ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

 Uobičajeno paralelno glasanje, ovoga puta se bira po šest priča.

Evo ih:

1. Let — Suba (http://www.znaksagite.com/D/decembar_01.pdf)
2. Koralni grad — Lenaj (http://www.znaksagite.com/D/decembar_02.pdf)
3. Dispozicija duše — Treće oko (http://www.znaksagite.com/D/decembar_03.pdf)
4. Bol koju neću spoznati — Stipan (http://www.znaksagite.com/D/decembar_04.pdf)
5. O prirodi riba — viman (http://www.znaksagite.com/D/decembar_05.pdf)
6. Neophodno zagrevanje — Ivica (http://www.znaksagite.com/D/decembar_06.pdf)
7. Dugine zmije — Andromander reik (http://www.znaksagite.com/D/decembar_07.pdf)
8. Legenda o zaštitaru — Miljan (http://www.znaksagite.com/D/decembar_08.pdf)
9. Završni ispit — Skalar (http://www.znaksagite.com/D/decembar_09.pdf)
10. Abominacija — NDZodiac (http://www.znaksagite.com/D/decembar_10.pdf)
11. Garba kamagen — scallop (http://www.znaksagite.com/D/decembar_11.pdf)
12. Fosil — Hrundi V. Bakshi (http://www.znaksagite.com/D/decembar_12.pdf)
13. Repić — Plut (http://www.znaksagite.com/D/decembar_13.pdf)
14. Odbačeni — Miloš (http://www.znaksagite.com/D/decembar_14.pdf)
15. Sanjao sam kako krhka ljuska puca — D. (http://www.znaksagite.com/D/decembar_15.pdf)
16. Zvezda, senka, drvo i stena — Džek (http://www.znaksagite.com/D/decembar_16.pdf)
17. Doba vatre - Veronika Santo (http://www.znaksagite.com/D/decembar_17.pdf)
18. Smrt ne dolazi rekom — Savajat Erp (http://www.znaksagite.com/D/decembar_18.pdf)
19. Visibabe u sopstvenom dunstu — Steva (http://www.znaksagite.com/D/decembar_19.pdf)
20. Duhovi golaći — Lomi (http://www.znaksagite.com/D/decembar_20.pdf)
21. Glas nemih — Sinlen (http://www.znaksagite.com/D/decembar_21.pdf)


Glasa se za šest priča, s tim da prva dobija 3 poena, druga i treća po 2 a preostale tri po 1.
Glasa se slanjem privatne poruke na nik decembar2011  (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?action=pm;sa=send;u=5074.) Glasanje se obavlja tako što u tekst poruke upišete šest priča po redu, prvo onu kojoj dajete 3 poena, pa dve po 2 i tri po jedan. Nema potrebe da pišete imena priča, samo redne brojeve, da bi se lakše posle sravnjivalo.

Rok je malo više od tri dana, dakle, u nedelju, u 22.22 objavljujem rezultate.

Do tada molim bez ikakvih komentara, aluzija, natuknica i svega ostalog što bi moglo da utiče na druge učesnike i regularnost glasanja. Rezultati elektronskog glasanja biće vidljivi tek kada se završi glasanje.

OK, ja se izvinjavam, cele nedelje imam problem sa danima; prvo sam u sredu najavio da je za tri dana nedelja, a onda sam danas pomislio da je nedelja.
Zanemarite sve što sam uradio i napisao u poslednjih nekoliko minuta i ponašajte se kao da se to nije dogodilo.
Vidimo se za 23 sata.

Zbog nekih tehničko-organizacionih brljotina, glasanje na svim nivoima se pomera do POVEDELJKA U 17.00

OK, definitivno kraj glasanja u ovom krugu.
Rezultati su valjda vidljivi, a glasanje porukicama je ovde: www.znaksagite.com/D/glasanje_decembar2011.htm (http://www.znaksagite.com/D/glasanje_decembar2011.htm)

Možete krenuti sa komentarima.
Imena objavljujem u četvrtak.

I onda pitaju čemu anonimnost...  :roll:

OK, da krenemo sa zagrevanjem: najpre, kačim komentare naslova sastavljene pre uvida u tekstove priča.

Naslovi

Abominacija
Domaći hevi-metal... može biti i dobro, ali više volim da se izbegavaju ovakvi internacionalizmi, pa još u naslovu. Ali ja bih i Arsenijevićevog Predatora prekrstila u Grabljivca.
Bol koju neće spoznati
Kabasto i sentiš.
Dispozicija duše
Ovaj... pa može i ovako i onako, sačekaćemo priču. Vuče na ambiciju ali ne mora da znači.
Doba vatre
Nastavak Srca vatre! Too! (šalim se, ali možda je trebalo imati na umu kontinuitet)
Dugine zmije
Vatrene orhideje... Acteci... hm.
Duhovi golaći
Komedija, bar se nadam, strejt horor o duhovima puževa golaća bio bi mi isuviše... strejt.
Fosil
Kratko, slatko, ništa ne otkriva.
Garba Kamagen
Au majko, ovde je neko napisao priču na sindarinskom...
Glas nemih
Il je zbog Glasa gospodara ili je samo zbog oksimorona, u svakom slučaju nije loše, ali nekako vuče na patetiku.
Koralni grad
Avanturistička priča za decu iz pedesetih, superrr!... šta kažete? Nije?
Legenda o zaštitniku
Malo previše tipski. Da je bar malo nestandardnije, imalo bi veće šanse za pamtljivost.
Let
Fosil 2.
Neophodno zagrevanje
Dobro, ovo može da bude uputstvo za pripremu, a i ne mora... ostaje da se vidi.
O prirodi riba
Interesantno.
Odbačeni
Fosil 3.
Repić
Vuče na komiku zbog deminutiva ali inače fosil 4.
Sanjao sam kako krhka ljuska puca
Najbolji naslov, poetičan, zagonetan. Ali ako priča ne preskoči ovako visoko postavljenu prečku, biće i ozbiljno šupalj.
Smrt ne dolazi rekom
Vestern?
Visibabe u sopstvenom dunstu
Humoreska, garant. I naslov je već simpatična fora.
Završni ispit
Jesu dve reči, ali fosil 5.
Zvezda, senka, drvo i stena
Šume, kiše, grad i zvezde. Ja bih ukinula reč zvezda u sf naslovima i u naslovima zbirki poezije, bez oklevanja.

Komentari, prvi deo, uz uobičajen disklejmer o ne-vređanju i pozdrav svima!

01 — LET

Ideja kao ideja je simpatična, mada – zmajevi?  Otkud zmajevi, ja mislila da je ovo strogo sf krug? Pristojno je urađen pomak u odnosu gavrana (valjda) i malog pingvina (valjda) ali to mora biti neki žestoko evoluiran lešinar ako može da, noseći pingvina, za par sati od Južnog pola stigne do tropskog pojasa. Džambo džet bi mu pozavideo. Ideja o okupljanju svih životinja ,,za doček" je simpatično bajkovita ali i detinjasto naivna, nedovoljno motivisana.
Ono što mi najviše smeta jeste malo suvoparan jezik koji često zazvuči kao ne previše vešt prevod sa engleskog: ,, Kako god, imao sam svoja naređenja i to je bilo to." ,,Bio sam najmrzovoljniji u svom rodu, takođe" Itd.


02 — Koralni grad

Autor nije obratio dovoljno pažnje na jezik i osim očiglednih nepravilnosti (uprete, poćiće) ima i dosta nezgrapnih rečenica. Vidi se da je pažnja posvećena pre svega razvijanju opisa sunđera i njihovog života dok su zanemareni likovi i radnja. Nije da ih nema, ali su površni, nerazrađeni i mogli bi da posluže tek kao uvod u dužu priču o seobi sunđera (zašto se koristi samo reč "migracija"?) Recimo, zašto je smeđi sunđer "dobrotvor" učitelja kad ništa o tome ne saznajemo, niti oni pokazuju nekakav odnos? Na momente mi se činilo i da su pobrkani doline i ravnice, ali uzeću to na svoju čitalačku dušu.

03 — Dispozicija duše

Au majko, prvi pasus je delovao samo neorganizovano, a onda je naišao skok u prvo lice i tok svesti. Ovo nije priča koliko lirski izliv napaćene duše i njeno jadanje o teškoćama postojanja. Što ne bi bio toliko problem da je bolje napisano i bolje osmišljeno.

04 — BOL KOJU NEĆE SPOZNATI


Ovo neko zeza sa redosledom delova rečenice, mehanički prebacujući predikat na kraj. To ne valja. Što se ostalog tiče? Zanimljiva je ideja da se vrlo prepoznatljivo današnje okruženje (negde u Srbiji, čovek nahrani svinje i priključi se na internet, ustreptalo tražeći srodnu dušu) prebaci u budućnost. Ojha! Problem je što je to izvedeno kao i prebacivanje predikata, mehanički i stoga ne odviše uspešno. Lep je refren ono o klobuku vazduha i vlati trave, i donekle uverljiv taj osećaj srodnosti sa nepoznatom, ali nedovoljno za priču.

05 — O prirodi riba


Ovo je moglo da bude dobro. Moglo je da bude odlično. Po atmosferi, slično "Nemam usta a moram da vrištim". No međutim.
,,Iz ponora nad skršenom planinom grozni urlik je strahom ispunio praznine moje percepcije"
Ljudi, ne budite emo. Ako je većina slika trulež, krv, gnoj, perverzija, to se može izgurati, ako likovi zrače mržnjom i neshvatanjem, to se da odlično uklopiti u celinu, ali ako ova rečenica predstavlja osnovni ton priče, a mislim da je tako, imamo ozbiljan problem. Razmislite: ponor! Planina! Urlik! Praznina! Grozno, skršeno! To su sve isuviše jake reči i ovako na gomili koristiće ih samo neko ko emotivno još nije prevazišao gimnaziju. Uz njih, i upečatljive slike se srozavaju do neozbiljnosti. Da je pročišćena makar od izlišnih prideva i pokoje praznine percepcije, priča bi bila vrlo dobra.


06 — Neophodno zagrevanje
Prva slovna greška u osmoj reči! Gem, set i meč!
Šalim se. Posle prethodne dve priče, ova je čisto osveženje svojom nepretencioznošću. Zadatak je ispunjen, jasno je da je u pitanju postljudska Zemlja, priča je lagana humoreska, i primećujem da je već treća sa ribama, a ako računamo sunđere, četvrta vodena. Baš mi se dopala, vuče na Snorkijevce, i stoga poen koji možda ne bi dobila da nije okruženja.

07 — Dugine zmije
Ovo je odlično, osim kraja. Vrlo zanimljiva ideja, lepo razrađena, i strahovito me je podsetila na jednu priču Zorana Jakšića, samo je ispričana sa druge strane (kod Jakšića je junak čovek koji sprečava zemljotrese i bori se sa ovakvim zmijama). U poređenju sa tokom priče, kraj mi je i stilski i idejno malo pao. Cap! Pojeli svetlosni mravi sve svetlosne zmije sveta! Šta su do sada čekali? I ako je njena inteligencija toliko nadmoćna, kako nije shvatila šta se sprema i predupredila ih nekako? Lepa priča pala je kao žrtva potrebe da se napiše upečatljiv kraj. Dva poena.

08 — LEGENDA O ZAŠTITNIKU

Jezički, moglo se još na ovome poraditi, neke rečenice su pomalo nezgrapne, a i pojedine reči baš zasmetaju – npr. prerast, za to prvi put čujem, ali veći su problem reči koje su očigledno nepravilne ili pogrešno upotrebljene.
Čisto vizuelno, ideja je vrlo zanimljiva a priča dosledno i pravolinijski sprovedena. Problem je što funkcioniše samo na tom nivou. Ako su metalne kugle mehanizmi, da li su onda drvene kugle organske? Ili su u pitanju dve vrste organizama? Ovo nije toliko sf koliko f. Ali to je za mene manji problem od činjenice da su kugle potpuno neraspoznatljive kao ličnosti. Osim što je jasno da treba navijati za drvene kugle kao branitelje od zavojevača, ne dobijamo nikakav poseban podatak koji ih čini simpatičnim.
Ovo: ,,nikada nijedna nije preživela sučeljavanje sa metalnim kuglama. Nikada se, baš, nisu ni sučeljavale, kao da nisu imale samopouzdanja pred sjajno uglačanim protivnikom." Druga rečenica neposredno protivureči prvoj.


09 — ЗАВРШНИ ИСПИТ

Ne bih rekla da je zadatak u potpunosti ispunjen. Niti je jasno da je ovo Zemlja, niti su ovi vanzemaljci dovoljno razrađeni kao ne-ljudi, zapravo, deluju kao najstandardnija ljudska bića sa prelepljenim rožnatim naslagama. Sama ideja nije mi logična, jer, kao prvo, malo je verovatno da bi dečak propustio baš ovako značajnu informaciju koju pilot zna, a kao drugo, ostavljanje jednog tek obučenog i krajnje neiskusnog naučnika da celog života ispituje nezanimljivu planetu – prosto je glupo. Da je priča bila samo o grulfu, više bi mi se dopala.

10 — Abominacija
Ovo u stvari i nije toliko loše koliko sam se plašila. I dalje smatram da nema razloga da se upotrebljava ,,abominacija" ako već imamo izrod, nakazu i tako te lepe reči, ali dobro. Mogli bi se izbaciti i pojedini suvišni pridevi odnosno stalne kombinacije poput ,,razjapljenih čeljusti". Borba mutiranih bubašvaba je simpatična ali pada na dve stavke: a) povezivanje sa periodima pomračenja i opis promena logičan je kao nastanak Spajdermena i b) otkud bubašvabi koncept evolucije? Nije pančlajn za sve opravdanje.

Drugi deo:

11 — Garba kamagen
Najbolja priča u krugu. Jedna od boljih na radionici. Hm, ovo sam već rekla i u prošlom krugu, čini mi se. Tri poena za jezičku kreativnost i hrabrost da se sve iznese do kraja. I za dobro osmišljenu priču koja ima zaplet, razradu, rasplet, pa čak i ocrtane likove.
Priča ima samo jednu falinku, ali ta je žestoka: nije dovoljno komunikativna. Tri puta sam je čitala da budem sigurna da sam shvatila većinu informacija. Kažem – većinu.
Ako mislite da to znači kako je trebalo pisati standardnim srpskim – nije tako! Priča bi izgubila najveći deo specifičnog šmeka. Ali, mogle su se učiniti dve stvari.
Prva: ne stavljati najteži deo na sam početak. Od prva dva pasusa samo što me nije šlog strefio. Posle je već bilo lakše, do kraja kad se prelazi u normalu. Zapravo je trebalo obrnuto – da početak bude ako ne najrazgovetniji, a onda makar ne najgori, da se zbunjeni čitalac snađe i da mu se pruži malo pomoći. Pretpostavljam da je autor želeo da ovakvim rasporedom postigne mali šok na kraju, kao da je u pitanju završni tvist i detektivsko objašnjenje, i to je legitimno, ali uz ovakav jezik – ne može. Čak i ako pretpostavimo dobru volju kod čitalaca, ne možemo odmah i da pretpostavimo da će svako umeti da se snađe iz prvog puta ili da će imati želje da se muči dva, tri puta.
Drugi problem: (e, što nije Jape na radionici pa da ovo lepo formuliše). Dakle: ova priča zasnovana je na upotrebi okazionalizama, reči koje autor smišlja samo za ovu priliku (npr. frndljuknuti) i koje svojim zvukom ili sličnošću sa već postojećim rečima treba da nas upute na svoje značenje. I to može da se izvede ako imamo dovoljno konteksta da odredimo značenje pojedinih okazionalizama. Odnosno, ako šum neshvaćenog nije dovoljno jak da zaguši informaciju koja se odašilje. Ali za tekst pisan sa ovim stepenom ,,šuma" prosto je neophodno da poruka bude srazmerno jednostavna i lako prepoznatljiva. Da navedem primer iz mejnstrima: Bora Ćosić ima jednu priču koja se, mislim, zove ,,Neprtna frentica" i pisana je nekakvim parakajkavskim. A u stvari je prepričano ,,Ružno pače". To je dosta lako prepoznati jer se on strogo drži predloška, i kad to jednom shvatimo čitanje nam postaje znatno lakše jer uvek otprilike znamo šta nam govori tj. da je neprtna ružna a prtna... razumete već. Ovaj autor, međutim, nudi nepoznatu priču u kojoj nove vrste podvodnih bića, ako sam dobro razumela, mogu jedne drugima da menjaju DNK i same da evoluiraju uz nešto truda. A to je zajebano preneti jezikom koji je nastao surovim kresanjem standardnog srpskog, engleskog čini mi se takođe, pa kreativnom nadogradnjom.
Moja preporuka: nastaviti ovako, na radost i polzu čitalaštvu koje ne voli podilaženje i ,,crtanje" radnje, ali voditi malo više računa o čitaocu, da se ne preoptereti i ne pregori.

12 — Fosil

Ova je priča, u poređenju sa prethodnom, svoju meru neobičnog jezika dosta svela, tako da je sasvim pitka. Priča o hrastu vuče više na neku basnu bez naravoučenija – sve je lepo opisano, čak lirski, u kontrastu sa dinamičnim i ovozemaljskijim likom ptice, samo mi nije sasvim jasno šta je ovo zapravo i šta hrast sve propušta da shvati – i što mi SF poenta deluje krajnje nategnuto, tutnuta na kraj da se makar malo zamaskira statičnost (a i kako bi drugačije) priče o drvetu. Ipak je bolje od "Zvezde, stene..." jer se makar sve vreme nagoveštava da će sad nešto da se desi, ono, tek što nije, evo ga! Pa makar nam ne bilo jasno šta je, ali da se dogodilo, jeste.

13 — REPIĆ
Simpatična je ova pričica, vrcava. Sviđa mi se kako teče, lagano, veselo, bez problema, i pripoveda o životu oblaka. Jedino što se ni po čemu ne vidi da je ovo neka buduća Zemlja, moglo bi se i prekjuče dešavati. Ali prosto su mi se dopale reakcije oblaka na drveće, pepeo, maglu; tako su lakomislene i vedre da stvarno podsećaju na neki mali, simpatični, lagani kumulus. Dva poena.

14 — ODBAČENI

Motiv o društvu nastalom od mutanata zloupotrebljen je do zla boga, ali ova varijanta mi je zanimljiva zbog skoro nadrealističkih slika živog mesa. Podsetilo me na Švankmajera, posebno u trenutku kad se otvorilo oko. Emo nijansa se bolje drži u granicama nego u O prirodi riba, iako je manje maštovito (i jednako malo verovatno, tj. pre horor nego SF). Pristojno i stoga jedan poen.
15 — Sanjao sam kako krhka ljuska puca
Ovo je zanimljiva priča, iako ispričana za nijansu previše podignutim tonom, ipak vuče na čitanje i radnja ne štuca, odvija se logično i uspešno. Nisam baš sigurna zašto je čuvar jajeta bio siguran da će ono preživeti, ali - da mu verujem na reč. Zamišljam umne dinosauruse kako se seljakaju po planetama i krljaju iz generacije u generaciju. Što bi Mac rekao: vrlo solidno. Poen.

16 — Zvezda, senka, drvo i stena
Evo još jedne humoreske, koja je umereno zabavna sa živahno izvedenim prepucavanjem senke, drveta i stene dok se pisac ne umori od nedostatka zapleta i rebne jedan kraj sveta, da imamo čime da se zabavimo. Da je ostalo na prepucavanju, bilo bi mi draže od ovakvog nemotivisanog kraja.

17 — DOBA VATRE

Ovo je vrlo, vrlo lepo napisana zamisao o životnom ciklusu izmišljene životinje. Sve je pažljivo promišljeno i detaljno razrađeno. Samo što nema radnju kao takvu. Podseća me na one serije iz školskog programa u kojima se opisuje život vrste preko života jedinke: sve je tipizovano, nema individualnosti za koju bismo se posebno vezali. Slično Duginim zmijama, samo bez onog preokreta na silu, što je dobro, i toplije, prisnije napisano, što je takođe dobro, ali bez maštovitosti prethodne priče, ili samo to meni više gode energetske zmije nego šumske zverčice. Stoga je ostala bez poena.


18 — SMRT NE DOLAZI REKOM

Cvrc! Odličan početak akcione priče o dabrovima i ribama, i taman kad sam se upitala kako će na ovako kratkom prostoru pisac sve da razreši, ispade da ni neće – priča je kao nožem presečena pred veliki sukob. Dobro, ribe su došle suvim, pa šta? Ovo naprosto ne funkcioniše kao celina.

19 — VISIBABE U SOPSTVENOM DUNSTU
Humoreska. Odmah sam se setila one saksije kod Daglasa Adamsa. Eto; jeste smešno ali je i blago konfuzno i previse se nekako upinje, Repić mi je tu ispao bolji.

20 — DUHOVI GOLAĆI
Fenomenalno neuspešan spoj pretencioznog i nadriduhovitog. I zašto spiriti? Šta fali rečima duh, duša, um? Ali makar ispunjava zadatak.


21 — Glas nemih

Pretenciozno, i problematično. Emocije pripovedača u skladu su sa ljudskim, a ne sa potencijalnim emocijama te rase i toga doba: što bi on osećao odbojnost prema kamenoj pustinji? Zašto bi patio za zvukom i doživljavao to kao manu? Visokoparno, a neuverljivo naricanje nad sadašnjim stanjem. Uz to ni zaplet ne drži pažnju jer je prilično predvidljiv od trenutka kad Um podnese prvi dokument na potpis.

Naslov Dugine zmije mene smesta asocira na ovo: http://www.imdb.com/title/tt0096071/ (http://www.imdb.com/title/tt0096071/)

1. Fosil               40
2. O prirodi riba            36
3. Doba vatre               30
4. Repić               29
5. Dugine zmije            25
6. Abominacija            23
7. Sanjao sam kako krhka ljuska puca   23
8. Garba kamagen            21
9. Bol koju neću spoznati         17
10. Neophodno zagrevanje         17
11. Duhovi golaći            17
12. Glas nemih            16
13. Legenda o zaštitaru         16
14. Zvezda, senka, drvo i stena      15
15. Odbačeni               14
16. Završni ispit            14
17. Smrt ne dolazi rekom         14
18. Visibabe u sopstvenom dunstu      12
19.Let                  10
20. Dispozicija duše            4
21. Koralni grad            2

Evo ovako sam ja rangirao priče, dakle moja top lista po utisku koji su priče ostavile na mene.

1. Fosil
Odlična priča, izvanredno ispričana storija o inteligentnom drvetu. Da li je reč o hrastu ili nije – potpuno sam zagubio u lepom pripovedanju.

2. Sanjao sam kako krhka ljuska puca
Odlično! Akciona priča prepuna emocija, obrta, nagona za očuvanjem vrste. Završnica u neočekivanom pančlajnu me učvrstila u ubeđenju da je ovo priča u istoj ravni sa ,,fosilom". 

3. Glas nemih
Priča o ambiciji, bezobzirnosti i izdaji. Lepo napisano, lepo zamišljeno. Namerno ili slučajno asocira na neke momente iz ,,grada nad zelenom tišinom"

4. Visibabe u sopstvenom dunstu
E, pa ovo je najgrđa zajebancija koju sam čitao u zadnjih desetak godina! Da nije toliko maestralno napisana ovu priču bih šutnuo na samo najcrnje dno tabele da se duncuje, ali dođavola – nisam mogao oči da odvojim od monitora sve dok nisam progutao i poslednje slovo!

5. Abominacija
Ovo mi se baš dopalo. Napeto, solidno vođeno i sa dobrom završnicom.
Sitne zamerke:
(moju žeđ više nije mogao da ugasi samo jedan za jednu noć) ovo bi bilo sasvim dovoljno, ostatak rečenice (trebalo ih je biti najmanje petoro) je nepotreban .
Brojnost je bio njihov adut, (njihova jačina) – ovde bi trebalo upotrebiti (njihova snaga)
Zadatak ispunjen. Dobra priča.

6. O prirodi riba
Ne znam sebi da razjasnim zašto, ali ova priča me je ispunila jezom. Tu postoji neki očaj, neka bezizlaznost. Nešto što sam više osetio nego razumeo. Za razliku od prethodnih priča, ovde se pominje mesec, što je jasna asocijacija na našu planetu.

7. Završni ispit
Ovo me podseća na neke priče iz šesdesetih godina prošlog veka i baš mi se dopalo.  Kolonizacija planeta, biolozi, istraživači. Lepo ispripovedano, zanimljivi opisi. Zadatak ispunjen.

8. Duhovi golaći
Heh, ti nevaljali duhovi! Još jedna bleskasta priča, sasvim lepo napisana, mada je mnogo rovita u pridržavanju teme.

9. Odbačeni
Interesantna priča. Evolucija, nerazumevanje, strah...
Pomalo mi je zasmetalo neprestano ponavljanje ,,veliki", pa ,,veliki".
Ima tu i pomalo prepričavanja, pa ipak – utisak je povoljan.
I opet – ne vidim naznaku da se radi o zemlji.

10. Let
Iako je solidno napisana i baš mi se svidela, ovo mi je pomalo nelogična priča.
Kao prvo zašto bi iko išao na doček Velikih, ako se radi o samoubistvu? Neka varijanta leming sindroma? Ne vidim nigde motivaciju za takvo ponašanje.
Zbunjuje i kada se kaže da su ,,Jata ptica prhnula" u sceni dolaska Velikih. Ako sve vreme protagonisti sebe ne zovu pticama, iz ovoga proizlazi da letači verovatno nisu ptice. Dakle šta su?!
Osim toga ne vidim po čemu se prepoznaje da se radi o našoj planeti.

11. Smrt ne dolazi rekom
Nepretenciozni stil ove priče me je osvojio već od prvog reda. Baš sam se divno zabavljao sve do poslednjeg pasusa, kad je storija najednom presečena kao britvom! Šta se desilo? Da li je autoru ponestalo karaktera ili inspiracije? Šteta! Bilo bi dobro drugačije završiti ovu zanimljivu zavrzlamu.
I još jedna minorna primedba:Smeta mi upotreba brojeva u pričama. Ne znam zašto, ali nekako očekujem da se i oni pišu rečju.

12. Koralni grad
Lepo ispričana, zanimljiva ideja o (valjda) inteligentnim sunđerima. Dodatni plus mi je legenda o ,,Koralnom gradu", neke vrste ekvivalenta za Eldorado.
Nažalost ni ovde zadatak nije ispoštovan do kraja – ne vidim jasnu oznaku da se radi o zemlji u ma kojoj budućnosti.

13. Repić
Simpatično napisano, bez grešaka izuzev jedne jedine. Ne nalazim nikakve veze sa temom.

14. Dugine zmije
Eh teško meni, ovo je jako dobra zamisao, ali zbrljano do bola. Šteta ideje.
Čista energija kao entitet koji ima svog predatora? Odlično!
Izvedba tako dobre ideje? Moglo je bolje!!!
Ko god da je pisao, savetujem mu da napiše ponovo – sa malo više osećaja i bez ograničenja u dužini.
Osim toga, ni ovde ne vidim nikakvo obeležje da se radi o ovoj planeti.

15. Dispozicija duše
Uh, ovo je nešto povezano sa religijom, uskrsnućem i sličnim stvarima koje niti volim, niti poznajem. Priznajem da nisam uspeo da uhvatim nit priče.
Opet isto – ne vidim nijednu vezu sa našom planetom. Posebno mi se ne uklapa ,,nemilosrdna toplota dva sunca"

16. Neophodno zagrevanje
Ovo je vic, a ne priča, ali ovde je najjasnije da se radi o zemlji. Sastav atmosfere je vrlo jasna asocijacija. Jedino je problem što bi se ova priča mogla, bez ikakvog odbacivanja u daleku budućnost, odigrati u bilo kojem crtaću tipa sunđer Bob.

17. Zvezda, senka, drvo i stena
Ovo je nečija zajebancija skleptana jednostavno zato što nije imao nikakvu ideju šta bi napisao na zadatu temu. Čak i da nisam gotovo siguran ko je ovo zbrljao, morao bih priznati veštinu u pisanju. Ali, brate, što ga je ovde otaljao!

18. Legenda o zaštitniku
Zanimljivo, lepo napisano... Ali me nije ponelo. Izvinjavam se.

19. Garba kamagen
Ovde jedino mogu da kažem – blesavo.
Eksperiment, čak i prilično uspeo, ali nije u mome fazonu.
Ne mogu da sudim o ovome.

20. Doba vatre
Zbrzano. Problemi sa mešanjem vremena. Mešanje Š i S, progutana slova. (uz napomenu da sam čitao prvobitni .doc fajl na koji sam i ja imao primedbi)
Priča je pomalo naivno vođena, sa neveštim opisima. Pretpostavljam da je u pitanju neki novi učesnik radionice i moraće ubuduće biti pažljiviji. Nema tu nepopravljivih grešaka, samo uobičajeni nedostatak strpljenja.
Ako je neko od starijih – teško njemu (ili meni)!

Da se i ja poigram naslovacija (reč koju sam upravo izmislio a koja označava asocijaciju koju donosi naslov. Poštujte moju inventivnost, i bićete pomilovani po glavi!)

Abominacija –what the fuck?
Bol koju neće spoznati –Autobus pun devica koji se zapaljen survava u ambis.
Dispozicija duše –Dušman na transplantaciji srca.
Doba vatre –Postapokaliptička romansa. Uz svetlost logorske vatre, on joj skida krzno...
Dugine zmije –LSD garant.... duga i zmije... peace brother!
Duhovi golaći –porno film sa duhovima. Oni bi malo da se omrse al' ne ide nikako... imaju problem sa nematerijalizmom organa.
Fosil –reklama za ručne časovnike. Avantura sve u 16.
Garba Kamagen –ime na poternici.
Glas nemih –mutavi drže katedru.
Koralni grad –Nuklearna podmornica nasukana na dno. Pritisak samo što nije zdrobio 110 članova posade.
Legenda o zaštitniku- Đuro mutavi, Legija i ostale legende neadaptiranih i socijalno otuđenih maloletnika.
Let –Kamen koji neumitno grabi svojom putanjom ka tintari školskog nasilnika a koji važi za najjačeg u školi.
Neophodno zagrevanje –beli stolnjak, beli porculanski tanjir pun vrele domaće pileće supe sa griz knedlama a kraj nje čašica šljivovice.
O prirodi riba –Ko bi ikad skontao kontove dobre ribe dok gazi na štiklama i obnevidi moj šarm...
Odbačeni- hrpa čarapa u ćošku kupatila.
Repić –mala, slatka kuca koju deca vuku za repić.
Sanjao sam kako krhka ljuska puca- Hod po jajima bosim tabanima a ispod jaja nanizani žileti i ekseri...
Smrt ne dolazi rekom –opet podmornica na dnu. Posada iste je trebala da se prijavi u rečnu mornaricu.
Visibabe u sopstvenom dunstu –utegljene mrtve babe skinute sa vešala.
Završni ispit- Vinetu i Old Šeterlend. Bratimljenje.
Zvezda, senka, drvo i stena – mrtva priroda. Fali samo još olupina spačeka i smederevac.

Kao što najavih moja analiza ovog puta biće više slikovna, a manje retorička.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi135.photobucket.com%2Falbums%2Fq125%2FLoni011%2Fdec1-3.png&hash=05fabb3ca0912f56dbe8de13d06319f11350d748)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fs135.photobucket.com%2Falbums%2Fq125%2FLoni011%2Fdec2.png&hash=ebcaef355a62e75df86bd798e2cea76340759fdd)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fs135.photobucket.com%2Falbums%2Fq125%2FLoni011%2Fdec3.png&hash=eb5113659e3ac80e89a7cf1dad547f0077259682)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fs135.photobucket.com%2Falbums%2Fq125%2FLoni011%2Fdec4.png&hash=dc422359f26c10196ad991cda05b3d14c36bf945)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fs135.photobucket.com%2Falbums%2Fq125%2FLoni011%2Fdec5.png&hash=89fc08b9501b1ab030306e2f76292307a9c376c0)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fs135.photobucket.com%2Falbums%2Fq125%2FLoni011%2Fdec6.png&hash=9e63d347ef8bf18d37c0f4bdb445ee91769eb6f8)

Таман сам зинуо да кажем како се Стипан зајебао у рачуну, али кад сам мало боље погледао испоставило се да није... :cry:  :) :)

Stipan jeste, ali Zo nije.  xfrog

Зо? Опет неко мрачно божанство Знака Сагите?  :mrgreen:

Jeste. - NDZodiak Veličanstvena.

Sedi tu kraj mene.

Veličanstvena  :oops:


Loni  :-| :-| :-|


E sad još vimena da preživim  xrofl xrofl xcheers

21-Glas nemih
Ne znam tačno zašto, možda zbog mračne i teške atmosfere i nekog osećaja bespomoćnosti, priča me je podsetila na neke Bakićeve radove. Uživao sam u skoro svakoj rečenici ove priče, možda bi svega samo par redova izmenio. Oseća se veliki trud i posvećenost u ovoj priči, svaka rečenica je snažna, kao da je svaka prošla debelu ,, proveru '' pre nego što je puštena u javnost. Krv i voda... mrak... narodskim jezikom, priča me je oduvala. Mislim da je za duže forme, makar novele.
Maksimalan broj bodova.

20-Duhovi golaći
Inteligentno napisano, vedro, lepršavo, sa mnogo smisla za humor. Čini mi se i parodije na ljubitelje raznih bestelesnih entiteta ? Dobar je i štos sa kengurom... imam ipak jednu zamerku za kraj, smatram da nije bilo potrebe za onim rupičak... pičak... nije da se sad nešto mnogo pravim fin pa mi to toliko smeta, nego prosto narušava strukturu priče, i taj kraj se mogao lepršavo odraditi u duhu cele priče, a ne tako nekim uličnim žargonom...no sve u svemu, dao sam joj dva boda.

19-Visibabe u sopstvenom dunstu
Ovde sve grgolji i žubori... dunstfuje... nisam sasvim siguran da razumem suštinu i poentu ove priče. Ne bih da se ponavljam, ali priča mora da teče, a ne da zapinje na svakom ćošku i deluje haotično i nesređeno. Probija se i neki pokušaj humora u priči. Najblaže što mogu reći je da mi je ostavila vrlo bled utisak.

18- Smrt ne dolazi rekom
Sto mu dabrova Ontarija) . Simpatična priča, lepa ideja, i prijatna za čitanje. Ipak, moram napomenuti da sam joj bod kao šestoj više dao zato što mi neke druge imaju još više mana, nego zbog kvaliteta. Previše objašnjavanja između Drabona i Jednozubog, previše o napadačima, premalo da se oseti šmek Vodenog ( Rečnog ? ) sveta. Neki nespretni izrazi ,, mogao da počne da se muči '' i sl.

17-Doba vatre
Interesantna priča, kao da mi pliva između sf i epske fantastike, svideo mi se i kraj. Uspešno je dočarala atmosferu, prosto dok čitam imam u glavi sliku šume, vatri, mravinjaka... Takođe, čini mi se da je solidno urađen otklon od ljudskog, od čovečije civilizacije. Ima mana i ova priča- ponegde se klizi iz pripovedanja. Neke rečenice i izrazi mi ne zvuče dobro. Osjeti jedan mravinjak- jedan je višak... nasloni se trbuhom na pod ( na zemlju, valjda ? ). No sve u svemu, kada sagledam pozitivno i mane, dao sam joj bod, mislim da zaslužuje.

16- Zvezda, senka, drvo i stena
Ideja je odlična, ali realizacija jako škripi.
Priča kao da se nije odlučila za jasnu koncepciju. Lepršavo i zezatorski, ili metafizika i filozofiranje ? Ok, može malo i jedno i drugo, ali čini mi se da u ovom slučaju to plivanje između nije uspelo. Zapišavanje stene me je podsetilo na druge junake i okolnosti, gde sam se sličnim gegovima slatko smejao, ali ovde mi je i to delovalo kao na silu. Treći, i najveći problem ove priče su mi bili dijalozi. Nisam to odmah primetio, ali kada sam pažljivije pročitao... Mi smo bre stabilni... Zato što tvoje bitisanje nema nikakvu svrhu... Senko, prekini vređanje , nisi drug ( ovo kao za osnovce ). Ako je bila namera da dijalozi nose priču, moralo se prezentovati mnogo bolje od ovoga. Šteta, ideja je ponavljam odlična, ali autora kao da je mrzelo da se potrudi.

15-Sanjao sam kako krhka ljuska puca
Na momente vrlo lepo, ali samo na momente. Ova priča ima jedan problem, koji čini mi se, deli još nekoliko priča u ovom krugu. Pretencioznost. Kao da se zagrizao pretvrd orah. Puno velikih i zvučnih reči potrošeno, a malo efekta. Priča je pobegla iz lepote da bi dosegla efektnost, a nije uspela. Ali ja, Vidoviti- ovakvi izrazi ni u epskoj fantastici ne zvuče srećno. Smatram da ova priča ima potencijala, ali se dosta toga mora srediti i popraviti u njoj.

Nastavak noćas ili sutra.

Posle svega meni se učinilo da sam se verovatno ogrešio oko priče Garba Kamagen.
Moguće je da svaka reč zapravo i jeste razumljva i da to znači Grba kamen.
Možda je trebalo da uhvatimo logiku čitanja sa tačnim pravilima koja slova treba izbaciti.

No sad je gotovo.
Za priču nisam glasao javno, ali jesam tajno jer želim da podržim eksperimente tog tipa.

   Od desetki koje sam podelio, ubedljivo najbolja mi je DOBA VATRE
zato što se tako suštinski razlikuje od drugih.
   Svi ispistoše apokalipse, a ,,Doba vatre'' je predstava bića, koja su zapravo bolja od nas.
Tri inteligetne vrste međusobno se pomažu i žive u apsolutnoj harmoniji.
Veličanstvena utopija.

Мојих 6...

Абоминација - највише ми се допала због језовите атмосфере, неке гадне визије света у будућности...избацио бих цап!шкљоц! моменте, а и задњој реченици мислим да је било непотребно помињати крв која је делом и његова, јер јасно је из остатка приче да је реч о мајци главног лика.

Лет - први пут да ми се свиди прича која јаше на челу колоне по редоследу...јасно је да је у питању Земља, бар кад је у питању већина животиња...осим Великих, јел...нелогичност ми је да летач тек тако одводи малог пигвина (?) у друге земље, а да овај пристаје из така...добра је та фора кад се испостави да су легенде нешто сасвим супротно...и смртоносно :)

О природи риба - свет је пун гада! (ко је то беше рекао и где?)...овде атмосфера није језовита него више мучна, гадна...суморна визија будућности и будеће еволуције...смета ми Корњачон, није ли то могло мало маштовитије? :)

Неопходно загревање - весела причица и крајње симпатична...подсећа ме на једну из ПЗ-а, где се оптужени алкос јада пред судом јер је неког ударио флашом и тако то...а онда пусти сузу из 17 ока и обрише је 5 пипком из трећег реда са десне стране...или тако нешто...обрт је сличан.

Звезда, сенка, дрво и стена - занимљива идеја, духовит дијалог...па и крај није лош, мало невешт по мени и једноставно решење...на крају пукла и спржила целу планету...али легла ми је причица у датом тренутку.

Доба ватре - за разлику од Јевтре мени више годе шумске зверчице од енергетских змија...добро осликана прича, вешто написана...мале Тани...:)

Ja sam u šoku i uzeću šljoku. xdrinka

Nema šokova više ovde... Sve je očekivano. Bilo bi lepo da u toku glasanja smanjimo razmenu privatnih poruka i pogađanje i pitanja šta je čije...

Quote from: Loni on 12-12-2011, 21:33:22
Posle svega meni se učinilo da sam se verovatno ogrešio oko priče Garba Kamagen.
Moguće je da svaka reč zapravo i jeste razumljva i da to znači Grba kamen.

Hm, recimo, ja sam Kamagen shvatila kao verziju Come again jer se garbe vraćaju... nadam se da će nas autor prosvetliti posle razotkrivanja.

@Savajat: uh, baš sam se lomila oko te priče, i na kraju rešila da ipak dam prednost onome što me je više zainteresovalo. A jeste dobro napisana.

@scallop: zašto?

Dobih po ušima od Jevtropijevićke. A i zaslužio sam :) Moji komentari sutra, kad ih sve napišem.

Quote from: Jevtropijevićka on 12-12-2011, 21:43:04

Quote from: Loni on 12-12-2011, 21:33:22
Posle svega meni se učinilo da sam se verovatno ogrešio oko priče Garba Kamagen.
Moguće je da svaka reč zapravo i jeste razumljva i da to znači Grba kamen.

Hm, recimo, ja sam Kamagen shvatila kao verziju Come again jer se garbe vraćaju... nadam se da će nas autor prosvetliti posle razotkrivanja.

@Savajat: uh, baš sam se lomila oko te priče, i na kraju rešila da ipak dam prednost onome što me je više zainteresovalo. A jeste dobro napisana.

@scallop: zašto?

Ju! Vid' stvarno.
Tokom čitanja uopšte mi to nije palo na pamet.

Ili je ta priča biser, a ja svinja
ili sam onaj dečak koji viče ,,Car je go'', a drugi odeću vide?
Žudim da saznam.

I pozdrav za Lonijev entuzijazam u oblasti komentarisanja priča :)

I još nešto: važi za nove učesnike i one koji i nisu tako "stari" - budite samostalni u pisanju. Dosad nismo pravili i imali lobije, mislim da se neki sada stvaraju i ne sviđa mi se to... Samo lična percepcija, da se ogradim...

Dobio sam i ja po ušima, ali sam bar odigrao krug kako sam ja želeo. No, to nije razlog, Jevtropijevićka, nego što se i dalje potvrđuje da kako pišemo tako i čitamo. U onom lošem smislu. Glasao sam ja za par priča u vrhu, ali da se toliko pažnje posveti nekim pričama koje su, najblaže rečeno "presvlačenje" ili repeticija viđenog, malo je previše za moju slabačku narav. Sutra ću okačiti svoje komentare, pa ćemo ispočetka.

Quote from: D. on 12-12-2011, 21:42:09
Nema šokova više ovde... Sve je očekivano. Bilo bi lepo da u toku glasanja smanjimo razmenu privatnih poruka i pogađanje i pitanja šta je čije...

O čemu ti to? Opet zapodevaš kavgu?

Mi smo svi zaverenici, lobisti i prodane duše. Kada si D mene videla da pogađam čija je čija priča, ili da glasam za drugara iako mu je priča loša?

Ne obraćaj se svima sa tim optužbama a ako nemaš ciljanu grupu nemoj da iznosiš svoje insinuacije.

Kvariš mi merak učešća u radionici. Molim te, ne radi to.

Quote from: Loni on 12-12-2011, 21:33:22
Posle svega meni se učinilo da sam se verovatno ogrešio oko priče Garba Kamagen.

Garga Kamagen je najoriginalnija priča u ovom krugu. Ogrešio sam se i ja.

Ja je nisam hteo čitati, odustao nakon prvog pasusa a već napisao komentar. Možete misliti na šta liči.
Znači, gomila grešnika se posipa pepelom.

Ipak, to je prvi utisak a u mom book-u i -jedini.  Il' me nešto kupi odmah ili nikako.

Quote from: Miljan Markovic on 12-12-2011, 22:16:53

Quote from: Loni on 12-12-2011, 21:33:22
Posle svega meni se učinilo da sam se verovatno ogrešio oko priče Garba Kamagen.

Garga Kamagen je najoriginalnija priča u ovom krugu. Ogrešio sam se i ja.

Jeste. Slažem se. Možeš da čitaš težak jezik minut. Najveća mana je što je pola priče takvo... Inače, savršen prelaz, divna poetika, ritam, melodija... Ali te priče uvek me teraju da redefinišem kriterijume, i da im dam maksimum ili ništa od poena. A ne mogu da redefinišem kriterijume, zbog ostalih...

Zato odajem priznanje za genijalnost i originalnost...  xjap

Quote from: Miljan Markovic on 12-12-2011, 22:16:53

Quote from: Loni on 12-12-2011, 21:33:22
Posle svega meni se učinilo da sam se verovatno ogrešio oko priče Garba Kamagen.

Garga Kamagen je najoriginalnija priča u ovom krugu. Ogrešio sam se i ja.

GarBa Kamagen rules, OK!

Jevtropijevićka je potpuno u pravu: ta priča nije ništa oprostila čitaocu.

GarBa Kamagen me je ubila u pojam. Nema tog hvalospeva koji će popraviti taj utisak.

Quote from: Džek svih zanata on 12-12-2011, 22:11:21
Kada si D mene videla da glasam za drugara iako mu je priča loša?

E videla te u ovome krugu. Glasao si za mene, naivčino!!!

Quote from: scallop on 12-12-2011, 22:32:05
Jevtropijevićka je potpuno u pravu: ta priča nije ništa oprostila čitaocu.

:-D

Quote from: Stipan on 12-12-2011, 22:38:11
GarBa Kamagen me je ubila u pojam. Nema tog hvalospeva koji će popraviti taj utisak.

Smorila te je, jelde  :idea:

Jeste, nije valjda da je tvoja? Uh, ne moraš mi odgovoriti, još uvek je tajna...

Гарба Камаген ни мени није села добро, имам да прочитам 21 причу и слабо времена да ломим мозак око тога шта је песник хтео да каже у две трећине...мсм, прочитао сам је два пута као и све и опет ништа..осим да градацијски постаје јаснија како се чита...зајеби радњу. Можда да је негде стајала соло, овако немам живаца за претеране испаде.

Ове три сам почастио у тајном приде:

Репић - духовита сторија о усамљеном облачку, ваљда, симпатични дијалози, али будућност? Земља? Облаци, магле и реке можда постоје и на другим планетама, ко зна? :)

Висибабе у сопственом дунсту - искрено, не знам шта је дунст, а самим тим и дунстфлаша, али симпатична причица...са не баш оргиналним обртом, али фино тече....

Духови голаћи - овде ме је купио крај, препуштање побудама и поред почетног фол филозофирања...наравно, слажем се са Аномандером око оног пичак!, а ја тек нисам чистунац, мало ми то искаче, иако је добра игра речи...такође имена су ми бзв....Скепсана и Занеско? Ма, даааај....:)

Pre nego što nastavim, iskrene čestitke Loniju za volju i kreativnost, u njegovom slikovnom predstavljanju radionice  xcheers . Pozitivno i s puno duha, mogli bi i stariji učesnici radionice da nauče ponešto od njega u vezi komunikacije.

14- Odbačeni
Dao sam bod i ovoj priči. Uhvatila me je na detalje, atmosferu... sve je tu sluzavo i puzavo, mračno, zaista uverljivo opisano. Čini mi se da je ovo priča sa zanimljivom, ili makar zanimljivim pokušajem ,, karakterizacije '' da je tako nazovemo. Možda nije sretno, i spretno, odabrano to sa Velikim i Malim, malo zapliće priču, ali dobro. Ipak se izdvaja u odnosu na većinu priča.

13- Repić
Ova priča mi je prijala od početka do kraja, tečan, lepršav stil koji osvaja. Baš me slatko nasmejala. ,, Ako nije neki problem, ja bih malo prilegao na vas. ''  ,, šta je jedan repić naspram jedne dame. Molio bih vas da mi dozvolite da još jedan zamočim u vas, samo malko da ga probućkam ( primer i za priču br.20, kako se neke stvari mogu lepršavo i fino napisati ). Priča napisana s puno duha. Dva poena.

12-Fosil
Ptica priča s drvetom. Nemam ništa protiv ako je interesantno, ali ova priča me je smorila, nek autor ili autorka oprosti. Sve se svelo na epsko kukanje. Rečenice tipa : Doći će Oni,  to su Oni i sl, zabranio bih ustavnom odredbom ( sa mogućnosti menjanja samo na referendumu ). Ali ok, vidim da se većini dopala, i nemam nikakav problem s tim. Nismo jedan organizam da moramo svi isto doživeti bilo koju priču. Niti moje viđenje moraju deliti drugi.

11-Garba kamagen
Autor svakako zaslužuje čestitke za hrabrost, moj je problem što meni taj koncept jezičkih zavrzlama, lokalizama, nepoznatih izraza i sl, ne leži. Pokušao sam da mu se približim, ali neće da se primi, pa neće. Opet kažem, to je čisto do mene subjektivno, i jasno mi je da neki ljudi cene ovakav pristup, ali ne mogu dati bodove, ne bi bilo pošteno da to uradim a priča me izmučila dok sam je čitao više puta. Jednostavno mi ne leži.

10-Abominacija
Počelo je dobro, vidi se da se posvetila pažnja rukopisu, i neke rečenice zaista lepo idu. Međutim, kako priča teče, kao da pada kvalitet. Šta je konkretno, poenta ? Shvatio sam da su u pitanju insekti ? Abominacija i evolucija kao da su mi nekako na silu ubačene. Nekako mi je tehnički ok priča, korektno urađena, ali me sadržina nije kupila.

9-Završni ispit
Jedna od bleđih priča u krugu. Ima puno slabih konstrukcija, npr : itekako instinktivno... u visini se začu potmuli prasak... letelica se meko spustila ( kako se tvrdo spušta ? ) Pred kraj slušamo pilota koji nam objašnjava priču. Nije dobro.

8- Legenda o zaštitniku
Zapravo mi se u ovoj priči najviše svideo kraj, a i nisam je odmah shvatio. Problem je međutim, bezličnost sveta i tih kugli... ne uspevaju da me zainteresuju za njihovu sudbinu. U suštini nema pravih likova, niti neke dinamične situacije. Tu  mi je bio sličan problem kao i sa Abominacijom- tehnički mi je korektna, ali me suština i sadržaj nije kupio.

7- Dugine zmije
Hmm... zmije i lopte ? Ima ovde i malo prepričavanja, objašnjavanja. Kraj je mogao biti drugačiji. Ipak, koncept je jasan : inteligencija i znanje ne moraju i ne mogu uvek osigurati opstanak. Ponekada je dovoljna i brojnost ,, nižih ''. Ili mi samo mislimo za neke vrste da su niže, jedva ih i primećujemo, a možda će one duže opstati od nas ?

6- Neophodno zagrevanje
Kratko. Precizno. Efektno. Ali ima jednu bitnu kvaku. Dijalog je, od početka do kraja- ljudski. Sve je u stvari u ovoj priči-ljudsko. Ne pomažu tu peraja. A kada je tako, cela priča pada u vodu. Šteta.

Mnoge priče su mi po osećanju smorenosti ličile jedna na drugu, pa su zato i komentari slični. Prihvatam da možda komentari bliže opisuju moje unutrašnje stanje u trenutku čitanja nego što opisuju same priče. Bio sam jako pospan dok sam čitao.

01 Let 3+, ne vidim poentu priče, ne vidi se da je u pitanju Zemlja
02 Koralni grad 3+, ne vidim poentu priče, ne vidi se da je u pitanju Zemlja
03 Dispozicija duše 3, ne vidim poentu priče, pomalo konfuzno za čitanje, ne vidi se da je u pitanju Zemlja
04 Bol koju neću spoznati 3, ne vidim poentu priče, pomalo konfuzno za čitanje, ne vidi se da je u pitanju Zemlja
05 O prirodi riba 3, ne vidim poentu priče, pomalo konfuzno za čitanje, ne vidi se da je u pitanju Zemlja
06 Neophodno zagrevanje 4, sve je tu, šteta što nije duže
07 Dugine zmije 4-, ne vidi se da je u pitanju Zemlja
08 Legenda o zaštitaru 4-, ne vidi se da je u pitanju Zemlja
09 Završni ispit 4-, ne vidi se da je u pitanju Zemlja
10 Abominacija 4, ne vidi se da je u pitanju Zemlja
11 Garba kamagen 3+, ne vidim poentu priče, pomalo konfuzno za čitanje, ne vidi se da je u pitanju Zemlja
12 Fosil 4-, ne vidim poentu priče, ne vidi se da je u pitanju Zemlja
13 Repić 4-, ne vidim poentu priče, ne vidi se da je u pitanju Zemlja
14 Odbačeni 3+, ne vidim poentu priče, pomalo konfuzno za čitanje, ne vidi se da je u pitanju Zemlja
15 Sanjao sam kako krhka ljuska puca 4-, pomalo konfuzno za čitanje, ne vidi se da je u pitanju Zemlja
16 Zvezda, senka, drvo i stena 4-, ne vidim poentu priče, ne vidi se da je u pitanju Zemlja
17 Doba vatre 3+, ne vidim poentu priče, pomalo konfuzno za čitanje, ne vidi se da je u pitanju Zemlja
18 Smrt ne dolazi rekom 4+, solidno
19 Visibabe u sopstvenom dunstu 3+, ne vidim poentu priče, pomalo konfuzno za čitanje, na prevaru se vidi da je u pitanju Zemlja
20 Duhovi golaći 4+, imenovanje kengura je varanje, ali ostalo je više nego solidno
21 Glas nemih 4, ne vidi se da je u pitanju Zemlja

Bože me sakloni! Mac, previše se vidi Zemlja. Možda se u dve ne vidi, jedna od njih sigurno nije ni u zadatku.

Mac, ti si genije sažetosti. :) 

Nego, upravo sam shvatila da stil jednog člana radionice nije imitirao samo jedan drugi član, nego i treći?!
...mogli smo to lepo da proglasimo zvaničnom temom...

Koji stil? :shock:  Koji treći član? On? :-o

Mac je ladno mogao da ocenjuje tabelarno - minus tamo gde se ne vidi Zemlja, plus gde nije konfuzno...

     Морам напоменути да до сада никада нисам писао критике за било чије дело, али сам добио сугестију путем ПП да бих то требао урадити, па макар само за приче којима сам дао бодове.
     Молим ауторе прича, које сам оценио, да ми опросте на невешто сроченим критикама - ни као писац нисам бог зна колико квалитетан, а као критичар сам још гори.
    И, да ми не буде замерено, морам искористити прилику да се захвалим свима на критикама за моју причу (нећу сад рећи која је, то ће, ако се не варам, Бобан), јер ми то пуно значи, с обзиром да неких 15-ак година нисам написао ни једну једину реченицу и тотално сам "испао из фазона" не само СФ, него уопште писања. Без обзира што сам заузео једно од места на зачељу, веома сам задовољан што је моја прича уопште и добила који поен.


1. Фосил - 3 бода

   Прича има нит приповедања која, по мени, доста вешто држи читаоца у благој напетости. Рекао бих да се то може назвати добрим ритмом приче. Добар речник и конструкција реченица.

2. Смрт не долази реком - 2 бода

   "Овај град је мали и нема места за обојицу". На допадљив начин испричана прича о вечној борби за животни простор, без обзира каква су бића у питању. Да нема понеку рогобатну конструкцију реченица, без размишљања бих је ставио на прво место.

2. Легенда о заштитнику - 2 бода

   По мом мишљењу најоригиналнија идеја. Не могу се отети утиску да нешто, не знам шта, фали у овој причи. Мислим да би сигурно помогла још која хиљада карактера, страна-две, па да буде врхунска.

3. Диспозиција душе - 1 бод

   Волим овакве, рекао бих, експерименте. На солидан начин описана ауторова садашња размишљања, само смештена у неко друго време.

3. Звезде, сенка, дрво, стена - 1 бод

   Овај аутор има занат у прстима, на чему му завидим. Због вештине у писању добија бод, јер једноставно не можеш да се отргнеш утиску да је прича добра, па чак и ако осећаш да је рутински урађена, што би се рекло, једним оком на тексту, другим оком на утакмици Бенфика-Борусија (уписати тимове по жељи).

3. Репић - 1 бод

   И за ову причу бих могао навести скоро све као за претходну причу, осим гледања фудбалске утакмице. Добра идеја и лепршаво низање реченица.

Quote from: Midoto on 13-12-2011, 00:28:11
Mac je ladno mogao da ocenjuje tabelarno - minus tamo gde se ne vidi Zemlja, plus gde nije konfuzno...

:oops: Nisam imao snage za više od copy-paste. Voleo bih da više priča ima poentu, jasnoću, i ispunjenost zadatka, jer cenim da bih tada i ja našao više elana za komentarisanje.

Quote from: Skalar on 13-12-2011, 00:58:56
Морам напоменути да до сада никада нисам писао критике за било чије дело, али сам добио сугестију путем ПП да бих то требао урадити, па макар само за приче којима сам дао бодове.

A od koga si dobio te (pogrešne) sugestije? :) Bilo bi lepo da ponešto ovako konstruktivno kao što si rekao o pričama za koje si glasao, kažeš za svaku priču, jer nam cilj nije dodeljivanje bodova, već da svako nešto ovde nauči. :)

Hvala za komentare. 

Evo kako sam glasao:


"Smrt dolazi rekom" je do mene dobila tri boda, kad sam se već ogrešio o jednu drugu priču, zbog poslednje rečenice.
Dva boda sam dodelio priči "Doba vatre". Sve što ću reći o ovoj priči - uživao sam dok sam je čitao.
Druga dva boda sam dodelio priči "Zvezda, senka, drvo stena", lepo je upakovana i na trenutke mi je izmamila osmeh.
U priči "O prirodi riba" mi se jako svidelo pisanje, ali, ipak, jedan bod.
Jedan bod sam dao i priči "Sanjao sam kako krhka ljuska puca". Dobar tempo propovedanja, poetika istaknuta, kao i uvek.
Zbog maštovitosti od mene su "Visibabe u sopstvenom dunstu" dobile jedan bod.


Spomenuo bih još neke priče koje su mi se svidele, ali su ostale "ispod crte". "Repić" (predložio bih autorki da se okane pekmeza od kajsija i da se okrene šljivama :evil: ); U tu, ispodcrtnu, grupu svrstao bih i "Neophodno zagrevanje", "Duhovi golaći" i "Dugine zmije".

Ovako izgleda moje glasanje. Šturo je jer čekam sledeću rundu kad Boban otvori autore. Tada će biti jednostavnije. Moguće je da uđem u analizu ispunjenja zadatka za svaku pojedinu priču. Mac nigde ne vidi Zemlju. Ja je vidim svuda, možda i previše.

01 - Let: Priča je pitka, ali je malo demode. Imali smo već prilike da čitamo slične pokušaje. Zadata tema je prilično otaljana; mislim da za ispunjenje zadatka nije dovoljno da životinje govore. Ocena – 3+.

02 — Koralni grad: Sad imamo koloniju sunđera. Priča je napisana čisto, ali bez ikakve motivacije, a kompozicija neuverljiva. Nemamo nikakav argument za poentiranu rečenicu. Likovi su nedefinisani, pa tako deluje i komunikacija među njima. Ovo nije dobra priča. Ocena – 3.

03 - Dispozicija duše: Promena iz trećeg u prvo lice, dva sunca – nije Zemlja. Ukupno, patetično i konfuzno. Hajde da citiram jednu takvu rečenicu: Bilo je potrebno da se odreknemo da bi(smo) se ponovo našli. Ocena – 3.

04 – Bol koju neću spoznati: Da ga bem! O čemu li je ovo? To mi je bila prva reakcija. Patetično izvijanje rečenica i turanje glagola na njen kraj. Na drugo čitanje mi je ponešto jasnije. Sviđalo mi se dok je ,,marvu mekušcima hranio" i ,,dok je tehnološkim semenom korala ogradu popravljao". Od ostalog sam razumeo da je ludo zaljubljen. I, delfin. Ipak, nešto mi se emocija zalepilo i žuljaju me. Ocena – 4-.

05 — O prirodi riba: Zanimljivo i ambiciozno pisano, ali meni nije jasno i teško mogu da dam najvišu ocenu. Srednji deo mi deluje kao uputstvo za razumevanje. Ocena – 4+.

06 — Neophodno zagrevanje: Prekratka lekcija o sastavu atmosfere i slučajnom pogotku. Imam utisak da je priča namenska, sa porukom koju ja ne prihvatam, jer je netačna. Ocena – 3+.

07 — Dugine zmije: I dalje samo delimično zadovoljan. Sve pročitane priče su pismene, ali me slabo dojme. Kao da sam i ja inficiran potrebom da uz priču dobijem i malo saspensa, ali je to nemoguće bez dobre karakterizacije. Ocena – 4.

08 — Legenda o Zaštitniku: Prva priča koja je gotovo izvan koncepta živog. U krajnje pojednostavljenom modu suprotstavlja artificijelno i vid živog. Metalne i drvene kugle u obračunu. Prednost se daje živom. Okruženje je malo neubedljivo, drvo-totem nije baš nov, nema likova, poenta je OK. Ocena – 4+.

09 — Завршни испит: Као из Сириуса седамдесетих. Мислим да се овако више не пишу кратке приче. Није требало користити одредницу дечак, одмах вуче на човека. ,,Младац" би био бољи избор. Има дефеката типа нокте/канџе и типфелера. Оцена – 3+.

10 — Abominacija: Bespotrebna upotreba strane reči. Zlotvor bi bilo bolje. Na kraju i suvišno doobjašnjavanje da pratimo evolutivni primerak. Ovo je nešto bolje nego uopšte u krugu, ali nisam happy što bi rekao Emeril Lagasse. Ima propusta u tekstu, jer nije dovoljno pročišćen. Ocena – 4.

11 – Garba kamagen: Jednom davno sam se zanosio da iz jednog pisma postepeno pređem u drugo. Čak sam i fontove etrurskog pravio. Odustao sam jer je tražilo dugu formu i, obavezno, ponovno čitanje. I ovo traži ponovno čitanje, ali nije duga forma. Vidi se priprema, ali nisam zadovoljan. Ocena – 4.

12 – Fosil: Vrlo dobra priča. Šta mogu kad volim takve. Malo, malo, malkice mi fali, ali ne bih znao šta. Ocena – 5-.

13 – Repić:Priča o prljavom oblaku. Vrlo dobro, samo izvan teme. Ne smem da zaboravim kod ocenjivanja. Ocena – 4+.

14 — Odbačeni: Opet dobro i opet ne razumem. Sve više pomišljam na BoBa i kako je bio u pravu. Ocena – 4+.

15 — Sanjao sam kako krhka ljuska puca: Šarmantan naslov. Prija dok se čita. Prvi problem je što svi pišu o Velikim i Malim, ili nečemu sličnom, neimenovanom. Još više mi smeta, što umesto daleke budućnosti uvek vidim prošlost, kao da buduće ne možemo da zamislimo. Muka mi je od izvlačenja glagola na kraj rečenice. Zašto mislimo da je tako lepše? Pojma nemam. Ocena – 5-.

16 — Zvezda, senka, drvo i stena: Naslov me podseća na Čurčićevu zbirku priča ,,Šume, kiša, grad i zvezde". Više razaznajem mentalitet nego rukopis. Svejedno. Prijalo mi je. Jednu rečenicu bih drugačije napisao. Pulpa nije dobar izraz. Ocena – 5-.

17 — Doba vatre: Sasvim originalno i dobro. Ali, ne vrlo dobro i ne odlično. Kad dođe do razumevanja motivacije ostanem ravnodušan. To je muka sa ovim zadatkom. Imam osećaj da priča dospeva sa hrvatskog govornog područja, pa nepravilnosti možda to i nisu. Ocena – 4+.

18 — Smrt ne dolazi rekom: Civilizacija dabrova. Smeta mi nedoslednost u konceptu. Naselje je u tom slučaju podvodno, sa suvim boravkom. ,,Vodeni narod" nema razlog da ruši akumulaciju vode, jer i njima odgovara. Motiv mora da bude različit. Pipci, bez kapaka, ne znam koji su drugi. Svi odnosi su stereotipni. Moraću da računam da zadatak nije dobro pripremljen. Ocena – 3+.

19 — Visibabe u sopstvenom dunstu:  (Meni to mnogo sviđa. Još malkice pa ćemo imati savršenu radioničku priču. Da je falilo prostora – nije. Ocena – 5-.) Ovo je napisano pre nego što sam ukapirao da nisam zahvatio ono ,,što se dogodilo pre". Sada mi fali malo manje, a ocena je ista. Mogli bismo izvući zaključak – nije dobro ako priča može da se precepi na bilo kojem mestu, sigurno nešto nedostaje. Ocena – 5-.

20 — Duhovi golaći: Moj tip. Razvalio me je. Imena likova sjajna. Zbog formatiranja se probudilo zlo u meni i zamalo nisam dao ocenu manje. Alo, bre, ne formatirajte priče! Ocena – 5.

21 — Glas nemih: Što bi rekao neko – nije plauzibilno. Ko, šta, kako? Ništa nije argumentovano. Kako se to očas dogodi. Celu godinu masiramo po Radionici da karakteri budu živi, živahni i ubedljivi. I dovoljno je da tema odvuče pažnju i više uverljivosti karaktera nema. Ocena – 4.

E pa posle svega što sam video u dosadašnjim komentarima (ne samo Scallopovim, da ne dopadnem opet grdnje), moram još jednom da promislim o primedbi koju mi je jednom jedna uputila: STIPANE, TI NE UMEŠ DA ČITAŠ!!!

1-Let
Bajkovito, i pomalo simpatično napisano, ali dalje od toga ne mogu da pohvalim. Puno škripi u rukopisu. ,, Moj rod je bio najveći među letačima. '' ,, Bio sam najmrzovoljniji u svom rodu, takođe( ovo je apsolutno višak). ''
,, Ogromne džungle Vlažnih zemalja bile su mesto strašnih tajni. ''
I još puno rečenica koje kvare sliku priče, i na kojima se moralo poraditi.

2-Koralni grad
Sunđeri  u seobi. Ok, zanimljiva ideja. Dugačak, preopširan uvod. Neuverljivi dijalozi. ,, Vođa govori mudro! '' - nije baš, hm, inspirativno. Zaista nisam oduševljen dijalozima u ovom krugu. I dođe kraj priče, i prođe sve bez nekog dešavanja. Tanko, jako tanko.

3- Dispozicija duše
Ova priča je posedovala neku dubinu, ali je izgubila. Skliznula je sa crte kojom je hodala, u provaliju. Previše filozofiranja, jadikovki i tugaljivosti. Nema dinamičnosti u ovoj priči. Ono lepo se utopilo u tu masu u koju je skliznulo, i nije ostavilo trag. A moglo je dosta bolje.

4- Bol koju neće spoznati
Autoru izvući uši... ova priča iz proze gotovo prelazi u poeziju. Odlično je krenula, i mnogo obećavala. Dosta lepih rečenica, finih i interesantnih konstrukcija, ide se na kartu osećanja. I onda, kada sam bio siguran da ću joj dodeliti bod ( ili više )- potop. Prelazi se u ljubavisanje i patetiku, u toj količini da i meni koji nisam gadljiv na to, toliko zasmeta da mi sruši priču. Šteta. Velika šteta, jer je priča dosta obećavala.

5-O prirodi riba
Ova priča mi nikako nije sela. Pretenciozno, mračno, haotično. Posebno mi se nije dopao drugi deo priče sa Kornjačonom. Duhom gotovo starački ( da mi ne zamere stariji ljudi, nekad imaju mnogo više duha od mlađih, ali me ova priča baš nekako podsetila na starost ).

Što se tiče priče br.17, sigurno je pisao neko sa hrvatskog govornog područja. Znam po izrazima- točka, organizirali i sl. Nije mi to predstavljalo problem, pošto su mi ti izrazi poznati i razumem ih. Mislim da je u par slučajeva bilo izvesnih omaški u tekstu, recimo ono ,, legla je na pod ''. Ako sam dobro ispratio priču, moralo je biti na zemlju ili tlo, mislim da se tako kaže i u Hrvatskoj ? Bilo je nekih sitnih omaški, i pomalo dokumentarnog pripovedanja, ali u celini priča je dosta dobra i interesantna, i mislim da zaslužuje visok plasman.

Hajde da po;nemo od početka:


01. Let  Pingvin, albatros i beli medved (Severnjak) govore. Lete na Sever, u Vlažne Zemlje, gde je susret – klima je radikalno izmenjena. Ukupno, Zemlja posle ljudi (ne pominju se), vrste su napredovale. Glavna omaška je što se mali pingvin, na leđima albatrosa, drži kljunom i – govori. :lol:


Ima li ko druge dokaze?

Ne drži se kljunom, nije ga poslušao, popeo mu se na leđa:

QuoteMoje kandže nisu nešto, ali dovoljno čvrsto stojim.

QuoteKoralni grad: Sad imamo koloniju sunđera. Priča je napisana čisto, ali bez ikakve motivacije, a kompozicija neuverljiva. Nemamo nikakav argument za poentiranu rečenicu. Likovi su nedefinisani, pa tako deluje i komunikacija među njima. Ovo nije dobra priča. Ocena – 3.

Priča je primer prepričavanja. Možda bi bilo dobro da autor/ka postavi ovu priču drugačije, u pripovedački ton... i da nam je ponovo pokaže. Ako ne zna razliku između prepričavanja i pripovedanja, može da pita ovde, u temi. Zato smo tu. :)

Uživao sam u kritici Skalopa (ali i Maca i Anomandera priznajem).  :roll:

U nekom starom broju Znaka Sagite (mislim da je iz 2004) ima tekst u kome Radmilo kaže da se životinje koje govore ne računaju u fantastiku.
To me je tada malo bunilo jer nisam video potrebu da mašta ima ograničenja.
Sada mi je jasnije. Reč je o potrebi da se fantastika diferencira od bajke, basne i ,,animirane'' priče.

SF je od toga već diferencirana slovom S jer ipak zavisi od nekakvih pravila nauke.
EF se već teže distancira od bajki/basni jer koristi magiju i natprirodne elemente kao temu.
Kako ćemo onda znati šta spada u EF a šta ne?

Verovatno na osnovu veće ili manje racionalizacije.
Čak i u alternativnoj istoriji medved koji govori manje je realan
od hobita.

QuoteSanjao sam kako krhka ljuska puca
Odlično! Akciona priča prepuna emocija, obrta, nagona za očuvanjem vrste. Završnica u neočekivanom pančlajnu me učvrstila u ubeđenju da je ovo priča u istoj ravni sa ,,fosilom". 

Neočekivan? Mora da nismo čitali istu priču, Stipe...

Quote from: D. on 13-12-2011, 12:32:57

QuoteKoralni grad: Sad imamo koloniju sunđera. Priča je napisana čisto, ali bez ikakve motivacije, a kompozicija neuverljiva. Nemamo nikakav argument za poentiranu rečenicu. Likovi su nedefinisani, pa tako deluje i komunikacija među njima. Ovo nije dobra priča. Ocena – 3.

autor/ka

Imam jedno pitanje za tebe.
Da li bi radnoravnopravnu konstrukciju koristila i u okviru književnog rada?

Da li bi rečenica
- Početkom proleća indijanci su kuvali bizone u kazanima
kod tebe glasila
- Početkom proleća indijanci/ke su kuvali/e bizone/ke u kazanima/kama ?

Ako mi objasniš kako izgleda ženski kazan. :)


To se rešava ovako: "Indijanke i Indijanci". Crtu koristim da skratim pisanje, umesto "i".

Quote from: Jevtropijevićka on 13-12-2011, 12:27:28
Ne drži se kljunom, nije ga poslušao, popeo mu se na leđa:

QuoteMoje kandže nisu nešto, ali dovoljno čvrsto stojim.

Šta god, da god.


Nego, jesi li pogledala šta je to - prerast?


Loni, tek da vidiš kako ću obrazložiti tvoje poentiranje. Divićeš se sam sebi.

Recimo da se ženski i muški kazani razlikuje po boji, energiji i oblinama.

Kao flaše.
Flaša zejtina može biti samo žensko.
Flaša koka kole visoko mupko,
a pivska niže muško.

Quote from: D. on 13-12-2011, 12:53:55
Ako mi objasniš kako izgleda ženski kazan. :)


To se rešava ovako: "Indijanke i Indijanci". Crtu koristim da skratim pisanje, umesto "i".

Ha ha.
Ne zajebavaj.
Previše si dobra spisateljica da bi u literarnom delu navela i Indijance i Indijanke.
Literatura suvišnost ne priznaje.

Izgleda da nisam toliko dobra. :)

Quote from: D. on 13-12-2011, 12:50:05
Neočekivan? Mora da nismo čitali istu priču, Stipe...

:-x OPET?!

Izem ti dinosauruse...

Na kraju ćemo doći do toga da rodnoravnopravni jezik nikako ne može da se uklopi u (lepu) književnost,
a ako imaš poseban aršin za običan, a poseban za književni jezik, za koji se qrac Vuk Karadžić borio?

Quoteza koji se qrac Vuk Karadžić borio

Neki kažu za uništavanje lepog jezika...

 Komentari. Različiti su po dužini ne samo zbog različite inspiracije za komentarisanje, već i zbog nekog opšteg objašnjenja koje je zapalo u pojedinačnu priču. To ne znači da neke priče nisu dobile manje pažnje, ali to je do inspiracije. Tim autorima se izvinjavam.


Naglašavam! Nemam nameru nikoga da uvredim (NdZodiac, tebe gledam):) Neki komentari su možda preoštri. Uvredljivima – izvinjenje.




01 — LET


   Odrađena priča. U skladu sa trendom ovog kruga obrušila se na neku veliku radnju, neki opšti, dosadni kvazipreokret gde su likovi samo posmatrači, a ne učesnici. Neverovatno koliko autora postupa na isti način, pripoveda sa istom osnovnom falinkom.
   Jedini plus ovoj priči je zanimljiv i originalan usklik ,,O, tamna pera pradedova!" koji mi se jako svideo.


02 — Koralni grad


   Ova priča je dosadna! Mlako, nezanimljivo pripovedanje, neupečatljive slike, proste, plastične rečenice. Radnja je uopštena i nedinamična. Sve je glomazno i nezgrapno, priča pati od smeštanja u vreme i prostor, pa je veliki deo prepričan i natuknut. Da su se dva, tri omladinca odmetnula i krenula u avanturu u Zemlja pre vremena stilu priča bi dobila na dinamici i autoru bi se pružila mogućnost da izgradi radnju.




03 — Dispozicija duše




   Nepismeno. Priča poput ove, niz misli i zapažanja bez neke određene radnje, bi mogla da bude uzeta za ozbiljno samo vanrednom lepotom rečenice i originalnošću stila što u ovom slučaju kao da je namerno izbegnuto. Glagol trebati, ,,nebrojAno", nemotivisane promene vremena u pripovedanju (ako ga tako uopšte možemo nazvati), nezgrapne i nejasne konstrukcije, izlizana ili odrađena poređenja, a verovatno sam nešto i propustio.
   Primeri:
   ,,Nije se mirila sa činjenicom da je prosto bilo nemoguće nastaviti." - Pored konstrukcije ovo ,,prosto" je neprihvatljivo. Postoji li složeno nemoguće?
   ,,...a ona ga pratila. Pogotovo onih njoj najdražih..." - ovo sam izdvojio kao primer prekida u pripovedanju. Druga rečenica je nastavak prve, a ne samo da je odvojena tačkom nego i novim redom.
   ,,kao kroz gustu crnu maglu" - odrađeno i bledo, ali ne zameram mnogo.
   ,,prija kao ništa drugo" - !?!?!?!
   ,,... plan koji sam imala i sećam se samo da je na kraju izgledalo prelepo. Sigurno najlepše od svih ali nije mi žao ni jednog pa ni tog poslednjeg tela koje sam napustila..." - Šta je izgledalo prelepo? Druga rečenica konstrukcija.
   Ovo su samo neki od primera, da ne bude da zakeram u prazno.  




04 — BOL KOJU NEĆE SPOZNATI


Zadatak nije dovoljan oslonac radnje priče! Ovaj autor ništa nije naučio iz prethodnog kruga. Nema radnje, motivi skaču sa nebitnih na nebitne u beskrajnom opisivanju pozornice na koju nikako da izađu glumci, a i kad izađu samo su deo scenografije. Zadatak je ispunjen, ali to ništa ne vredi kad je prvi i osnovni zadatak napisati priču, a ovo to nije. Sve se svodi na neki zez, da čitalac pomisli da se radi o čoveku, što je donekle legitimno uzevši u obzir da bi trebalo zanemariti činjenicu da znamo zadatak. Ali čak i taj preokret je napisan dosadno i objašnjavajući. Prvo lice i prezent su promašaj, jer ako već moramo čitati misli protagoniste, neka budu uverljive. Ovako opšte opisujuće i opširno niko ne razmišlja za sebe, a način na koji je pisano sugeriše upravo to.

Quote from: scallop on 13-12-2011, 12:56:26
Nego, jesi li pogledala šta je to - prerast?

Jesam.

06 — Neophodno zagrevanje


,,Abe se našalio...", ma nemoj :) Kakva bukvarska završnica. Ovo je zez, ispunjava zadatak, izbegava zamke, zgodno, simpatično, poslužiće na kraju kad nedovoljno priča bude zaslužilo bodove.




07 — Dugine zmije
   Vešto napisano, zanimljivi protagonisti, zadatak ne u potpunosti ispunjen, jer koliko god taj svet bio u budućnosti nije nam rečeno da nema ljudi. Pisac svoju veštinu nije dovoljno iskoristio, priči bi prijalo da je radnja konkretnija, suženija, ovako se opet, ali na posredan način, plaća danak ispunjenju zadatka. Pobeda malih okruglih stvorova nad zmijom je očigledna i predvidiva. Stil je više tačan nego lep, autor je iskusan i precizan. Priča koja konkuriše za bodove, nadam se da joj do kraja čitanja neću dati najveći broj poena.



08 — LEGENDA O ZAŠTITNIKU


Kugle pa kugle, kuglama kugle kuglaju kuglajući. Drvene kugle, metalne kugle, pa onda opet kugle i kugle. Inače prilično dobro napisano, ali kuglama ubi. Nezamislivo mi je da neko sa opširnim rečnikom pravi početničke greške poput ovih. Rešenje bi bilo da im se daju imena, ili još neke karakteristike kojima bi se kasnije obraćalo kad potreba naloži.
Isto: ,,brzina počinje da smeta i da se trude da smanje brzinu"
I ne sme se rečenica kojom pišemo preokret započeti sa: ,,Najednom..."
Radnja je izlizana i predvidiva, od samog početka je očigledno da će drvene kugle nadmudriti metalne. Osim toga ništa više ne nudi.
Rešenje? Kugle poseduju samo grupni identitet. Uzevši to u obzir postoje dva rešenja. Prvo bi bilo da se izdvoji jedna, metalna ili drvena i da joj se pruži prilika da se izbori za sopstveni identitet, poput Odiseja sa sirenama. Druga mogućnost je širenje slike, gde bi se kuglama dao zajednički karakter i neki dublji cilj, ali i za jedno i za drugo bi bilo potrebno više prostora.




09 — ЗАВРШНИ ИСПИТ


   Kompaktna, skladno napisana priča kojoj nažalost, kao i mnogima, nedostaje prava radnja. Najintenzivniji momenat se odigrao u uvodu dok grulf lovi, ali je celokupan događaj potpuno nepotreban, neiskorišćen. Izuzimajući grulfa iz centralnog toka priče, toliki opis njega i njegovog plena postaje suvišan. A onda ide drugi deo, koji nije priča nego objašnjavanje, iako na momente vešto i nenametljivo ubačeno u misli pilota. Dijalog je malo nasilan i neuverljiv (,,Јесам ли успешно прошао испит, да ли су моји извештаји тачни и прихваћени?" - plastična rečenica, malo je verovatno da bi neko ovako pričao, pa čak i kad bi baš takav govor bio karakterističan za tu posebnu rasu, morao bi biti prikazan osobenije).  
Što se tiče grešaka, ima ih jako malo, izdvajam dve najupadljivije:
   ,,Познајући начин прикрадања грулфова жртвама..." - Potpuno nepotrebna konstrukcija koja štrči iz stilske ujednačenosti ostatkta priče.
   ,,iz neba" - sa neba?
   Za zadatak nisam siguran da je ispunjen, potpuno sam uslovljen poznavanjem zadatka i ne mogu da procenim da li bi mi pala na pamet Zemlja da ne znam da treba da bude.




 
10 — Abominacija
   Loše pripovedanje. Još lošiji kraj. Svaka rečenica kojom autor pokušava da izgradi atmosferu biva dopunjena nepotrebnim objašnjenjem koje potkopa njegov pokušaj. Na primer:
   ,,Prošlo je mnogo vremena otkad sam je napustio, ali znam da me nije zaboravila, osećam to." - Nije me zaboravila, osećam to. Ili samo – Nije me zaboravila.
   ,,Postao sam još krvoločniji, moju žeđ više nije mogao da ugasi samo jedan za jednu noć, trebalo ih je biti najmanje petoro." - Ubi faktografijom! Postao sam krvoločniji. Tačka. Koga briga da li je potrebno petoro ili kolikoveć? Za ovako kratku priču je potreban oslonac i u mašti čitaoca, inače nastaje veliki problem.
   Korišćenje vrste kao merne jedinice je apstrakcija apstrakcije, nepotrebna je, očigledna šminka i ,,podvala".
   Niko za sebe ne bi rekao da poseduje ,,nožice", ako su udovi moji, onda sam se na njih navikao, onda su samo noge.
   Rečenica koja najbolje ilustruje višak opisivanja je: ,,... a oni su me okružili, čineći sada krug..." - da ne objašnjavam...
   Kraj je zasečen, nema obrta, nema pančlajna, nema ničega. Crvena nit je tu, on želi da se dokaže/osveti, ali ne bi postojala nijedna priča na svetu kad bi glavni lik nešto poželeo i onda otišao i dobio to što je hteo.
   Najveći utisak – veoma loše građenje atmosfere, preporučujem pripovetke Dilana Tomasa kao remediju :)

11 — Garba kamagen


   Nisam pročitao. Ni ovako nisam neki rasadnik dobre volje, a kad mi se plasira kriptovana poruka od čijeg dešifrovanja ne mogu sebe naterati da očekujem bilo šta, odustajem. Izvinjavam se autoru, ali zaista ne mogu.
   P.S. Sad kad pročitah pohvale, možda ću joj i dati šansu. U svakom slučaju, ako u budućnosti želiš da ovako mučiš publiku, potrudi se da potpisom iznad naslova nateraš tu publiku da želi da je mučiš. (Da je potpis Borhesov bilo bi mi drago što je pred mene stavio zagonetku.)




12 — Fosil




   It is a truth universally acknowledged da se aorist i arhaičnost umešani u koloplet fantastike svode na patetiku. Pristupi pisanju se vremenom menjaju i da bi se pisalo arhaično i štrpnula originalnost sa te strane, mora se debelo nadoknaditi negde drugde, što i nije baš lako i izvodljivo.
   ,,Očiju nemam. Ali vidim." - Očiju nemam, ali vidim. Isprobaj, o, autore. Naglas pročitaj, pa vidi koje bolje teče. Ne bi škodilo priče čitati naglas pre slanja, ili bar u sebi pripovedačkim glasom.
   Duboko i iskreno sumnjam u valjanost postupka kojim se neki strani entitet u priči predstavlja u množini i velikim slovom. Ugljenisani. Ledeni. Veliki. I tako dalje. Samo do pola ovog kruga već nekoliko takvih. To je pokazatelj spisateljske nemoći da nam nekim drugim putem dočara isto.
   Šteta za ovu priču što se autor odlučio za ovaj način pripovedanja. Celokupan šmek ponekad i sjajnih opisa i poređenja biva zakopan krutim i izlizanim stilom. Suženiji point of view bi mu takođe prijao. Inače, ovo je prva priča u kojoj mu nedostatak klasičnog obrta, pa i radnje nije zasmetao.




13 — REPIĆ


Blago duhovito, ali gde je ovde makar i najmanji osvrt na zadatak? 0 truda da se ispuni zadatak = 0 komentara.


14 — ODBAČENI


   Opet Veliki i Mali. Zar je moguće da kad već smišljate imena (a i taj postupak dovodim u pitanje, koliko puta čovek sebe u mislima oslovljava kao čoveka?), zar to ne može biti nešto originalno, a ne čisto opisno, pa i to svedeno na Velike i Male? Opisni nazivi uopšte su neuverljivi. A onda povrh svega veliki, mali, mali, veliki, u gotovo svakoj rečenici. Nadam se da nije potrebno diskutovati zašto su iste reči načičkane u istoj, pa i u nekoliko susednih rečenica neprihvatljive.
   Opet neki veliki događaj na koji glavni lik ne utiče, opet bledo posmatračko pripovedanje.  
   Priča je mogla da počne sa: ,,Svi smo mi jednom davno počeli kao odbačeni...", pa da gradi atmosferu, pa da kroz osećanja i događaje nudi opise i činjenice. Kad se krene ovako objašnjavajući dosadno je. Loše napisano.
15 — Sanjao sam kako krhka ljuska puca
   Opet Veliki, opet opisni nazivi, opet opisivačko pripovedanje, opet nepotrebne inverzije u neuspelom pokušaju podražavanja originalnosti stila. Kao da su se u celoj radionici vremenom iskristalizovali elementi koji su postali standardni u pokušajima nekolicine autora. Ta inverzija je jedan od njih. Drugi je pripovedanje.
   Pričanje iz prvog lica ne može i ne sme biti prepričavajuće i opisno. Postoje i apstrakcije i konkretne stvari koje će svaka svest prećutati i iznošenje istih u mislima protagoniste je neuverljivo i slabo. Trebalo bi pokušati saopštiti činjenice kroz emocije i dileme u mislima koje će tek dotaći svet po sebi rečima sveta po protagonisti. Ograničiti se na unutrašnji svet, na prvo lice, ne znači samo uskraćivanje opisa spoljašnje stvarnosti, već i isključivanje osnovnih misaonih procesa koji se dešavaju po inerciji i nisu deo misaonog sklopa koji bi mogao biti ispripovedan.
   (,,Sa njim bežim kroz maglu guste noći koja najavljuje strah." - ovo je jedan od brojnih primera. Mi, čitaoci, ne osećamo da postoji taj strah. Saopšteno nam je. Prvo, to je nesposobnost pripovedanja. Drugo, i još gore, to čitaoce udaljuje od lika i radnje, nisu učesnici već postaju posmatrači, posmatrači posmatrača, budući da je takav tok priče, dvostruko udaljavanje od događaja koje mora da ostavi ravnodušnim, koje mora da bude dosadno.
   ,,Ove zvezde što noću kriče, ništa mi ne znače." - ako ne znače, zašto ih naglasiti? Ova rečenica je primer druge strane opisivanja, nasilnog izbacivanja inače neispoljivih misaonih procesa.)
   Opet je plot posmatrački, pratimo protagoniste-mašine koje je autor isprogramirao da napreduju po unapred utvrđenoj predvidivoj linije sve do konačnog udara koji bi trebalo da posluži kao obrt. Neuspelo.



16 — Zvezda, senka, drvo i stena


Koju planetu? :)
Odrađena pričica, veštije napisana nego mnoge ,,ozbiljne", ali.

17 — DOBA VATRE




   Plaćen danak opisivanju. Radnja je svedena na nezanimljivi preokret (Tani umire, dolazi ptica, sve je rešeno) i potpuno zapostavljena. Priča bez radnje ostaje bez oštrine bez obzira na broj očnjaka u čeljustima najčudnijih bića.
   Kad je to rečeno, ovo je jedna od najbolje napisanih priča do sad. Nema iskoraka u opisima i pripovedanju, biće je zanimljivo i postupno objašnjeno. Jedina greška koju mogu da pronađem je na samom početku (,,Bila je gladna i umorna, ali prije svega gladna").
   Zadatak, kao i gotovo svuda, neispunjen.






18 — SMRT NE DOLAZI REKOM


   Moj omiljeni naslov u ovom krugu. Priča ne. Očigledno je novi svet prevelika muka za 6kk. Ova priča je donela zaplet odvojen od izgradnje starog sveta, ali je zato morala biti sasečena pre kulminacije. Tek sa obračunom i neočekivanim obrtom u toku bitke, nečijim junačkim činom ili slikovitom pogibijom, možda kad bi Jednozubi spasao život vođi ili nešto, tek onda bi priča bila potpuna. Ovako je polovična, ali i takva bolja od mnogih. Zadatak, ljudi, zemlja? Kao i u ostalima.




19 — VISIBABE U SOPSTVENOM DUNSTU




Na momente duhovito, uglavnom prepuno potpuno bespotrebnih detalja koji odvlače pažnju i umaraju. Svi ti ,,čudni" elementi su nasilno umetnuti, ne odišu duhom kao što to autor verovatno zamišlja. Iako su postavka i rešenje zgodni, ipak predstavljaju zaobilaženje zadatka, priča je pričica, vic, zanimljiva da se pročita ali ne ostavlja nikakav utisak, ne poklanja osećaj bilo kakve vrednosti. Ubacivši tu još gomilu tipfelera, nekolicinu nepravilno napisanih reči i grdilo ničim izazvanih zareza samo se razblaži donekle zanimljiv, ali bled i plitak ukus koji poseduje ovaj rad. Jedan heh, i idemo dalje.




20 — DUHOVI GOLAĆI




   Na samom početku sam pomislio da će ovo biti dobra priča. Hm. Prva neoprostiva zamerka joj je loš humor. Mislim da je ,,Viđu modnog detalja na tooorbi!" momenat kad sam prešao na tamnu stranu. Sam kraj je užasno neduhovit i uopšte ta bezvezna poenta celog drugog dela priče. Dodajmo neizostavne radioničarske sporadične inverzije i dobićemo konačan rezultat – uprkos naizgled odličnoj ideji, 0 za ovu priču.




21 — Glas nemih


   Najbolja priča u krugu, iako ne bez svojih mana. Prva mana je neopravdano prebrzo menjanje karaktera junaka. Odjednom. Od velikog altruiste do Hitlera u tri jednostavna koraka. Druga je previše opisivanja na kraju. Umesto da događaji koji su se zbili budu dinamični i varničavi, oni su se uljuljkali u misli protagoniste.
   Najveća vrlina ove priče je ispunjavanje zadatka. Ideja je besprekorna i odlično izvedena. Lirski subjekat ima autoritet i kredibilitet u očima čitaoca. Sve do druge polovine kad se spljošti između promene karaktera i nedovoljno mesta za izražavanje sopstvenih interesovanja i čežnji.
   Napisano skladno iako ne previše lepo. Ima par izlizanih rečenica kao: ,,Pogled mi luta po okolini koju zovem dom.", ali se to da zanemariti.

Stvarno sam majstor formatiranja :D

Quote from: vimen on 13-12-2011, 13:07:19
Neki komentari su možda preoštri.

Jbt. A sad odoh po konopac, pa onda lagacko do tavana...

Ma dobro sad. To je njegov stil. Nije uvek u pravu i apsolutno je nepošteno stavljati sebe u poziciju svevidećeg autoriteta pri kritikovanju priča, kada se ne bih na nekoliko mesta (za nekoliko priča) složila sa njegovim viđenjem nekih stvari (sa nekima bih), ali valja odslušati sve, pa probrati istinito od zaglušenog lažnom uverenošću u sopstvenu nadmoćnost u čitanju i tumačenju priča... Takvi smo svi... :)

vimene, da li si se ti to opet odao pre vremena  :-x :-x :-x


Btw. Ne brini, otupela sam na komentare  :wink: xcheers ... previše sam zaljubljena da bi me nešto na duže vreme potreslo  :mrgreen:

Quote from: D. on 13-12-2011, 13:23:04
Takvi smo svi..

E, pa nismo svi takvi!
U mome slučaju uverenost u sopstvenu nadmoćnost u čitanju i tumačenju nije lažna nego bogomdana, moliću fino!!!

Vimene, ako preporučuješ prozu Dilana Tomasa za ugledanje, onda... eh... mnoge stvari su mi jasnije. Da se razumemo, meni je "I nikakvu neće smrt imati vlast" jedna od najdražih pesama u životu, ali od proze očekujem još nešto osim atmosfere koja je toliko gusta da ne može da se diše.

Nego, ima li Miloš nameru da išta komentariše?

Ja se, najpre, nadam da svi učesnici imaju nameru da komentarišu...

Hmmm... A gde su vaši komentari, gospođice?! A?!

Biće...

Ka-D.?  :)

Jel' Stipan sišao sa tavana? Ako jeste, onda nije našao konopac.


ND Zodiak, molim za uzdržanost. Stipan se odao daleko ranije i nisam video da je neko odmah zapisao da je primećeno. Problem sa komentarisanjem u totalu se rešava tako što se komentariše i svoja priča. Neutralno. To je uradila Jevtropijevićka u prošlom krugu i ja u ovom. Nisu svi ljukavi ko ljisica. :mrgreen:


Mnogo mi teško padaju na stomak komentari priče koju sam stavio na prvo mesto. Mogao bih da je branim letnji dan do podne. Svaki element posebno. A finale je postcivilizacijska bahanalija, slavljenje ljubavi i seksa kao konačni dokaz da i najduhovniji među nama čeznu samo za još jednim trenutkom u kome su bili tako banalno materijalni.

Quote from: Jevtropijevićka on 13-12-2011, 13:30:07
Vimene, ako preporučuješ prozu Dilana Tomasa za ugledanje, onda... eh... mnoge stvari su mi jasnije. Da se razumemo, meni je "I nikakvu neće smrt imati vlast" jedna od najdražih pesama u životu, ali od proze očekujem još nešto osim atmosfere koja je toliko gusta da ne može da se diše.

Nego, ima li Miloš nameru da išta komentariše?

Zato sam ga i preporučio. Dilan je sirup, priča koja je bolesna - voda. A treba nam sokić :)

1.Let – "Za trenutak sam bio kao slep." možda bolje: ,,Na trenutak sam bio kao slep".
,,Ni govora, mali. Pošto mnogo pričaš pričvrstićeš se kljunom."
...,,Kako se zoveš?", pisnuo je glasić. – kako je mogao da govori ako je bio pričvršćen kljunom?!
Ledeni, Veliki, Krea, Vodeni, Mali, Vlažne zemlje, Grabljivi, Mirni, Severnjak, Pećinski letači, za moj ukus isuviše izdvojenih imena i pojmova za opisivanje u ovako kratkoj priči. Zamisao je, međutim, interesantna i maštovita, uz malo doterivanja može da bude sasvim pristojna pričica.


2.Koralni grad – u ovoj priči akcenat je na opisima, rečenice su malo nespretne, ali ništa što se ne može ispraviti vežbanjem.


3.Dispozicija duše – ovde me je zbunilo skakanje sa prvog na treće lice, i ne mogu da pronađem vezu sa Zemljom, nisam razumela šta se zapravo događalo u priči, ali volela bih da autor/ka to pojasni ako želi J.


4.Bol koju neće spoznati – iako mi se na neki način dopada ritam ove priče, njena forma mi je bila teška za čitanje. Opisi su slikoviti i vešti, originalna ideja.


5.O prirodi riba – ovo priča je kod mene skakala po raznim mestima, ali se na kraju odlučih da joj dam 2 boda. Jedna od najlepše napisanih priča u ovom krugu, ali mi je sa druge strane delovala zatvoreno, iako sam se borila da uspostavim komunikaciju sa njom i u potpunosti je razumem. Malo mi je zasmetalo ponavljanje "čini mi se...", i već pomenuto Kornjačon.


6.Neophodno zagrevanje – simpatično, ali nekako nisam mogla uzeti za ozbiljno. Zabavila me je i začudila u toj meri da sam dva puta proveravala broj karaktera. Korektno napisana smešna pričica.


7.Dugine zmije –izuzetno originalna ideja, interesantni opisi i dobar preokret radnje. Na izvedbi se još može poraditi, ali veliki plus za maštu.


8.Legenda o zaštitniku – ova priča mi se baš dopala, iako mi je malo remetilo ritam često pominjanje: metalne kugle-drvene kugle-metalne kugle-drvene kugle... Podsetilo me je na partiju šaha, rečenice su lepo sročene, opisi slikoviti. Jedna od kvalitetnijih priča u ovom krugu.


9.Završni ispit – ova priča je za mene nažalost promašila temu. Pominjanje dečaka i pilota je za mene bilo jednako pominjanju ljudi. Ideja je doduše interesantna, ako se promene likovi npr. u neke životinje, i jasnije se istakne da je planeta na kojoj se radnja odvija Zemlja, može da bude zanimljiva priča.


10.Abominacija – buba švaba sa zubima, nije loše  :mrgreen: . Ima tu još dosta da se dorađuje, ali hororična atmosfera mi se dopala.



11.Garba Kamagen – hrabar pristup autora/ke i moje divljenje na tome, ali priča me nije kupila. Umorila sam se već posle uvoda, tako da mi je trebalo više pokušaja da je pročitam do kraja. Možda da se ,,prevod" odvijao u naizmeničnim pasusima sa ,,originalom" teksta... Ni ovde nisam videla da se zapravo radi o Zemlji. Sve u svemu bravo za pokušaj!


12.Fosil – priča koja je ovaj put dobila maksimum od mene. Iako sam se u početku mučila sa njom, zbog stila kojom je napisana, sigurno je da je veoma kvalitetna priča. Opisi su odlični, pripovedanje lepo teče do kraja. Zasluženo prvo mesto!


13.Repić – i ova priča mi je bila izuzetno simpatična, iako ima nekoliko propusta i grešaka.


14.Odbačeni – lepo napisana priča o borbi za opstanak.


15.Sanjao sam... – najlepši naslov u ovom krugu. Dok sam je čitala imala sam osećaj kao da trčim za dinosaurusom koji je nosio jaje, ali povlačenje ručne kod prebacivanja fokusa na mesoždera koji ga je zaista pratio malo mi je poremetilo ritam. Opisi su slikoviti i atmosfera je dočarana veoma vešto. Tu mi nije smetao stil toliko kao u nekoliko priča nalik ovoj. Izgleda da dosta učesnika Radionice razmišlja na sličan način, jer je i ovde primetna upotreba velikih i malih. Mislim da je dodatno navođenje klasifikacija u Zveri i Napredne suvišna. U globalu lepo napisana priča, sa dobrom idejom.


16.Zvezda, senka... – slatko sam se nasmejala ovoj priči. Ovo je najbolje rešenje kada neko nema konkretnu ideju  :mrgreen: . Vešto sklepana parodija.


17.Doba vatre – i pored nekoliko nespretnih izraza i rečenica, ova lepa priča mi je osvojila srce. Mogla sam da se uživim u nju, prateći malu Tani na njenom putu  :) .


18.Smrt ne dolazi rekom – ovo mi se učinilo kao odlomak iz nečeg dužeg. Ima par nespretnih rečenica, ali generalno fino teče. Čitanje me je, međutim, nateralo na razmišljanje i niz pitanja mi se pojavio u glavi. Iz vedra neba kreće neobjašnjeni napad Vodenog naroda. Koji im je motiv? Ko su oni? Zašto napadaju? Jednostavno nedorečeno. Volela bih da vidim kraj u dužem obliku  :) .


19.Visibabe u sopstvenom dunstu – već me je sam naslov naterao na smeh, ali sigurna sam da je to i bio cilj  :mrgreen: . Imala sam osećaj da se vozim rollercoaster-om (nisam uspela da nađem izraz na srpskom, ali nadam se da svi razumete). Ono što mi je zasmetalo je: ,,A da je i opet nazovemo Zemlja?!" ... deluje mi kao pokušaj da se na silu da do znanja da je reč o našoj planeti.


20.Duhovi golaći – kraj je zaista suvišan i preteran. Ideja nije loša, ali dijalozi mi se nisu posebno dopali.


21.Glas nemih – Ko? Kako? Šta? Volela bih da znam o čemu se tu tačno radilo, jer je meni promaklo  :( .

Meni su čak tri priče u ovom krugu zaličile na Stevinu. Stevo, imaš obožavaoce...

To se zove, kopi-mačkovi.

Teško da iko liči na Stevu. Njegove priče može samo majka da voli.

I ja. :)

Blago tebi, Stevo. Sad si dobio još jednu majku. :mrgreen:

Meni su simpatične, ali odbijam da mu budem majka...

Simpatije su dovoljne da mu budeš tetka Mica.

Nemojte tako ljudi, baš sam si upriličio Dan Marmota.

 xrofl

Ako tako dobro pravi mesnu veknu s filovanje od barenih jajca ko tetka Branka, rad sam mu podariti titula prvog/e do.

Glasao sam za priče koje su težile da kroz humor i parodiju ispune zadatak, jer verujem da je isti postavljen kao zamka. Ubedljivo najlošiji krug od kada ja pišem ovde, i molio bih da se razmisli o mom predlogu da se paralelno sa SF pričom, piše i jedna, nazovimo je, ozbiljna.

Hrundi, Hrundi... kada si postao takav partibrejeker? Niti je zadatak bio nekakva zamka, niti je ovo najlošiji krug (najlošiji je onaj za PZ)...

Quote from: scallop on 13-12-2011, 10:49:17

20 — Duhovi golaći:  Imena likova sjajna.

Ах, како се укуси разликују! :)

Quote from: scallop on 13-12-2011, 13:53:23
Jel' Stipan sišao sa tavana? Ako jeste, onda nije našao konopac.

Izem ti kvalitet rumunskih konopaca,  sav se ugruvah!

Quote from: scallop on 13-12-2011, 13:53:23
Stipan se odao daleko ranije

Jaka stvar. Polovina je već ionako znala koja je moja priča. Nisam ni slutio da me je tako lako provaliti.

A ja baš mislim da je kraj Duhova golaća najgenijalniji deo priče... Zamalo da glasam za nju.

Svakako da jeste.

Quote from: Stipan on 13-12-2011, 19:18:42

Quote from: scallop on 13-12-2011, 13:53:23
Stipan se odao daleko ranije

Jaka stvar. Polovina je već ionako znala koja je moja priča. Nisam ni slutio da me je tako lako provaliti.

Ја не знам која је твоја, нити знам за остале, само неке сумњичим, али се не задубљујем у такве ствари иначе...:)

Rekoh polovina. Ti spadaš u onu drugu polovinu - fina gospoda što ne gvire kroz ključaonicu...

Ni ja predstave nemam koja je Stipanova. Doduše, nisam se ni zapitala. A ni za ostale. A što se Duhova golaća tiče (potpuno mi je jasno šta rizikujem ovom rečenicom :mrgreen: al' kad sam nedokazna) nit' sam pomislila da glasam za ovu priču, nit' mi se sviđa kraj, niti imena. Ali, hajde dobro, ok je napisana. E da, osim što mi tu nešto previše objašnjava.

Joj Plut, kad bi znala koja je Stipanova, urgirala bi kod Bobana da poništi glasanje...

Pa da, i mislila sam da će me boleti.

Pa, jesi nedokazana. Zato se neću ni truditi.

А ја?

Šta, ti?

Oće po ušima, rekao bih.

Quote from: scallop on 13-12-2011, 19:43:04
Šta, ti?

Ништа, ништа, опусти се...не могу све цртат` :)

Izvini, morao sam da trknem do topika "Upravo čitam (a nije SF/F i H)". Postovao Savajat pa da vidim šta uopšte čita. I, ništa. Džaba sam istraživao.

Па, сумњам да би неког занимала моја анализа приручника Наследно право од Оливера Антића. :)

Ma samo da ja dokažem Elektrovojvodini da nisam potrošila 22.000 din struje i sve će biti ok. :lol:

Ma, samo ja da izučim kako vas Boban sve vreme forta, pa da počnem. :evil:

Quote from: Plut on 13-12-2011, 19:55:21
Ma samo da ja dokažem Elektrovojvodini da nisam potrošila 22.000 din struje i sve će biti ok. :lol:

То је битка коју не можеш добити...цитираћу једног дугогодишњег парничара са дистрибуцијом - "бездушни монополиста" :)

Quote from: scallop on 13-12-2011, 19:58:19
Ma, samo ja da izučim kako vas Boban sve vreme forta, pa da počnem. :evil:

Углавном уз помоћ пуког игнорисања....ал` ти ниси таки...још увек :)

Quote from: Savajat Erp on 13-12-2011, 19:53:25
Па, сумњам да би неког занимала моја анализа приручника Наследно право од Оливера Антића. :)

Mene bi.


A u zavisnosti od toga kakav je priručnik, moglo bi da zanima i mnogo koga ko piše, a ne zna dovoljno o toj temi.

Šta tačno znači izraz "(sve vreme) forta", ako nisam suviše radoznao?

@Angel

У суштини све се своди на смрт на крају :) :)

ЛЕТ – Немаштовит и неузбудљив наслов. Није лоша идеја, могао би се направити добар цртаћ од те идеје. Али не и од реализације. Pекло би се да је писац отаљао ствар. Шта су диносауруси јели пре него што су све те јадне животиње населе и дошле на дочек? Да ли су истребили све животиње из џунгле да би се намножили? Има још много питања. Много је загризао аутор, доста тога необјашњено. У сваком случају, лако се чита, ненаметљиво и није ми претенциозно. Далеко од тога да је задовољавајуће.

КОРАЛНИ ГРАД – Има превише правописних грешака, нека аутор још једном прегледа, и сам ће их уочити. Остављају јако лош утисак. Велики сам противник страних речи, аутор их обилато користи без потребе. Нема радње, дијалози су отаљани, нема обрта. Упркос свему, успео сам да доживим суров, хладан и негостољубив крај у ком су сунђери присиљени да живе. То је једини плус. Вируси као халапљиви ратници који су се географски населили негде? То се морало објаснити. И да, имамо само некадашњу и садашњу постојбину сунђера и митски, магловито приказани Корални град. Да не бих ишао даље, немам јасну слику света у ком се ово дешава.

ДИСПОЗИЦИЈА ДУШЕ – Тек тако, бум-трас, писац у другом пасусу почне да прича из 1. лица. Ту су и правописне грешке и омражене ми беспотребне стране речи. А то су најмањи проблеми са овим монологом од 6000к. Ништа није материјално, опипљиво, нема нишег на основу чега бих закључио да се ради о Земљи. Па још два Сунца! Нека писац ово што пре разјасни, мени је ово промашена тема.

БОЛ КОЈУ НЕЋЕ СПОЗНАТИ – Јопе' стране речи. Упоредио сам ову причу, испричану са зглавним редом речи у реченици и упоредио је са овим ,,учитељ Јода"стилом. Више ме се доима уобичајен распоред речи. Али прича има све што је потребно. Свиђа ми се веома. Занимљиво је, брзо се чита и тера читаоца да мало мућне главом. Ауторе, нека је Сила уз тебе.

О ПРИРОДИ РИБА – Ништа ми није јасно. Писац ме је изгубио готово одмах, причу сам тешком муком завршио. Све је то лепо, необичан (бар мени) начин приповедања и добро описано физичко распадање главног јунака, али... Чекам објашњење приче, нисам човек за ово,

НЕОПХОДНО ЗАГРЕВАЊЕ – Ехеј, Агрона је ономад била ОК, али не треба претеривати. Сем тога, ово није та класа. Прекратко да бих коментарисао.

ДУГИНЕ ЗМИЈЕ – Копита, птице, пси, слонови, инсекти. Прерано одато да је у питању земља. Аутор је ископао Абориџинску митологију и лепо је употребио. Волео бих да сам се ја тога сетио. Ра-Теа као путујући неимар планете-лепо. Добра прича. Е сад, за естетику и слично мишљење ће дати стручнији.

ЛЕГЕНДА О ЗАШТИТНИКУ – Сјајно. Заиста немам коментар. Три бода.

Коментаришем остале чим стигнем.

Nek je milosti u Alaha za nas grešne - Suba nam je živ i komentariše!

QuotePromena iz trećeg u prvo lice, dva sunca – nije Zemlja.

Generalno se držim toga da "umetnik" ne treba da niti objašnjava niti pravda svoje delo ali ajde..  :mrgreen:

Namera je bila: početak u trećem, sredina u prvom, kraj u prvom množine, što ide uz underlying temu i poentu priče. Svi se bune za prelaz sa trećeg na prvo a niko na prelaz sa prvog jednine u prvi množine u trećem pasusu (tri promene - tri pasusa). To je bilo planski i sa ciljem.  Kritike na račun forme i konstrukcije rečenica su apsolutno na mestu. Nije bilo dovoljno vremena (personal reasons. I do have a life.  xfrog )  da se sve ispegla a i tokom peglanja je došlo do sudaranja stare i nove verzije.  :oops: Više pažnje sledeći put. Na konto toga, zaslužen plasman. Previše opskurno i nejasno za površno čitanje. Razlika između hobija i profesionalizma (pisanja. ne čitanja  :lol: ).

Apropo dva sunca: Sunčev sistem u dalekoj budućnosti. Recimo, U Odiseji 2012 postoji sličan koncept sa dva sunca. Saturn (Jupiter u drugoj verziji zbog razlike u filmu i knjizi) postaje drugo sunce. Postoji i teorija o zvezdi Nemeza: http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%B7%D0%B0_%28%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B0%29 (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%B7%D0%B0_%28%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B0%29) za čiji dolazak se vezuje smak sveta koji se ponavlja svakih...piše u linku. Njen odlazak tj. gašenje ponovo sve čini pogodnim za život. Zgodno je bilo to što se, kao i Odiseja, dovodi u vezu sa 2012. Dakle, dva sunca nisu dokaz da se ne radi o zemlji već da je u pitanju (hipotetička) budućnost.
Možda je moglo biti više naznaka da je u pitanju zemlja sem "jedan mali plavi kamen" i spominjanje sunca. (ne "zvezde" nego "sunca" - sol. )

Deo "filozofije" koja je pokušana u priči je uzeta iz: http://www.stlyrics.com/songs/t/tool3922/thirdeyelive791838.html (http://www.stlyrics.com/songs/t/tool3922/thirdeyelive791838.html)
(naglasak na "blue as our new second sun")

xjap

Da li je bilo neophodno?

Иди, џандар, и гледај шах. :mrgreen:

Quote from: Stipan on 13-12-2011, 21:40:30
Nek je milosti u Alaha za nas grešne - Suba nam je živ i komentariše!

Хвала лепо, овај вид бивствовања још увек се подводи под хибернацију, али реанимација следи. Колико страних речи у реченици, Субо несрећо...  :evil:

Neka Suba stranjskih reči, samo kad si se ti nama vratio. Pobojah se da smo te zauvek izgubili...

Ništa meni nije stranjsko u Stipanovoj rečenici!

Da se ne shvati kao da nekog ne želim da uvredim, čiste savesti i jasne misli, ja bih vas sve preselio u gerantološki centar. Čast izuzecima, naravno. Ali se bojim će se i tamo naći bakica/dekica od meter godina da vam prave uši na razrednoj fotki. Boban je postavio najslobodniju temu, da se graniči sa psihodelijom. I? Šta je isporučeno? Pemzionerski hor iz Balkanskog Špijuna. I još uvek cenite da se bavite 'imaginarnim' oblikom 'pisane reči'? Na pamet mi ne pada da komentarišem sve priče,sem prvog mesta...

Eh, sad... A kada napišem psihodeliju onda daš bod i dižeš nos kao da priča smrdi...  xuzi

... , mog prvog mesta. Sve resto, u njima sam video potencijal, da se brusilicom navali na njih. Ideje su im ispravne, plaču za da ih neko umije. Nisam gledao ni na stil, ni na bilo šta drugo, samo na kvalitet trupkanja prsta po čelu. Lažem, glasao sam za odbijanje onog pod čelom da se povinuje tom trupkanju. A možda i nisam. Biće da je bio presudan 'lovechild' ta dva.
Da vidite tek šta zameram mom prvom mestu, iha! Za taj užitak, po 100 jevrečića, svaki, moliću fino :-)

D, ne kontaš, osećam se na jako surovo. Ako sam ti dao bod, smatraj to blaženim pogledom s vrja vulkana. Kao da sam te sklonio ta trane da se ne močaš u žitko vrućem.
Daš 100 jevrejčića za čerečenje Garbe?

Dam.  :lol:

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 14-12-2011, 01:01:56

Da vidite tek šta zameram mom prvom mestu, iha! Za taj užitak, po 100 jevrečića, svaki, moliću fino :)

Imamo isto prvo mesto. Ne dam. Ali hoću da čujem.

Šta vas dvoje sad navlačite kecelju preko kolena, kao da ne znamo šta je ispod. U bazenu duboko, pa jedno drugo gurkate da prvo skoči. D, nije ispipala sve što bi želela, pa ne bi da omane, a Steva još jednom brabonja da bi sve brusilicom. Plajvaz u ruke, pa da vidimo kako suftilno komentarišete. I dobar, razuman komentar je deo koji očekujemo. Radionica nije bojno polje, ona je pačija škola i sve je dobro, ako nije zlo. A, zlo ne bismo želeli, zar ne?

Kad nekom dobri Bog da pamet od rešpekta,pa još i s obe strane trbušaste bisage za pohraniti usput nađena blaga; cenim da je i konjčetu teško nositi sve to, kamol' običnom Sapiens Sapiens rabu. Jedan 'izlaz' je da ćuti i ne progovara. Drugi, da strovali sa pleća sve, đuture. Priča Garba ima opasan problem, za nju se mora imati jače 'predznanje'. Iz latinskog sam imao težu trojku, ali ni to minimalno znanje mi nije pomoglo, sem da ponešto prepoznam u konstrukciji 'jezika'. Zaluđenik sam, još od Opstanka, ...

Ćuti tamo.

1. Let


Ovo liči na Lonija. :)


Prvo što sam primetila kada sam počela da je čitam onako skoncentrisana (možda biti prvi na listi ipak nije tolika prednost?) jeste gomila viškova i nezgrapnih fraza koje su u književni jezik ušle iz svakodnevnog govora:

QuoteSunce je pustilo svoje zrake preko bele pustoši. Za trenutak sam bio kao slep. Nije mi se žurilo. Lebdeo sam na vazdušnim strujama, pružajući dobru predstavu Ledenima dole. U najmanju ruku (fraza), njihovim mladuncima koji su smešno kloparali svojim malim krilima i dovikivali mi da sletim i sve ih povedem ih. Nisam pridavao mnogo značaja povratku Velikih. Na kraju krajeva (fraza), reč je išla od naroda do naroda mnogo vremena, a niko nije znao da li su glasine istinite. Kako god (fraza), imao sam svoja naređenja i to je bilo to (fraza). ,,Svratićeš do Ledene braće", rekao je starešina Krea pre četiri Sunčeva izlaska. ,,Pokupićeš jednog od njih, njima preci im nisu dali krila a niko od Vodenih nije se setio da ih povede."

Meni sa ovim ispravkama tekst zvuči pročišćenije i "književnije". :)


Ovo je jednostavna priča, koja je birala da bude ispričana na najlakši način (iz prvog lica), i možda je ok za decu do 10 godina, ali ja sam je preletela jer sam odmah na početku skapirala da me "nagrada" na kraju neće zadovoljiti.




2. Koralni grad

Ovo je priča koju je napisao neko ko ne piše mnogo. Kako se to vidi? Priča je puna običnih prideva, ima jednostavnu kompoziciju, prelazi u prepričavanje, a pripovedač je sveznajući, što mi automatski izaziva sećanje na partizansku lektiru. :)


No, najveći dokaz da je priča početnička je činjenica da je u njoj sve nacrtano. Sve nam se predočava, servira na tacni. Moramo da verujemo pripovedaču, jer nam ne opisuje, ne uvlači nas u svet, ne vizualizuje nam. Samo nam saopštava...


Ovde vidim jako dobar talenat, pre svega za izgradnju atmosfere. Vidim i nežnost, pospanost, koja dobro može da se iskoristi za psihodelične priče koje Ljutikinović traži.

Quote

Dolinu je prekrivala (?) ledena kiša koja je neprestano natapala jalovu
zemlju i samo su letnji meseci donosili dugo očekivane sunčane dane.
Gusti oblaci skrivali su vrhove okolnih bregova. Planinska rečica oticala
je ka ravnici. Na mestima gde je nekad bilo plodno tlo ostala je kamena
kora, samo su se barice blata videle oko korenja zakržljalih biljaka. U
kamenim bazenima kišnice nastanila se kolonija sunđera.
Došavši sa dalekih ravnica, bežeći pred neprijateljima, zaustavili
su se u ovim kršnim brdima. Ravnice iza horizonta bile su kraljevstvo
virusa.

Maleni je ovo pasus za toliko prideva, koji se čak i ponavljaju? Deminutivi, sasvim obični pridevi koji nam, u vizuelnom smislu, malo govore, čine tekst plastičnim, neživotnim.


Sutra ću da napišem ovaj pasus ponovo, kako ja mislim da treba. Odoh na šah.  :!:

... životinjskim dokumentarcima (da ne zaboravim Sir David Attenborogha, mog moralnog tatu), tako da mi je slika prilično jasna.
Jezik mi je slaba strana. Upratio sam neka 'pravila' u priči, gro ne. Ili nisam imao više živaca da se sotim bakćem. Zaludan baš tolko nisam. Osnovno jeste, priča ima priču, ima 'dupli zavoj' da utisne prenos dalje. Softna je, da se moči leba unju. Mnogo joj zameram jerbo je u obliku testa, i to ne opšte kulture. Nisam protiv elitizma (i zagovaram ga) al, jbg, ne ovako, ...

... ne frljnuto penzosima uoči, i to baš sad, kad katar najviše čepa.
Baška to a još nešto, ko gođ se našao uljuljkan Scallopovim brojčanim ocenama, dobro bi bilo da sve zaboravi. Taj deli ocene tek da ne mora naleto da se bakće s ponavljači. Da, spočitavam mu 'kvantitet'.

Au, dok ti ovo otkucaš...
Re: elitizam: znam, znam, ali meni to u literarnom vidu godi i inače, a sad posebno jer se pokazalo da to ima ko i na ovoj radionici da uradi, i natrljan je nos u kaku - da budem prosta i direktna - onima koji se furaju na elitizam, pretencioznost i nejasnoću sve đuture, a nisu ni svesni koliko u ozbiljnom takmičenju te vrste u startu otpadaju.

Jbg Jevtro, kuckam s mobilni i vlastitu mast u glavi, šta bi ti više.

Ноћу ти не да жена приступ компу због могућег порнићарења? :)

Quote from: D. on 14-12-2011, 01:35:30
1. Let


Ovo liči na Lonija. :)

Не бих рекао, ако ћемо већ тако...Лони је пре у Духови голаћи фазону...:)

Seo da pijem kafu i mislim se da li treba da budem zadovoljan ili ne. Kao da sam gurnuo malo kolica, ali to nisu kolica nego onaj kamen koji se gura uzbrdo, pa upusti. U svakom slučaju, čini se da još guram, pa da ne mrsim mnogo.


Najpre, D., mnogo si sinoć gledala šah, pa se ispostavilo da Savajat ima više senzibiliteta da prepozna pisca od tebe. Savetovao bih i da se ne iscrpljuje sa ispravkama nečega što se mora ispraviti u glavi, a ne u tekstu. O svim vrstama nedostataka u pisanju smo već pisali ovde, treba obratiti pažnju samo tamo gde jako male ispravke donose mnogo, gde par bolje izabranih reči daju vidljiv rezultat. Na odgovor pisaca ćemo sačekati još jedan dan, kada će, valjda, i Garboser kažati šta je mislio da misli.


Sada bih želeo da komentarišem Stevino uverenje da sam precenio priče u ovom kolu. Nigde u mom ocenjivanju ne postoji dijapazon. Možda ja ocenjujem do deset. Da bismo bili na čistom, ocenjivanje postavljam kao referentni sistem u kome neobjavljivo, nepopravljivo i beznadežno ocenjujem sa 2, ono što uspem da pročitam, a da ne psujem, pljujem i... i... ne upotrebljavam ostale mrzovoljne glagole na P je između 3 i 4. Sve preko 4 je moguće dorađivati, ispravljati, unapređivati, rečju, raditi sa autorima tekstova. Onde gde stoji 5, u bilo kojoj verziji, je nesporno priča ili vrhunski potencijal za objavljivanje, uz uslov da prođe uredničku ruku i voljnost nekoga ko je u stanju da objavi. Kad tako posmatramo, u ovom krugu postoji pet priča o kojima vredi razmišljati. Na moju veliku žalost to je prepoznato samo u par slučajeva, a rasipanje (tu mislim na ocenu sa 3 poena) se proteglo čak na 12 priča. Oni koji su potegli za takvim rešenjima više ukazuju na svoje slabo čitanje, nego na neko hipotetičko pravo da svoj ukus nametnu.

Ko je Garboser?

Po scallopovim ocenama, moje glasanje je između 4 i 5-. Nisam toliko loš  :lol:
Evo i malo komentara:



2.Koralni grad
"Nekada davno, pre više pokolenja, postojao je mit o Koralnom gradu, gradu izobilja." Po meni, priča je mogla i odavde krenuti, pa se završiti dolaskom sunđera u taj Koralni grad. Sve što je napisano pre toga, meni lično, je nebitno u tolikoj meri, da evo ni sada toga ne mogu da se setim. Svi razlozi za migraciju, činjenice o životu sunđera, mogle su biti provučene kroz dijaloge, ostavljajući prostora za neke druge stvari. Ovako mi priča ostaje presečena, završena na mestu gde je trebala da počne.




11.Garba kamagen
Ovo je sjajna ideja. Jezička postavka tako da čitaoc do kraja stekne utisak da je naučio, ili pak pronikao u komunikaciju nekih drugih bića. Meni, nažalost, priča u većem delu ostaje nerazumljiva i na kraju tek nazirem neku sliku, ali ne vidim ni kroz maglu šta se tu zapravo zbiva. Ova priča traži zahtevniju publiku, ali je mač sa dve oštrice
ubaciti je u radioničarski krug sa 20 drugih priča. Što zbog manjka truda u čitanju, što zbog guranja sa toliko suparnika, sasvim sigurno će je većina jednostavno preskočiti. Pokušao sam, ali je ipak ostavljam bez boda. Smatram da ne bi bilo u redu, prema pričama koje sam razumeo, dati bod jednoj koju sam tek delimično razumeo.


7.Dugine zmije
Brojnost na kraju uvek pobeđuje. Ova priča mi fino teče, sa prijatnim opisima i jednostavnom radnjom. Dopada mi se ideja o bestelesnim zmijama, i raomima - kuglicama svetlosti. Priča je kratka, ali stičem osećaj da nije ni trebala biti duža. Bod.


17.Doba vatre
"Opstanak u budućnosti". Dopala mi se ideja, dopali su mi se opisi, dopao mi se život tani, ali me je nešto u naraciji strahovito odbilo od ove priče. Ne mogu da ubodem prstom šta, ali pripovedački ton mi je delovao sebično, kao da naratora više zanima lepota sopstvenog glasa, nego sudbina te Tani. Sve vreme ga zamišljam kako sedi u studiju, čita tekst o nekoj tamo nebitnoj životinji, a sedi u čizmama od kože upravo tih životinja. Autor ovo svakako ne treba da prihvati lično, samo opisujem moj utisak koji me je držao za vreme čitanja. Možda sam se i previše navikao na "osećajnost" naratora sa national geographic-a  :(


6.Neophodno zagrevanje
Kratko, ali to mi nije mana ove pričice. Ovde je fora da čitaoc misli kako čita dijalog ljudi, pa na kraju otkrije da nisu ljudi. Simpatično i delimično ispunjava zadatak, ali nedovoljno za bod.


8.Legenda o zaštitaru
Ova priča nema lika, nema karakterizaciju, ali mi to ni najmanje ne smeta. Fino je napisana, ništa mi ne smeta u čitanju, ništa me ne koči. Podseća me na neke pixar-ove animacije, samo što oni uvek uliju karakter u beživotne objekte, da je autor i u tome uspeo, verovatno bi dobio tri boda, ovako dobija dva.


to be continued...

Quote from: Stipan on 14-12-2011, 09:30:06
Ko je Garboser?

Stipane, brz i sreću preskoči. Polako, uskoro ćemo saznati.

Posle kafe sam bolje volje. Želim da podstaknem Sinlena na dalji komentar. On uspeva da se uhvati bitne karakteristike priče i da se ne zamajava sa nebitnim.

Sunce li mu žarko! Ja sad pregledao od januara naovamo koje mi je ocene Scallop davao.

Nijedna priča mi nije ni blizu objavljivosti! Odo' da probam nanovo onaj konopac...

Pa meni je dao 5 za Đavolji mozaik u junu, ako ti je to neka uteha.
A meni lično se ta priča uopšte ne dopada, niti mi je nešto draga.

Kakva mi je to uteha? To znači da su tvoje priče objavljive, ne govori ništa o mojima.

Ajde ljudi, 21 autor, red je da makar autori sve iskomentarišu, ako već neće svi glasači.

Tako je Anom. A'e iskomentarišite pa da počnemo da se  xuzi branimo!

Quote from: Anomander Rejk on 14-12-2011, 10:41:36
Pa meni je dao 5 za Đavolji mozaik u junu, ako ti je to neka uteha.
A meni lično se ta priča uopšte ne dopada, niti mi je nešto draga.

Napiši opet nešto što ti se ne dopada. Možda je to recept.

Kako u životu, tako i u pričama najviše cenim funkcionalnost. Možda moja iz ovog kruga nije baš slavan primer toga, ali ka funkcionalnosti stremim.



18.Smrt ne dolazi rekom
Ova priča vuče u dijaloge koje bih nazvao prepucavačkim, kakvi su u redu za duže pisanje, ali u kratkom mislim da su višak. Drabon je glavni lik u ovoj priči, i čitava se mogla vrteti oko njega i Jednozubog. Zed mi tu nekako samo zauzima prostor, a čitav taj deo o neverici povodom pada Drvljanika se mogao smestiti u uvodnom pasusu. U prvom delu priče, čak tri puta se kaže "Drvljanik je pao", zar nije bilo dovoljno samo jednom? I onda i ovde dolazim do istovetnog problema kao i sa sunđerima, priča se seče tamo gde smatram da je trebala početi.


12.Fosil
Ova priča me je kupila nekim jako prijatnim rečenicama i toplom atmosferom. Dobro mi je prikazana brzina koja prolazi pored drveta, koja se njemu čini poput dana, sata ili samo trenutaka, a za ostale su to godine ili vekovi. Motiv ptice mi je više simboličan nego stvaran, bar ga ja tako doživljavam. Neko sa kim će osamljeni starac pričati, a verovatnije priča sa samim sobom. Tri boda.


20.Duhovi golaći
Dopada mi se poenta da bez obzira koliko i u šta evoluirali, uvek ćemo biti u stanju da se prepustimo osnovnim, primalnim nagonima. Dijalog mi malo više objašnjava, što ume da me odbije, ali ovde mi ne smeta mnogo. Ni meni ne miriše baš naziv spirit. Ipak, ovo je priča o duhovima, i koliko sam shvatio ljudskim duhovima, a to su ipak ljudi
u nekom obliku. Možda je pomalo licemerno da ja zameram na tome, pošto se i mojoj priči pripisuje prevelika ljudskost, ali 'beš ga, za sopstvene greške smo uglavnom slepi.


4.Bol koju neće spoznati
Jedan od razloga zbog kojih uglavnom izbegavam da se previše emotivno unesem u neku priču, jeste jer znam da ću lako skliznuti u patetiku. Samim tim, logično je da me priče sa takvim momentima privuku. I ova priča ide na fazon da mislimo da je u pitanju čovek, pa da na kraju otkrijemo kako ipak nije. Naracija mi se generalno dopala, mada mislim da nije bilo potrebe za izmeštanjem reda reči. Priča je uspela da održi dinamiku i brzinu od početka do kraja, barem u mom viđenju, stoga dobija bod.


1.Let
Ova priča mi je nekako naivna (opet licemerno sa moje strane, jer mi se to dosta zamera, ali opet - jebi ga). Kada protagonista kaže malom: "sad vidiš i kako - strahom", deluje mi kao da je on to sve vreme znao. Ako je znao, i drugi su znali, i zašto su onda otišli na taj doček kao ovce na klanje? Mali se prikači kljunom, pa onda govori. Kako? Mada sam čitao samo onu word verziju u kojoj je isečen početak sledećeg pasusa, pa sam možda nešto i prevideo. I sada zaista ne znam da li sam slep, ili nešto propuštam, ali meni i ova priča deluje presečeno. Jedno je ostavljanje nedoumice oko toga šta se zbilo, ali ovde nedostaje čitava dalja radnja. Kao isečak iz neke veće celine.


9.Završni ispit
Ovde je bila ideja sa vanzemaljskom civilizacijom na našoj planeti, i to mi je ok kao rešenje, mada sam ga smatrao previše lakim. U ovom slučaju, mislim da je previše pažnje bilo posvećeno grulfu, a onda se pojavi pilot i objasni priču. Ne bi to tako trebalo. Koliko mi se čini, autor je hteo da prikaže ideju o tim, svemirskim biolozima, što mi je sasvim ok, kao ideja, ali mi je slaba realizacija. Mislim da bi mi se svidelo da je u priči zemlja kao deo zadatka bila ubačena samo kao momenat, trenutak, a da je čitava priča bila oko malog i tog pilota koji ostavlja biologe osuđene na izgnanstvo od rođenja po raznim planetama. Sada malo i učitavam...


kasnije ću i ostatak...

Quote from: scallop on 14-12-2011, 09:22:44
Najpre, D., mnogo si sinoć gledala šah, pa se ispostavilo da Savajat ima više senzibiliteta da prepozna pisca od tebe. Savetovao bih i da se ne iscrpljuje sa ispravkama nečega što se mora ispraviti u glavi, a ne u tekstu. O svim vrstama nedostataka u pisanju smo već pisali ovde, treba obratiti pažnju samo tamo gde jako male ispravke donose mnogo, gde par bolje izabranih reči daju vidljiv rezultat.

Prepoznavanje autora nije bitno, šalila sam se, očito. :)

Što se tiče vrste nedostatka: jeste, o ovome što sam zamerila prvim pričama odavno samo pisali i drvili mesecima. Opet, kada niko ne misli na novajlije, misliću ja. :) A mislim da su novajlije, jer u ove dve priče napravljene su sve početničke greške i treba im transparentno ukazati na to.

Funkcionišem po principu otvorenosti. Da sada u kritikovanju i ocenjivanju zanemarujemo tehničke aspekte (temelje pisanja), bili bismo zatvorena grupa učesnika koja je već negde stigla, i sada na svoj nivo ne pušta one koji tek počinju da uče. Ne može to tako.

Sa druge strane, meni se dopadaju subjektivni i opisni komentari ostalih o umetničkom dojmu priče, sadržaju, originalnosti i sl. Ali ima ih previše. Zato pravim kontra težu zanatskom analizom teksta.


Namerno ne pišem apstraktne komentare, ima preko 20 učesnika, niti su svi navikli na naš jezik i šifre, niti su svi redovno pisali 12 meseci kao mi, pa da već budu svesni grešaka i počnu da menjaju u glavama...

Pa komentariši onda više, umesto što nam tu teoretišeš!!!

Ima vremena...

Quote from: Stipan on 14-12-2011, 13:34:10
Pa komentariši onda više, umesto što nam tu teoretišeš!!!

Opet puko konopac?

Po mom mišljenju, najveća mana svih priča je plot. Sve se uglavnom svodi na prepričavanje nekog metadogađaja gde su protagonisti ili posmatrači ili automatizovani učesnici, a tome nije najveći uzrok spisateljsko neumeće, već nedostatak ideje. Kad bi se mnoge priče konkretizovale i suzile sve bi izgledalo potpuno drugačije.

O da, i prokleto imenovanje. Veliki i Mali i Strašljivi i Ponosni i Kakvisvene i družina...

Što su Boban i scallop jednom rekli: ovo je radionica, ovde je važnije kako od šta.

Sa druge strane, slažem se sa vimenom. Mislim da su učesnici bili zatečeni zadatkom, to je sve...

Ovde je stvar u tome što su neki učesnici potkovani pisci, a neki početnici. Svako ima drugačije potrebe i kriterijume. Rešenje situacije je da se misli na sve, i na svakog posebno.

Za to se čeka završetak komentarisanja. Ima još dosta da se vidi, valjda. Za sad sam samo od Jevtropijevićke dobio suvisao komentar.

Kada se period komentarisanja bude završio, iz nekih ličnih istraživačkih pobuda, volela bih da znam zašto ostale komentare ne smatraš suvislim i šta je, uopšte, za tebe suvislo? :)

Ja, recimo, nikada ne zaboravljam da su učesnici radionice koji mi komentarišu priču ujedno i moja publika. A reč publike slušam uvek, ma kakva da je. Tačnije, nemam kriterijum za suvislost kada je reč o mojim čitaocima... :)

Vimen, da malo nisi prednapregao lični stav? Do sada si imao preko deset komentara i, generalizovano, smatra se da ti je stil OK, da si malo previše mračno postavio priču i - da ti je središnji deo priče - loše prepričavanje šta bi čitalac trebalo da pročita a da nije napisano. Imaćeš do kraja još bar dva-tri, nadam se da ni Milosh neće omanuti. Jebote, ima pisaca koji nemaju toliko čitalaca ukupno, da ne govorim o mišljenjima o napisanom. Ponovo ćemo isterati ceo krug kad se otvore i imena autora. Neki će imati i ozbiljne odgovore. Pa?

Ja bih voleo da dobijem argumentovan komentar. Površni utisci su zanimljivi, ali samo to. Ne pomažu, ne uče, ne savetuju, ne skreću pažnju. Eventualno o(bes)hrabruju. I njih svako može da dobije i u privatnom okruženju.

zapravo, čudo jedno kako se kome priča zadesi u vrhu, odmah se desi promena, stekne se nekakvo samopouzdanje i krene sa podelom packi ostalima...

@Vimen

Tačno. Apsolutno se slažem. No, vidi se da nisi ovde od početka. Nama su najpre bili potrebni meseci da se ubedimo da je komentarisanje podjednako bitan deo radionice kao i pisanje.

Argumentacija (ne)sviđanja je veoma teška. Ako ti u tome uspevaš, a mislim da si joj veoma vičan, možda bi lepo bilo da o njoj naučiš druge? Postavljaj pitanja, ne budi pasivan očekivalac komentara... To, naravno, kada se objave imena autora...

Quote from: Boban on 14-12-2011, 14:28:44
zapravo, čudo jedno kako se kome priča zadesi u vrhu, odmah se desi promena, stekne se nekakvo samopouzdanje i krene sa podelom packi ostalima...

hm?

@D.

Ne mogu da postavljam pitanja o svojoj priči kad bih voleo da mi neko skrene pažnju na stvari koje zaslepljen sobom nisam bio sposoban da pronađem. Zato ja i komentarišem druge samo negativno, to su stvari koje se previde. Pozitivne stvari neće naškoditi ni ako se provuku nezapažene.

Quote from: vimen on 14-12-2011, 14:37:59
Zato ja i komentarišem druge samo negativno, to su stvari koje se previde. Pozitivne stvari neće naškoditi ni ako se provuku nezapažene.

Pa, pozitivne stvari treba jačati. Možda ih neko nije svestan? :)

Rado ću opljuvati tvoju priču, dojavi koja je.  :mrgreen:

Pa, hajde, onda. Šta tebi nije argumentovano? Ionako si sam već udario svoje ime na priču. Misliš da primedba o nagomilavanju mračnih termina nije argumentovana? Ili da srednji deo priče deluje kao umetak uputstva za upotrebu? Šta misliš kakve sam ja (ne)argumentovane primedbe dobio? I kako ću odgovoriti kad dođe trenutak? Hajde, sakupi svoj jed na gomilu, pa izvoli sada ili kad to bude važilo za sve.

Aha, ovo će scallop sada biti oštriji od mene? Smak će sveta, deco...  :mrgreen: :|

3. Dispozicija duše


Uh. Ova priča nosi autentičnu iskrenost. No, da bi bila priča, a ne isečak iz nečijeg ljubavnog dnevnika, ona mora da i čitaocu dozvoli da oseti što i pisac. Ovde se to ne dešava. Pisac je sve vreme zatvoren u ličnu patnju, nabacuje rečenice koje samo za njega/nju imaju smisao. Baš isto kao da je neko seo da napiše dnevnik šiframa koje samo on/ona poznaje.


Osim nekih pravopisnih grešaka, ovo je veoma zatvorena priča. Pisanje je namenjeno čitaocu. To je prvo pravilo pisanja. Morate ga uvući u svoj svet, dati mu priliku da po njemu prošeta, možda ga oseti svojim, možda mu se obrati na ličnom planu, identifikacijom sa nekom osobom ili događajem.


Ako je pisac želeo da ovo izvede iz prvog lica, kao ispovest, neka pročita (ako već nije) Zapise iz podzemlja. Tako glavni junak zapleta radi introspekciju.




4. Bol koju neće spoznati


Ova priča me je jako iznervirala. Morala sam da je pročitam dva puta da bih se kroz jezik probila do sadržaja i to je najveća mana priče. Inverzija reda reči u rečenici smara čitaoca, odvlači mu/joj pažnju sa zapleta i priči daje određenu dozu patetike. Ako je ovo pisao onaj ko mislim da jeste, dodatna patetika ovde je kao kamen oko vrata priče.


Inače, ideja je dobra, kraj je emotivan i priča bi mogla zaista lepo da teče, da nije zastoja u vidu izmene reda reči.


Mene je Boban već naučio ovoj lekciji, ne znam kako je ostali nisu primetili. Čitaju se komentari i na tuđe priče, ne samo na svoje; a i Steva se sprdao sa istim "stilom" u prošlom krugu. Mala je razlika između moje priče za PZ, Stevine prošle i ove sada - sve su opterećene, zamorne, visokog tempa i dinamike, zbunjujuće, hrapave i grube.


Volela bih da mislim da sam već negde naučila da kontrolišem svoju trenutnu (nadam se!!! :cry: ) potrebu da ubacujem rečenice koje se rimuju, slažu, uklapaju po ritmu, melodiji, dinamici (ne po rečima!!!). To se radi samo u delovima priče, tamo gde bismo istakli emociju ili događaj. Nikako ne u celoj priči, ako muzici, ritmu, dinamici i zanatu nismo vični!

Quote from: scallop on 14-12-2011, 15:10:17
Pa, hajde, onda. Šta tebi nije argumentovano? Ionako si sam već udario svoje ime na priču. Misliš da primedba o nagomilavanju mračnih termina nije argumentovana? Ili da srednji deo priče deluje kao umetak uputstva za upotrebu? Šta misliš kakve sam ja (ne)argumentovane primedbe dobio? I kako ću odgovoriti kad dođe trenutak? Hajde, sakupi svoj jed na gomilu, pa izvoli sada ili kad to bude važilo za sve.

Pripisujete mi što nije moje. Niti sam ozlojeđen, niti ću ikad biti. Ako mi radionica donese takav osećaj otići ću bez kukanja. Samo pokušavam da pozovem više ljudi da temeljnije komentarišu, a odmah mi se pripisuju jed i dizanje nosa, a zaiste ne mož' biti dalje od toga. Učesvujem, to se valjda i traži?

Što se tiče nagomilavanja u mojoj priči, bolno sam ih svestan. Pravdati se neću, čemu to. Ali to je Jevtropijevićka već naglasila i ja se saglasio. Moja priča je šuplja na sve strane i mnoge mane koje sam naglasio kao opšte važe i za mene. Kao što rekoh, voleo bih da vidim više komentara u nadi da će neko zapaziti nešto što sam ja prevideo.

Eh, da samo znaš koliko sam ja kukala za komentarima... i koliko sam postala svesna da je nemoguće, iz raznovrsnih razloga, od svakoga dobiti komentar kojim smo zadovoljni.

Možda je najbolje saslušati, probrati i redovno pisati... Čitati komentare na tuđe priče? Nema ovde mnogo mudrosti. Postoje tehničke osnove pisanja, logika, motivacija likova i kompozicija priče na šta može dosta da se utiče; i postoje aspekti priče na koje ovde ne može mnogo da se utiče: originalnost, jezik, ideje, mašta, pogled na svet, lična motivacija autora i sl.

Ako sam ja naučila da se opustim i ti ćeš...

Kukate za komntarima, ali samo je mali deo ljudi sposoban da pruži upotrebljive komentare i neki od tih ljudi su se prirodno smorili.

Još uvek se pitam šta to čini nečiju sposobnost da da dobar komentar i može li ona da se uveća i vežba...


Nemojte da gušite vimenovu energiju, potreban nam je neko ko se nije smorio da kuka za komentarima...  :mrgreen:

Mene baš zanima čitaju li ljudi komentare i na druge priče, ne samo na svoju.

Čitaju oni koji su ozbiljni u nameri da ozbiljno nastave sa pisanjem...

Na kraju, to i nije tvoja briga. Ova radionica daje sve, a svako može da uzme koliko mu/joj treba... ;)

Quote from: Boban on 14-12-2011, 15:45:52
Kukate za komntarima, ali samo je mali deo ljudi sposoban da pruži upotrebljive komentare i neki od tih ljudi su se prirodno smorili.

Ovo je, naravno, tačno, ali zar nisi, negde, na nekom topiku napisao da su ti najvrednije kritike Poslednjeg Srbina dali, upravo, ljudi koji nemaju veze sa književnošću?

Ah, nemojmo izjednačavati sposobnost za davanje suvislih komentara sa stručnošću... To (često, u Srbiji) ne ide zajedno... :)

Ako me D. ne demantuje, ja sam bio taj koji je počeo sa komentarisanjem svih priča. Sada komentariše više od polovine. Ne možeš očekivati sasvim artikulisani komentar od onoga koji ni svoju priču ne artikuliše u potpunosti. Ali, navikavaju se i moje primedbe na čitanje počinju da se odražavaju i na pisanje. Tebi, pre svega, nedostaje tvrđa komunikacija sa kompozicijom i arumentacijom same priče. To se najčešće događa onima koji nemaju problem sa stilom pisanja. Hrundi, negde tamo iz ćoška, frkće iz istih razloga, kao da će mu "ozbiljna" priča ponuditi bolje uslove. Negde u četvrtak, kad Boban otvori autore, imam nameru opširno da napišem kako ja prolazim kroz neki radionički krug, od trenutka kad razmatram da li me zadata tema može uterati u priču, pa preko pripreme do realizacije. Razlog je što većina pljasne u pisanje pre nego što išta promisli, pa ne samo da se batrgaju kroz nju, nego prisile na batrganje i one koji čitaju.

Quote from: scallop on 14-12-2011, 16:02:21
Ako me D. ne demantuje, ja sam bio taj koji je počeo sa komentarisanjem svih priča. Sada komentariše više od polovine. Ne možeš očekivati sasvim artikulisani komentar od onoga koji ni svoju priču ne artikuliše u potpunosti. Ali, navikavaju se i moje primedbe na čitanje počinju da se odražavaju i na pisanje. Tebi, pre svega, nedostaje tvrđa komunikacija sa kompozicijom i arumentacijom same priče. To se najčešće događa onima koji nemaju problem sa stilom pisanja. Hrundi, negde tamo iz ćoška, frkće iz istih razloga, kao da će mu "ozbiljna" priča ponuditi bolje uslove. Negde u četvrtak, kad Boban otvori autore, imam nameru opširno da napišem kako ja prolazim kroz neki radionički krug, od trenutka kad razmatram da li me zadata tema može uterati u priču, pa preko pripreme do realizacije. Razlog je što većina pljasne u pisanje pre nego što išta promisli, pa ne samo da se batrgaju kroz nju, nego prisile na batrganje i one koji čitaju.

Ne samo da D. neće da vas demantuje, nego će i da vam se pokloni.  xjap

Quote from: vimen on 14-12-2011, 15:52:51
Mene baš zanima čitaju li ljudi komentare i na druge priče, ne samo na svoju.

Evo ja! Ali samo dok me isti ne smore, pošto sam poznata po tome. Mislim, da me smaraju. Ja ne smaram nikog!!!

5. O prirodi riba


Meni je ova zaličila na scallopa?  xrotaeye


Odlično napisana. Bez viškova, teče kao i voda u kojoj se radnja odvija, sa neobičnim pridevima i pomalo psihodeličnom atmosferom.


No, ova priča se pomalo gubi u lepoti. Kao da nije u stanju da napravi ravnotežu između kvalitetnog pisanja i sadržaja/zapleta. Zaplet se gubi negde u opisima, apsolutno je jasan samo autoru/ki. Mi ostali moramo da se probijamo kroz isprekidane opise da bismo shvatili. Ima priča (kao što su Stevine!) kod kojih mi je malo bitan sadržaj, jer impresije su toliko jake da me obuzimaju i nose. Ova je prosto mnogo izgubila zbog impresija.


Takođe, da nema Bobanovog zadatka, o čemu bi ova priča bila? Čini mi se kao da njeno postojanje ima temelje u zadatku, kojeg smo svi svesni, pa prihvatamo priču i razumemo je. Ali šta bi bilo da zadatka nema? Da li bi mogla da opravda svoje postojanje?



6. Neophodno zagrevanje


Još jedna simpatična pričica, koja mi, na kraju, nije donela zadovoljavajuću nagradu. Podseća na nešto što sam pisala u osnovnoj ili srednjoj školi. Kratke sf zezalice.


No, ova priča je retka među gomilom koja na inteligentan i suptilan način predstavlja promenu načina života na Zemlji. Šteta što je zavijena u dečije ruho.


Takođe, ova priča ne ostavlja utisak. Bleda je. No, moguće je da je ovo subjektivan utisak. Smatram da je ovde inteligentan nagoveštaj propasti Zemlje protraćen na ovaj kratak dečiji... pa gotovo pa vic, jel...

Ja sam prepadnut od tvog smaranja. Očekujem da ćeš to odvaliti svaki put kad zineš. Šta misliš kako je meni kad naletim na "već viđeno" ili "lako provaljivo" (Bobanov zaštitni znak), a to se događa u tri četvrtine priča? A, nekorektno je tražiti tuđa mišljenja o svojoj priči i istovremeno izjavljivati kako te smaraju komentari o tuđim pričama. Uostalom, gde su tvoji komentari? Smaraj i ti druge. :mrgreen:


Bravo, D. Pogodila si. (Ako ne zasmeta Vimenu)

Quote from: scallop on 14-12-2011, 16:14:21
Uostalom, gde su tvoji komentari? Smaraj i ti druge. :mrgreen:

Di smem više i reč da zucnem? Oma dobijem po pevalici! :oops:

 :oops:

Vimen ima nešto od mog karaktera... i ja od njegovog.  :-|  Ni Hrundi nije daleko od nas. Autsajderi. A, da - i Steva.

Mir s tobom, Stipane.

Jesi li još u poziciji da ovo siledžijstvo izbrišeš? Ako jesi - briši.

Stipane, ko ti treso lanac? Ah da, Vimen. Ajd, zakači se i sa njim pa baš nikad nećeš biti 'objavljen' u Emitoru :-)

Izvinjajem se na upadici, ovaj đir tek prelećem postovima, jelil se to sad delimo i na 'stiliste' i 'ostale'? A-ha!, viđao sam ja ovde 'stiliste' da se zabalegaju i predstavnike 'ostalih' kako zrače nadom. Način isporuke je odjednom ispao presudan/prokužen. Ne bih rekao. Setite se Sintetike, stil jednak nuli, al čoveku 'kucka' na pravi način. Žao mi što ovde nema Čovečjeg Sina, on je još...

I ti ćeš, Stevo, sad da se nalupetaš, a? Ima li koga da nije dobio? Neće biti ekskurzije, ako ovako nastavite!

...i bolji.Problem se leže tamo di niko ne vole da mu se uđe.Shvatam ja šizove razne (i više neg da im sam sklon) al odbijam da se pola od mozga zove celinom.A takve stvari se vide,nismo svi baš tako dokoni da ne primetimo kad se vrćenje palčeva izviče propelom na atomski pogon.Takvo šta ne da 'ne volom,neg malko ih se i gadim'.Postao sam u celini i celosti B. sledbenik,dva pasusa su dostatna za ocenu kakvoće smislenosti autora.A to nema blage veze spram il sproću 'stila'.Do čoveka je priča, il njen manjak.

Ma kakvi stilisti i ostali. Delimo se na lude i luđe.

Ako nema niko da ti to uzme iz ruku, ja odoh da radim pametnije stvari. :(

Eskurzija! Koliki je učep za vinjak?

O čemu se ovde, zapravo, radi? Ako je dosadno, pišite komentare...  :roll:

Ej, neko je vikno Eskurzija!, nemo sad da si partibrejker.

Pa da, ali čim neko vikne bilo šta, eto Steve da se bije u nečije ime. Nije bitno šta, ko, gde, kako, s kim, bitna je tuča!  xuzi

Naravno, kada ima Dukeland United lobi iza sebe, može mu se... Mi štimamo glasove, znaš? Ovaj put nam je Zodi bila na listi za guranje "na gore" :)

Napiši neki komentar, Džek...

Ajd da i ja krenem sa komentarima. Zasada samo ovo, ne znam gde mi je Word zaturio ostatak, iako sam ga još odavno napisao. Izgleda da nisam stiskao CTRL-S, a nemam običaj da gasim komp... ispad iz energo sistema i ode rad BAGABOOOmmmm u nepovrat.

Šta je tu je. Sad ovo, pa kako napišem nanovo, postujem.
Elem, ovako su priče delovale na mene...

Let- Ova priča nit' me uvukla, nit' zainteresovala tako da sam je pročitao na silu. Ritam priče mi ništa ne valja, pripovedanje takođe. Previše nekih čudnih izraza, pokušaja istoga.
Primeri:
Na kraju krajeva, reč je išla (šta će ono "na kraju krajeva" kada sam to video, napravio sam nesvesno kiselu facu a na ovo sam izbečio oči i nasmešio se:

Izjurili su iz tame, strašniji od zlih snova
Sad, da izjurim ja iz ove pa na sledeću...

Koralni grad- Kao i prethodna priča, ni ova nema ništa u sebi što bi me vezalo. Siromašno pripovedanje, mnogo prepričavanja i, kao u prethodnom slučaju, priča ne postoji. Samo pokušaj oslikavanja segmenta života sunđera.

Dispozicija duše- ovu priču nisam mogao do kraja pročitati. Čini mi se da ima mnogo ponavljanja i nekog patetičnog kajanja... možda sam glup pa ne vidim priču kako treba ali ako i jesam drago mije zbog toga jer ne moram do kraja da je čitam.

Bol koju neću spoznati –šteta za ovaj, po meni, neuspeli eksperiment, mogla je fina priča da ispadne... pomalo odužena, ali fina. Ne znam šta će autoru onakve rečenice, ali svako ima svoj merak.

O prirodi riba – lepo napisano, kroz celu priču veje dašak iskustva u pisanju. Lepe slike. Ima moj glas.

Neophodno zagrevanje- Cela priča, koja to i nije, nego segment nečeg većeg, mi ima previše ljudskog.

Legenda o zaštitniku- Lepa ideja koja fino počinje. A onda –jad. Počinje golo prepričavanje sve sa suvislim objašnjenjima.

Sti kršćena? Eskurzija, bona! Pohovani bataci, gore podvučeni Njakvi ispadi, povraćke po busu i praćkanje žičastim projektilima profesorkinih novih grilonki usred stranjskog muzeja. Mislim, stvarno. Deco, di ste vi rasli?

Quote from: D. on 14-12-2011, 18:50:23
Napiši neki komentar, Džek...

Najbitniji sam napisao, D.


Iskreno, nemam volje da pišem ostatak komentara ponovo, a i nisam neki komentator. Ionako većina ne jebe mišljenja stare garde, kamoli nas entuzijasta.

Ti D, slobodno, razvali se od komentara...  :)

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 14-12-2011, 18:55:06
Sti kršćena? Eskurzija, bona! Pohovani bataci, gore podvučeni Njakvi ispadi, povraćke po busu i praćkanje žičastim projektilima profesorkinih novih grilonki usred stranjskog muzeja. Mislim, stvarno. Deco, di ste vi rasli?

:|

He, he! Džaba Stipana ućutkaste
Ima još pristalica crno-žute monarhije da nastave di sam ja poklek'o...

Aha. Onih uvoznih :)

Quote from: Džek svih zanata on 14-12-2011, 18:58:08
Ionako većina ne jebe mišljenja stare garde, kamoli nas entuzijasta.

Ajde, de, ne samosažaljevaj se. Ja sam pažljivo iščitao tvoje komentare...

Stipane, odakle ti ideja da se ja svrstavam u staru gardu?

Moji komentari ne vrede mnogo, jerbo su, kako uvek napominjem, moja lična impresija dela, a ne neka stručna analiza.
Svako konta rad na svoj način.
Evo primera. Sve žene koje su gledale Titanik sa mnom su se raspekmezile, a ja se cerekao kao mutav na naivnost mladog Di Capria u kočiji. Ne zna sa Kejt pa ne zna.

Naravno, reskirao sam time epitet "bezdušne muške svinje" a bogme i demonstrativno napuštanje dotične moje hacijende... a ja samo bio iskren i izneo svoju impresiju.

Quote from: Stipan on 14-12-2011, 19:05:09
He, he! Džaba Stipana ućutkaste
Ima još pristalica crno-žute monarhije da nastave di sam ja poklek'o...

Ali o čemu ti (vi) to? Pričate u šiframa? Imate interni jezik? To što je vimen rekao ne zaslužuje takvu vašu reakciju jer je, iz njegove tačke gledišta, u pravu... Meni će na 21 priču da ode tri dana dok iskomentarišem, jer su mi komentari dugi i dubinski. Ne svode se na jednu-dve rečenice.

Izgrađeni pisci imaju luksuz da komentarišu u jednoj rečenici, jer ona je suštinska. Nama ostalima nije dovoljno.

E, sad, svako treba da piše onoliko koliko mu je volja, za koliko ima vremena i resursa, ali ako se neko žali da mu komentari nisu suvisli, tu zapravo postoje dve istine: i vi i on ste u pravu, jer iz vaše perspektive dali ste suvisao komentar, a iz njegove niste. Oko toga nema rasprave.

He-he-he... D nije u toku. Otvoriće se zemlja  :|

Pa prosvetlite me... Imam ja i druga posla osim ovih.

Pa bavi se onda svojim poslovima umesto što me vučeš za jezik...

Odgledaj Titanik, D...  xcheers

Pa dobro, ko je još upućen u tu vašu priču? Pitaću njega/nju?

Svi glavni igrači, većinom iz Dukeland United-a...

Ja zaista nemam pojma o čemu pričate... Budi određeniji, molim te? Ili da batalimo sve, ali onda nije fer da upadate sa takvim postovima...


Jel možemo da nastavimo sa komentarima?:)

Bolje da nastavimo :) Zaista ne znam kako mi se desilo da mi ostatak komentara "ispari" iz doc-umenta, izneo sam sumnju, ali svakako ću se potruditi da ih ponovo napišem... ipak, to neće biti prvi utisak nakon čitanja, nego kontaminiran prethodno iznešenim komentarima drugih učesnika... jebga, mia culpa. Evo se sav stidim.

1. Let

2. Koralni grad

I u ovoj priči prva rečenica je poučna

Da požurim, dok mi je pevalica još cela. :mrgreen:  Moji glasovi su raspodeljeni ovako:


3 poena - Bol koju neće spoznati. Pročitala sam je sada ponovo i opet mi se isto sviđa. Samo zbog jednog komentara mi se učinilo da sada znam ko je autor, ako sam u pravu na glavu će mi se popeti. Dakle, prezent nikako ne volim, ali je ovo jedna od retkih u kojoj mi to ne da nije zasmetalo već i fino leglo. Pričajte vi šta hoćete, ali ovo je fino napisano, nema viškova, učestalo prebacivanje glagola na kraj rečenice mi ovde radi radnju i čini mi se da je skoro sve na svom mestu. Ono što nije, nije ni vredno pomena. Premišljanje našeg junaka mi je potpuno dočaralo atmosferu i nekavo ludilo u kojem se nalazi. Ili je tajna u tome što volim unutrašnje razgovaranje. :lol:


2 poena - O prirodi riba. Ako šta ne volim to je da ostanem ravnodušna. Ova priča me je poremetila, toliko mračna da mi se smuči, ali vešto napisana. Kornjačon - ne znam šta je u ovom imenu nekima zasmetalo, mene je kupilo. Kod prve dve rečenice mi nešto škripi, mogle bi biti malo lepše, ostalo mi je uglavnom ok. Volim kad mi pisac naslika sliku koju sama nacrtam. Ovde je taj slučaj.


2 poena - Fosil. Ispravite me ako grešim, ali zar u ilovači ima vode? Ova priča fino teče, rečenice su uglavnom lepe i slikovite. Moram priznati ne kao u prethodnoj, ali su dobre. Rekla bih i da je ideja bolja od realizacije, ali verujem da bi se doradom došlo do mnogo lepe priče.


1 poen - Dugine zmije. Za ovu sam odlučila više zbog ideje. Pisanje mi se nije dopalo, imamo malo rogobatnih rečenica, malo prepričavanja i nepotrebnih objašnjavanja.
Ovo je samo manji izbor onoga što mi se nije dopalo: "Čula je topot kopita, kreštanje ptica, lavež pasa, uznemireni zov slonova, bezumno i besciljno zujanje insekata". Kakvo je to besciljno zujanje insekata? Ili "Džinovska lopta, sačinjena od svetlosti i zvuka, probila se na površinu i lebdela nad vazdušnim strujama. Nije posedovala inteligenciju, samo instinkte." Ovo neću ni da komentarišem. Itd itd.

I po 1 poen kojima u tajnom glasanju nisam dala glas:
Let - samo zbog ideje. Na rečenicama treba debelo poraditi. Ima viškova, npr. "Na njihovom nebu nije letelo ništa slično, ako je išta letelo", nepotrebno.

Dispozicija duše - ovo je užas jedan prljavo napisano, skakanje sa roda na rod sam doživela kao namerno, ali ne i uspešno. Odabrala sam je samo zbog atmosfere koju sam osetila. E da, i priča je jako posvađana sa zarezima.

Ne znam otkud mi ove frljoke u tekstu. :oops: Gle! Očle.

Nešto i o pričama koje su mi privukle pažnju na drugi način:


Garba Kamagen - Baš se potrudila i pročitala je nekoliko puta. Veoma vešto napisano, vidi se da postoji sistem po kojem je pisan. Spinolorik me je kupio. Na momente sam se osećala kao da čitam pesmu u rimi, da sad ne bude zabune šta sam htela reći, ima ritma, ima atmosfere. No, teško je upratiti ovako napisano više od pola cele priče. Da je ona barem deo nečeg većeg sve bi bilo drugačije. Pevalica i dalje peva, tralalalala la! :mrgreen:


Legenda o zaštitniku - ili što bi Stipan rekao "zaštitaru". :lol:  Ovu priču sam najbolje zapamtila. Izvinjavam se unapred i autoru i onima koji su glasali za ovu priču, ali ja sam šokirana brojem glasova. Ovo je jako loše napisano, zavrtelo mi se u glavi od ponavljanja reči "metalna kugla", "drvena kugla", kao u onoj zezalici kako igrati tenis na net-u "sad pogledaj levo, sad pogledaj desno. Aman, pa zar to nije moglo lepše?! Takođe, u čitavoj priči nisam osetila ništa ni prema jednoj vrsti, kugle pa kugle, nigde karaktera da uvidim, nikako da se saživim. I oko čega su se one to tukle?


Neophodno zagrevanje - Ok, dijalozi teku, čak su i simpatični, ali ovo nije priča. Više mi je na nivou dužeg vica.


E da, umalo da zaboravim na sunđere. Koralni grad je mogla biti skroz simpa pričica. Ideja o narodu sunđera je baš lepa, ali sve ostalo ne. I ovde kao i kod Zaštitnika, sunđeri ovo, sunđeri ono, pa onda jopet. Rečenice bi morale biti lepše, a imamo i nekih nelogičnosti, kao npr. "Vetar je kidao žbunje slabašnog korenja, dizao sitno kamenje i kovitlao ih o stene." Valjda udara o stene ili tako nešto, koliko znam kovitla se oko nečega, ako već mora i objekat da postoji.
Takođe, imamo "Dolina se tresla. Blagi potresi u zemlji probudili su neke od članova kolonije, čvrsto priljubljene za bazene i uvale." A posle nekoliko rečenica imamo iznenađenje: "Neočekivano podrhtavanje tla i izgubljeni životi dodatno su uzbudili napaćenu koloniju."
Itd itd.

Kad me već krenula ova tirada...


Imamo i priče sa zastrašujuće dugim rečenicama kao što su Odbačeni i Završni ispit. Izgubi se čovek u njima.
Šta dalje imamo? A da, po meni neuspešno nabijanje tenzije kao i upotreba izraza od kojih bi kao trebalo da se zgrozimo u Sanjao sam kako krhka ljuska puca.
I tako...


Stipane, ako te neko pita, ne da su mi tresli lanac danas nego ga i pokidali. I to na nekoliko mesta po nekoliko puta.

E moja Plut, izgleda da ja dobro prolazim samo kad si ti nabrušena.  :)

7. Dugine zmije


Ovoj priči dala sam glas samo zato što ima originalan pristup temi, u odnosu na većinu ostalih priča. Provlači su tu i tamo kontrolisana patetika, koja je, ovog puta, izbila na dobro i celoj priči dala sanjiv i autentičan prizvuk.


Osim toga, priča je kratka, ne ostavlja snažan utisak. I poenta joj je slaba.

Koji je cilj ove priče?


Svaku pouku koju iz nje mogu da izvučem, izvukla sam odavno iz mnogo jačih priča i romana. Pripovedanje je prosečnog kvaliteta. Mislim da bi bolje zvučalo iz prvog lica, jer radi se o životu jednog bića koji se drastično menja. Kako bismo osetili priču, moramo da osetimo junaka/junakinju. A ovde nam se sadržaj slika i slika i slika, a Ra-Tea je ostala samo neživotni portret na platnu...




8. Legenda o zaštitniku


Ova mi je priča u istom rangu kao i prethodna. Za nju sam takođe glasala zbog originalnog pristupa i zato što nosi fini senzibilitet psihodeličnosti potpuno sumanute borbe između kuglica...


No, ova borba nije dovoljna sama po sebi. I za ovu priču isto pitanje: šta je njen cilj? U nekoj od prvih radionica pričali smo o tome da bi svi trebalo da imaju cilj kada pišu priču (osim Steve), bilo da se on manifestuje kao poduka, pouka, poruka, emocija i slično.


Pripovedanje ne teče glatko, prelazi u prepričavanje, nasilno postavljanje scena na pozornicu. Omekšati pristup malo, dati priliku čitaocu da zamišlja i vizualizuje borbu. Dati ugao kuglica, jer ko ovde prepričava radnju? U svakoj borbi esencijalan je pogled iz perspektive onih koji se bore, jer tu leže adrenalin, osećanja, krv, strahovi i znoj...

Vidim da će neki dovršiti svoje komentare dogodine. Kakvi su iz njih će teško neko saznati istinu o pričama, a kamoli nešto korisno.

Jutro mi je nekako prijatnije za bilo kakvo pisanije od večeri, pa ću sada i da dovršim komentar.

14.Odbačeni
Ovo je priča koju sam dva puta pročitao i nijednom nije uspela da mi održi pažnju do kraja. Mali, pa mali, pa veliki, pa veliki, treći put sam počeo da je čitam samo zbog komentara, i ne vredi. Ne ide, pa ne ide. Neka mi autor oprosti.

10.Abominacija
Bubašvabe, tako mi barem deluju, a međ' njima jedna nakazna. Ide, kolje, jede, sve sa namerom da na kraju pojede i nju, pa onda dođe do nje, i pojede je. Mislim da je autoru dosta priča o monstrumima koji na kraju ne uspeju da ispune svoje namere, pa je odlučio da napiše priču o jednom koji uspeva u svojoj krvoločnosti i nakaznosti do kraja. Pozdravljam to, ali sada vidim i koliko malo smisla to ima. No Jevtropijevićka je to već rekla, a druge mane delim sa ostalima, tako da nemam šta više dodati.

13.Repić
Dopala mi se ova priča. Lepo pripoveda o ljubavnim stradanjima muškaraca, samo bez patetike. Nemam neke zamerke. Bod.


21. Glas nemih
Ovo je priča koja ima previše motiva. Autor je smislio priču koja je veća od 6Kk, pa ju je sabio i ostavio brojne stvari neuverljive. Možda se previše zadržavao na nekim mestima, pa je razvukao priču i nije ostavio prostora za originalniju završnicu. Čovek bi pomislio da će priči sa ovoliko razmišljanja protagoniste glavni adut biti karakterizacija, ali ispade da nije.

3.Dispozicija duše
Kada vidim par hiljada karaktera u jednom pasusu, istog trenutka mi se prispava. Naročito zbog toga što taj unutrašnji monolog uopšte ne mora da me zainteresuje. Do kraja ne znam da li je ona zaljubljena u svog sina ili oca, a to, u ovom slučaju, neću pripisati sopstvenoj nezainteresovanosti za taj buljuk teksta, već tome što mi autor nije isti učinio primamljivijim. To ne znači da je formatiranje jedino što me je odbilo od ove priče. Misli protagonistkinje me ne vode nigde, drže me u mestu i prepričavaju šta se dogodilo pre. I onda otac (ili Otac) shvati, bolje od nje, šta ona sama želi, reši situaciju, a ja se zapitam koja je bila svrha onog buljuka teksta.

19.Visibabe u sopstvenom dunstu
Jako zabavna priča, ali mene, nažalost, ovakav stil pomalo guši. Volim lepršave rečenice, ali kada je čitav tekst takav, lako gubim radnju, gubim likove, pa nisam siguran ko šta radi i šta se gde dešava. Jednostavno, previše toga se dešava i priča me podseća na hiperaktivnog labradora - prelep, sjajne dlake, ali ne mož' imati mira od njega i linja se na sve strane. Ja sam ljubitelj mirnijih rasa, kratke dlake.

5.O prirodi riba
Pošto mi se čini da je za ovu priču autor rekao da bi želeo suvisle komentare, ja ću biti kratak i nebitan. Mračna atmosfera me uvukla i držala, pomalo nejasno do kraja, ali ipak dva boda.

15.Sanjao sam kako krhka ljuska puca
Čini mi se da ovde nije bilo potrebe za dvostrukim uglom. Sve je moglo biti rečeno i iz jednog. Ugao predatora mi je čisto akcioni i ne govori ništa što nisam mogao da zamislim sam. Deluje kao da je ubačen samo radi popunjavanja broja karaktera. Ono što je rečeno iz ugla drugog lika, po meni jedinog bitnog, nedovoljno mi je. Želeo bih više.

16.Zvezda, senka, drvo i stena
Svideo mi se dijalog u ovoj priči. Ima zabavnih momenata, ali mi na kraju nije ostavila neki bitan utisak. Sama radnja je jednostavna, produženi vic koji pokazuje koliko je naše postojanje sitno i nebitno i kako lako možemo da nestanemo dok raspravljamo o nebitnim stvarima. Ne uspevam izvući ništa više od ove priče, verovatno i ne nudi više.


Nadam se da nikoga nisam uvredio, žalim što nisam u stanju da podrobnije analiziram priče (moguće i da jesam ali ne želim ići u dubinu koju ću teško argumentovati). Sve u svemu, meni je ovo bio prijatan krug za čitanje.

   U vezi sa najkontroverznijom pričom iz kruga ,,Garba Kamagen'' setio sam se dobre formule da se piše nepoznatim jezikom a da ipak bude razumljivo.
Um najpre obrati pažnju na prvo i poslednje slovo a prostor za eksperimente trebao bi biti srednji deo svake reči.


Jtsee li zalni?

Zaavljhuujći nobniečoj mćoi ljdksuog mgzoa, pemra irtažsiavnjima zansntevknia sa Cmbargeida, njie vžano kjoim su roedsljdoem npisnaa slvoa u rčijei, jdieno je btino da se pvro i zdanje sovlo nlaaze na sovm msjrwu. Otasla solva mgou btii u ptponuom nerdeu i bez ozibra na ovu oloknost, tkest mžeote čtiati bez pobrelma. Ovo je zobg tgoa što ljduksi mzoak ne čtia savko svloo pnaooosb, već rčijei pmrraota kao cjelniu.
Oavj preoćemaj je šljiavo nzaavn tmiijklopiega. Zjučućčuđae, zar ne? A uevjik ste mliilsi da je pavrpois vžaan...
Met Dejvis

U jeziku ,,Garbe'' na početku je sve zamagljeno a bistrina dolazi kasnije. Idealno bi bilo kada bi ta bistrina s kraja ujedno bila i rešenje formule za čitanje napisanog s početka.

U ovom primeru slova nisu dovoljno temeljito pomešana. Sad bih napravio programče koje bolje meša slova, samo kad me ne bi mrzelo.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi658.photobucket.com%2Falbums%2Fuu310%2Fsvracak%2F12%2Fradionicadecembar2011.jpg&hash=18a5cbe5f2b0b2e1979c8796dd8a5e62c62590f0)

Zahvaljujemo, konačno neko i ovo da odradi.

Kad je skidanje maski?
Da vidimo koje je Plutonkino čedo.

Kad god vidim Plut setim se jedne od mojih omiljenih igračaka.
Imao sam 2 Plutona. Većeg, koji osta muško, a manjeg i simpatičnijeg kog smo radi razlike zvali Plutonka.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.dragoart.com%2Ftuts%2Fpics%2F5%2F6948%2Fhow-to-draw-baby-pluto-tutorial-drawing.jpg&hash=6cb7d071c465ea92b1c6b940bf0223b942b9002c)

Sve u svemu indirektno hoću da ti kažem da si u ovom glasanju ispala  :roll: qya.  8)

Hvala i od mene. Garba tek dvanaesta... čedo moje neshvaćeno.

Da se nadovežem na ovu priču o komentarima jer se osećam malko prozvanom. Meni se čini da Vimen nije izdvojio moj komentar što je bio posebno laskav  :roll:  nego zato što sam vrlo konkretno navela šta mi smeta i zbog čega. Odnosno, podudara nam se koncept kritike - da na radionici poput ove kritika treba da vodi ka poboljšanju teksta uopšte, a ne samo pojedinačne priče.

Mislim da je valjda do sada svima postalo jasno da su komentari znatno važniji od glasanja i onda ne treba da se ljutimo kad neko pomene da bi bilo dobro da komentari ne budu u stilu ovo mi se baš sviđa/ovo mi se baš ne sviđa. (Dobro, Vimen je to možda uradio malo oštrije, ali bože moj.) Međutim, detaljno komentarisanje zahteva određen trud i pažljivo čitanje, a čini mi se da je mnogim komentatorima do sada dojadilo da "za nagradu" gnevni autori skaču u odbranu svojih remek-dela kao da im se gura prst u oko, i prenose stvar na lični nivo. To ume da dovede do odrađivanja komentara kao od bede, naročito negativnih.

Oh Loni... kako umeš vrlo suptilno ženi da skreneš pažnju na sebe. (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fcosgan.de%2Fimages%2Fmidi%2Fliebe%2Ff035.gif&hash=744b9c90c0cb411529f03ff92f062041c082a00d)

Sve što je rečeno ispred smajlija je šala.
Iza ovog smajlija nema; tek to je zbilja.

A mogli bi se otkriti i autori priča. Ja npr. uopšte nemam predstavu ko je autor priče kojoj sam dao tri poena, Glas nemih.
Što se tiče komentara, trudim se da ispoštujem sve, jasno mi je da mi komentar često sklizne u ono što nije od koristi pogotovo kada je više priča, izgubim malo energije da baš sve detaljno komentarišem. Ali opet, zaista ništa lično tu nema. Na kraju ne može se ni očekivati od svih nas ekstra analiza. Kada bi to umeo, primenio bi prvo prilikom pisanja svoje priče zar ne ?  :)

Ja sam 3 poenta dao priči ,,Doba vatre'', a pošto je jedina ijekavička priča
bio sam ubeđen da je Anomanderova.
Kad sam video da je i on glasao za nju shvatih da ovde ima još Bosanaca,
kao i onih koji vešto zavaraju trag.

Doba vatre mislim da je pisao neko iz Hrvatske, ne iz Bosne.
No, videćemo uskoro , valjda.

Dobrodošli drugovi na našu malu maskaradu.
Pozivnice imate. Najbolje je to u gradu.
Šampanjac otvorite. Otkačimo se do daske.
I da se GOLI  :roll: skinemo ostaće nam naše maske.

by Ceca/Marina Tucaković  :evil:

Hajde sad Jevtro prebroj koliko je bilo učesnika u ovom krugu, a zatim proveri koliko je učesnika komentarisalo priče.

Ovo par ljudi koji imaju dobru volju da komentarišu nećeš ohrabriti prebacivanjem zbog manjka truda i nepažljivog čitanja.

Koj' moj očekujete od nas, pa nismo svi rođeni kao kritičari.
Na dobrom ste putu da me ubedite da nikad više i ne dajem mišljenje o pričama, kada su toliko površna i bezvredna.

I ajd' sad se opet svi ostrvite na mene, pa da mi malo pukne film...

Stipane, odakle ti to da sam ja ikome prebacila "manjak truda i nepažljivo čitanje", a posebno tebi, i kad sam se ja na tebe ostrvljivala? Hajde, pročitaj opet šta sam napisala umesto da se ti ostrvljuješ na mene.

Nije bitno da l su kritike površne, to je viša sila.
Bitan je trud da se ispoštuju priče analizom.

Makar i onakvom koju je stavlja Mac.

Ma

Quote from: Jevtropijevićka on 15-12-2011, 13:18:57
Hajde, pročitaj opet šta sam napisala umesto da se ti ostrvljuješ na mene.

Izvini, nisu mi nešto sve koze na broju ovih dana. Uzmi kao da ništa i nisam rekao.

E moj Stipane, nisu ni meni pa ne grizem ljude. A još mi i lanac iskidali. Evo hoće i danas.

Quote from: scallop on 15-12-2011, 09:25:09
Vidim da će neki dovršiti svoje komentare dogodine. Kakvi su iz njih će teško neko saznati istinu o pričama, a kamoli nešto korisno.

Jel vi ovo meni? :)

I tebi. Ali, pogledaj dokle je Hrundi stigao. Do 2.

Evo, evo, hitam. Ali što da hitam kada iz njih ljudi ionako neće saznati ništa korisno?  :mrgreen:

Pa da ih smaraš, pobogu D.

Quote from: D. on 15-12-2011, 14:28:03
Evo, evo, hitam. Ali što da hitam kada iz njih ljudi ionako neće saznati ništa korisno?

Pa ja sam saznao. Kao i iz svih ostalih komentara. Sa posebnim naglaskom na "SVIH OSTALIH".

Ma ni scallop se nije pretrgao od komentarisanja... Izgleda da je ustao na levo peraje.  :mrgreen:

Da si na mom mestu ustala bi na osam pipaka.

Nekako mi je nepravolinijski da komentarišem ono što ne prepoznam. Ispalo je da Vera Santo ima priču, a meni bila prilično neujednačena iako je pamtim po jako dobrim pričama. Ne prepoznam Džeka, a on napisao vrlo dobru priču, refleksivna, do jaja. Ustvari, dopala mi se. Onda, opet sam glasao za Hrundija. Sećaš se kad smo komentarisali onu Stevinu, skoro suvislu priču, kad je imao onog crvenog kanarinca, šta li, kao na japanskim slikama gde je ta crvena tačka na skoro bezbojnoj slici, jedino važna. Ovaj mi uvalio da se navatam na ptičje govno. Baksuz sam i to ti je. Ne znam šta si ti napisala, ne znam gde je ovoga puta Plut plutala... Ono nekoliko basni nije ni trebalo komentarisati. O mojoj priči da i ne govorimo. Kao da pišem za nemušte. Da nije bilo nekih komentara, ja završih na poslednjem mestu. :mrgreen:

Tjah, nije izgovor znam, i mnogo mi šteti takav pristup, ali ja, u poslednje vreme, pišem samo da bih učestvovala. Čak ni broj karaktera ne iskorišćavam do kraja... Ostali su me prepoznali. A i vi ste mi dali bod...

Vaše priče uvek balansiraju na granici između atmosfere i sadržaja. Ovog puta malo se nagnula na stranu atmosfere. Neko je i primetio da je sumorna. Atmosfera je genijalna, ali šta vredi kada otima od sadržaja? Zapravo, ja sam to i napisala: toj priči ne vidim svrhu postojanja bez zadatka, i u tome joj leži glavna mana. Sadržaj je vezan za zadatak, a to je tanka nit za vezivanje...  No, kako sam sklona impresijama i osećanjima u pričama, meni ni to ne smeta. Priča mi je zaokružena. Ali mislim da je drugima zato zasmetala... Pa vidite da je najviše priča ovde ima pravolinijski tok i jednostavan jezik?

9. Završni ispit


Nekako nemam strpljenja za priče koje počinju iz pozicije sveznajućeg pripovedača. Ona je najlakši izbor da se radnja nacrta i primerenija je romanu, nego kratkoj priči.


Kratka priča je specifična, ona nema vremena da se aka sa mnogo likova, da prebacuje fokus pripovedanja, da luta i vodi čitaoca na sve strane; a kada se odabere ovakva pozicija pripovedača, lako se iz fokusa izgubi junak i njegove misli i osećanja.


Ni ova priča nije izbegla tu zamku. Na kraju se iz fokusa na treće lice prebacujemo na pilota i tu se gubi svaka nada da ću ikada sažaljevati dečaka. Ali tek kada se završila sa fokusim na grulfa? Majčice mila...


Ovih nekoliko poslednjih priča u nizu imaju isti problem. Veoma je bitno da priča ima cilj pripovedanja, inače nagrada za čitanje nije adekvatna ni zadovoljavajuća. Ja ga ni ovde ne vidim. To prebacivanje iz ugla na ugao moglo je i da prođe, da je autor/ka vešta/a u pripovedanju, ali se dečak ovde prečesto pominje, a priča ima jednostavan, ravan i pravolinijski ton da je samo smorila...


A promašila je i zadatak.






10. Abominacija


Da krenemo od naslova i akcenta priče: ovaj izraz mi se ne sviđa pre svega jer je tuđinski, ružan i odskače od jezika ostatka priče. A jezik ostatka priče je jednostavan i čitljiv. Sa previše kliše prideva, doduše (krvavo crveni mesec itd.). Radnja je pravolinijska, jednostavna, vodi čitaoca poznatim putevima do kraja. Na sreću, ovde je izabrano prvo lice, za razliku od prethodnih nekoliko priča, što vadi stvar, ali samo dotle dok se ne pomenu nožice, čeljusti i onomatopeja (ovde ubaciti vimenov komentar na istu stvar).


Ova priča ima nešto jači kraj od prethodnih nekoliko, tim pre što ubistvo majke privlači više pažnje od grulfa koji odlazi na hrkanje. Ne znam da li je neko uopšte skapirao da su u pitanju bubašvabe? Ili Zemlja posle ljudi? Sa te strane priča je omašila zadatak.

Quote

Oklop sličan mom, samo za nijansu svetliji, telo dva puta manje od mog i naravno razlika zbog koje me je odbacila. Zubi. Niko ih nije imao sem mene. Stotinu očiju zabadalo je svoj oštar pogled u njih, iščekivajući događaj koji je napetost u zraku činio opipljivim. Samo jedan znak i krenuće napad. Brojnost je bio njihov adut, njihova jačina, iako nisu mogli da me povrede ni blizu onome koliko sam ja mogao njih. Prišao sam bliže a oni su me okružili, čineći sada krug, sprečavajući time svaku pomisao bega.

Ovaj pasus je problematičan iz više razloga. Činjenica da junak ima zube nam se natura. Zašto jednostavno, kada već opisuje razlike, nije rekao "Zubi. Ona ih nema". Ovo je odličan način da se inteligentno ukaže da ih on ima, a da ih svi ostali, ne samo ona, nemaju.


Stotinu očiju je množina. Dakle, može da se radi samo o pogledima.


Da li iščekivanje ili događaj pojačava napetost? Rekla bih iščekivanje, jer događaj se još nije desio. No autor je izabrao pogrešnu mogućnost.


I, na kraju, jedna nedoslednost i nelogičnost: zašto je majka odustala od odbrane? Zašto se prepustila smrti? I ako nije htela da ubije sina, sa toliko saveznika mogla je da ga zarobi živog?


Osim blagog viška u vidu zamenica i predloga (što se vidi i u ovom pasusu), jezik je dosta pročišćen i jednostavan za čitanje. Sasvim ok priča za nekoga, za mene je previše jednostavna i nezahtevna. 

 :shock:  Moju priču nisi komentarisala. Zapravo, čini mi se da je niko nije komentarisao. Ni čitao. Ni našao kvalitete. Ni nedostatke. Ni da govori o Zemlji posle ljudi. Ni da ima priču. Ni likove. Ni zaplet, rasplet i poentu. Moja priča postoji da bi se zaključilo da ne postoji.

Nije O prirodi riba? Onda su visibabe? Stići ćemo i do njih. Meni su se veoma dopale...

I meni. Glasao sam za njih. :mrgreen:

Uzgred, glasao sam i za "O prirodi riba". I naglasio da srednji deo, o Kornjačonu, nije dobar. :mrgreen:

O prirodi riba je vimen, koliko sam ja skontala...

@scallop

Vi ste mnogo teški kada se probudite mrzovoljni.  :mrgreen:


Ma ne merkam ja ko je za koga glasao... Neko vas je lepo iskopirao sa tim ribama.  :lol:  Ako ispadne da niste ni poslali priču, smatraću da ste kvarni.  :lol:

Jel vidite kolike komentare pišem? Treba mi po pola sata za dve priče jer obe čitam ponovo... I posle ste nezadovoljni. :)

Izvinjavam se na uopštenom komentarisanju – pitanje nedostatka vremena.

Utisak mi je da bih malo koju od ovih priča svrstala u SF. Ono što su, vidim, i drugi zamerili – prečesto su junaci Veliki ili Mali, a mi imamo toliko reči koje bi isto opisale, čak i snažnije (krupan, grdan, ogroman, sitan...) Dalje, u mnogim pričama je ustrojstvo toliko ljudsko, da nije bitno jesu li to dabrovi, sunđeri ili bića nepoznatog porekla - osećaj je kao da čitam o porodici Petra Petrovića (i komšiluku). Koriste se izrazi kao što su – raj ili mantra – teško shvatljivo u društvu koje ne poznaje našu civilizaciju.

Nekoliko priča mi se izdvojilo: Fosil; Dugine zmije; ZSD i stena; Doba vatre, pa i Bol koju neću spoznati (mada mi je za ekavicu i srpski čudno što je – ta bol, a ne – taj bol). No, krenuću od Gabre...
Prvo, pomislila sam – Evo opet Steve sa Povratkom bagre (lični doživljaj prevoda). Zasmetao mi je koktel naših, engleskih i cincarskih reči: Num ne daut neg praud da bid mentatsveta. Ali – da je bilo zabavno za čitanje – jeste. Što je dalje odmicala priča, to je autoru ponestajalo snage, pa je postajala razumljivija. Zasigurno bi bilo više poena da je bilo umora od samog početka (neke iscrpljujuće vežbe pre starta pisanja, možda?) Nisam glasala, ali ne bih dala 3 boda (možda ni 2, kad se samo setim Kvočke :) Ma dala bih 2.)
Zvezda, senka, drvo i stena: Baš sam se oraspoložila. Čak i ono: Senko, nisi drug – sasvim je u funkciji ograničenog lika. Dopao mi se i kraj, kao da kaže – ma nosite se svi u PM (ne mislim na perpetuum mobile).
Doba vatre ima puno nežnosti i vrlo mi je prijalo čitanje. Kada bi se sredila, mogla bi da bude odlična priča.
Dugine zmije su, rekla bih, najmaštovitija priča ovog kruga.
Bol – potpuna suprotnost onim ogoljenim duhovima. Moglo je štošta da se izbaci i da postane bolja, verovatno i puno da se doda – pa da bude još bolja (samo ne znam šta).

Nisam glasala, jer nisam stigla sve priče da pročitam na vreme. Ovo je samo utisak, ali na osnovu svih pročitanih priča.

Igleda da je Garba Skalopovo čedo.

To je ona priča za koji se ispostavilo da je biser.
A mi, u strahu da ne ispadnemo kao podanici koji se dive carevom novom ruhu,
ispasmo svinje.
Grok!

Lepo kažem da je to moralni pobednik.

11. Garba kamagen


Ako sam dobro shvatila ovo je Jevtropijevićka?


Na prvi pogled se vidi da ju je pisala pismena i vešta osoba. Prelaz između jezika je suptilan i veoma lep, inteligentan, ali spor. Njena mističnost izdvaja je od ostatka kruga. No, već sam objasnila zašto za nju nisam glasala. Ovakve priče imaju tanku granicu između genijalnosti i totalne gluposti. Granica nije napuštena, ali odaje taj utisak lelujanja na istoj, te odmah gubi sve čitaoce koji nemaju poverenja u pisca, strpljenja ili prosto čitalačke kondicije. Zato je prošla loše.

Da sam glasala za nju, morala bih da redefinišem kriterijum glasanja, a to mi se nije radilo. Uostalom, postojala je mogućnost da Steva opet serenda.


A kada smo kod serendanja:



12. Fosil


Jel ovo opet Hrundi? Imao je sreće što je ovog puta zaličio na Stevu, zato sam priči dala tri boda. Da li se to Hrundi poboljšava, izbacuje pretencioznost, ubacuje dobar humor? Još malo pa će mi staromodan izraz dosaditi i više neću glasati. Lični savet Hrundiju - čuvaj se za naredne priče, nemoj sve da trošiš odmah i sad. Smorićeš stilom i ljudi će potražiti osveženje.


Stipan da nauči o melodičnosti iz ove priče:

QuoteJa nemam usta. Ali mogu da govorim. Moje su reči tek struganje ivera pod munjom, šuštaj lišća i sazrevanje proleća.

Ovde, zapravo, hvata odnos drveta i ptice, koji je vrcav, simpatičan i vedar. Iako se tenzija diže sve vreme, kraj je razočaravajući, kao ubačen da bi priča pojačala elemente fantastike...


Inače, da je samo do ovog pasus primera, za ovu priču ne bih ni glasala, ali je serendanje na kraju neodoljivo.

QuoteNemam ja ruku. Ali umem da napipam i nebesa i zemlju. Glagoljam o svemu samo kroz dodir. I o meni samom zna se kroz stomake i sečiva, hladovinu i pentranje. Pipam. Ali slutim, praznina je prevelika. U zemlji, koja hrani me, više ničega nema, ni ostataka kostiju onih koji živeše ni delanija njihovih i tvorevina. Zbilja je čudno vreme, mreškam se. Kad eto, pade ptica. Ona jednokrila, što serenda okolo. I reče: ,,Zaseni me, o ti! Stižu!"

Ovaj pasus folira ispunjenje zadatka i to na nelogičan i neobjašnjen način. I uopšte, mnogo šta, kao što je nedostatak čvrstog zapleta ili pravog raspleta, ovde je zamaskirano odnosnom između drveta i ptice, sećanjima drveta i serendanjem.  :mrgreen:


Tri poena za dirljivost odnosa, doduše.

Nemoj tako. dobra je to priča. Već sam napomenuo da u njoj ima nešto sa japanskih slika. Važan je taj detaljčić koji, bilo da je slika, bilo tekst, vraća poverenje u delo. Realistična, uverljiva fraza, je bitna stavka u umetnosti. Lakše poverujemo kad se dogodi nešto u šta ne želimo da sumnjamo.

Ma serendanje je to koje je duhovito...:)

Ti si u totalnom haosu. Jevtropijevićka je najobimnije komentarisala priču "Garba kamagen".

Jesam. Oprostite. Bar se koncentrišem na komentarisanje...  :lol:

Izvini. Koncentriši se ti na komentarisanje, a ja ću sad da pitam šta se dogodilo sa Miloshem. Pitao bi ja i za Hrundijeve napore da prevaziđe drugu priču i nastavi sa komentarima, makar i bez opširnih uputstava kako biti koncizan. O tome govorimo više od pola godine i ne ide nam. "Koji", "kao", a posebno nepotrebni pridevi nam se stalno pletu pod noge. Da li znate da sa find/replace obavezno proverim te karakteristične omaške. I, uvek su na broju.


Često zameramo na količini prideva. Jeste to muka živa, čini nam se da tako podižemo poetiku žanra, da ne pominjem literaturu uopšte, ali su pridevi, u višku, uvek prisutni. Preko granice pristojnosti. Sinoć sam počeo da čitam jedan novi roman našeg pisca fantastike, koji ih je napisao i objavio, zajedno sa svekolikom palp literaturom, preko 150 komada. Opet to njegovo pripovedanja vuče kao sumanuto, ali prvi put posmatram i koliko troši prideva. Ma, taj je prvak sveta! Upotrebljava i one koji ne postoje, ali radnja fura bezglavo napred. Odvratno je kako nas vreme menja čak i u čitanju. Treba me satrti koliko sam zakeralo. Ali, ne upotrebljavam previše priveda, majke mi. Možete da proverite. Kod mene ih ima tek da ne zaboravimo da postoje. :mrgreen:

A kada smo već kod serendanja, da opičim malo i po O prirodi riba. Sve sam se uzdržavala, ali sad me Hrundi inspirisao.


Ova priča ne poštuje čitaoce jer nema druge svrhe postojanja osim zadovoljenja spisalačkog nagona svog tvorca. Ona je nesumnjivo lepo ispisana, od mene je, samo zbog zanata, dobila dva boda, ali je otuđena.


I kada prođe neko vreme od njenog čitanja, radnja se zaboravlja. To joj je glavna mana. Oba pisca (Hrundi i vimen) uvereni u svoje nesumnjive veštine, često zanemaruju čvrst zaplet, već grade slike oko sitnih događaja i karaktera. To nije nužno loše, ponekad daje sjajne rezultate, ali se uglavnom svodi na samodovoljnost. Na primer: čemu srednji deo o Kornjačonu? Šta je njegov cilj, osim da zaseni igrom rečima?


Priča ima ravan i melanholičan ton. Uspavljuje. Nema klimaksa, nema padova. Samo ravna linija. Kao uspavanka.


Jel ovo namerno?

QuoteNjihova hladna sjajna tela i tupa lica bez osmeha. Njihova čista sjajna krljušt

Valjda postoji i drugi opis za tela i krljušti osim "sjajna"?

Quote

Kornjačon je silazio u svoje mračno skrovište i sedao za svoj kameni sto. Potom je uzimao veliki crni koral i zabijao ga u svoje čelo. Tanki crni mlaz krvi bi se rastočio u vodi kao dim u vazduhu. Pored sebe je uvek imao tri malena pomoćnika koji su umeli da čitaju zvezde. Oni su mu govorili na koju stranu da napravi rez.,,Rez. ,,Najmlađi Kornjačonov pomoćnik je mrzeo rezove. Okean bi posle njih postajao tih i smeten, stanovnici bi se ušuškavali u toplinu i sigurnost svojih jazbina, vodeni svet bi postajao prazan i nem. Na celom Dnu nije bilo ničega što je moglo da uznemiri hladnu dušu ribastog pomoćnika kao tišina i mir i bahatost oklopnog kralja.

Ovaj pasus primer je nepostojanja svrhe postojanja.  :mrgreen:  Osim što se određena zamenica ponavlja u beskraj... Kao da je svaka rečenica pisana zasebno, pa ne postoji uvid u celinu. A tu su i neki pridevi i imenice koji obično, u kliše modu pripovedanja, i idu u paru.


Šta ovo znači?

QuoteNajmlađi pomoćnik je promenio poruku zvezda

Quote
U sebi je čuvala biće bez krljušti.
Ružičasto. Crvene krvi. Ne može.
Lako nas je ugledati dok se vraćamo.

Nije ovo naročito upečatljiv ni originalan kraj. I postoji samo da opravda ostatak priče, koji se sve vreme vrti oko starčeve pohotljivosti i junakovih rana.


Neka mi autor/ka oprosti, ovde sam se grohotom nasmejala. Čisto serendanje.  :lol:

Quote

Iz ponora nad skršenom planinom grozni urlik je strahom ispunio praznine moje percepcije.

Dakle, koliko shvatam, zaplet se svodi na putovanje bića sličnih ribama. Kornjačon ima veze sa njima utoliko što je on uzrok njihovog bekstva/migracija? Na kraju, reklo bi se da ribolika bića pobeđuju, tim pre što nose biće bez krljušti, da živi na kopnu i izbegava mračni okean.


Ali...


Veoma je slaba veza između središnjeg dela i prvog i trećeg. Ovde pisac piše za sebe, mrmlja sebi u bradu, a mi ostali moramo da se napregnemo da bismo ga čuli:

Quote,,Nije mogao da se smiri. Plan do kog je došao bio je nepogrešiv. Jedna zapostavljena zvezda. Samo jedna i ceo sklop se menja. Rogovi postaju bodeži, a krici crni kao slepilo. Najmlađi pomoćnik je promenio poruku zvezda. Kornjačon je zario koral u čelo. I pravo preko očiju. Koral je postao besnilo, a krici crni kao slepilo."

Hoćemo li mi ostali ikada saznati o tom planu, ili je plan van naših skromnih mogućnosti poimanja?




Eto, ne zavara nas uvek lepota priče, iako ova učesnica gotovo uvek više glasa za zanat, jer smatra da radionica tome služi, nego za sadržaj. A kada se malo pogleda sadržaj, često ispada da ga nema. Ili je labav. Ili je tu da opravda prisustvo autora i začudnih prideva, samostalnih i promišljenih rečenica, ali neuvezanih u celinu, koja se, na kraju, jedino i računa.

Sad mi se čini da je ovo ipak moja priča. Osim dela o Kornjačonu. Odričem ga se. Sledeći put ćemo neki veći autoritet da turimo. Kao Cevkana, na primer.

Eto. Inspirisana sam sada.  :?:

Quote from: scallop on 15-12-2011, 16:43:17
Sledeći put ćemo neki veći autoritet da turimo. Kao Cevkana, na primer.

hihihihihi  :-D

   Jednu od najvećih nepravdi nosi slab plasman priče ,,Odbačeni''.

Priča o delovima mesa izumrle inteligentne vrste koja opstaju sama i zadržavaju inteligenciju
polazi od fakta da svaka naša ćelija nosi kompletnu informaciju o nama (osim polnih ćelija).
Kao ideja je zaista najoriginalnija.

taman sam hteo da objavim imena autora, ali odoh da sačekam još malo.

Čekaš da konačno pogodi?

Ma možda ja foliram da ne znam, ko bi to znao... Ponekad foliram i sebe. Čisto da iznenadim druge.  :lol:

Sačekaj još malčice, sad ću ja da probam da skuckam nekoliko komentara u jednom postu...

Mnogo dobro to radiš. Čisto mi dođe da pojedem topa. 8)


Evo ga i ovaj! :-P

Nekoliko puta već sam krenuo da nešto napišem, ali onda pročitam neke od tuđih komentara i onda mi se sve učini toliko razuđenim u smislu kako ko posmatra šta je bitno u pisanju, pa odustanem, a vreme samo prolazi i priče blede...

Meni je zanimljivo ne primer kako je ko shvatio ovaj zadatak, odnosno kako to meni deluje na osnovu priča, i rekao bih da sam tu u manjini, pošto je meni bilo najbitnije da neko makar pokuša da prodre u tok misli (ili dela) nečeg neljudskog, tuđinskog, a da to opet ne isklizne u neku apstrakciju već da postoji i neka sveza sa ljudskim koja ipak nije na prvu loptu. I čini mi se da je malo ko ovo uopšte i pokušao. Zato sam u ovom krugu pri čitanju svesno odlučio da u drugi plan potisnem to koliko je neko vešt sa rečima i ume da se igra dok piše, i sve te "šarmantne" priče koje su meni bile nalik na Diznijeve odnsono Piksarove crtaće (koje inače volim) sam redom eliminisao a neke od njih sa naporom i dočitao pošto mi je sve vreme u glavi bilo to na šta bi ova tema trebalo da se odnosi. Evo komentara na neke od priča, prvo one kojima sam dao bodove.

"Doba vatre" je za mene odličan primer za priču čiji je protagonista biće koje očigledno nije ljudsko a opet se pronalazi veza sa ljudskim po liniji roditeljskog instikta. Sam svet dovoljno liči na Zemlju (lično, ovaj deo zadatka sam ja smatrao manje bitnim) a da to nije nigde i napadno sugerisano i meni priča sasvim fino teče od početka do kraja; i ne bih rekao da je ovo pisao neki početnik, možda neko iskusniji koji je malko zbrzao samo pisanje pa tu ima delova koji bi se mogli još peglati.

"O prirodi riba" umalo da ne dobije ništa ali na kraju dadoh dva boda na atmosferu. Drugi su već naveli šta im je tu smetalo a ja mogu da im se pridružim s tim što su mi slike bile dovoljno žive i upečatljive (a ujedno i u temi, iako na mišiće) pa da to prevagne; za neku temeljniju analizu šta bi moglo da se popravi na nivou pojedinih rečenica morao bih ponovo da pročitam priču (što važi i za ostale).

"Abominacija" ovde je donekle presudilo i to što ja volim ovakve priče gde je glavni junak negativac za koga možemo da navijamo, koji je takav u dobroj meri ne svojom voljom. To što se sve dešava među bubašvabama meni je bilo još zabavnije. E sad, ova priča je ispričana jednim prilično jasnim i jednostavnim jezikom i to joj je sa jedne strane plus a sa druge u problem što dolazi do nekih nepotrebnih ponavljanja i pojašnjavanja onog što je već jasno, tako da je priča efektnija kao celina nego li na nivou detalja. I mislim da je ovaj naslov dobar i da je ovde bolja strana reč obzirom na to da za junake ima tuđine, Zlotvor bi bilo potpuno mašenje poente, a Izrod bi bio prikladniji za neku drugu, ljudskiju priču.

"Legenda o zaštitniku" Bod za koncept, pre svega. Sama izvedba nije neka, ali na njoj se može još raditi. Drvene kugle i metalne kugle sam ja doživeo kao dva kolektivna lika i mislim da je autor trebalo to još više da naglasi, ali da ih ne učini previše ljudskim, da, znam da to nije lako postići na ovom konkretnom primeru, ali vredi pokušati.

"Neophodno zagrevanje" Jedini vic koji je od mene dobio bod zato što 1) je kratak 2) usputno se trudi da donekle ispuni zadatak i 3) ne pravi se da je nešto mnogo više od vica.

"Dugine zmije" Za ovu sam se odlučio u poslednjem momentu a presudio je koncept priče gde se izlaže jedan princip, koji je više nego poznat, smešten u jedno novo, drugačije okruženje; prvo smo upoznati sa jednom neljudskom ali očigledno inteligentnom vrstom sa kojom je moguće minimalno se identifikovati, samo da bi usledio obrt uvođenjem druge vrste koja nije neljudska samo za nas čitaoce već i za prvobitnog junaka ove priča, meni je to sjajno rešenje. Što se same realizaije tiče pamtim da jesam zapinjao na par mesta, ali ne mogu sad konkretno da ukažem gde.

To je to, po sećanju, a u sledećem postu još malčice o nekim drugim pričama i još malo uopšteno...

Sad još malo o nekim pričama koje sam razmatrao za bodove...

"Fosil" je priča za koju sam procenio da će se visoko plasirati, dobro je tehnički napisana, ima ritam, autor ume sa rečima, ima i centralnog junaka, ali i neke za mene iritantne viškove koji se ne mogu tek tako izbaciti pošto su sastavni deo priče, ta preterana ljudskost koja bi možda mogla biti simpatična da je ostavljena na samo par reči koje se tu i tamo provuku ali ovako ja sam krenuo da zamišljam one Entove iz Gospodara i samo sam čekao da drvo prohoda, a tu je i ptica koja remeti fokus i iritira... Ali da ne tupim dalje, pošto to što je meni smetalo je verovatno razlog što su neki ovu priču visoko vrednovali...

"Garba Kamagen" Jevtropijevićka je već rekla šta joj je smetalo, a ja se slažem, s tim što ja nisam bio baš toliko dobre volje da ostavim po strani sav taj mazohizam koji se očekuje od čitaoca. Deluje mi da je autor znao šta radi, ali je komunikativnost nedovoljna, plašio sam se da će biti više ovakvih apstraktnih priča, ali na kraju smo dobili samo dve, ovu koja me je podsetila na novije Bakićevo pisanje i jednu lošu o kojoj nemam šta da kažem ("Dispozicija duše").

"Smrt ne dolazi rekom" Za ovu niti jednog trenutka nisam hteo da glasam, ali izdvajam je ovde pošto ova priča ima jedan (ne i jedini) problem koji se može baš lako rešiti. Neki su pominjali da im je kraj deluje nekako nedovršeno, besciljno, kao da priča tad treba da počne... Rekao bih da je ovde u pitanju neuspešni pokušaj obrta, pri čemu taj obrt i da je bio uspešan nije ne znam kako genijalan, ali kada je spojlovan u naslovu priče onda nije ni čudo što sama priča deluje besciljno. Dakle, ma koliko neki naslovi sami po sebi zvuče dobro (kao ovaj), ipak bi ih valjalo posmatrati u kontekstu priče, a ovaj joj samo smeta.

"Sanjao sam kako krhka ljuska puca" Plus za dve perspektive koje se smenjuju, a minus za ponavljanje (za moj ukus preterano bombastičnog) naslova u samoj priči.

Razumem potpuno što su nekima "Visibabe", "Duhovi", "Zvezde..." i slične pošalice bile zabavne, ali ja sam to doživeo kao neozbiljno shvatanje zadatka, ma koliko da pojedini autori tu pokazuju da imaju izvesnog talenta za pripovedanje.

Meni je zanimljivo što su skoro svi zamerili mojoj priči nešto što uopšte nije rezultat lenjosti autora već je u pitanju jedan vrlo smišljeni potez, koncentrisao sam se na to da verno dočaram neljudsku perspektivu i da to ima neku poentu, a potpuno sam svesno gurnuo u stranu lepotu pripovedanja, pa i lakoću čitanja (doduše, u ovom slučaju je Plut dala jednu zamerku koju ću razmotriti); koliko vidim iz komentara jedini je Loni tu priču doživeo na onaj način kako sam ja to zamislio (moguće i Jevtropijevićka), i rekao bih da je sad jasno o kojoj je priči reč.  :wink:

Eto toliko od mene.

Мени и даље није јасно о којој причи је реч...него, ај да ја бацим још који свесно несувисли коментар пре него што се објаве имена аутора...даклем, идем по сећању, немам времена ни живаца да читам и трећи пут...

Корални град - идеја са сунђерима је добра, мада без неке мистичности, већ на самом почетку се каже која је врста у питању...сама изведба је праволинијска и без динамике, ја нпр. нисам извалио разлику између вође и учитеља...и зашто је уопште тај клинац изабран на крају за вођу пута или шта већ?

Диспозиција душе - оооооооо, боже...мени убедљиво најнапорнија и незанимљивија прича у кругу...не могу да смогнем снаге на било какав осврт.

Бол који нећу спознати - без обзира колико ми се кокошасти стил допао у тој причи, у овој и другим сличнима је уморио...и ова прича ме је уморила и без тога...зачудо, и после другог читања и временског отклона, ову причу, која ми и није лоша, најмање памтим.

Дугине змије - занимљиво, добар крај...али помало досадњикаво у пич...:)

Легенда о заштитнику - ок, ја сам се конектовао са овом причом јер сам се као мали у недостатку играчака и уз вишак маште често играо са свакојаким предметима (алат, лишће, перје итд)...али...шта су кугле уопште? јесу ли живе, да ли су свесне, управља ли неко њима, неко је морао заврнути те завртње....и шта? Испаде да дрвене су као неки плод као неке биљке? А зашто ће дрвенима гас ако су већ...дрвене? Добра идеја са, како сам схватио, магнетом...али да би се дошло до тога потребан је напор.

Завршни испит - баш не знам шта бих рекао...није ме ни прстом такла...и као што су сви приметили није требало почињати са очигледно људским одредницама...

Quote from: D. on 15-12-2011, 15:47:05
A kada smo kod serendanja:

Quote from: D. on 15-12-2011, 15:47:05
Stipan da nauči o melodičnosti iz ove priče:

Eeee Midoto... pa zar tako?

Ух...још шест... :)

Гарба Камагаден - остајем при изјави датој на записник од...пре неки дан. :)

Фосил - добар је Фосил....на прво читање нисам уопште сконтао да се ради о дрвету...једнокрила птица ми је један од готивнијих ликова ове радионице...ипак, из неког разлога предност сам дао другим причама.

Одбачени - овде је атмосфера више гадна него мрачна...симпатичан крај....ипак је нисам сконтао, ако ћемо право...

Сањао сам како крхка љуска пуца - њах....факинг презент ми је овде најмање одговарао...и наравно као што су сви приметили, опет Велики...крај неубедљив скроз....а како је ово Земља? :)

Смрт не долази реком - ужасан ред речи у реченици и збрзан крај...није довољно објашњено ко, како и зашто? Недостатак карактера?

Глас немих - из неког разлога ме је подсетила на Ларушове златнике....занимљива поставка, лепо написано, али ипак....јбг.

То је то....непомињем да сам оба пута приче читао онако успутно док сам радио још једно шест ствари истовремено...мада, не би било неког напретка у коментарима и да није тако. Можда је стварно паметно писати коментар одмах по читању приче...јебем ли га :)

Quote from: Plut on 15-12-2011, 19:06:46
Eeee Midoto... pa zar tako?

Nisam uspela da se organizujem, čak je i san skresan na pola. Sledi odbrambeni napad:
znam neke koji treba da glancaju svoje priče, a puštaju da se na njima nahvata prašina :)

Dajte imena, da večeras sa Džekom u kafani u miru ogovaram autore  :)

Plećkuše.

Evo za koga sam ja glasao:

10 — Abominacija - 3 – ova priča mi se najviše svidela zbog čistog doživljaja i dinamike čitanja – brzo hvata, ne ispaljuje jeftine trikove o praznini taštine, već zaršava filmski-nasilno, baš kako je postavljena. Voleo bih da vidim priče iste osobe o drugim temama sa sličnom količinom nasilja.

09 —  Завршни испит –  2 – ovo mi ima tipičan oldschool šmek naučne fantastike. Nekako blago i mirno, pomalo tužno. Svidelo mi se, iako je istovremeno i nekako dečije naivno.

17 —  Doba vatre - 2 – lagano prenesene veoma grandiozne slike, postavljene u jako privlačan i sasvim drugačiji svet.

03 — Dispozicija duše - 1 – malo post-ljudske (ili šta već) ljubavi i metafizičkih razmišljanja. Skapirao sam = 0, ali stil mi je zadržao pažnju.

02 — Koralni grad - 1 – od svih priča kojima sam dao bodove, ova mi je stajala na najtanjim nogama, ali sam glasao za nju zato što se neko potrudio da dočara svet bića koja su drastično drugačija od svega ''kao'' ljudskog.

15 —  Sanjao sam kako krhka ljuska puca - 1 – očigledno ove lovina-lovac duple perspektive pale kod mene. Zabavila me je priča, iako mi uber-poetizacija nije toliko lega. Lik ''lovine'' mi je bio vrlo upečatljiv.

Quote from: Midoto on 15-12-2011, 19:47:01
Sledi odbrambeni napad:
znam neke koji treba da glancaju svoje priče, a puštaju da se na njima nahvata prašina :)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fcosgan.de%2Fimages%2Fsmilie%2Fboese%2Fa020.gif&hash=ec10017826766edeb34c1dd067f92fd144ce51a0)

I nisam mislila na tvoje neglasanje...

Увуци панџице... :mrgreen:

13. Repić


Evo kako sjajno može da se napiše priča koja uopšte nema zaplet.  :mrgreen:  Ne smeta, pripovedanje je tako vedro, viskasto i lepršavo, da drži pažnju do kraja. Tačnije, možda bi nepostojanje zapleta i smorilo, da kraj nema finu erotsku konotaciju, zavijenu u nestašnu igru, da prosto oduševljava.


Krivo mi je što je pdf verzija izmenjena u odnosu na word, pa više nije budala sa velikim b. I krivo mi je što je ova priča potpuno omašila temu i ignorisala zadatak. Svejedno, glasala sam za nju, iz nekih unutrašnjih, sasvim ličnih, dečijih razloga. Ova je osoba zadržala senzibilitet i radost deteta.


Zato neću da naklapam ništa o tehnici i grešakama, ne bih urušavala utisak koji je priča na mene ostavila. Tek ako me autor/ka fino zamoli. :)


Osim ovoga:

Quote

Postoji li ovde makar jedan vrh do kojeg se ne moraš probijati kroz visoke motke i upleteno šiblje?

Ne, ne, ne! Nikako infinitiv! Oh, kako svojom grubošću narušava melodičnost priče... Ima još par takvih primera.  :(






14. Odbačeni




Ova priča me nijednim delom nije zainteresovala. Pročitala sam je, a kao da nisam. Ništa me tu ne zanima. Ni ko je junak, ni šta mu se dešava, ni kako se završava. Znam i zašto.

Quote
Amorfna grudva mesa puzala je niz glatki, vreli kamen. Zraci koji su nežno milovali Malog, spržili bi insekta dovoljno nemarnog da izviri iz neke rupe, Mali je opipavao stazu i poput mrvica koje se bacaju ispred umesto iza sebe, ,,pričao" je o tome šta ,,vidi", čekajući da se njegove misli upletu u nečije tuđe. Mali je ponovo sanjao loše stvari. Još uvek je o tim snovima razmi-
šljao — iako to nije voleo da radi — prosto kao o ,,lošim stvarima". Stvorenja koja su mu se javljala u snovima nije mogao da prizove iz svojih budnih sećanja jer ih tamo nije bilo.

Ne počinjati priču stranim izrazom, koji, tako zahvalan, postoji u srpskom jeziku (bezobličan). Zrake koji su nežno milovali pripisaću trenucima ludila koji se javljaju usled osnovnoškolskih trauma.  :mrgreen:


Uopšte ne mogu da zamislim kako to izgleda kada neko "priča poput mrvica koje se bacaju ispred umesto iza sebe".


A "Mali" se toliko puta ponavlja u toku priče, da potpuno narušava ritam teksta.


Osim što smo opet dobili pogled sveznajućeg, koji sve zna i sve vidi, i crta nam sliku sa kojom ne možemo da se saživimo.


Pažljivo, pažljivo, pažljivo birati ugao pripovedanja. Cilj je (po stoti put danas, iako ima 20 priča!) da čitalac uživa, a ne da vi pisanjem izbacite šta ste hteli reći. To vaše nikoga ne zanima, ako nešto svoje ne pronađe u tome.






16. Zvezda, senka, drvo i stena


Moram da priznam da me ni ova nije zainteresovala. Pre svega zbog prve rečenice, zbog koje sam prevrnula očima:

Quote
Zvezda izroni na horizontu i oboji obzorje crvenkastom svetlošću

Opet traume iz osnovne škole?


Ja kada ne znam ili nemam vremena da pišem, a rok se približava, osmislim neku akciju, jurnjavu i dobar rasplet/pančlajn. Nikada ne pomišljam da napišem suludu konverzaciju sa malo značenja. Ova priča opet nema cilj, pa me je zato, najviše od svih iznervirala.


Ne ispunjava zadatak nijednim aspektom. Ovo je kvazi bajka, ne ozbiljna fantastika. A konverzacija između raspoređenih elemenata teče i teče i teče, u ravnom ritmu, bez smisla i plana. Tako se i završava.






Reklo bi se da mi raspoloženje u komentarima varira od doba dana.  :lol:

Još ćeš da stigneš na vreme. Navijam za tebe. E, slažem se za Repić. Retka je prilika da oblak padne na zemlju, a da pre toga ne postane kiša. Osim kad ga ufleka vulkanski pepeo. xflowy

Quote from: D. on 15-12-2011, 21:39:44
Ova priča opet nema cilj, pa me je zato, najviše od svih iznervirala.

Koliko je tebe u stvari priča ovog puta iznerviralo? I kako, uopšteno uzevši, tvoji živci stoje posle decembarske kataklizme? 

 xremyb

To bubučikanje ne rešava ama ništa, oštrokonđo jedna!

A šta treba da se rešava? :)

Ајде, ти мала Матовићева, настави са коментарима и не причај много! :)

Samo da prijavim kako mi je od 'više sile' najstrože zabranjeno da komentarišem dve priče. Najstrože i pred kastraciju. A baš bih se zabavio, šmrc i dur dur...
Kako ne želim da mi se privatni delovi proteraju kroz osmica šajbu sve do bezličnosti, a pride sumnjam da posedujem išta mesinga u kuglicama, odo da razlivam piktije i smerno ćutim.

Мислио сам да ти не подлежеш притисцима, кад оно.... :mrgreen:

17. Doba vatre


Oh, ta, ta, ta... Tani. Ima potencijala da bude dirljiva i potresna, ali nije. Zašto? Zato što ne mogu da oprostim rečenice sledećeg tipa:

QuoteTani je ispred sebe vidjela dolinu koja se širila sve do slijedećeg brda prekrivenog zlatnim krljuštima umirućeg lišća

Ispred sebe je višak. Jasno je da ne može da vidi iza sebe. Osim što su "zlatni" i "umirući" kliše pridevi za lišće u jesen, u metaforičkom smislu predstavljaju i pleonazam, jer zlatno lišće (tj. žuto) sinonim je za "umrlo".

QuoteBila je gladna i umorna, ali prije svega gladna

Ovo je rogobatna rečenica. Bila je gladna i umorna. Bila je umorna, ali više gladna. Bila je gladna i pomalo umorna. Zašto je autor/ka birao/la da dva puta pomene glad, ostaje mi nejasno. Ali ostaje mi i žao.


Ni ova priča nema cilj. Trudna životinja luta, muči se, kasni. Nadolazi iznenadna pomoć iz holivudskih filmova i Tani se spasava. Kraj. Niti nema ljudi, niti ima Zemlje.


No, ja imam čudnovatu privrženost prema hrvatskom jeziku, te mi je ova priča nosila specifičnu atmosferu Sirijusa i hrvatskih izdanja romana koje sam nekada čitala, i zato sam veoma zahvalna.




18. Smrt ne dolazi rekom




Mogli bismo u jednom krugu da zabranimo/kažnjavamo prepričavanje? Ili bi neko strpljiviji i stručniji od mene pojasnio razliku između prepričavanja i pripovedanja?

QuoteKratko je uzdahnuo i koristeći rep pridigao se na ivicu ležaja. Stalno neki problemi, nije moglo ni 10 zima da prođe, a da se ne desi nešto oko čega je trebalo lupati glavu. Zavideo je ocu; dok je taj vodio naselje sve je proteklo u miru i veselju. Deda se već dosta namučio dok je našao dobro mesto na reci, organizovao ostale, izborio se sa svim nevoljama i osnovao naseobinu. Tek kad je sve sredio mogao je mirno da umre i ostavi sinu da nastavi gde je stao — tek kad je i sin...

I tako je bar 10 zima sažeto/prepričano u kratki pasus, da se uštedi vreme, broj karaktera i drugih nagoveštaja?  :mrgreen:


Tu su neki muškarci, članovi Veća, očevi i dede, vođe, testosteroni i ostali mačo elementi. Nisam ja pažljiva publika za ovo, osim ako nije sjajno napisana (kao ona Hrundijeva testosteronska i junačka o pilotu).

19. Visibabe u sopstvenom dunstu


E, ako ovo nije Stevina, onda mu neko jako dobro imitira vrstu ludila.  :mrgreen:


Ja sam čudno privržena njegovim pričama, pa je ova dobila... hm, dva ili jedan bod. U svakom slučaju je kod mene visoko plasirana, zbog najuvrnutije ideje ikad na ovoj radionici.


Pomalo sprdnja sa temom (ja opraštam, za razliku od Miloša), ali ozbiljno i vešto napisana. E, sad, ako ovo nije Steva, kojem je sve apsolutno oprošteno, jer je on genije spisateljskog impresionizma, onda sugestija piscu: prvi deo je previše autističan i zgusnut. Napraviti malo propuha za čitaoce željne lagodne literature...  :mrgreen:




Završavam kasnije (postujem da ne propadne post).  :-D

Hajde, Bobane, otvori autore, da D. zakasni. Hrundi se ionako smorio posle dve priče.

Molim vas, fudbal je fizički najzahtevniji sport, jer u sebi sublimira gotovo sve atletske osobine - odraz, skočnost, startnost, brzinu, snagu, stabilnost, izdržljivost...; gimnastičke sposobnosti koje dolaze do izražaja prilikom voleja, pojedinih udaraca glavom...; i verovali ili ne inteligenciju. Zato i kažu da je fudbal kao umetnost, a ja im verujem. Priča "Let" je fudbaler. Tehnički neobučen, nije savladao osnove igre: prijem lopte, pas igru, centaršut, klizeći start itd. Kako onda da ja takvom fudbaleru govorim o višim, taktičkim segmentima igre: igri bez lopte, presingu, postavljanju ofsajd zamki itd? Mislim da je pisac shvatio moju simboličnu poruku i kada svog fudbalera obuči u tehnici, lako ćemo progovoriti koju o taktici. Na sreću, priča "Let" nije Bajro Župić ili Ilija Najdoski, tako da za nju ima nade.

Slično je i sa drugom pričom, "Koralni grad". Ko još gleda vremensku prognozu sa uživanjem? To se gleda samo da bi se znalo da li sutra da se ponese kišobran. Ali kada bi se prognozerka malo razgolitila, gledanost bi porasla i čak i oni koje je u početku interesovala samo meteorologija, shvatili bi da su svakakva iznenađenja moguća i da je put od mestimično oblačnog vremena do delimične erekcije veoma kratak. Dragi pišče, shvatate moju asocijaciju na vašu priču i šta joj nedostaje?

Ovo sam morao zbog dobacivanja iz mase. Uostalom, nigde ne žurimo, a ja sam već napomenuo da nemam mnogo slobodnog vremena.

3. Dispozicija duše

Ja izbegavam reči "patetika", "pretenciozno", a takođe ne brojim prideve. Kao patetično se može okarakterisati sve, ali bukvalno sve čega se čovek prihvati da radi, obzirom da smo "svi mi mrtvi, samo čekamo svoj red"; a bilo bi zanimljivo šta o patetici misli neko ko umire od raka i šta bi rekao nama koji olako upotrevaljavmo tu reč. Uostalom ima li šta patetičnije od stalne potrebe da se ne bude patetičan? A pretencioznost? Pesimista bi rekao: šta, ustao si iz kreveta? Nije li to bezobrazno, ludo hrabro, takoreći pretenciozno? Srećom, mi nismo pesimisti.

Ova priča boluje od neke vrste autofokusa, i predstavlja jednu beskrajnu nit nagomilanih osećanja i misli, kojima se ne zna uzrok. A čitalac, gledalac, slušaoc, ne želi suženu, već veliku sliku, takoreći defokusiranu. U ljudskoj prirodi je da postavlja osnovna pitanja - kako, zašto, ko, kome, čemu itd. Da li pisac postavivši ovakva pitanja koja se odnose na ovu priču, može sebi da da smislen odgovor? Možda pisac misli da je ovo osećajna priča, ali nije. Ona je samo - ravna. Ironija ili sarkazam dobro razbijaju monotoniju, nekoliko sarkastičnih rečenica ubačenih u ovu priču dalo bi sasvim drugi utisak. Političar koji se služi frazama nije zanimljiv, ali ako obeća 1000 evra akcija, on već postaje simpatičan gladnom i naivnom narodu. Pisac mora da nauči da vara pomalo.   

Deder, autore. Ovde već zagara. A i čuje se.
Ah da, četvrtak je, krka se u Scallopovom gablec servisu. Sad odo da pajkim. Piktije su na sigurnom, ne da se brinete.

Pajki, nemoj samo sutra kad se probudiš da se vataš za konopče... :mrgreen:

Mora neko i telad na pašu da otera. A nesme se u komšijsku deteljinu, oće tiba da prozviždi. Znači, kanapče nije opcionalno.

Ajde Bobane, daj autore, pobeće nam sva stoka. I živina.

evo, sad ću...

Ček da iskomentarišem još dve priče?

20. Duhovi golaći




Eh, ova pričica zamalo da dobije bodove. Kraj je, kao što rekoh, sjajan! Šteta što je prepričan.

Quote

Mužjak je ne pušta ni metar od sebe. Jedine artikulisane misli su mu:
Popuniti rupicu u mesu ... Brrr.
Popu... u u u u uuuu!
Ma popuniti rupičak... Ičak... Pičak!

E, ovo je prva priča koja počinje iz pozicije sveznajućeg pripovedača, a da me nije iznervirala. Veliko dostignuće, svaka čast! Što se ostatka tiče, predugo traje taj uvod, filozofiranje oko materije i tela. Sad bi Meho rekao: nije popunjavanje rupička sve od seksa, štaviše i duhovi golaći mogu da se kresnu i tako... Simpatična i prizemljena.


Tu i tamo ima viškova ovog tipa:

QuoteSigurno znaš da planeta, ispod dedosfere, na kojoj obitavamo mi, spiriti raznih vrsta, ima i materijalnu ravan?

E, Skepsana, Skepsana...




21. Glas nemih


Na ovu priču nisam se primila jer je introspekcija jako teška za pisanje, a ovo je introspekcija i nije uspela. Sve je opisano, ne - nacrtano, iz prvog lica. Ma nije ni to problem, nego to što sam se, kada sam je čitala, osećala kao da je neko seo pored mene u busu i smara me pitanjima i svojom životnom pričom.


Jednostavno ton je ravan, rečenice se nižu bez ritma. Pročitati Repić za ovakvu vrstu pripovedanja...

Ups, Milosh je pisao Odbačenog? Jebiga, nisam se primila...

Бејах у праву за Ломија.  :mrgreen:

Uh, bog te, sjebao sam Veroniku Santo u komentarima!
Ako ona ovo uopšte čita, ja se izvinjavam i povlačim sve što sam rekao o njenoj priči.  :oops:
Hrundislavu čestitam.   xcheers

Quote from: scallop on 13-12-2011, 13:53:23

Mnogo mi teško padaju na stomak komentari priče koju sam stavio na prvo mesto. Mogao bih da je branim letnji dan do podne. Svaki element posebno. A finale je postcivilizacijska bahanalija, slavljenje ljubavi i seksa kao konačni dokaz da i najduhovniji među nama čeznu samo za još jednim trenutkom u kome su bili tako banalno materijalni.

Moram da dodam: šteta što ne važi i obrnuto - da i najbanalnije materijalni teže bar za nekim trenutkom duhovnosti. Tih stotinak kengura (ako se dobro sećam), nema ni jednu drugu misao sem - popuniti rupicu. Čak više nisu ni bitna ona dva glavna lika -  oni su samo deo sasvim bezlične grupe koja identično razmišlja (možda sam mogla da upotrebim neki drugi termin).

Bilo bi zanimljivo znati i - kog lika se najjasnije sećamo, posle pročitanih priča. Meni se Tani, pitoma čuvarka svoje zajednice, najdublje urezala u pamćenje. Kako bi ovo bio dobar početak romana.

Od likova, da, Tani je i meni ostala u najboljem sećanju, a od priča Garba kamagen.

Hvala svima na glasovima i komentarima, posebno ivici i Savajatu  xjap


Čestitke Hrundiju  xcheers


Miljan me je u ovom krugu pozitivno iznenadio :)

Jest, slihterušo - Ivici i Savajatu...

A ja? Gde sam tu ja?! A?!

Zanimljiv krug.
Zahvalio bih se svima na komentarima. Prijatno sam iznenađen prijemom priče i plasmanom, očekivao sam u vrh glave deseto-jedanesto mesto, a potajno sam se pribojavao i začelja  :).
Za mene je najpozitivnije iznenađenje u ovom krugu Sinlen, i mislim da mu je ova priča veliki pomak.

Iznenadio sam te time što nisam dao glasove tvojoj priči!?  :evil:

Samo ti zafrkavaj, imaš još 16 dana  xfrog


Stipane, tebi se i lično zahvalim, nemoj tako  xrotaeye

Moram malo, čisto da ne kvarim reputaciju.   :lol:

Odradih i tablicu za uspomenuu

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi135.photobucket.com%2Falbums%2Fq125%2FLoni011%2Fdectabela.png&hash=5d478a24ac513b03317707570e24c52976d087f8)

E da, Sinlen je baš iznenađenje, ali bogami je i Zo za klasu odskočila u odnosu na svoje prethodne radioničarske priče.

Ovaj put mi Sinlen ispade srodna duša :)

Izvinjavam se što prekidam ovaj niz zahvaljivanja onima koji su vam dali bodove (podsetila bih ovde, doduše, da je ovo radionica i da su učesnici u nekoj vrsti moralne obaveze da glasaju, a posebno da komentarišu, te nema potrebe da im zahvaljujete) i pitala bih vimena da li je zadovoljan komentarom na svoju priču u kome su istaknuti samo negativni aspekti? :)

Cilj radionice je učenje i napredak u pisanju, a ne glasanje samo za sebe.
Ipak, ako smo ustanovili neka, makar i neformalna pravila, trebalo bi da ih se pridržavamo.
Čini mi se da nisu svi autori priča glasali u javnom glasanju, ne razumem zbog čega.

Pardon, u prošloj tabeli napisao sam Viman umesto Vimen.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi135.photobucket.com%2Falbums%2Fq125%2FLoni011%2Fdectabela-1.png&hash=a8d1f398969db53c5f9a2b3f267fbbdbaed99368)

Ali ako ćemo već čuvati ove šarene tabele od sad,
lepo bi bilo da svako od vas ima priče na svom blogu uz nik sa ovog foruma pa da
zainteresovani mogu lako da nađu svaku priču.

Čestitke Hrundiju!

ZAHVALJUJEM SE...
- Skalopu, Hrundiju  i Macu. Za mene je bio veliki uspeh da mi je priča čak kod trojice ispala favorit,
a kod Anomandera na drugom mestu.

Nijedna žensko mojim duhovima nije dalo nijedan poen,
a Yevtropijevićka i Plut su je čak odredile kao storiju s lošim humorom.

Zapravo njena namera i nije bila da bude humoristična već realistična.
Ma na kom nivou bio neki duh, ulogovan u telo kengura - mužjaka,
posle hiljadu godina neseksa, pred kenguricom ispred sebe, zaista neće biti u stanju da misli
ni na šta drugo sem na popunjavanju njene rupice u mesu i da bira druge termine osim ,,pičak, ičak''.

Mnogi su zamerili rečenicu ,,Viđu modnog detalja na tooorbi''.
I ja sam se mislio da li da je izbacim.
Niej reč o tome da je Skepsana nekad bila crnogorksa dizelašica, pa je podsvesno zapamtila tu frazu.

Govor tih duhova u stvari je telepatski, a narator ih samo prevodi
na onaj jezik koji je najpribližniji našoj percepciji.
Ona je dakle izgovorila rečenicu koja je otprilike ista kao i ,,Višu modnog detalja na toorbi''.
Nije neki humor, ali likovi nisu ni zamišljeni kao nadprosečni da bi se od njih očekivao dobar humor kao i oklevanje da se ne bace na seks
posle materijalizacije u životinju.

Što se tiče zamerki na termin ,,spirit'' koristio sam ga jer je previše termine ,,duh'' i ,,duša'' beskrajno ponavljati.
Treći izraz bio je neophodan.
Termin ,,blagdan'' nije srpski, ali ako ste u prvoj rečenici stavili ,,praznik'' u sledećoj morate potegnuti za ,,blagdanom'' da bi se izbeglo ponavljanje.

Što se mog žiriranja tiče, izgleda da sam se ogrešio o garbu Kamagena, ali šta je tu je.
Novim članovima radionice koji nisu dobro prošli prepuručujem da se ne predaju i da nastave. Ja sam prošli (prvi put) bio pri dnu,
da bih za jedan mesec skočio do prve polovine.

Eto, sada je tabela i na Krstarici - na mom blogu.  :)

Uznemirava me broj članova koji akcenat stavljaju na bodove i plasman... I još novima poručuju da je to bitnije od pisanja i komentarisanja? Možemo li da osvestimo takmičarske porive, jer su jedino tako konstruktivni, ili ću pokrenuti ozbiljnu inicijativu ukidanja glasanja?

Quote from: Stipan on 16-12-2011, 11:26:56
E da, Sinlen je baš iznenađenje, ali bogami je i Zo za klasu odskočila u odnosu na svoje prethodne radioničarske priče.

Sinlen je iznenađenje jer je 80% svojih poena dobio u javnom glasanju od vas Vojvođana, dakle, legao vam je na neki način.

Khm... pa nije baš svim Vojvođanima.

Nisam siguran da je pravi trenutak za bilo koji moj komentar, tako da ću samo da se izvinim Loniju što njegov likovni izraz neću sačuvati. Loni, jesi li primetio da ti je bolje na Radionici? Ja sam tvoju priču odmah video kao radio-dramu, imena Skepsana i Zanesta su savršeno odabrana, prevlačenje od prosečnih koji "bolje prođu" čak i kad pređu na viši nivo, do onih "savršenih" koji najebu upravo zato što to jesu, je bez zamerke, a bahantsko u nama je i vrhunac priče i vrsna poenta. Napiši tu radio dramu opušteno i sigurno će stići do emitovanja. Ne brini što su te dame izbegle, da su likovi bili Zanesta i Skepso, sa obrnutom poentom, potajno bi im se svidelo. Zameni samo kengure, tu si bio brzoplet. Bonobo šimpanze bi bile pravi izbor.

Kako to mislite "dame"? Pa meni se priča dopala, ali nisam dala bodove pa sam ostala nezapažena...  :roll:

Quote from: scallop on 16-12-2011, 13:20:00
Nisam siguran da je pravi trenutak za bilo koji moj komentar....

A ja baš htela da pitam - zašto Garba? Čak mi se činilo da bi za naslov odgovaralo nešto što nagoveštava da je u pitanju tvorac evolutivnih promena, nekakav menjalac. Mislim - retko imam priliku da pitam - zašto, te da se nadam odgovoru.

Menjam pristup, ne bih li ikako došla do odgovora :)

1. Stvarno je bagra u pitanju - i to ona koja će ispuzati na kopno;
2. Treba da asocira na - Barba, a DNK može da bude i neko znanje; :)
3. Nešto treće;
4. Kombinacije prva tri.
?

Kao što ja nisam najvažniji, nisi ni ti najvažnija. Bitni su trendovi. Loni je, verovatno, primetio da nema nijedan "ženski" bod. Tako sam i ja primetio da je jako malo ljudi pročitalo moju priču. Čak i tamo gde sam dobio najbolju ocenu imam i najveću primedbu, da ne pominjem Stevu, njegov komentar ocene moje priče uopšte nisam razumeo. A to je jedina priča koja do poslednjeg uslova zadovoljava zadatak. Da li ima tešku priču? Nema. To je obična CSI forenzička priča. Jezik nerazumljiv? Pa, jezik posthumanih civilizacija bi, nekako, morao da bude nerazumljiv. Mada sam se potrudio da do kraja prevedem u potpuno razumljiv jezik. Koliko TV serijala sadrži veći broj nepoznatih odrednica? Svaki iole ambiciozan. Midoto čak misli da sam se "umorio", Za ime sveta, mogao sam ja tako od početka do kraja. Pokazao sam da je priprema važna i turio u priču bar osam bića koja egzistiraju u Deep Sea Life. Likovi su potpuno definisani, Plut je čak ukačila da je Spinolorik detektiv kome idu na nerve nazivi nekih suviše sličnih biča. Najviše me čudi Stipan kome sam negde u vreme izbora teme za ovaj krug savetovao da napiše priču "Anatomija grbavog kita" i gde da pronađe informacije. Tema je bila savršena i originalna i žao mi je bilo da je bacim. Ima li neko primedbe na stil? Nadam se da nema. Jedino što stoji je da nije preterano komunikativna. Ali, kome je to veća primedba? Meni ili onima koji nemaju nerava da čitaju? Zato me brinu trendovi na Radionici. Nekako je linija manjeg otpora važnija, a njome se ne odlazi daleko.

Slažem se za liniju manjeg otpora. Takođe, bitna je razlika između vaše zabrinutosti o čitanju i nečije zabrinutosti za bodove.

Ovo je vaša najautističnija priča dosad. Zahteva jako mnogo, a ti zahtevi nisu u proporciji sa nagradom na kraju. Čitaoci ne žele da kapiraju i da rešavaju puzle, već da se zabave i saznaju, prožive i dožive.

Jezik u priči nije melodičan ni milozvučan, krut je i ne vuče na čitanje. Još kada mora da se dešifruje...? Zadali ste zagonetku za rešavanje, malo ste nas mučili i na kraju ste je sami rešili. Niste nam ni zadovoljstvo rešavanja ostavili...

Kako Boban zada zadatak, tako se i rešava. Upozorio sam da je antiantropomorfizam težak ako se želi doslednost. Koja priča u ovom krugu potpuno poštuje zadatak? Ne bih želeo sasvim da se složim sa Macom. Ako nategnem, naći ću vezu svake priče, ali, priznaj, neke od tih veza su sasvim banalne. Hajde, nađite mi priču koja zadovoljava zadatak više od moje. Ustvari, ja sam jedini tikvan koji se trudi da zadovolji teme. Kao da ja treba da se disciplinijem, a ne svi ostali.

Svako se trudi kako zna i ume. Ko promaši temu, često se javno komentariše i primećuje. Ima i banalnih, naravno.

Ne znam šta vam je sad. Napisali ste priču za ljude slične sebi. Ova radionica ima raznovrsnu publiku. Da li i na vas utiče plasman? Poludeću od tih bodova...


Btw, u mojoj priči reč "Čiksulub" nešto znači. Ko se dosetio i potražio. Ona je veza sa Zemljom. Ali ko se toga dosetio? Niko. I ja za to optužujem samo sebe, nikako čitaoce...

Briga me za plasman. To je nizak udarac. Verovao sam da je povod za moje učešće na radionici jasan. Moja priča na radionici je uvek kontrolni uzorak i ništa više. Pa, ko se zabrine, zabrine, a ko se ne zabrine, široka mu livada. Cilj ove radionice je da se bude bolji, a ne standardan ili prihvatljiv. Znam da ovo što sad pišem nije prijatno, ali već sam izjavio da više neću biti prijatan.


Čitali smo Herberta, ako te to zanima.

Quote from: scallop on 16-12-2011, 13:49:20
Najviše me čudi Stipan kome sam negde u vreme izbora teme za ovaj krug savetovao da napiše priču "Anatomija grbavog kita" i gde da pronađe informacije.

Scallope, Stipan je skontao da tvoja priča prevazilazi njegove kapacitete.
Ako malo pažljivije pogledaš moj komentar u njemu stoji: "Ne mogu da sudim o ovome."
Mogu li jasnije reći da je priča iznad mojih merila? Ili da ne smatram sebe merodavnim da sudim jačima od sebe?

Evo ja! Moja priča zadovoljava sve kriterijume, al' kad ovde to niko ne vidi. :mrgreen: Svi traže nešto spektakularno. xrotaeye xrofl

Ali dobro, šalu na stranu, svi smo različiti. Mnogi kako čitaju tako i pišu. Neki ne čitaju, neki pišu kako bi voleli da čitaju. Senzibiliteti su nam drugačiji, umna aktivnost i mogućnosti još više. Takođe, i očekivanja nam se razlikuju, kao i namera našeg obitavanja ovde.
Niti svi mogu ispuniti naša očekivanja niti mi možemo svačija. Doduše, koliko je ljudi na svetu za koje ne želim išta da mi ispune, znam da su osećanja obostrana i fala bogu na tome.

Stoji:

19. Garba kamagen
Ovde jedino mogu da kažem - blesavo.
Eksperiment, čak i prilično uspeo, ali nije u mom fazonu.
Ne mogu da sudim o ovome.

Jesam li ikada napisao za tvoju priču da je blesava?

Da je znao da je vaša, sigurno ne bi to napisao...

Nisam čitao priče već nekoliko konkursa, malo sam i svraćao na ovaj topik, ali ovi što su ispred Veronike Santo, na neviđeno, odma' po turu pića za kafanu...


Bobane, možeš li da mi šibneš na privatni mejl sve priče sa svih konkursa?

dobro, bre, radmilo, nemoj da napadaš ljude što ne vole tvoju priču, posebno ovakvu.
Ja nisam imao strpljenja da je čitam, dakle, samo je za mali krug mazohista.
kao urednik uvek bih je objavio i neka buduće generacije sude o njoj.

Mićo, da li ti ikada čitaš privatne poruke ovde?

Pa zar opet ispočetka? Mnogo je već razgovora bilo oko komentara na priče.
NISAM znao koja je čija priča. NISAM tendenciozno neke stavljao na vrh ili dno liste.
NISAM za Scallopovu priču rekao da je blesava, nego za priču "Garba kamagen" nepoznatog autora.

Ako je neko opravdanje za priču Vere Ivosić Santo sam rekao da je početnička i stavio sam je na poslednje mesto.
Toliko o mojim komentarima i mom ukusu!

Ujedno, ovoga puta definitivno - ovo su bili i moji poslednji komentari.
Nisam sposoban da učinim to kako valja - biće mi bolje da to nikada više ne radim.

Ne napadajte me zbog toga što nisam prepoznao nečiju priču ili nečije iskustvo.
Ja sam loš čitalac, možda i loš pisac, ali pokušavam da se uklopim u ono što se ovde zahteva.

Jbg.

Zato i postoji ova faza komentarisanja. Da ne znamo ko je šta napisao. Zato je delikatnija. Tera nas da razmislimo šta svaka pojedina priča sadrži. Kad čitamo strane knjige ne poznajemo nijednog pisca. I kako sudimo o knjigama? Dopada nam se, ne dopada nam se. Usput se zamislimo zašto knjige koje nam se ne dopaduju budu objavljene. Ili, pokušamo da pronađemo nešto što smo propustili. Na ovoj radionici ima dosta priča koje su otaljavanje. Da li osetimo otaljavanje? Recimo, više nas je ukazalo Vimenu da je srednji deo njegove priče prilično "nasilno" uterivanje u temu. Da li to treba nešto da znači Vimenu. Svakako. Dobar stil pisanja ne garantuje i dobro priču. Tako treba čitati svaku priču. Da sami naučimo nešto, da neko nauči nešto iz dobijenih komentara. Zar je to teško razumeti?


Bobane, ne trabunjaj. Ti si taj koji im nikada ništa nije savetovao, osim ukazivanja na sopstvenu veličinu. Ja bar pokušavam da im premestim fokus.

Ponekad pomislim da je jedini razlog Stipanovog učešća u celom ovom cirkusu neka potisnuta crta mazohizma u njegovoj ličnosti.

Taj zaključak si izveo iz razloga što si čestitao Hrundiju "bodovnu" pobedu!?  :evil:

Quote from: Stipan on 16-12-2011, 15:12:16
Ako je neko opravdanje za priču Vere Ivosić Santo sam rekao da je početnička i stavio sam je na poslednje mesto.
Toliko o mojim komentarima i mom ukusu!

Doba vatre jeste (isključivo idejno!) slaba priča. Zahvaljujem autorki na učestvovanju i interesovanju, ali priča pada na zapletu. Mala Tani se muči, dolazi prica i spasava je. I? Šta je tu priča? Kako ona ispunjava zadatak? Lepo je napisana, teče, ima emociju (na koju se nisam primila, jer nije od moje vrste).

Scallopova, zbilja, ispunjava zadatak. Čak sam i čestitala nepoznatom autoru na genijalnosti priče. Ali ona ne pruža nikakvo zadovoljstvo u čitanju i zato je sve završeno ovako.

vimen je dovoljno mudar da ume da sasluša i razmotri sve kritike, pa na osnovu argumentacije za i protiv odluči da li da ih prihvati ili ne. to bi trebalo da deluje kao uslovni refleks, ne kao nešto na čemu treba da se radi i o čemu treba da se polemiše. no... D. i Jevtropijevićka su izabrale i označile one detalje zbog kojih me je stid što su mi promakli. moj "minutdodvanaest" način funkcionisanja ne može biti opravdanje, to ne sme da se dešava. e sad, ono na čemu skalop insistira se može pogledati i iz drugog ugla. meni se čini da je mana drugog, kornjačon dela u trećem delu, odnosno u mom neuspelom pokušaju zahvatanja drugog trećim nepočinstvom. konekcija je mogla biti bolje uspostavljena da je treći deo bio razrađeniji. možda. da je sve moglo da bude bolje napisano - nema sumnje. hvala svima na komentarima, a pogotovo ovim troma gorepomenutim. (p.s. skalopa nisam ranije pomenuo jer mi se čini da je obećao razrađenije komentare, pa sam čekao)

Mićo, da li ti ikada čitaš privatne poruke ovde?
[/size]Povremeno  :)

 Opet, žao mi je što se ne razumemo. Ja zajedno sa vama popijem neka mišljenja o tome da se na radionici loše piše. I, nije mi pravo. Jer verujem da postoji napor da se pisanje pomeri ka boljem pisanju. Dakle, ja ću uvek da odgovorim na insinuacije spolja, ali, iznutra, morate da budete na mojoj strani. Dođavola "Garba kamagen", jeste dozlaboga hermetična i traži previše, ali i vi morate od sebe da tražite više. I tu je poenta. Pola priča na ovoj radionici nije uložilo nikakav napor, a neki bodovi čine da su neki učesnici zadovoljni. Ništa vas ne sme učiniti zadovoljnim. Ja razumem one kojima je učestvovanje zabava, podrška da stvar traje. Tu, pre svega, mislim na Savajata koji doprinosi tako što vas podstiče. I to je dobro. Ali ne razumem one koji imaju potrebu da pišu, ne mrdnu se, a zadovoljni su. Ko ima fajde od poena koje ovde delimo? Niko. Hoćete li da znate kako će ići selekcija? Svi pozvani će da predlože 30 priča, a neće biti zapostavljen niko čija je priča privukla pažnju bar jednog predlagača. Mislim da svako imati bar jednu pravu priču. Biće dorađivanja jer Boban očekuje da sve izabrane priče budu bolje. Niko neće imati više od tri priče. Po meni, Stipan već može da počne da iščitava onu priči koja je meni tako zaličila na "Čokoladu", biće sigurno na mom spisku. I, dobra vest, posle dorade neće biti ograničenja na 6Kk.

Pa mi jesmo na vašoj strani. Samo da ste malo kraće gnjavili sa nepoznatim jezikom i mišljenja sam da bi vam priča bila među prvima. To je ta mala razlika koja čini velike promene. :)

Suština i jeste u tome da vas gnjavim, a ne da budem među prvima. Koliko god ističeš da je ocenjivanje drugorazredno, u komentaru duvaš u tu tikvu.

Pa, po glasanju ste zaključili da vas nismo shvatili, ne? I po komentarima, podjednako. I ja bih po visokom plasmanu zaključila da nas niste dovoljno nagnjavili.  :lol:  I po komentarima...

Glasanje je mač sa dve oštrice.


Kako se Milosh ne javlja da opravda svoju priču? Možda i on smatra da je neshvaćen?


No, ja vas razumem i znam da je mnogi nisu iščitali do kraja. Samo ne mogu da se odlučim čija je to krivica.

Hoće li Lenaj, bar, da nam ostavi utiske o svojoj priči? Ili o radionici? :)

Quote from: scallop on 16-12-2011, 16:21:43
Ja zajedno sa vama popijem neka mišljenja o tome da se na radionici loše piše.

A zašto bismo to pili, kada izjava dolazi od jedne osobe, koja priče sa radionice retko ili uopšte ne čita?

Quote from: scallop on 16-12-2011, 16:21:43
Tu, pre svega, mislim na Savajata koji doprinosi tako što vas podstiče.

A možda dragi Savajat drugarčina jedini od svih nas nešto postigne?  :lol:  Čudni su putevi na Zemlji (bez) ljudi...

Savajat je imao odličnu ideju, i priča je mogla biti baš , baš jaka.
Ali nešto mi se javlja da je nabrzio samo tako.

Ух, ух  :oops: постидео сам се сад...збрзио сам као и увек, али то не значи да би била значајно боља...а овог пута сам чврсто био решио да почнем 5-6 дана пред крај рока, али....јбг. :)

Zapravo, to sa "pravdanjem" sopstvenih priča može da bude i konstruktivno, pod uslovom da se ne pretvori u puku defanzivnost, već da autor naglas razmisli o komentarima i kaže šta usvaja a šta ne, i zbog čega, plus možda da izloži ukratko o čemu je razmišljao dok je pisao (ne u smislu šta je hteo da kaže već više u smislu zašto je koristio pojedina rešenja u priči).

Evo ja ću da pokušam...

Jedna od generalnih zamerki se odnosila na preterano korišćenje reči "veliki" i "mali", ali i na izbor upravo ovih pojmova. Nisam ih izabrao zato što su mi prvi pali na pamet već sam želeo da stavim naglasak na tome da među dotičnim stvorenjima ne postoji toliko izražena individualnost, i išao sam namerno na maksimalnu trivijalizaciju identiteta, a jedino sam stavljao veliko slovo za gl. junaka da bi se znalo o kome se priča i da ne bi bilo zabune. Da, svestan sam da to može da nervira pri čitanju i verovatno na par mesta može da se izbaci, ali stojim iza tog izbora.

Druga zamerka se odnosi na perspektivu pripovedanja i prepričavanje. Ovo je samo na prvi pogled klasični sveznajući pripovedač, ali je ova perspektiva vrlo namerno limitirana na pripovedača koji se trudi da ne izlazi previše iz okvira datog sveta tako da se ne pominju termini koji bi bili previše ljudski i nemaju smisla u kontekstu tako postavljenog sveta - npr. nigde se ne pominje nijedna boja, to je učinjeno vrlo namerno. Međutim, tamo gde dolazi do pojedinih iskakanja, koja sam verovatno mogao bolje da rešim, to je i jasno naznačeno (pominjanje krika i mučnine) i jedino ni sam nisam bio zadovoljan onim delom pri kraju gde se sklizne na kratko u prepričavanje (u jdnoj baš dugačkoj rečenici) onoga što je prethodilo (geneza ovog sveta i njegovih stanovnika), ali bez toga bi priča bila nejasna (moja procena) a bolje rešenje u tom trenutku nisam imao.

To su generalne zamerke, bilo je i nekih koje su više na nivou detalja. Rekoh već da je kritika na račun predugih rečenica nešto što ću uzeti u obzir, takođe i za upotrebu (tj. višak) pojedinih reči: "amorfno" na početku i "nežno" u nežno milovali ("milovali" ostaje zbog podvlačenja razlike kako Sunce deluje na Mesa a kako na ostale živuljke). Metafora sa mrvicama, pak, ima smisla i samo je potrebno pažljivo pročitati tu rečenicu i povezati sa time kako Mesa "vide" i međusobno komuniciraju što je, rekao bih, jasno iz ostatka priče.

Što se tiče onog što je namerno ostalo izvan priče... Hm, ne znam da li da ovo ipak zadržim za sebe, pošto treba pustiti čitaoce i da sami dopune priču, ako za tim imaju potrebu, ali postoji i ta komponenta priče, čisto da se zna.

Što se tiče svrhe priče, u to već ne bih ulazio tj. objašnjavao, ali kad je reč o nekom generalnom sentimentu ja sam ovo pisao kao jednu pomalo mučnu a još više tužnu priču, mada mi je okej i ako ju je neko doživeo prosto kao gadnu.

Jedna greška koju niko nije primetio ili bar to nije istakao: na jednom mestu je pogrešno napisano "mali iz kamenjara" umesto "veliki", izgleda da su i meni ti "veliki" i "mali" na kraju došli glave.  :)

Quote from: Milosh on 16-12-2011, 17:17:57
Jedna od generalnih zamerki se odnosila na preterano korišćenje reči "veliki" i "mali", ali i na izbor upravo ovih pojmova. Nisam ih izabrao zato što su mi prvi pali na pamet već sam želeo da stavim naglasak na tome da među dotičnim stvorenjima ne postoji toliko izražena individualnost, i išao sam namerno na maksimalnu trivijalizaciju identiteta,

I ja sam iz identičnih razloga koristila iste izraze...

Quote from: D. on 16-12-2011, 16:31:19

No, ja vas razumem i znam da je mnogi nisu iščitali do kraja. Samo ne mogu da se odlučim čija je to krivica.

To je bar lako. Šta ja sve pročitam da ne bih kasnije bio kriv što nisam. I nemoj podcenjivati paušalne ocene. Ovo je vreme kad se njima najviše postigne. Eno i Ghoul je na mom komentaru njegove knjige uspeo da zaključi da sam polupismeni pisac. Internetsko pljuvanje je čudo.

Quote from: scallop on 16-12-2011, 17:23:14
I nemoj podcenjivati paušalne ocene. Ovo je vreme kad se njima najviše postigne.

Ja bih o tome dosta znala...

Sto mu paklenih gomboca, Miljane! :shock:  Moglo je to mnogo, mnogo bolje.

''Neophodno zagrevanje'' je moja - hvala svima na čitanju, komentarima i bodovima!

da se i ja zahvalim na bodu i komentarima, bilo je ovo jedinstveno iskustvo

Lenaj, vidi se da je priča nekog veoma mladog, koji će imati puno vremena za vežbu. Primetila si koliko su strogi kriterijumi, da po njima i najbolje priče imaju sijaset mana.

Sad, kako je ovo radionica, a "naslutila sam" da je Scallopa ljutnulo što nije na ispravan način pročitana priča GK, da pitam - na koliko načina se može protumačiti rečenica: "Marko jesti Pera." Je li Marko pojeo Peru, ili neko savetuje Marku da to učini, ili mu naređuje, a možda će se i tek dogoditi... Ja sam u priči videla dobronameran savet višeg bića, a ne prošlo vreme. Zato nisam ni shvatila da je u pitanju jednostavna forenzička priča, već sam joj pridodala ono što potpada pod moje sklonosti. Vidim - ni drugi nisu razumeli, a svako je tumačio već prema nekim sopstvenim težnjama.

Takođe, izbor imena Veliki i Mali: naravno da postoji razlog zbog koga se neko odlučuje za to rešenje, ali se nadam da je jasno zbog čega su prva rešenja retko najbolja. Često nisu drugačija i maštovita.

Ne predaji se Lenaj - i dobrodošla u pakao.  :mrgreen:

Hoćemo li dočekati scallopove proširene komentare?

Nema Marko jesti Pera. Ima ade, ima drpa, ama nema jesti. Midoto, priča ima problem u komunikaciji, ali nema u logici. Možeš da nađeš bolje primere u nekim drugim pričama.


Plut, za koju priču? U tvojoj je naslov možda jedini nedostatak. Trebalo mi je vremena da shvatim da se radi o prljavom oblaku. To što nije u temi je tek digresija.

Naslov moje jeste prst u oko, al' da se ne vadim sad na vremensku frku, jer izgovora nema. Imenovana je ofrljativno i pod uticajem prestanka rada mozga. I kako, aman, nije u temi? U mojoj budućnosti bez ljudi priroda nastavlja da živi mnogo lepše, jednostavno i bez nekih velikih promena. :)

Najavio si šire komentare svih priča kada se otkriju autori. Na to sam mislila.

Šipak, Plut. U tvojoj priči je oblak posle eksplozije St. Hellens, 1980. Ili neki drugi oblak posle neke druge erupcije vulkana. Jedino, on govori i to spada u tvoju poetiku. Naravno, u tvoju poetiku spada i da se buniš za sve i svašta, tek toliko da bi se bunila. Evo, daj priči ime "Pramen" da te prođe. Što se tiče opširnijeg, već sam tako radio - samo na traženje autora. Naravno, u ovom topiku.

Pa dobro onda. Može li malo opširnije o priči "Bol koju neće spoznati"? (Neće mi se valjda sad ovo o glavu obiti).

Javilo mi se ko su autori i, ma koliko to smešno može zadelovati, u potpunosti sam zadovoljan. Pogotovo glasovima datim Epiju i Subi. Da ne zaboravim Stipana. Ako smem, moje opaske zapisane po drugom čitanju (ja to kratko) -
Dugine Zmije, divna ideja, užasno napisano;
Bol K.N.N.S., gaji nešto a mator je, i seća se. Pročitati još jednom;
Let, mladunac hoće-neće, interesantna postavka, lupetanja, šlajfuje, ubi priču.
Baška glasovi,
D bre jebote, dajmo se uozbiljiti.
Duhovi Golaći su po prvom čitanju...

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 16-12-2011, 22:06:38
D bre jebote, dajmo se uozbiljiti.

Steva me uvek provali.

Stipane, ti stalno cvrčiš kao da te prže. Reci ti meni koliko je ljudi odavde pročitalo tvoje dve priče u "Libartes"-u? Jesam li javno napisao da su mi se dopale? Jesam li napisao da tebi odgovara forma oko 10Kk, jer se tako obavezno učešće melodrame manje primećuje? Da li sam stavio primedbu na stil kojim pišeš, osim što bi mogao malo da odvadiš prideve? Napisao sam da je prvi deo priče sasvim OK i da si se pogubio kad si se dohvatio "sećanja na nju"? Tvoja najveća muka je što prebrzo poveruješ da si našao pravu temu. Nije to šaka bungura koja se prospe kokošima. Znao sam da ćeš da se upecaš na delfine, najavio si da hoćeš. Ne ide da se čovek presvuče u životinju i sve ostalo bude po tom receptu. Ne treba da se zbog toga jediš, pola priča je tako napravljeno. Šta bih ti još poručio? Možda ćemo jednom da sednemo da deljemo svaku rečenicu, ali to nije za ovde. :wink:

Hvala Scallope. Ovo je čak i više od onoga što sam očekivao. Naročito poslednja rečenica...

...dobili zaokružen plus, što bi značilo da po meni ulaze u prva tri. Posle sa to besno precrtalo, čitaj - ispizdio sam na nešto, pa - ič, nič, pič!
Scallope, kad čitam priče ja se primim, ne primim, jako primim il bi da pravim masovku podjebavanja (tipa mlevenja kugli do amorfne mase). Numem da to knjiški objasnim i obrazložim, ja na prvo loptu degažmanom u bezličnu meljavu prosleđujem (Savajate, sad sam već najebo). Da ozbiljno nisam mislo da je najbolja, ne bih glasao. Spočitavam gomilu začkoljica...

Koncetriši se, Stevo! Budi pravi fudbaler. Pucaš penal, a zveraš naokolo ko te gleda, ko će da zviždi, a ko će da 'suje mater ako promašiš. I ja tako čitam. Da vidiš samo šta sve ispišem usput. Jedino ja ne kuckam u to sokoćalo, pa posle mogu da pogledam šta sam istrtljao.

...koje su van domašaja, onog što u glavi mućkaš, ekipi slaba vajda. Ako se prisetiš, baš čerez toga nisam dao tri pozitivna brojanja priči o mestima gde se jeo dobar fiš paprikaš. Iskreno, verujem da je 'to' teško nositi i ćutati. Zato sam se okoristio ono konjče. Verujem u tvoje skojevske ideale, i poginuo bi za njih, al se bojim da pevaš (s pucanjem) pred Tasovcem na RTSu. Feršten?

Zahvaljujem Anomanderu i Stipanu što me smatraju pozitivnim iznenađenjem, mada mislim da sam tu žicu pogodio bacanjem akcenta na sumorne misli protagoniste i, ovaj put, pažljivijim konstruisanjem rečenica.  :)


Činjenica jeste da su moji likovi presvučeni ljudi. Ali ne presvučeni iz lenjosti, već nakon nedelj' dana razmišljanja o temi.


Krenuo sam sa stvaranjem neljudskih bića, sa "neljudskim" osobinama, ali sam vrlo brzo počeo da se gubim u nekim čudnovatim krajevima gde sam i sam sebe teško razumeo. Znao sam da bih možda dobio pohvale za kreativni pokušaj, ali smatram da u ovom stadijumu mog pisanja, izgubljeni kreativni pokušaji mogu imati samo kontra-efekat.


Još uvek radim na samoj konstrukciji priče, na karakterizaciji likova, pronalaženju sopstvenog stila za opis mesta i događaja, i dok to ne dovedem do nekog (pre svega sebi) prihvatljivog nivoa, ne želim da se gubim u dubinama mog bolesnog uma.


U ovoj priči sam se ipak oslobodio više nego u prethodnim, pa je Vimen to odmah i primetio kao preterano zadržavanje na pojedinim mestima. Kada bih se oslobodio još više, verovatno bih istog trena skliznuo u teško patetisanje i strahovito dosadno opisivanje nebitnog.  :(


Tako da sam se ovde ipak zadržao u poznatim predelima, napisao priču koja i dalje pada na uverljivosti, ali i sam je smatram pomakom od kako sam ovde. Nedovoljnim, ali pomakom.


A scallopa čujem, i verujem da nam govori da nikako ne možemo pisati kvalitetno, ako nismo sposobni (ako ne učinimo sebe sposobnim) da prepoznamo kvalitet, čak i u onom što nam se ni najmanje ne dopada. (ne vezano za Garba Kamagen)

Pa, sad neka neko kaže da je Garba Kamagen nejasno napisana priča. :!: :!: :!: :!: :!:

Quote from: Plut on 16-12-2011, 18:35:09
Sto mu paklenih gomboca, Miljane! :shock:  Moglo je to mnogo, mnogo bolje.

Hiljadu, paklenih gomboca!
S obzirom na to kako i kada je nastala priča Legenda o zaštitniku i način na koji je poprimila svoj konačni oblik, mogu, slobodno, da napišem da, što se mene tiče, nije moglo bolje.


Čitam, Jevtropijevićkin komentar moje priče u kojem ona spominje slabu karakterizaciju. Aman, ljudi, da li je ikome palo na pamet da možda nisam želeo da izdvojim  metalnu ili drvenu kuglu koja će ispasti Mali Remorker. Da li krdo bizona ima svest ili se oni kreću u krdu vođeni instiktom!? Cilj krda je bitan, zar ne, a ne jedinka koju mori neka muka.


@ Savajat: Drago mi je što si shvatio da je u pitanju bila magnetna stena. Postavio si pitanje, vezano za gas. Gas se nalazi na teritoriji drvenih kugli i one ga ne daju, brane ga, čini se, bolje nego što mi branimo Kosovo. Zatekle su se na toj zemlji, lepo im je u svojoj "koži" i sve što im treba su metalne kugle da bi oplodile zemlju. Jednostavno.


Eto, mislim da sam dovoljno čučao na vašem ramenu i objasnio šta sam želeo da kažem pričom.

Scallope, iskreno misliš da mi titra feder od šta publika očekuje? Bolesno sam iskren, znaš i sam.

I, oćel neko zaustaviti ove zahvale il da počnem sa pravim pičkaranjem?

Evo da se i ja zahvalim mojim glasačima i kritičarima.

Di smem...

A gde je zahvaljivanje porodicama, poznanicima, slučajnim prolaznicima, čestitanje rođendana, čestitanje unucima na uspešnom završavanju prvog polugođa prvog razreda...  :mrgreen:

Bem mu miša Anđo, jel ti uvek moraš da se pojaviš tek kad se podjebava? Situacija za zamisliti se nad vlastitom mentalnom higijenom.

Evo, kol'ko danas, pojavila se a nisam se zajebavala, i pričalo se o bitnom aspektu pisanja: http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,10888.0.html (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,10888.0.html)

A ovde može, zar ne?

Quote from: Miljan Markovic on 16-12-2011, 22:46:33
Hiljadu, paklenih gomboca!
S obzirom na to kako i kada je nastala priča Legenda o zaštitniku i način na koji je poprimila svoj konačni oblik, mogu, slobodno, da napišem da, što se mene tiče, nije moglo bolje.


Čitam, Jevtropijevićkin komentar moje priče u kojem ona spominje slabu karakterizaciju. Aman, ljudi, da li je ikome palo na pamet da možda nisam želeo da izdvojim  metalnu ili drvenu kuglu koja će ispasti Mali Remorker. Da li krdo bizona ima svest ili se oni kreću u krdu vođeni instiktom!? Cilj krda je bitan, zar ne, a ne jedinka koju mori neka muka.

Milion, trilion, kol'ko god oćeš gomboca, al' paz' da nije. Slobodno mogu da napišem da je moglo bolje. Eto ti!  Pojma nemam šta kola u krdu bizona, ali u ovim kuglama svesti ima. Pod jedan, u naslovu si već izdvojio jedan lik ili je to možda kolektivna svest? Pod dva, tvoje kugle te kao da se savetuju ili trebaju odmorište, te se čini da ih sažaljevaju, te kao da nisu imala samopouzdanja, te ove druge ne moraju više da žure jer će ih satreti jednu po jednu. Jeste da stalno koristiš "čini se", "izgleda", "kao", ali to je to, daješ im nekakav karakter ili podlo teraš nas da ih nekako osećamo. E tu je problem, koliko god se ja trudila nisam uspela da osetim ni jednu od njih, a opet, nisam ih mogla pratiti hladnokrvno jer se ponašaju tako da me, naprosto, teraju da u njima potražim nešto više, a toga nema.


I mnogo, brate, ponavljaš, drvene kugle ovo, pa metalne kugle ono, pa onda u krug. Samo se o njima i radi ovde, nema potrebe da me neprestano podsećaš na to ko se tu bije, ko koga melje, ko kada šta radi. I mnogo si se raširio i vrteo u krug sa objašnjavanjima šta se dešava i šta kako izgleda.


Eto, morala sam. Neko je pitao koji lik nam je ostao u sećanju. Meni su se kugle urezale oma. :mrgreen:

Quote from: Plut on 16-12-2011, 23:36:21

Eto, morala sam. Neko je pitao koji lik nam je ostao u sećanju. Meni su se kugle urezale oma. :mrgreen:

Kako - urezale? Tvoje kugle bile oštre i nazubljene? :)
Moram da kažem da sam im ja odmah dala izraz lica, što rešava mnoge probleme. Prve - krotke (al' ispod Mire...), a druge krvoločne (iskežene).

Nadam se da ću biti pohvaljena što sam i ja razumela da bila magnetna stena.

Toliko su me zabolele, kao nazubljene. :)

Al' nemoj sad da širiš priču, svašta ću reći i onda će biti da ni šljiva ne valja, a ne samo kajsija. :lol:

o

Ostao sam dužan odgovor D., a i da pojasnim neke stvari u vezi priče.

Šta je poenta ? Ma nemam pojma  :) . Idemo redom. Kopao sam poprilično oko ove priče, od Aboridžina pa nadalje, čitao sam kako nastaju zemljotresi, jer sam prvobitno želeo samo da napišem priču o inteligentnim stvorovima koji se hrane energijom koja se oslobađa posle udarnog talasa. Ako je pretpostavka da nema više ljudi, da su se desile kakve kataklizme, išao sam na neku zamisao da se evolucija, životni ciklus bori protiv toga tako što ide u pravcu bestelesnosti- neki krajnji stadijum razvoja, gde je mogućnost nestanka rase svedena na minimum. E sad dolazim do poente, ili makar onog što sam ja zamislio kao poentu, a verovatno nisam dobro prikazao. Ne postoji savršeno rešenje, i ništa ne garantuje opstanak, ni bestelesnost, ni znanje, ni inteligencija. I tako su Zmije dobile svoje parazite koje će im doći glave. Brojnost pobeđuje. Kažu da bi škorpioni preživeli atomski rat, ljudi verovatno ne bi. Oholost Duginih zmija prema Raomima mi je zapravo aluzija na ljude, koliko su oholi i uvereni u svoju nadmoć, a za vrlo malo vremena sve što su napravili, pa i oni sami, mogu nestati.

Ostalo sve stoji. Teško se može vezati za likove, ima prepričavanja, priča je prekratka ( da ne ispadne da se branim, ali možda sam je i nesvesno skratio jer sam prošlu prešao u crveno ).

Quote from: Plut on 16-12-2011, 23:36:21

Quote from: Miljan Markovic on 16-12-2011, 22:46:33
Hiljadu, paklenih gomboca!
S obzirom na to kako i kada je nastala priča Legenda o zaštitniku i način na koji je poprimila svoj konačni oblik, mogu, slobodno, da napišem da, što se mene tiče, nije moglo bolje.


Čitam, Jevtropijevićkin komentar moje priče u kojem ona spominje slabu karakterizaciju. Aman, ljudi, da li je ikome palo na pamet da možda nisam želeo da izdvojim  metalnu ili drvenu kuglu koja će ispasti Mali Remorker. Da li krdo bizona ima svest ili se oni kreću u krdu vođeni instiktom!? Cilj krda je bitan, zar ne, a ne jedinka koju mori neka muka.

Milion, trilion, kol'ko god oćeš gomboca, al' paz' da nije. Slobodno mogu da napišem da je moglo bolje. Eto ti!  Pojma nemam šta kola u krdu bizona, ali u ovim kuglama svesti ima. Pod jedan, u naslovu si već izdvojio jedan lik ili je to možda kolektivna svest? Pod dva, tvoje kugle te kao da se savetuju ili trebaju odmorište, te se čini da ih sažaljevaju, te kao da nisu imala samopouzdanja, te ove druge ne moraju više da žure jer će ih satreti jednu po jednu. Jeste da stalno koristiš "čini se", "izgleda", "kao", ali to je to, daješ im nekakav karakter ili podlo teraš nas da ih nekako osećamo. E tu je problem, koliko god se ja trudila nisam uspela da osetim ni jednu od njih, a opet, nisam ih mogla pratiti hladnokrvno jer se ponašaju tako da me, naprosto, teraju da u njima potražim nešto više, a toga nema.


I mnogo, brate, ponavljaš, drvene kugle ovo, pa metalne kugle ono, pa onda u krug. Samo se o njima i radi ovde, nema potrebe da me neprestano podsećaš na to ko se tu bije, ko koga melje, ko kada šta radi. I mnogo si se raširio i vrteo u krug sa objašnjavanjima šta se dešava i šta kako izgleda.


Eto, morala sam. Neko je pitao koji lik nam je ostao u sećanju. Meni su se kugle urezale oma. :mrgreen:

Ne mogu da kažem da nisi u pravu, ali, ako malo bolje razmislim, možda bi ti više odgovarao termin gomboca umesto kugla. Zamisli samo: Metalne gomoce su u nezadrživom naletu satirale drvene gomboce jednu po jednu.  :-D

Quote from: Midoto on 16-12-2011, 23:53:17


Nadam se da ću biti pohvaljena što sam i ja razumela da bila magnetna stena.

xjap xjap xjap

Ја овог пута, на срећу свих, нећу освртати на коментаре...јер углавном сви стоје и нема неких неразумевања и погрешних тумачења...само ово:

Quote from: D. on 15-12-2011, 22:17:37


18. Smrt ne dolazi rekom

Tu su neki muškarci, članovi Veća, očevi i dede, vođe, testosteroni i ostali mačo elementi.

Д., мораш ли баш све да гледаш кроз мушко-женску призму? :) :)

Kada je priča ovakva - da. Nikada ne zaboravi publiku. Tu mora da bude ponešto za (uglavnom) svakoga. Nisam mogla da se identifikujem sa likovima iz tvoje priče. Ne zato što su muškarci, nego zato što karakterizacija nije dobra. A kada mi izmakneš karakterizaciju, onda mi se fokus pomera na druge stvari, kao što je pomenuta... :)

Моја карактеризација kickassује, а ти немаш појма! Шалим се, наравно.  :lol:

Evo, upravo sam pročitao Bobamovu priču "Diabologika" u ZS br.5 i to me je ponukalo da se zamislim oko ove naše igrarije.
Ovo što ću sada reći će verovatno na mene navući oluju sa olimpa, ali jednostavno moram, pre svega zbog nekih razočaranih učesnika sa kojima sam kontaktirao.

Bobanova priča, da je učestvovala u ovom krugu i da nisam znao ko ju je napisao, kod mene se baš i ne bi dobro provela,
To može da govori o mojoj nekompetetivnosti da dajem sud o nečijem delu, ali isto tako može značiti i da su kriterijumi ove radionice izuzetno visoki.
Dakle, šta sam ovime hteo da kažem?

Bez obzira gde ste se našli na listi - samo učešće u ovoj igri već je znak da nešto vredite.
Ne bi niko trebalo da se rasplače zbog toga što je olešen u komentarima, ili se našao u donjoj polovini bodovne liste.

Ovde učestvuju samo najbolji. (naravno ako se ja izuzmem iz te klasifikacije)
Ne odustajte - vreme je na Vašoj strani!

Bolje komentariši priče, ili piši, ne znam šta si hteo sa ovim.
Niko ne traži da ti se mora dopasti svaka Bobanova priča. A nismo društvo utešitelja, za plakanje na ramenu. Prošli smo valjda davno tu fazu. Barem mene su Džek i Steva raščerečili na sf timu, pa sam prošao taj dril. A trebalo bi i da su ostali.
Niko nije pao na Sagitu s marsa, i novi koji dolaze otprilike znaju šta se očekuje.

Stipane, daleko bilo da te sad neko leši, samo, ima nešto pogrešno u toj tvojoj logici. Moguće je da Bobanova priča od pre deset - petnaest godina i nije za pamćenje, ja se ne sećam da je tako nešto napisao, ali se ne sećam ni nekih svojih priča, pa bi sad ladno mogao da se pozoveš na neku od njih i uzmeš je kao merku. Nikad se na naleži na klimavo, posebno ako ti je zadatak da dohvatiš prečagu iznad sebe. Još zavidim kako neko ume da napiše neku priču, komad priče, jednu, jedinu rečenicu. Treba gledati napred, a ne osvrtati se.

Upravo pregledam radionice i stigao sam do polovine. Izdvajam one za koje sam glasao, ali i one za koje nisam, a visoko su se plasirale. I, znaš šta? Prve radionice su oštro isticale pobednike (prema glasovima), a sad je to ujednačenije. Pitam se, da li je to stoga što je tada bilo malo dobrih, a sad sve manje loših ili smo sada nekako izmen ili kriterijume, pa u svemu vidimo ponešto? Želim da verujem da smo se popravili. Većine priča koje izdvajam se sećam i to je dobro ne zato što ne moram ponovo da ih čitam, nego zato je dobro ako nešto ostavi trag u sećanju. Hajde, kojih se priča sećaš iz te grupe odmah, kojih kad pročitaš naslove, a koje moraš i da pročitaš da bi se setio? Misliš li o njima i dalje onako kako si mislio kad si glasao? Kad sebi odgovoriš na ta pitanja znaćeš da li se i šta promenilo.

Ode Stipan po konopac...  :-D

Svako ima pravo da iznese mišljenje. Teško je držati se dobro nakon tog čina.

Ta priča Diabologika je omiljena dexi da dokaže kako ja nemam pojma s pisanjem.
A napisana je pre 22 godine i neslavno prošla na jednom od prvih ZS konkursa.
Očigledno ljudi nekako ne vole tu priču, mada ni meni nije omiljena, ne smatram je baš smešnim promašajem kako se implicira.

Znači, napisao si je kada si imao godina koliko i ja sad...

mda... to stvara nadu.

Za tebe?

za vas, sitnu boraniju polupismenih smarača...

Pa dobro, sad je jasno da si i ti iz boranije iznikao...

Ne otimajte mi smaranje!

a, ne, ja sam se naučen rodio...
Vi svi zajedno ovde (izuzimajući radmila) niste zajedno nakucali toliko strana koliko ja do godina koje ti sada imaš.
A pisanje, pored svega (sklonost, talenat, rad na sebi...) traži da se PIŠE neprekidno i mnogo, da postignete da vam pisanje bude lagano, da se rečenice nižu same od sebe, pa onda da se hvatate sa većim problemima.
Ne možeš voziti auto-trke posle 30 časova obuke na vozilu, kada jedva da znaš da ubaciš u brzinu i kreneš bez trzaja.
Pisanje je zanat koji mora da se usavrši da bi onda ideje, osmišljavanje, visprenost, maštovitost... došli do izražaja.
Sve ono što sam negde okolo pisao o neophodnosti scenosleda naprosto podrazumeva da ste već ovladali spisateljstvom u dovoljnoj meri da vam ne predstavlja problem prvo, drugo ili treće lice za izražavanje.

Pa dobro, nisu svi imali luksuz da ništa ne rade osim pisanja...

Ne radi se o luksuzu. Radi se o prioritetima. Ko zaista želi da piše, taj to i radi.

I umire od gladi. Pa mu džaba i pisanje onda. Ponekad se pitam o čijem trošku živite svi vi umišljeni pisci?

Lepo je misliti da je to redovno tako, ako zaista želiš da pišeš naćićeš vreme za to, pa kud puklo da puklo. Nažalost, nije to baš uvek tako.

Naravno da nije. Ko tako priča nikada nije plaćao stan, oblačio se i hranio. Zimi.

Ja sam bio prinuđen da se bavim izdavaštvom i stvaranjem SF scene u kojoj će se ceniti i objavljivati domaći autori i u periodu od 1983. do 1988. napisao sam sveukupno manje od 100 strana.
naredne četiri godine možda 200-300 i onda od 1991 do 1995. preko 1000 strana, pa opet nekoliko godina sa malo pisanja i tako u ciklusima do danas.
Da sam samo pisao, imao bih 30 romana do sada.
Ili bar 20.

Pa ti si, parodije li, stvarao srpsku sf scenu da bi preživeo... A šta rade ovi što dobacuju iza tvog dupeta?

Govorim o pisanju nakon što se završi sa poslom od koga se 'leba jede. To ne ide uvek, ako prevodim od kad ustanem pa dokle god sam u stanju da držim oči otvorene (nećemo sad o kuvanju, nabavci namirnica i sl), naravno da ću nakon toga samo da se skljokam, ali kad mi preostane snage, koristim je za pisanje, pre nego za neke druge stvari.

Kuvanje? Nabavka namirnica? Prevođenje? Draga, ja sam nosila kutije od 12 kilograma u magacinu, kolena sam sjebala... I to samo da bih završila studije.

D, dovedi se u red, idi malo po zimovalištima, nabaci bogatog muža koji će da te izdržava i eto ti prilike da pišeš.
Zar nije bolje pretrpeti hirove bogatog muža nego raditi najteže poslove za mnogo manju korist?

Šta to znači "dovedi se u red"? Da ugradim silikone?

Ne, bolje je da bogati muž pretrpi njenje hirove za mnogo veću korist. :mrgreen:


I ne, D., pusti bogatog muža da plati zgodnog fizioterapeuta koji će ti stavljati obloge.

Kao da se ne bi svi bogato udomili...

"dovedi se u red" znači "postani onakva kakvu muškarci žele".
Dakle, promeni praktično sve u svom ponašanju.

Boban me uči da postanem sponzoruša... :) Bogati traže bogate, a ne jadnice poput mene.

Uostalom, obogatiću se sama. Ti ćeš da mi pomogneš.

ma odeš u neki skijaški centar i odglumi nevinašce (ono "usta ima jezik nema") neko će se već zakačiti.
Bogatima je pun kurac bogatih, razmaženih šmizli... treba im nežna duša, koja će ih razumeti.

jeste, ja ću ti pomoći da se obogatiš, kao što sam to sebi učinio... više puta.

Bogatstvo je relativan pojam, ne treba mi mnogo. Mnogo guši inspiraciju. Čovek treba da pati da bi pisao.

Ne, obogatiću se ja u ovom muškom svetu, a onda ću da se udam za nekog ubogog jadnika...

У, јеее... Дванаест кила је данас већа тежина него кад сам их ја последњи пут подигао чим тих нових дванаест кила може сјебати човеку колена.

Pa, ja imam mala kolena...

Ето видиш колико смо супериорни. Не знам мушкарца коме би се колена сјебала од пишљивих дванаест кила.

Ja znam.

Stvarno, D. što se ne zadržiš na području intelekta u dokazivanju da si ravnopravna s muškarcima?

Najviše što sam ja uspeo da pogidnem je 183 kg.
I nisam sjebao ništa.

Не постоји човек, а да није инвалид, ко би сјебао колена с дванаест кила. Јбт, моја ћерка има дванаест кила, подижем ту тежину сваки дан. Како ти провидно и глупо лажеш, Д, па то је смешно.

Quote from: Boban on 18-12-2011, 01:39:51
I nisam sjebao ništa.

Možda više ničega za sjebavanje nije ni ostalo.

Quote from: Boban on 18-12-2011, 01:39:51
Stvarno, D. što se ne zadržiš na području intelekta u dokazivanju da si ravnopravna s muškarcima?

Najviše što sam ja uspeo da pogidnem je 183 kg.
I nisam sjebao ništa.

Pa i držim se. Ovo je bilo davno, za vreme studija. Svašta sam ja tada radila...

Quote from: Джон Рейнольдс on 18-12-2011, 01:41:37
Не постоји човек, а да није инвалид, ко би сјебао колена с дванаест кила. Јбт, моја ћерка има дванаест кила, подижем ту тежину сваки дан. Како ти провидно и глупо лажеш, Д, па то је смешно.

Džone, ne seri. Ja imam 49-50 kila. I izrazito slaba kolena.

Quote from: Plut on 18-12-2011, 01:42:24

Quote from: Boban on 18-12-2011, 01:39:51
I nisam sjebao ništa.

Možda više ničega za sjebavanje nije ni ostalo.

xrofl xcheers

Quote from: Джон Рейнольдс on 18-12-2011, 01:41:37
Не постоји човек, а да није инвалид, ко би сјебао колена с дванаест кила.

Добро, Бобан је мрцина па може да потегне 180+ кила, ал сад се нешто присећам... Кад смо радили плочу на викендици, прихватио сам у једном тренутку два џака од педесет кила сваки - дакле, укупно сто, а тад сам имао око 60 кила. Наравно, ништа нисам сјебао. Није било лако, додуше, јер сам одувек избегавао физичке напоре, али ништа нисам сјебао.

Мада, да сам женско, па још слабо...

Da si žensko, pa još slabo, ne bi opstao.

Ти си пример да се може сасвим лепо опстати и са тим недостацима. Додуше, треба ти анђео заштитник у виду газде (неког форума, рецимо), али није то баш тоооолика срамота. Јесте срамота, није тоооолика.

Ne, TI sa tim karakterom, kao fizički slabo žensko, ne bi opstao. Zato ne kenjaj unaokolo iz muškog tela kenjatora.

Nema ničeg lošeg u posedovanju anđela zaštitinika... Naprotiv.

Како црно лоше! То је супер. Ево ми морамо да се боримо и батргамо, а ти лепо заштићена ко бели медвед, радиш шта хоћеш. Женска је то привилегија, наравно. Свако има своје предности, јелте. Нисмо ИСТИ.

Velika je (ženska, izgleda) privilegija imati tebe na kičmi...

Не на кичми, али о томе не можеш ни да сањаш, тако да - јбг.

Ne znam šta da ti kažem. Na kraju, svako, valjda, zasluži svog anđela. Ili ne. Ne vredi tu ljubomora...

Quote from: Джон Рейнольдс on 18-12-2011, 01:48:34
Добро, Бобан је мрцина па може да потегне 180+ кила, ал сад се нешто присећам... Кад смо радили плочу на викендици, прихватио сам у једном тренутку два џака од педесет кила сваки - дакле, укупно сто, а тад сам имао око 60 кила. Наравно, ништа нисам сјебао. Није било лако, додуше, јер сам одувек избегавао физичке напоре, али ништа нисам сјебао.

Мада, да сам женско, па још слабо...

Аууу, колико је трајао тај тренутак прихватања два џака од по 50 Кг са 60-ак Кг телесне тежине? цемент, претпостављам... Прихватање само, или и ношење од приколице до места лагеровања, значи, бар 10 метара... Свака ти част!

С тракторске приколице. Хтедоше да попадају, штета би било. Прихватање, наравно, нисам луд да потежем сто кила са својих шесет. Али док сам их ко Атлас на својим плећима оба држао, пуно ми је срце било. После су их прихватили други, али ко је био херој тих пар секунди? ЈА!

Зато, џабе омаловажавање јуначкога дела, Векторе.

А све је почело тако што не верујем да се ико може сјебати потежући пишљивих дванаест кила.

(сценоследа ради)

Ма не омаловажавам, бре. Него сам контао, ако си их носио, јак си ко какав Бехемот. То придржавање може да прође. И неће се ништа сјебати.

Džone, hoćeš da mi opipaš kolena?

Zene nisu stvorene za nosenje tereta. Pa ni od 12 kg.

Пратио сам то око сјебавања колена са туце кила. Хммм, једино ако особа стоји читав дан и преко руку пребаци једно 5-6 хиљада каквих џакчића или кутија од 12 кила. И тако једно 17 година из дана у дан. Можда би се и сјебала слабашна колена, ал пре би поискакале проширене вене. Но, шта знам ја, можда то и може код жена. Јој, оде ово у офтопик скроз.

Кад смо код сјебавања, не верујем да је Бобан својих 180+ кила теглио около и жонглирао с њима. Али дванаест... Еј... Дванаест...

Него морам да бацим пријаву да ме ометате у гледању документарца о илегалној трговини слоновачом, морам да идем.

180 кила у бенчу сигурно  :!:

Ајд шалу на страну... 12 кила је две киле више од, рецимо, џакчића са семеном куркуруза (знаће они са села), или одговарајућа тежина земље за саксије... За просечне мушкарце то није ништа, јер су ипак снажније конституције од жена, али ако је жена баш крхке конструкције, а свакодневно се рве са тим теретима тј. већом количином џакчићча или кутија, није немогуће да некако поквари колена...

 :shock: Kud ode bre ova diskusija?!

Бре, ја сам на ушице обртао пањеве теже од вас...али, к`о што рече моје пречански брат:

Quote from: Stipan on 18-12-2011, 03:49:35
:shock: Kud ode bre ova diskusija?!

:lol:

Zahvaljujem Bobanu što me je izuzeo. Osećam se izuzetno. Da se ne bih potpuno izuzeo, eto, ja sam jednom stisnuo 20 grama i još se pitam šta mi je to trebalo. Eh, da sam imao scenosled...!

Pre nego što odem da ispišem dnevnu porciju strana, a posle da se odmorim od radionice, možda sam dužan da obrazložim "Garba kamagen". Razlog su neki komentari ovde, a i neki "onde", preko PM.


Najpre, želeo sam da ispunim zadatak, a i da ne propadne dobra ideja, ali o tome sam već pisao.


Jedna od primedbi bila je da "unosim previše svog znanja". To, naprosto nije tačno. To znanje je naše, samo je pitanje ko ga koliko koristi. Dakle, sama ideja za priču je kilo mesa od koga tek treba napraviti nešto. Pisanje na prvu loptu nas uvek uvede u površna, već viđena rešenja. Anomander je napisao da je zbog svoje priče "prilično guglao", a neko je to nazvao "prepisivanjem". Ja to smatram dobrim načinom. Jevtropijevićka se krstila nad "prerastom" kod Miljana. Pitao sam jel' sad zna šta je to? Da, sad zna. Pogledala je u rečniku, na guglu, gde već. Ja sam naterao Miljana da odrednicu "kameni most" zameni sa "prerastom". Učinilo mi se da je most suvišna veza sa ljudima koja se mogla izbeći. Naravno, nisam znao koja to reč beše, ali sam se sećao da postoji. I našao sam je na guglu i eto je tamo gde je upotrebljena. Tako je i bolja priča.


Moja priča u ovom kolu je mogla da bude sa potpuno izmišljenim likovima, ali, kao što sam preporučio Stipanu da koristi Deep Sea Life i ja sam to preorao. Tako je nastao Cevkan (cevasti crv sa oboda dimnih vulkanskih vrela), a njegova prednost je što nije ni mesožder, ni vegetarijanac, "ne ade ute livo". Pomenuo sam fukuserate (fukus serratus), dao ulogu loše nasađenog detektiva Spinoloriku (neka vrsta mini pralignje), kao forenzičara odabrao Sloan Zubu (Chaoliodus sloani), mada tamo dole ima i drugih zubatih stvorenja, miksini i lamprey-i su mi do kraja ostali suviše slični, pa kako su nervirali mene, tako sam dozvolio da nerviraju i Spinolorika, gripanje su alava mini protoplazmatična bića, a za liganj (lignje), kulaj (ajkule) i garbu (grbavog kita) sam računao da će lako biti prepoznati. Ništa nedostižno, zar ne?


Osnovni problem je bio sa jezikom. Verovatno sam tu preterao, ali, toliko volim sličnu jezičku transformaciju u filmu "13 ratnik" da se nisam uzdržao. Jevtropijevićka je svakako u pravu kad napiše da bi to moglo da se proguta u dužoj formi. Zamku 6Kk nisam izbegao. Moguće je da sam posle silnog iščitavanja, opet i opet, poverovao da se da prokljuviti. Međutim, niko nije imao srca za toliko. Mada, mislim se, zapravo, nadao sam se, da je kompozicija priče dovoljno intrigantna da do takvog čitanja dođe. Tu jesam precenio radionicu. Da, ja se napnem i na kraju pokupim nagradu čitajući Dackov "Premeštaj", da ja u Stevinim nesuvislostima pronađem priču i to je ono mesto gde Boban stavi prst na čelo zbog nekih mojih ocena priča na koje ostali budu ravnodušni.


Za kraj molba: Molim vas, čitajte pažljivo i kad vas nešto "smori". Sad pripremamo nešto što mora da bude jako dobro, a ima onih koji oštre noževe. Ne bi bilo dobro da promašimo nešto, samo zato što smo bili površni.

Nevolja je što je na radionicama više ljudi loše nego dobro i onda kada se naiđe na zahtevnu priču, pre pomislimo da autor nije znao šta radi nego da jeste.

Mislim da niko ne pretpostavlja da će svi učesnici radionice u jednom trenutku funkcionisati kao pisci i tvoj pežorativ je suvišan. Obraćam se onima koji računaju na sebe, a ja ih neću razdvajati. Ti si prestao da učestvuješ kad ti je ponestalo scenosleda na teme koje ti postavljaš. Ja se malo razlikujem. Godinama pokušavam da vratim u pisanje deo onoga što sam pisanjem stekao. Moje učešće je delom trening, delom preispitivanje, najvećim delom deo testa za one koji su dovoljno spremni da rade na sebi. Videćeš, zbirka ZS će biti daleko bolja od trenutnih očekivanja, čak i po cenu da ne propustimo nijednu koja bi u njoj mogla da se nađe. Pesimizam se trudi da izbegne štetu, optimizam pokušava da ne promaši ništa.

Quotekulaj (ajkule) i garbu (grbavog kita) sam računao da će lako biti prepoznati. Ništa nedostižno, zar ne?

Za vašu priču, zapravo, nisam glasala (jesam u tajnom) jer me je iznervirala. Koja je poenta u maskiranju imena? Zapravo, koja je poenta u "izmišljanju" jezika koji i nije nov, nego je mešavina šatrovačkog, žargonskog i slično? U mučenju publike? Volela bih da znam koja je bila funkcija jezika predstavljenog u priči?

Tu ima najmanje pet slojeva, a Boban tera samo do četiri. Ustvari, do tri, jer kad se uhvati za Drevne, to je drevni sloj, svima poznat.


1. Nepoznat jezik daje do znanja da je neljudska civilizacija;
2. Ne baš sasvim nepoznat jezik ukazuje da je u pitanju postljudska civilizacija, jer su neke reči delimično prepoznatljive, izobličene vremenom;
3. Upotrebljen jezik je omaž filmu "13 ratnik" (to sam več naglasio i ooooh, kako omaži deluju umjetnički!)
4. Upotrebljen je na početku, a ne na kraju, da odmah smori smaranju sklone, kako se ne bi mučili čitanjem do kraja. To je delovalo, kako vidiš.
5. Već nekoliko rundi me nervira kako Steva izvrće jezik preko ivica razumljivosti i kako se neki učesnici navatavaju na taj "stil". Hteo sam da mu pokažem da jezik uvek može da bude gori i nerazumljiviji.


Da ne bilo samo pet nivoa, želeo sam da pokažem da niko ne mora da izgara u skupljanju tričavih poena. Dovoljno je napisati smislenu priču.


Dakle, prva dva sloja su u funkciji zadate teme, treći je omaž, a poslednje dva su isterivanje pizme. Ko ne zna šta je pizma, neka izgugla. Šesti je da se vratimo pameti.

Postoje i drugi načini da se stavi do znanja da je civilizacija neljudska. Zamislite da smo svi pisali izmišljenim jezicima (mislite da neki od nas nisu bili u iskušenju?)

Drugi nivo vam je direktni promašaj teme, jer nije smela da se vidi nijedna ljudska tvorevina, uključujući i jezik. A neljudski jezik iz prvog dela samo je istakao ovaj promašaj. Ili sve ili ništa.

Zašto bi ikada računali da će neko da se smori? Pa vi treba da zabavite čitaoce, vi ste pisac? Nije da je to smaranje nezavisno od vas...

Ah, pa učesnici ne "navatavaju" na stil, nego eksperimentišu, ugledaju se na druge, probaju da vide šta im leži... Vaša priča najviše i izgleda kao kažnjavanje ostalih.

Izvinite, ali ja imam dobre razloge zašto Garba nije zaokupila moju pažnju...

A, ja imam dobre razloge što me uopšte nije briga za tvoje razloge.

Eh, pa kada nas optužujete da nismo pažljivi, da se lako smaramo, da nam nije bitno... Osetila sam potrebu da se odbranim i objasnim vam zašto. I dalje mislim da je priča odlična, nemojte da se durite odmah...

Kad ne budeš imala potrebu da se stalno od nečega braniš, neće ti se učiniti ni da se durim. Nisam siguran ni da je poruka tebi upućena.

Quote from: scallop on 15-12-2011, 15:13:14
:shock:  Moju priču nisi komentarisala. Zapravo, čini mi se da je niko nije komentarisao. Ni čitao. Ni našao kvalitete. Ni nedostatke. Ni da govori o Zemlji posle ljudi. Ni da ima priču. Ni likove. Ni zaplet, rasplet i poentu. Moja priča postoji da bi se zaključilo da ne postoji.

Pa evo, zbog ovoga sam osetila potrebu...

Pa i nisi. Do trenutka kad sam ja napisao post. Nemoj me terati da riljam po topiku.

Иако се и мени изузетно допада та језичка бравура у "13. ратнику", мишљења сам да би Скалопова прича била сврсисходнија на неком другом месту, рецимо на неком предавању "уживо", где би се слушаоци предавања учили аналитичком приступу читању, а не само приступу "допада ми се - не допада ми се". Самим тим што је настала потреба да аутор објашњава комплесност свог дела и шта је у ствари хтео рећи, нешто није у реду, или дело нема снагу да допре до читалаца, или читаоци неће да виде шта пише.

Jezička priča iz 13. ratnika je imala smisla u samom filmu, jer čovek sa smislom za jezik dugo boravi među grupom stranaca i tako nauči njihov jezik. Ovde je upotrebljena ta fora jezičkog prelaza, ali nije bilo potrebe za tim. Jedini ko je stranac u priči je čitalac, a on ništa nije naučio, nego je pisac samo promenio jezik u toku priče.

Potpuno si u pravu. Da sam im čitao naglas bolje bi razumeli. Malo je klimavo da je pristup "dopada mi se - ne dopada mi se". Pokušavamo da komentarisanje ugradimo u dobro pisanje. E, to da nema snagu da dopre do čitaoca je verovatno, kao i tvrdnja da bi za uspeh bila potrebna duža forma. Ali, i čitaoci neće da vide šta piše.

Quote from: Boban on 18-12-2011, 01:25:13
ma odeš u neki skijaški centar i odglumi nevinašce (ono "usta ima jezik nema") neko će se već zakačiti.
Bogatima je pun kurac bogatih, razmaženih šmizli... treba im nežna duša, koja će ih razumeti

Ja se izvinjavam na ovom off-u , ali me jako zanima,  Bobane, da li svi muskarci vole zene koje "usta imaju jezik nemaju" ili samo bogati?
I da li svakome treba nezna dusa koja ce ih razumeti ili samo bogatima?
I da li je svima pun razmazenih smizli ili samo bogatima?
Zanima me odgovor na sva tri pitanja, ali bicu zadovoljna i samo odgovorom na prvo.
Jos jednom se izvinjavam na teskom off-u.

Quote from: Boban on 18-12-2011, 14:54:46
Nevolja je što je na radionicama više ljudi loše nego dobro i onda kada se naiđe na zahtevnu priču, pre pomislimo da autor nije znao šta radi nego da jeste.

Boban objasnio.  xcheers

Quote from: dunja on 18-12-2011, 18:27:55
Ja se izvinjavam na ovom off-u , ali me jako zanima,  Bobane, da li svi muskarci vole zene koje "usta imaju jezik nemaju" ili samo bogati?
I da li svakome treba nezna dusa koja ce ih razumeti ili samo bogatima?
I da li je svima pun razmazenih smizli ili samo bogatima?
Zanima me odgovor na sva tri pitanja, ali bicu zadovoljna i samo odgovorom na prvo.
Jos jednom se izvinjavam na teskom off-u.

Ma koliko pitanje bilo jednostavno, odgovor može biti vrlo složen.
Ja uglavnom provociram, a ponekad zapravo ni sam ne znam šta je tačno. Svakako, ne postoji jedan odgovor koji je univerzalan i večan. Nekad ti odgovara brbljivica, nekad ćutljivica, nekad pametna, nekad glupačica koja samo trepće. Nažalost, nema trajnog rešenja, da su žene roboti koji se mogu programirati i prilagođavati potrebama muškaraca, to bi bilo najbolje. Verovatno su najcenjenije ženske koje imaju najveću moć preoblikovanja i prilagođavanja pa im je primena šira.
Otprilike tako, eto...

Predveče se nikako ne može...

Quote from: Boban on 18-12-2011, 20:56:28

Quote from: dunja on 18-12-2011, 18:27:55
Ja se izvinjavam na ovom off-u , ali me jako zanima,  Bobane, da li svi muskarci vole zene koje "usta imaju jezik nemaju" ili samo bogati?
I da li svakome treba nezna dusa koja ce ih razumeti ili samo bogatima?
I da li je svima pun razmazenih smizli ili samo bogatima?
Zanima me odgovor na sva tri pitanja, ali bicu zadovoljna i samo odgovorom na prvo.
Jos jednom se izvinjavam na teskom off-u.

ni sam ne znam šta je tačno. Nažalost, nema trajnog rešenja

Pade mi kamen sa srca.
Ja vec pomislila da je formula jednostavna, samo da je ja nisam odgonetnula.

Vidiš, Dunja, omašila si bolji odgovor. Ja sam kao primer dao naslov priče Zorana Neškovića, Nova (Alternativna) srpska fantastika, SIC, 2004.   Ta priča se bavi upravo jednom takvom vezom.

Hvala scallope, potrudicu se da nadjem i procitam.

Quote from: Boban on 18-12-2011, 20:56:28
da su žene roboti koji se mogu programirati i prilagođavati potrebama muškaraca, to bi bilo najbolje.

Isto važi i za muškarce. Doduše, tada bi ženama bio potreban samo jedan program...

Управо сам прочитао Скалопову причу и од-лич-на је. Подсећа ме мало на онај експеримент, овде је чини ми се расправљано о томе, како је могуће разумети текст и кад су слова испремештана, само је важно да на месту буде прво и последње. У мало концентрације, причу је могуће прочитати и схватити. Било би занимљиво видети како би функционисала да није на туђинском језику (не би  :lol: ), али је ово свакако хвале вредан експеримент.

Узгред буди речено, при крају сам "Грбовника". Пре неки дан био ми Гулчина у гостима, гледао полицу и каже - гле! Имаш Грбовника. Јесте, купио сам га за неке смешне паре па кад (и ако) га се докопам... али кад је овај отишао, Бог ми није дао мира, па сам се дохватио. И мислим да сам најзад схватио не само шта је највећи квалитет Скалоповог писања, него шта је и највећи камен спотицања. Немам неки велики узорак, читао сам још само "Рашане" и приче по играоници, али су романи свакако занимљивији за анализу.

Наравно, још "само" треба сести и то срочити, можда сачекам и прешишам Судњи дан. Занимљив је Скалоп, о да. Али потпуно разумем да његов стил многима не само да не лежи, него оспице од њега добију.

Quote from: scallop on 18-12-2011, 16:51:13
2. Ne baš sasvim nepoznat jezik ukazuje da je u pitanju postljudska civilizacija, jer su neke reči delimično prepoznatljive, izobličene vremenom

Ово јесте јасно, али ми је - с аспекта уверљивости - засметала (наводна) временска разлика која је, ако се не варам, задата. Хоћу рећи, дегенерација језика била би још израженија, до непрепознатљивости. Филм Threads то сасвим лепо приказује, у питању је свега неколико година и још увек је реч о каквим-таквим људима. Али, добро, није то толико битно.

Ej, najbolje  volem ove nezvane što se pojave o kvarenju šatre, pa fale sarmu a nisu teli da se učepe za materinu pogaču. Nit su kakav tepih il mikser barem doneli.

 :lol:

http://afirmator.org/stevan-sarcevic-bol-koju-nece-spoznati/ (http://afirmator.org/stevan-sarcevic-bol-koju-nece-spoznati/)

Престани да ме подсећаш како је пре Радионица изгледала! :)

Neću da prestanem. Neka i drugi vide da je ovo nekad nešto i vredelo.

Јес`, вала...а гле сад - после три дана од објављивања резултата једва једна страна са коментарима и сл.  :shock:

Stvar puca po šavovima. Ovi žutokljunci ni za kurac nisu, Pufnice....

Zasto bi stvar pucala po savovima? Zato ste tebe nema, ili sto drugo? Zar nisi bas ti Stipane, zivi primijer covjeka koji na Radionici potrosio ohoho vremena pisuci svasta, a rezultat toga su Nagrade kojima se dicis na Sagiti ali i sire. Ukoliko da sada nisi naucio pisati, ni neces. Dakle, ako su nagrade pokazatelj tvoga naprednog i poboljsanog pisanja, onda si ti uspio, i stoga ti mjesto vise i nije na Radionici. Jebiga, pusti druge. Pusti druge i ne ceri se tako zlobno. Mi ti svi cestitamo na uspijehu koji pobires uokolo.
Sve sto sam mogla uociti s ovih postova koji su slucajno ili namjerno isplivali iz 2011 da se sralo i tada, a nije izostajalo cak ni tada da se udara po scallopu. Osim sto je ucesnika bilo vise pa je normalno zato i bilo vise komentiranja, vidim da je prostacka retorika do dana danasnjeg ostala ista.
Zato vise nema starih ucesnika? Pa vjerojatno im je dosadilo. Svasta covjeku jednom na kraju moze dosaditi i nadjebavanje i natpisavanje i zajebavanje... A mozda je samo stvar u tome da su neki rekli da mogu i sami i da im ovo vise ne treba. Tako bi na kraju i trebalo biti. Nemojte mi samo rec da itko od vas zamislja kako ce jedno deset godina pisati po Radionici e ne bi li "poboljsao" svoje spisateljske sposobnosti.
Ma mozes to zamisliti...

Saturnice, da su svi učesnici radionice slali svoje radove na konkurse, tabele (uspesi) bi sasvim drugačije izgledali.

Za dve godine radionice, moja tri pokušaja su osvojila vrh, izglasani od stručnih, polustručnih i laika.
Ostali pokušaji tu i tamo.

Smatram da od mojih dvadesetak priča, pet do šest sigurno može da ode, uz naravno prepravke, na neke konkurse.
I uveren sam da bi postigli neki uspeh.

Ali opet, napisao sam već negde, da mene konkursi ne zanimaju. Ne u smislu da nipodaštavam konkurse, nego što smatram da nemam šta da ponudim. Oni koji me poznaju, znaju taj moj kont. Nisam skriboman, kada nešto pišem, pišem emocijama umesto o emocijama i tu me Scallop klepio po ušima da i dalje bridi.

Smatram da jednom napisano i objavljeno, ostaje trajno, ne samo na papiru nego i svesti autora. Scallop. Jevtra, Plut, Stevo, Hrundi, prvenstveno oni pa svi ostali nemaju pojma koliku mi uslugu čine. Forumske trzavice, pljuvanja i ostalo u takvim okolnostima zanemarujem, nebitno je to. Najbitnije za pisca u pokušaju je da filtrira komentare i izmuze kajmak iz njih.

Rečeno mi je da moje sledeće objavljeno mora da bude bolje od Anđela. Ja to još nisam napisao, a da li ću, ostaje da se vidi. Da li želim da budem ponovo objavljen? Naravno, želim svim srcem. Da li ću napisati bolje? Trudim se, a radionica mi uveliko pomaže u tome, prvo sa 6000kk, sada sa Tabakom.

Sa Ljubišom mi je malo falilo a sada znam i šta. Prepravljam, radim koliko i kada mogu , ćutim i verujem u sebe.

Nadam se da si shvatila poentu.

Quote from: saturnica on 01-04-2013, 00:16:13
Zato vise nema starih ucesnika?

Nema učesnika više, osim par, zato što nema nikoga da im objasni zašto je fidbek dobra stvar. A onda nema nikoga ni da im objasni kako se fidbek daje, a da nije suđenje, nego konstruktivna analiza. Zato ovo mesto više nije korisno.

A prostačke retorike ne nedostaje ni tebi. A ni zlobe. :)

Sad će autorka "Kitica", glavni spelolog, urednica i sudinica ko je trajno oštećen, ko je mediokritet i tupamaros da objasni pad radionice...

Naravno. Ništa u radionici nikada nije bilo prepušteno slučaju, da bi sada "slučajno" i "verovatno zbog..." propadala. :)

... u stvari, plamen pravde je spržio radionicu. Napravio mesto za nove učesnike. Još samo D. da uplati 75.99 dolara za naredni projekat tortaša, pa da sve legne na rudu.

Željno čekamo uplatu, oči Sagitaša su uperene ka projektu Zbikrka V. Da li će da legne uplata, koja bi istovremeno značila moralno iskupljene dotične? Tenzija raste, navijanje odjekuje iz pozadine... nisam optimista, ali život zna da prevari!

E, lepo od tebe Saturnice što si se pronašla u ovoj mojoj provokaciji.
Sada lepo ovako opširno poradi i na Radionici, pa će možda nešto i biti od nje.
Više će učesnika biti kad ih budete pozvali, onako kako sam ja pozvao tebe.

Pa zar ne shvatate da mi koji smo nekada učestvovali više nemamo interesa da je guramo?
Ti, Kimura i Vaši saborci je morate održati. Mi je ne možemo doveka održavati u životu.

Ja, Stipane, nisam učestvovala ni u srvaranju ni u razaranju Radionice.
(Jedino ako je slanje priča i komentarisanje od novembra 2012. godine do sada razgrađivanje?)
Isto tako, nemam baš nikakvog učešća u tvojim borbama sa samim sobom i drugim forumašima.

Naravno da nemaš ništa sa mojim ratovima.
Da bi se dotle stiglo treba prilično vremena.

Samo nastavi da šalješ priče i da komentarišeš.
Ti i Saturnica ste ovde pomenute zato što ste mi zapale za oko kao dve retke uzdanice Radionice.

Kamo sreće da je više takvih....

Quote from: Stipan on 01-04-2013, 08:04:30
Naravno da nemaš ništa sa mojim ratovima.
Da bi se dotle stiglo treba prilično vremena.

Samo nastavi da šalješ priče i da komentarišeš.
Ti i Saturnica ste ovde pomenute zato što ste mi zapale za oko kao dve retke uzdanice Radionice.

Kamo sreće da je više takvih....

Mene ne uzdizi nigdje. Ja sam nitko i nista. A ti su aposlutno bez sluha za sve ono sto ti ljudi na Sagiti zele na ovaj ili onaj nacin reci.

Quote from: Stipan on 01-04-2013, 04:51:56
E, lepo od tebe Saturnice što si se pronašla u ovoj mojoj provokaciji.
Sada lepo ovako opširno poradi i na Radionici, pa će možda nešto i biti od nje.
Više će učesnika biti kad ih budete pozvali, onako kako sam ja pozvao tebe.

Pa zar ne shvatate da mi koji smo nekada učestvovali više nemamo interesa da je guramo?
Ti, Kimura i Vaši saborci je morate održati. Mi je ne možemo doveka održavati u životu.

Prestani biti opsjednut s Radionicom, i kakvi su ovo dodavola termini, "odrzavanje na zivotu" i "saborci"? Zar smo u ratu, a ovo je pitanje zivota i smrti?
Ohladi Stipane...

Saturnice, možda se Stipan oseća odgovornim za svoj deo sranja. Sad kad je sabrao šta je uradio pametno.

Vidiš Saturnice koliko me ovaj Scallop poznaje bolje nego ti.

Quote from: Stipan on 01-04-2013, 10:17:08
Vidiš Saturnice koliko me ovaj Scallop poznaje bolje nego ti.

Pa, zar je to nešto čudno? Koliko si se samo puta očešao o njega s vlastitim rukotvorinama?
Ha, reci, koliko si se točno puta skinuo pred njim, ostavši tako ogoljene duše i tijela s rukama na međunožju i gaćama na podu! :evil: xrotaeye

Bez ruku na međunožju. Stipan ne poznaje sram.

U ovom krugu je bilo stvarno dobrih priča.

Maj-juni i novembar-decembar. Po šest priča u konačnom izboru za ZS 20.

April je takođe po pričama bio vrlo dobar mesec. Po meni čak i najbolji.

Ja po sećanju. Moguće je da su bili april-maj. Niko nije bezgrešan.