Pre neki dan naleteh na buvljaku na neobičnu knjigu:
"Jovan Sobjeski veliki kralj Poljski i osloboditelj Beča ili Slepa robinjica od Širasa" istorijski roman od Đorđa F. Borna preveo Kosta Jezdimirović, u Beogradu, izdanje Braće Savić, 1892.
Pretraga po internetu dovela je samo do sledećeg:
Članak je iz Bosanske vile za 1892. godinu.
Biblioteka za groš u Biogradu napreduje. I opet se dvije pojaviše na svijet, da usreće – džep izdavača i prevodioca. Naročito se odlikuje u tom prijevod (šta li?) u 48 svezaka što će izići, a natpis mu gromak: Jovan Sobjeski veliki kralj poljski i osloboditelj Beča ili slijepa robinjica od Širasa. Isteričen roman Đorđa Borna. (...) Ovoj navali od izdavača i prevodilaca treba stati na put jer samo se kvari ukus čitalačkog svijeta. Mjesto da se prevode djela umjetnička, koja bi pomogla, da se čitalački ukus što bolje razvije, prevode se djela, koja tuđe književnosti namjenjuju najnižoj klasi – sluga, kočijašima i tijem sličnijem. Dokle?
I ja se pitam.
Zna li neko nešto više o ovome? Da li je u pitanju pisanje pod pseudonimom? Može li neko da nađe nešto o tom Đorđu Bornu?
Gugl je čudo. Pošla sam od logične pretpostavke da je u pitanju posrbljeno švapsko ime, i ispostavilo se da je izvesni George Filborn objavljivao i pod pseudonimom Georg Born. Bio je dovoljno popularan da mu u Rusiji objave odabrana (sabrana?) dela 1996. Naslovi apsolutno fenomenalni.
http://www.estreicher.uj.edu.pl/xixwieku/indeks/37047.html (http://www.estreicher.uj.edu.pl/xixwieku/indeks/37047.html)
https://portal.d-nb.de/opac.htm?method=showFirstResultSite¤tResultId=atr%3D118190237%26any&selectedCategory=any (https://portal.d-nb.de/opac.htm?method=showFirstResultSite¤tResultId=atr%3D118190237%26any&selectedCategory=any)
Ti si genijalna. I ja sam pošao od iste pretpostavke da je u pitanju nemački, pošto je Kosta Jezdimirović prevodio uglavnom sa nemačkog, ali nisam uspeo da ga lociram.
Knjiga je potpuno ludilo. Džonu bi se svidelo. Smenjuju se istorijski događaji i istočnjačka mistika, vidi odlomak:
Jagela mišljaše da sanja; tako je beše zaneo ovaj čarobni prizor. Na čudnovatnom podnožju od slonskih i tigrovskih glava stajahu neki kumiri, iskićeni dragim kamenjem. Po zadi ležaše neki čudnovati stvor, nalik na Sfinksa. Gledajući u tu priliku, kojoj u mesto kose višahu isprepletane zmije niz pleća, rekao bi čovek, da joj se oči pokreći, pa i da crne zmijurine ne miruju.
U jedan put se ukazaše dve polunage ženske prilike, koje po primeru arapskih igračica počeše da izvijaju najčudnovatije pokrete, koji dražahu čula.
Jagela se beše toliko zanela, da nije ni primetila otsustvo Alarabino i male oblake od dima, koji je okružavahu. Ona se prijatno osećaše i udisaše opijajući miris dima. Od jedan put joj se učini, kao da se kumiri pokreću i upleću u igru ženskinja. Pred očima joj se poče sve okretati i ona pade onesvešćena na mekane jastuke u jednom kraju šatora.
U isti mah kao na neki mig nestade igračica, nestade dragog kamenja, sve beše obavijeno gustim mrakom. Jagela se svom snagom upne, skoči na noge i poče vikati za pomoć.
Ali odmah za tim pade na nju kroz neki maleni otvor neka blešteća svetlost kao zraka sunčana, a u istoj se ukaza kraj nje indiski sveštenik Alaraba.
Zahvaljujući forenzičkim veštinama cenjene koleginice, evo i punog opusa dotičnog Đorđa na srpskom:
FILBORN, Georg
ADRIJANA, OSUĐENIKOVA NEVESTA ili Tajne Bastilje. Istoriski roman od Đorđa F. Borna /Georg Filborn/. Beograd, Št. Štamparija Drag. Mirosavljevića, 1900; str. 614,
JOVAN SOBJESKI VELIKI KRALJ POLJSKI I OSLOBODITELJ BEČA ILI Slepa robinjica od Širasa. Istoričan roman od Đorđa F. Borna /Georg Filborn/. Preveo Kosta Jezdimirović. Deo 1,2 Beograd
Deo 1. – izd. prevodioca, /b.g./ str. 282.
Deo 2. – Braća Savić, 1892; str. 216.
U mom primerku obe celine su povezane u jednu. Ima i ilustracija...
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg97.imageshack.us%2Fimg97%2F9720%2Fjagela.png&hash=29a57b9f3de76c985c5c6f299abe10c60c8b62e7)
Potpuno razumem mučenika koji je pisao članak za Bosansku vilu.
PS: Dotičnu knjigu platio sam celih 50 dinara...
:lol: :lol: :lol:
Turila bih u potpis ovo sa genijalnošću, ali ipak da ne krećem Batinim stopama...
Dobro, ovome čak i u podnaslovu lepo piše "knjiga za narod", nema laži, nema prevare. Nemačka Zagorka. Mislim da su takve knjige negde oko osme, devete godine starosti najbolje knjige na svetu: čitaju se beskonačno dugo a opet neverovatno brzo i lako, jasno je za koga se navija, srećan kraj zagarantovan... Eh, telenovele devetnaestog veka.