pozdrav veliki i mali poznavaoci pisane reci, beogradski sajam knjiga me nagna na potragu za domacim stvaraocima pa naletoh na ovu vasu komunu, delujete mi kao interesantno drustvance pa bi da vam se pridruzim
postavila bi ovde uvod u pricu na kojoj trenutno radim pa da pogledate ukoliko imate vremena i ostavite koju kritiku ili predlog...
Mrak je polako zamenjivala slaba svetlost sa uglova tavanice. Jedna po jedna palile su se neonske svetiljke obasjavajući skučenu prostoriju, četvrtast prostor koji je do skora bio u totalnom mraku. Prostorija je bila mala. Na njenim bočnim zidovima zbijeno su stajala po tri metalna sedista grube izrade. Neudobno smeštena u svoja sedišta sedela su beživotna tela. Čvrsta gumena užad obmotana preko njihovih ruku, nogu, grudi i vrata držala ih je nepomične. Glave su im bile prekrivene tamno zastakljenim šlemovima a izad njih su bili postavljeni rezervoari plavičaste tečnosti povezani teskim crevima za šlemove i sedišta. Tavanica je bila prekrivena spletom kablova i creva. U centralnom delu tavanice nalazio se isprepleten sistem sitnih cevčica kroz koje se kretao tecni neon. Krećući se od centralne matrice ka rubovima tavanice cevčice su prenosile energiju za napajanje osvetljenje. Deo energetskih cevčica nestajao je iza velike ploče prednjeg zida. Prednji zid bio je slabo osvetljen, čvrst i izdržljiv. Na pojedinim mestima bio je dodato ojačan pregradama koje su nekad bile poluge za otvaranje ploče ali su sada bile nepremostiva, čvrsto zavarena prepreka ukoliko bi neko hteo da pristupi prostoru iza prednjeg zida. Iz tog pravca polako se javljalo neko sustanje i mogla se naslutiti bledunjava svetlost koja je izbijala između savova celicnih ploca. Iza tog zida nalazio se glavni upravljački sistem, koji je upravljao osvetljenjem i rezervoarima sa neobičnom tečnošću. Sistemski instrumenti su se postepeno uključivali jedan za drugim i prostorija koja je do par minuta bila u potpunom mraku odjednom je oživela. Svetiljke su počele jače da trepere a neon počeo brže da kulja kroz cevčice na tavanici do bočnih zidova. U momentu kad je neon kroz cevčice dospeo do bočnih zidove, iza rezervoara su se upalile kontrolne lampice. Gornji deo rezervoara bio je osvetljen ljubičastom svetlošću. Ljubičasti kristal koji se nalazio na vrhu rezervoara pod uticajem neona počeo se topiti i mešati sa plavom tečnošču u rezervoaru. Ovaj kristal energetik predstavljao je osovnu pokretačku jedinicu sistema. Jedan takav energetik nalazio se u kontrolnom delu iza prednjeg zida i upravljao je između ostalog vemenskom konstantom pobude ostatka sistema. Tečnost u rezervoaru je polako dobijala boju krvi i pištav zvuk dopirao je iz rezervoara dok su se dve tečnosti mešale. Iznenada cela prostorija se zatresla. Osetio se jak udar propadanja, kao da je neka sila vukla celu prostoriju vertikalno na niže. Rezervoari su šištali i tresli se od nepoznatog udara, dok je tečnost u njima postajala sve tamnija i na oko gusća. Samo jedan rezervoar prestao je da meša dve tečnosti. Tečnost u njemu ostala je plava, dok je rastop energenta plivao po površini. Posle nekog vremena propadanje prestade uz gromoglasni prasak. Pet rezervoara koji su završili mešanje tečnosti sada su propuštali veštački stvorenu krv do sedista i slemova ispod njih. Gumene trake koje su obavijale beživotna tela počele su da se tope i padaju na pod prostorije kao barice tečnog kaučuka. Crne kacige koje su im pokrivale lica sada su postajala prozirne. Njihova cvrstoća se izgubila i umesto čvrstih kaciga usnula lica pokrivala je plastična folija. Sva lica su bila ženska, bleda i izmorena.
Jedna od devojaka otvorila je usta pokušavajuci da udahne vazduh, ali joj se folija zalepila za lice i ona u panici poseže rukom da skine providnu prepreku koja je stajala između nje i vazduha. Zakolačenih očiju gledala je u obrise preko puta sebe pokušavajuci da dođe do daha. Vazduh u prostoriji je bio ustajao i bilo je teško disati. Ona je još neko vreme sedela u svom sedištu gledajući prostoriju u kojoj se nalazila, pre nego što je pokušala da ustane na svoje noge. Nesigurno stojeći na nogama pridržavajući se rukama za tavanicu, posmatrala je sistem isprepletanih cevćica koja je obasjavala neonska svetlost sa rubova prostorije. U sistemu cevčica skoro da više nije bilo tečnosti i svetlosni indikatori sistemi iza rezervoara su se počeli gasiti. Uskoro će jedino svetlo u prostoriji biti ponovo samo neonske svetiljke. Osecajući kako je noge izdaju devojka se spusti u svoje sedište, prekrivši glavu rukama. Pokušavala je da smiri svoje disanje. Sitnim sakama prekrila je usta a kroz duge prste provirivala je gledajuci u pod i u noge svojih saputnica preko puta. Pogledala je u svoje noge. Na sebi je imala duboke vojničke čizme od gumene plastike, kao i dve saputnice preko puta nje. Treća je imala plitke gumirane vojne cipele. Iznad cipela noge su im bile izrezbarene raznim ranama i posekotinama. Prešla je prstima preko svojih butina. Pune butine bile su blede i slabe. Na sebi je imala radnički kombinezon kratkih rukava i nogavica. Pokušavši da udahne vazduh punim plucima shvatila je da joj je kombinezon suviše tesan. Posegla je rukom za okovratnik kombinezona i pod prstima osetila metalnu kopču. Pokušala je da strgne kopču ali njeni prsti su bili toliko slabi da su je zglobovi zaboleli. Razočarana svojom slabosću zavalila je glavu u sedište posmatrajući lica devojaka preko puta sebe. Jedna od njih imala je iznad glave pun rezervoar, dok su svi ostali bili ispražnjeni. Lice te devojke bilo je smrtno bledo a koža opuštena. Druga devojka je imala otvorene oči i uplašeno je zverala kroz plastičnu foliju preko očiju.
Predivne plave oči unezvereno su gledale u devojku ispred sebe a sake zgrčene u pesnice nezgrapno su stajale u vazduhu pokušavajuci da naprave odbrambeni stav. Imala je kratku plavu kosu ulepljenu folijom. Na sebi je imala usku crnu majicu na bretele i štitnik za ramena u obliku jakne kratkih rukava. Štitnik je prekrivao samo gornji deo leđa i grudi, tako da se ispod uske majice jasno ocrtavalo cvrsto izvajano telo. Na nogama je imala gumirane pantalone upasane u duboke vojničke čizme. Iako malaksala devojka je odisala snagom i izdržljivošču. Usne su joj bile sitne i zgrčene a providna pokorica oljuštena sa njih. Gledale su se tako neko vreme bez reči dok se iznenada ne začu vrisak pored njih.
Saputnica koja je sedela u sedistu pored prve devojke klečala je na podu pored njih. U pokušaju da naglo ustane iz svog sedišta, naletela je glavom u krilo blede devojke sa punim rezervoarom. Devojka je teško disala, folija joj je bila skinuta sa lica a crne oči bile su crvene od napora i besa. Valovita crna kosa padala joj je preko lica dok je pokušavala da skupi snagu i dođe do daha. Uspevši da povrati ravnotežu sela je na pod pogleda upretog ispred sebe. Neko je vreme samo tupo posmarala avetinjsku priliku devojke ispred sebe, a onda je podigla pogled na levo prema dvema devojkama koje su je posmatrale. Pokušala je da progovori ali iz grla se čulo samo pištanje. Na licu joj se ocrtavao strah dok je pogledom prelazila od jedne do druge devojke. Nepoverljiva prema neznancima i zbunjena svojim položajem mrko ih je gledala. Prvobitni strah brzo je zamenila narastajuća mržnja. U vazduhu se osećala napetost. Puzeći preko poda pokušala je da se odalji od njih. Naslonjena na zid koji je trebao da bude izlaz gledala je sumnjičavo dve figure, jednu sitnu plavu uplasenu skupljenih pesnica i jednu vitku smeđu opuštenog držanja koja je jednu ruku držala na okovratniku svog kombinezona.
Još dve devojke počele su da se bude i grozničavo skidaju pokrov sa svojih lica. Sedele su jedna preko puta druge u najdaljem delu prostorije. Crnka koja je čučala na podu nije ih mogla dobro videti sa svog polozaja, pa se jos jednom pokuša podići na noge. Rukama se pridržavala za susedni zid pošto tavanicu nije mogla da dohvati. Ni previse sitna ni mnogo krupna stajala je ispred ostalih devojaka prkosno podignute glave sa neizmernim besom u ocima. Njena figura oslikavala je ratnika pogaženog ponosa. Gledajući sa visine druge devojke na licu joj se ocrtavao bes i nemoć zbog situacije u kojoj se i sama nalazila. Njena odeća, koja je nekad bila raskošna tunika velikog vojskovođe, sada je bila samo krpa izrezana na mnogim mestima. Ispod izrezane smeđe tunike nazirali su se kožni šorts i grudnjak i mnoštvo velikih i malih posekotina. Pošto je podobno prostudirala malu plavušu i vitku smeđu devojku, pogled joj je presao na dve devojke na kraju prostorije. Obe crne kratke kose, gledale su u nju sa jednakom dozom mrznje.
Devojka koja je sedela pored visoke smeđokose bila je široka u ramenima sa krupnim rukama i mišićima prošaranim posekotinama. Na sebi je imala dvodelni kombinezon kratkih rukava i nogavica, sa visokim okovratnikom. Od sunca preplanuo tamni stomak bio je prošaran razvijenim pločicama. Na nogama je imama plitke kozne cipele i stitnike za članke. Lice joj je bilo sitno i mračno a nos spljošten. Sitne oči sevale su mrznju po prostoriji a onda se najednom zaustaviše na devojci koja je sedela pored nje. Preko lica joj prelete osećaj nelagode, koji ubrzo smeni osećaj gađenja. Sitne oči jos više su joj se skupile a gornja usna izvila u grimasu prezira. Polako se promeškoljivši u svom sedištu pokušala je da razgiba usnule mišiće. Isteglila je vrat i promrdala ramena, pogleda izgubljenog u sećanju. A onda je krenula. Ne pokušavajući da ustane, levom rukom je zamahnula prema devojci koja je sedela sa njene desne strane, ciljajući u njenu glavu. Nezahvalan položaj sedišta u mnogome je umanjio jačinu njenog udarca. Njena pesnica je naletela na nadlakticu koja je čuvala lice smeđe devojke. Iznenađena pripremljenim odrambenim stavom povukla je ruku nazad do svojih grudi spremna na kontranapad. Konatranapad nije usledeo. Smeđokosa devojka ju je samo bledo posmatrala iza svoje odbrane, ne razumevajući razlog napada na nju. Videvši zbunjenost i nespremnost svoje protivnice, mala crnka se jos vise razljuti a krv joj krenu u obraze. Skupivši pesnice, sikćući od besa, zaletela se drugom rukom na svoju protivnicu. Ovaj put udarac je bio tako jak da je udarivši devojku u podlakticu uspela da je izbaci iz ravnoteže. Devojka je od siline udarca glavom udarila u zid iza sebe. Besna na svoju protivnicu koja je nije udostojila povratne reakcije u vidu kontranapada, crnka se nadvila nad nju. Iako jos uvek slaba na nogama pokušala je da stane licem prema svojoj polusvesnoj protivnici, rukama se držeći za njeno sedište. Smeđokosoj devojci je trebao samo sekund da povrati svest, i dok se njena protivnica nesigurna na svojim nogama nadvijala nad njom, usledio je kontranapad. Zavaljena u svoje sediste, povukla je desno koleno do visine grudi i svom silinom šutnula devojku ispred sebe. Crnka iznenađena neočekivanim udarcem, razrogačenih očiju i teko dišući, gledala je u svoju povraćenu protivnicu. Držeći se za stomak, pošla je ka svom sedištu, bežeći od mogućeg sledećeg udarca. Sledeći udarac je ubrzo usledeo. Ne dajući vremena crnoj devojci da dođe do daha, usledeo je udarac u pravcu njene glave. Udarac ispod oka dodatno je razbesneo crnu ratnicu. Dok se pesnica povlačila od nje, zgrabila ju je svojim snaznim prstima. Sav svoj bes i mržnju usmerila je ka sitnoj pesnici koja se nalazila u njenoj ruci. Smađa devojka je kriknula. Čudan ropac koji je dolazio iz njenog grla zapara prostoriju. Ostale devojke su nemo posmatrale ovaj pokušaj borbe. Plavuša koja je sedela preko puta njih pokušavala je da viče na njih, ali bez glasa. Nervozno je mlatarala rukama po vazduhu, pokušavajući da privuće na sebe pažnju boraca i zaustavi tuču. Crnka olabavi stisak. Iako je jos uvek grčevito držala u ruci pesnicu svoje protivnice, u njoj je nestalo one silovitosti i mržnje od malopre. Iznenađeno i pomalo znatiželjno posmatrala je dve devojke preko puta sebe. Na momenat je zaboravila na svoju protivnicu. Sekund nepažnje bio je dovoljan da njenoj protivnici da prednost. Druga pesnica silovito se zakucala u njen pleksus, i ona ostade bez daha. Obema rukama uhvatila se za stomak, ispuštajući pesnicu koju je do skora tako snažno držala. Ostala je zavaljena u svojme sedistu pogleda uprtog u pod, ne dižući glave i ne gledajući ostale devojke. Pokušavajući da povrati život u obamrle prste svoje zgnječene šake njena se protivnica tesko dišući vracala u svoje sedište.
Crna devojka koja je sedela preko puta,uplašeno je posmatrala ceo događaj. Njeno bleda lice postalo je jos bleđe, a krupne oči uplašeno su gledale čas jednu čas drugu ratnicu. Njena široka kožna tunika bila je natopljena znojem. Gumeni pojas iznad kukova držao je zadnji kraj tunike a ispod njega imala je uske gumene pantalone koje su se završavale plitkim gumenim cipelama. U želji da pobegne od nemilog događaja, nesigurno je ustala na svoje noge i pokušala da se dokopa zadnjeg dela prostorije gde je stajala devojka u pocepanoj tunici. U pokušaju da prođe izmađu devojaka koje su sedele saplela se i pala. U padu vešto se okrenula na leđa i postavila ruke ispred glave u odbrambeni položaj očekujući napad sa leđa. Posto su je ostale devojke samo bezizražajno posmatrale vešto se ispravila i nastavila da baulja ka zadnjem zidu. Nemo je pogledala devojku koje je sedela u dnu. Susreo ju je samo tupi ispijeni pogled. Ne osećajuci se ugroženom od strane devojke pored sebe, tiho je uzdahnula i podigla glavu prema zidu. Usredsređeno je posmatrala reljefe na idu. Zid se sastojao od velikih čeličnih ploča međusobno čvrsto zavarenih. Veliki ojačani varovi ukazivali su na jačinu i izdržljivost konstrukcije. Rukama je prelazila preko ivica ravne ploče, pokušavajući da napipa neki otvor ili polugu. Devojka koja je sedela kraj njenih nogu podigavši pogled prema njoj, posmatrala je njeno skoncentrisano lice udubljeno u traganje za izlazom. Polako je ustala da se pridruži potrazi. Zajedno su posmatrale zid pokušavajuci da otkriju sistem za otvaranje onog za sta su smatrale da su vrata.
Kiseonika je polako ponestajalo u prostoriji i neonske su svetiljke počele da se gase. Neprijatam miris širio se prostorijom. Telo poslednje devojke čiji rezervoar nije radio izgledalo je izmuceno i bledo. Bilo je neprijatno boraviti u njenoj blizini. Sablasni muk vladao je skučenim prostorom. Dve devojke koje su pokušavale da pronađu izlaz, posle par sati neuspešnog traganja sedele su na podu prostorije leđima naslonjene na zid. Devojke su ćutale nepomične pokušavajući da kontrolišu svoje disanje pogleda upretih u blede svetiljke. Polako ali sigurno svetlo se gasilo. Na kraju ostao je samo mrak. Iznanada se u tami začu šištanje. Čudna beličasta svetlost pojavljivala se nasumično na zadnjem zidu prostorije. Prvo po ivicama a kasnije i kao svetla vodoravna linija po sredi zida. Dve devojke koje su sedele nslonjene na zid, ustale su da rukama provere izvor te svetlosne linije. Deo zida ispod linije ostao je nepomičan, ali se gornji deo zida kretao ka gore, izmađu sebe ostavljajući malu pukotinu kroz koju se probijala prava sunčeva svetlost. Kada se otvor dovoljno proširio da osvetli unutrašnjost prostorije ugledale su mehanizam za otvaranje vrata na samom vrhu zida. Bez ikakvog energentskog napajanja, starinski mehanizam polako je otvarao gornju polovinu vrata. A onda ih je zaslepila sunčeva svetlost.
ovo je prvi put da nekom dajem da cita moj rad... tako da, udrite :)
naletoh na ovu vasu komunu, delujete mi kao interesantno drustvance pa bi da vam se pridruzim
postavila bi ovde uvod u pricu na kojoj trenutno radim pa da pogledate ukoliko imate vremena i ostavite koju kritiku ili predlog...
[/size]
Sorry, ali ovo me je u startu odbilo :(
A i tekst je prilično dugačak, tako da ću eventualno da ga pročitam u nekom boljem raspoloženju...
Zodi, otkad to ti postade tako bezobzirna, bezdušna i stroga? :D
Zodiak nam je danas ustala na levu nogu. Moram nešto da joj poklonim ne bi li se smirila. :)
Uticaj foruma xrofl
Poklon za smirenje :-| xcheers :mrgreen:
'Upravljački sistem koji je upravljao', medeno :-)
upravljacki sistem za upravljanje uzas :/
hvala @ Steva Lazin Ljuštikin :)
Formatiraj tekst, odvoji i uvuci pasuse. Napravi ga vizuelno privlačnim i čitljivim. Za početak.
Lupi po enter između pasusa, ispadaju oči ovako.
Sagita postaje okupljalište nežnih dušica, izgleda! :roll:
Možete li vi uopšte da zamislite šta sam ja od Bobana dobio za nedostatak pasusa?! :cry:
Ako govori istinu, ovo čeljade po prvi put nekome daje nešto svoje na čitanje. Baksuz.
*Sigh*
Pa ja sam pročitao prvih nekoliko rečenica i bolje dalje da i ne idem.
Evo ti primedbi.
Mrak je polako zamenjivala slaba svetlost sa uglova tavanice.
Priču počinješ sa rogobatnom rečenicom. Prva rečenica bi morala da zainteresuje čitapca. NPR. Slabašno svetlo iz uglova tavanice polagano je otkrivala jezivi prizor. ili nešto slično
Imaš gomilu netačnih činjenica.
NPR.
sedela su beživotna tela - Mrtvi ne sede. Mogu eventualno biti u sedećem položaju
tecni neon nije energija za napajanje osvetljenje
A sad vidi ponavljanja
*Tavanica* je bila prekrivena spletom kablova i creva. U centralnom delu *tavanice* nalazio se isprepleten sistem sitnih /cevčica/ kroz koje se kretao tecni neon. Krećući se od centralne matrice ka rubovima *tavanice* /cevčice/ su prenosile energiju za napajanje osvetljenje. Deo energetskih /cevčica/ nestajao je iza velike ploče prednjeg (zida). Prednji (zid) bio je slabo osvetljen, čvrst i izdržljiv.
Edit - izem ti formatiranje!!!
Klasika. Previše objašnjenja nagurano na sam početak. Svaki entuzijast radi isto, svi odreda imaju taj poriv da moraju sve i odmah da kažu.
Ne znam, nisam čitao tekst, ali neka se autor zapita koliko je u stvari bitno da mi znamo koje se to sile neznane roje po tavanici kroz nekakve cevčice i tunele samo da bi se iskazalo da je tavan osvetljen neonkama...
Gradnja atmosfere na tom tavanu se ne radi tupljenjem o tehničkim, nebitnim detaljima koji trebaju radnji kao piletu sisa.
don't kill me... ali sto se tice ispravljanja pasusa mislim da ovde ne moze da se edituje post, ne?
ostatak Stipanovih primedbi tek treba da bude sazvakan...
mislim da sam skontala resenje za prvu recenicu...
sa mrtvacima u sedecem polozaju cu jos morati da se lomatam...
tecni neon je trebao da bude fantasticni element... ukoliko ne moze da prodje kod citalaca uvek mogu da se vratim na dobre stare elektrone
hm, ponavljanje... nastalo iz moje bojazni da opis nije dovoljno konkretan... videcu da izbacim izraze koji se ponavljaju a da opis bude dosledan ... hm... idem da vidim sta mogu da uradim
hvala@stipan
edit:
@Džek svih zanata ... cudno bila sam ubedjena da tako treba da se pise, ali posto vidim da ste se vi uhvatili jadne tavanice ko pijnai plota, kontam da trebam da ga uprostim... istina je da je tavanica najmanje bitan deo u celoj prici... izbacujemo... ili barem uproscavamo... hvala na komentaru Džek
Joj Lenaj izvini, ono "izem ti formatiranje" se nije odnosilo na tvoju priču nego na samovolju foruma.
Ja sve lepo boldovao, italikov'o, milina za videti primedbe - kad ono glupi editor sve izmeš'o!
Quote from: Stipan on 25-10-2011, 18:55:37
Sagita postaje okupljalište nežnih dušica, izgleda! :roll:
xfoht
Nema na čemu, Lenaj... Ako je instalacija na tavanici bitna za priču, gledaj da je opisuješ postepeno, dozirano. Ovako smaraš sa tehnikalijama umesto da se usredsrediš na atmosferu.
Početak priče je ono što određuje sudbinu dela; ili doživljava kondorov let kroz prozor (more i tavanice) nakon nekoliko pasusa, ili će se milovati sa pažnjom, stranicu po stranicu, u krevetu pred spavanje... :)
Obožavam Džekonjine slike!!!
"doživljava kondorov let kroz prozor" xrofl
Blagodarim!
Uticaj besplatnih sarmi, valjda...
Čini mi se da u glavi vidiš slike ovoga što pišeš, postoji naboj i akcija, ali: secka me to ponavljanje reči (pokušala je, pokušavala je, u pokušaju...). Nastoj da pronađeš sinonime, ili samo izbaci višak. Priča bi ti bila bolja kada bi je skratila (bar) za trećinu.
hvala @Midoto na savetu ... meni je uvek bla problem duzina price, uvek u strahu da nije dovoljno, pa prosiri ovde, pa dodaj onde, racunam da skracivanje nece biti problem
lepo je kad covek ima smernice na koju stranu da trenira mozak
Dobro ti ovo izdržavaš Lenaj. Muški! :lol:
Ko bi rekao da ću ja da ispadnem najgrublja xD?
haha, citala sam ja na drugim postovima kako kritikujete druge clanove... nisam ja dosla ovde ne pripremljena :P
a sa druge strane ja i jesam dosla ovde da cujem kritike i da ih ukomponujem u svoju pricu a ne da vam se hvaliim i "branim" svoje cedo
nepripemljena :)
neskoncentrisana... ali trudim se... (al je ruzan onaj smajli :P )
Lenaj, bilo je ovo, pa je onda bilo ono, pa su bili, bio, bila, počinjalo je, pa počinje, pa je onda počelo, postajalo je ovo, pa je tečnost ostala plava, cevčice, lampice, kristal energetik, ovo, ono, mislim da je bilo i nešto ljubičasto... izvini, stoički izdržah ceo prvi nabijeni pasus, dalje ne merem. (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fcosgan.de%2Fimages%2Fmidi%2Fmuede%2Fn025.gif&hash=ab723912b34a88f59822e1686dbffa55b0bce1ef)
Em si mi toliko toga nabacala, i to sve u prvom pasusu, da više ne znam ni di sam, ni šta sam, ni šta se to sve dešava. Što će reći da sam se pogubila onako. I to taman kad se, konačno, pojavilo nešto konkretno.
Evo smajli (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fcosgan.de%2Fimages%2Fmidi%2Ffroehlich%2Fn005.gif&hash=ba4aa00d99dddba5a00b2dec831290d3907a59aa) da ne budem najgora.
Превелико је ово за увод...препуно непотребних описа, посебно одеће девојака...када се прегура некако рогобатан почетак, постаје умерено интересантно :)