiga prekretnica, jer donosi promenu - promenjen je pristup sadržajima koji su se u obliku "žanrova" nametnuli kao glavni tok, iako se tog naziva mnogi klone. Žanrovska literatura danas dominira tržištem - ne kulturom, jer kulturu je zamenilo tržište.
Meni je žao što se pribegava uvredama tamo gde bi trebalo da se iskažu argumenti.
To što se Stevi i još nekima nije dopalo prcanje u dupe - to je samo znak da s tim ljudima nešto nije u redu, jer imaju takvu blokadu u sebi koja reaguje umesto da se o takvim scenama promišlja.
Nikakvo moralisanje ne može da prođe kao književna kritika.
Quote from: Lord Kufer on 04-02-2013, 16:35:30
To što se Stevi i još nekima nije dopalo prcanje u dupe - to je samo znak da s tim ljudima nešto nije u redu, jer imaju takvu blokadu u sebi koja reaguje umesto da se o takvim scenama promišlja.
Pretpostavljam da sa mnom nešto nije u redu. Lorde slobodno me prozovi. DEO U KOME SILUJU JADNOG EDUARDA JE SLAB I NEUVERLJIV, za razliku od dela gde Eduardu stavljaju očnjake, što reče Boban potrošio je pola romana na to, što će reći da Sarajlija nije imao pojma o čemu piše. Dok sam čitao taj deo stekao sam utisak da je Sarajlija hteo da šokira (mene) čitaoca i, znaš šta, nije mu uspelo. Šta je tu promišljeno? Splet bizarnih situacija u kojim se glavni lik obreo? Mda.
Mora to mnogo bolje da bi dobilo titulu genijalnog.
Lorde, imaš pravo da braniš (tvoje) Sarajlijino čedo, ali nemoj da mi poturaš pod nos svoje mišljenje kao jedino ispravno.
Slobodno ti napiši recenziju.
Lorde, ne pada mi napamet. Ti si odradio svoj posao onako kako to izdavaštvo u Srbiji nalaže.
Sada ću se pozabaviti jednim delom tvog posta:
Quote from: Lord Kufer on 04-02-2013, 16:35:30
To što se Stevi i još nekima nije dopalo prcanje u dupe - to je samo znak da s tim ljudima nešto nije u redu, jer imaju takvu blokadu u sebi koja reaguje umesto da se o takvim scenama promišlja.
Ovo ću shvatiti lično, stoga ću tako i reagovati.
Uz dužno poštovanje, gospodine Škeroviću, želim da znam čime sam zaslužio ovakav tretman? Jesam li vas (ili Sarajliju) vređao na nekom topiku, negde, bilo gde, ili je moj jedini i, ujedno, najveći greh neslaganje s vama i D. prema, od vaše strane, predimenzioniranoj "genijalnosti" romana Adrijana Sarajlije?
Jesam li napisao u jednom od prethodnih postova da je Sarajlijino pisanje u romanu Ogledalo za vampira u pojedinim delovima sjajano? Jesam. Dakle, priznao sam mu određeni kavalitet i zaista mi nije jasan krajnje bedan i neprimeren stav prema kritici.
Ali, dobro, nismo svi isti, što je dobro, na kraju krajeva, nikada ne bih napisao ovako bedan post kao što si to ti uradio.
A zbog čega si se ti našao u citiranom postu?
Ja nisam spomenuo tvoje ime.
Ali koristiš priliku da ti mene uvrediš.
To je samo ogledalo tvoje ličnosti.
Lorde, odrasli smo. Obojica znamo da si mislio na mene, nema potreba za negiranjem očiglednog.
Ako budeš pročešljao topik sa romanom Ogledalo za vampira naćićeš tamo neke moje postove koji će ti možda biti interesantni.
Ja nisam mislio na tebe, a ti misli da jesam, ako ti to odgovara.
Tamo piše šta piše, a ako ćemo da se igramo telepatije, da prestanemo da se dopisujemo?
Ne mogu da odemi ni u posetu prijatelju, a da ne napravite sranje.
Sarajlijin roman nije genijalan, ali je ozbiljan pomak po kritici kulture koja se izmestila u marketing i ja savršeno razumem Kufera. Sa druge strane, taj roman je jedan od četiri romana fantastike koji su u prošloj godini ostavili povoljan utisak na mene.