ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Uobičajeno paralelno glasanje, ovoga puta se bira po četiri priče.
 
Evo ih:
 
1. Majke (http://www.znaksagite.com/D/2012/januar2012_01.pdf)
2. Heruvim i demon (http://www.znaksagite.com/D/2012/januar2012_02.pdf)
3. Kafana na kraju sveta (http://www.znaksagite.com/D/2012/januar2012_03.pdf)
4. Katil ferman (http://www.znaksagite.com/D/2012/januar2012_04.pdf)
5. Čovek na međi (http://www.znaksagite.com/D/2012/januar2012_05.pdf)
6. Povratak u Berlin (http://www.znaksagite.com/D/2012/januar2012_06.pdf)
7. Strah (http://www.znaksagite.com/D/2012/januar2012_07.pdf)
8. Bantu crnci i falš bluz (http://www.znaksagite.com/D/2012/januar2012_08.pdf)
9. Zekina dilema (http://www.znaksagite.com/D/2012/januar2012_09.pdf)
10. Nepodobni (http://www.znaksagite.com/D/2012/januar2012_10.pdf)
11. Ubiti po viđenju (http://www.znaksagite.com/D/2012/januar2012_11.pdf)
12. Nekromanser (http://www.znaksagite.com/D/2012/januar2012_12.pdf)
13. Đuro, poslednji Srbin (http://www.znaksagite.com/D/2012/januar2012_13.pdf) 

Glasa se za četiri priča, s tim da prva dobija 3 poena, druga 2 a preostale dve po 1.
Glasa se slanjem privatne poruke na nik glasanje2012  (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?action=pm;sa=send;u=5074.) Glasanje se obavlja tako što u tekst poruke upišete četiri priče po redu, prvo onu kojoj dajete 3 poena, pa onda ona sa 2 i dve po jedan. Nema potrebe da pišete imena priča, samo redne brojeve, da bi se lakše posle sravnjivalo.
 
Rok je malo više od tri dana, dakle, u nedelju, u 23.23 objavljujem rezultate.
 
Do tada molim bez ikakvih komentara, aluzija, natuknica i svega ostalog što bi moglo da utiče na druge učesnike i regularnost glasanja. Rezultati elektronskog glasanja biće vidljivi tek kada se završi glasanje.

Evo, ja glasao. Taman mi broj glasova, a Loni neka se snalazi sa svojim desetkama. :lol:

Ееее, тако...а саде натенане...:)

Yeza od pravila.
Prvi put se desilo da su mi i desetke minus, ostale bez bodova.
Gre'ota.

nadam se da ćeš nekako moći da nastaviš kakav-takav život posle ovog potresa...

E sad braćo dolazi Zekina dilema...

Glasala. Jedva. Isto u oba glasanja.

Kakva tema takav i krug. Boban je zadatkom amputirao mogućnost efikasne poente. Izvuklo se tri-četiri priče. Jedva.

Volim radioničarske krugove sa malim brojem priča. Glasao sam i ja. U oba glasanja isto.

A dok čekamo kraj glasovanja,
evo malo i slikovnih asocijacija.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi135.photobucket.com%2Falbums%2Fq125%2FLoni011%2Fjanuarci1.png&hash=831353a1e98d642401fcf04f0771870155c7f2be)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi135.photobucket.com%2Falbums%2Fq125%2FLoni011%2Fjanuarci2.png&hash=5bfeb3c9a739aed1cf9b09c59ca2f8a3af0d5979)

 :D

super

Mlogo volem slikovno da se izrazim.
Znam da sam neke autore morabiti isprovocirao slikama,
ali moraju se suzdrže od komentara dok zavet ćutanja traje.  :evil:

Loni, dobra ti je vizuelna praksa.


Nego da mi priznaš: Imaš li i u ovom krugu priču? Ako imaš, meni je opet mnogo dobro legla.

Rekla bih da je poslao priču.

Свака част на труду, Лони.

Poslah, poslah.  :roll:

Al' dok ćutimo o tome, da pomenem da sam počeo da čitam ,,Legiju Ida - Letopis svemirskih cigana''.
Kupio sam je pre više meseci, u kompletu sa knjigom Anđele, Simke, Jovana R i 2-3 strane knjige u Tardisu.

Dok smo bili u lošim odnosima (prepucavali se oko politike) Vašu sam knjigu odvojio za čitanje posle svih ostalih,
ali zbog napretka u bilaterarnim odnosima uzeh je juče i pređoh nekih 50 strana.
Dosta likova. Zamršena filozofija, ali polako 'vatam niti te mi postaje sve zanimljivije.

Kad su domaći autori u pitanju pristrasan sam.
Prvo treba dobro da se složim s nekim da bih bio motivisan da mu kupujem dela.
Znam da ne treba mešat' lik i delo, al' za tako nešto ja još nisam zreo.

Pročitaj Grbovnik, pod obavezno.

Лони, овај пут си сличицама "убо" 99% у приче. Свака ти част. Добро је док има људи који се труде.

A, kako stojiš sa Tolstojevskim? A, sa Štajnknerom?


Ne znam da li si primetio, ali ja se ne volim sa onima koji se bave trpanjem u fijoke. U literaturi, pa i u politici. To ti je neka akutna fijokofobija, podvrsta klaustrofobije. Tvoje politkor egzibicije mi ne smetaju da mi se dopadaju tvoje priče.

   Ja na zalost bez fioka kao baza ne mogu da funkcionisem.
Ako moj mozak nesto ne klasifikuje u startu sve mi se kasnije pretovri u jedan veeliki haos.

   Moracu i taj Grbovnik da prociram, ali i onu novu Skalopovu knjigu, o kojoj je pisao list Danas.

Je li Loni, smem li ja ovu tvoju vizelizacju da metnem na blog?

I na fijoku da zalepiš. :lol:

Pretpostavljam da to znači da mogu. Reklamiram malo radionicu, možda nekog i namamim...

Može naravno.
A jednom ću napraviti ove top liste i s našim pravim imenima (za one koji žele)
da reklamiramo i naše umeće. Svako na svom blogu.

Ja sam malo reklamirao radionicu, pa ako ima primedbi ili sam uradio nešto što nije trebalo recite pa da editujem.
Tekst se nalazi ovde:
http://forum.krstarica.com/entry.php/29511-A-sada-ne%C5%A1to-sasvim-druga%C4%8Dije (http://forum.krstarica.com/entry.php/29511-A-sada-ne%C5%A1to-sasvim-druga%C4%8Dije)!

Ne znam kako će to videti Boban, ali meni ne smeta što si postavio ono za šta ti je Loni dao saglasnost. To što si stavio 200 priča na izvolte možda i nije tako mudro.

O.K. - Linkovi ka pričama su uklonjeni.

Krađa priča i ideja događa se po pravilu samo na velikim govornim područjima.

Da smo negde na izvolte stavili priče na engleskom, španskom, francuskom, kineskom ili portugalskom to bi već bilo opasno i
po zakonu verovatnoće neko bi nešto maznuo.

Ovako budimo bez brige.
Na ovako maloj jezičkoj teritoriji (oko 17 milionagovornika) među kojima ogromna
većina ne čita uopšte, nikad niko nikom nije maznuo delo.

lomi, ostavi svoje faze lupetanja za politiku.
Kako možeš da kažeš da nema krađe?
Pa laureatkinja NIN-ove nagrade je opštepoznata kao "preuzimačica" tuđih ideja.
Ona recimo, kaže da ima veze u Rusiji da objavi priče, pokupi priče od ljudi, onda ih malo preradi i tamo obajvi kao svoje. zato ona ima gomilu priča objavljenih u Rusiji koje nikada neće objaviti na srpskom.
ovo je informacija iz prve ruke, od ljudi čak priznatih pisaca kojima su dela pokupljena.

Svojevremeno je ona tražila od mene da joj dam izbor najboljih srpskih SF priča za rusko tržište. Nikada nije stigla informacija šta se s tim desilo...


Ovo je samo jedan dokazan primer, a sigurno ih ima još.
Čovek umre i njegove rukopise daju poznaniku književniku da ih proceni... ma recite mi da je baš svako odoleo da prigrabi dobre delove za sebe.

Ja imam slučaj da sam čoveku pričao u autobusu jednu svoju ideju za roman i posle vidim objavljen takav koncept.

Na Radionici ima bar 10% potpuno originalnih ideja koje su bogomdane za drpisanje.

Nisu li priče sa radionice ionako na izvol'te, pošto mogu da ih vide i neulogovani?

Istina...

Istina je da si sa 6 slova ponovo izbrisala moji 60.


Nije istina. Ovako moraju da se pomuče, pa nije na izvolte.

Da, moraju da navrate do radionice i da ukapiraju da se priče nalaze na svakom topiku na kome piše DVOSTRUKO GLASANJE.


Uzgred, Loni, nikad niko nikom nije maznuo delo, ne na ovom malom jeziku? A to što je Selenić pokrao Deanu Leskovar, i to njeno objavljeno i nagrađeno delo, da pomenem samo primer koji mi je najpoznatiji?


Neću o tome kako su meni mažnjavali članke sa Krstarice i objavljivali ih pod svojim imenom, ili delove mojih članaka ubacivali u svoje, a da mene nigde ne spomenu. Daj, razmisli malo pre nego što lupiš.  xrofl

A jes.

Prevideo sam sposobnost određenih ljudi da prevode i plasiraju delo na nekom tuđem jeziku.
To se već ne da lako kontrolisati.

Sad se sećam da sam i ja čuo za dotičnu, koju je Boban spomenuo, da je sklona krađi ideja.
Nisu mi rekli baš tim rečima,
samo su upozorili da njoj na čitanje ništa nikad ne treba slati.

Tragedija ako se to dešava kod nas.

Čuo sam da nije rešenje ni zaštititi delo u ,,Agenciji za zaštitu''.
To sve završi kao nečija inspiracija.
Ispada da je najbolje svoje delo posleti preko mejla 20-tak prijatelja u isto vreme.
Time oni postaju svedoci našeg autorstva.
A mejl ipak nosi neki datum.
Da li i pravnu validnost?

Možeš da digneš publicitet maznutom delu. Ili da mazneš, pa javiš pravom autoru da digne dreku ili da te tuži.

Loni, to sa prijateljima ne pomaže.


Agencija za zaštitu ne može da spreči krađu; ono što može jeste da tužiš onog ko ti je maznuo delo pa da primerkom koji je određenog datuma registrovan u Agenciji dokazuješ autorstvo.


Slanje prijateljima bi imalo manje-više istu svrhu, s tim što Agencija verovatno ima veću pravnu težinu.

Quote from: Boban on 14-01-2012, 14:40:01
Pa laureatkinja NIN-ove nagrade je opštepoznata kao "preuzimačica" tuđih ideja.

Koja? Ozbiljno pitam, zanima me. Nije baš da ih ima na kilo.
EDIT: hoću reći da je bar jedna dovoljno međunarodno poznata da joj to ič ne treba, jedna se ne bavi SF-om ni fantastikom, jedna, smatram, nema veze u Rusiji, a zar bar tri sam đuture uverena da imaju dovoljno etike da to ne rade... dakle, neće me mrzeti da odem na neki ruski e-katalog i proverim sve četiri, ovo je ozbiljna optužba.

Grozdana, bre... kako koja.
Ma to je dokazano... a džaba ti internet, nema tamo zavedena svaka priča po raznim časopisima, a onda ih je imala ogroman broj.
Lično sam čuo od jednog od najvećih srpskih dečijih pisaca i pesnika da priča kako je neke njegove radove uimesto da objavi u Rusiji kako je obećala, malo prepravila i pustila kao svoje... to se dešavalo osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka.

Сад ћу да видим. :)

Ju naopako, svašta. Ja uklonio linkove sa bloga, ništa nisam kriv ako nekom drpe priču - tek da se zna!

Aman ljudi, mogu da ti ukradu ideju, ali ne mogu da ti ukradu talenat. Kad budeš prežalio to što si pokraden, sešćeš i napisaćeš ponovo dobru priču/roman, dok oni neće. Ponovo će morati da kradu.

Problem je ako te pokrade neko ko ima veći talenat od tebe, a ovde je to ipak realnija opcija...

Istina.

Ko ima veći talenat, valjda ne poseže za krađom od manje talentovanih...?

Quote from: Boban on 14-01-2012, 18:12:23
Problem je ako te pokrade neko ko ima veći talenat od tebe, a ovde je to ipak realnija opcija...

Онда то и није крађа сем крађа идеје што се малтене и не рачуна (питајте Шекспира). Кад би све морало да буде 100% оригинално, више нико не би писао.

Бобане, дозволи, тај те је писац канда лагао. Нашла сам само ово http://www.nlr.ru/e-case3/sc2.php/web_gak/lc/72335/37 (http://www.nlr.ru/e-case3/sc2.php/web_gak/lc/72335/37)  а овде и препричавају приче http://www.letsart.ru/lyrics/5605.html (http://www.letsart.ru/lyrics/5605.html) које су препознатљиве њене, објављене на српском. То са периодиком можда стоји али док не видим нећу веровати. Ај да не правимо од жене Селенића или Киша.  :lol: :lol: :lol:

Možda bi više hipotetično, a manje provokativno bilo funkcionalnije, ali je ovaj vikend, kao i dosta vikenda do sada, dan za teranje i ružne reči, pa bih se radije uzdržao, bar do ponedeljka. Ilustracije radi, broj SF serijala u SAD koji se protežu na više sezona u SAD je značajan, a inventivnost njihovih scenarista nije neiscrpna, pa ne bi bilo čudo da se "skautira" za dobrim pričama, koje će "talentovaniji" očas pretočiti u jednu od epizoda. Nadam se da je ovo prihvatljiva opcija, a raspravljati se da.

Quote from: Boban on 14-01-2012, 18:12:23
Problem je ako te pokrade neko ko ima veći talenat od tebe, a ovde je to ipak realnija opcija...

Čekaj malo. Ti tvrdiš da talentovani kradu od onih bez imalo talenta?
Pa od čega se onda sastoji taj talenat? Postoji li neko prihvatljivo objašnjenje?

Quote from: Stipan on 14-01-2012, 18:43:40
Čekaj malo. Ti tvrdiš da talentovani kradu od onih bez imalo talenta?
Pa od čega se onda sastoji taj talenat? Postoji li neko prihvatljivo objašnjenje?

To što je neko talentovan ne znači da će u svakom trenutku imati ideju - a može da se desi da zbog prirode posla mora da štancuje.

"Prirode posla" - misliš podele honorara sa urednikom?

Mislim na mogućnost da mora da napiše jednu epizodu dnevno. I tako svaki dan, nedelju za nedeljom, mesec za mesecom...

Je, netalentovani polupismenjaci su zlatni rudnik za te i takve megazvezde. Počinjem da kontam.

A kako to da ti imaš tako detaljan uvid u te mehanizme, ako nije tajna?

 xrofl xcheers

@Stipan: Nije neophodan uvid, ako znaš da neka serija ide godinama i godinama i godinama, da ista ekipa za svaki vikend izbaci novu epizodu, razmisli koliko je verovatno da će baš redovno imati ideje, i to ako uzmemo da ih zdravlje sve vreme fenomenalno služi i da je sa porodicom sve okej i da nikakvih briga u životu sem te serije nemaju. A serija mora da ide. Nešto mora da se snimi.


Pisala sam za televiziju i dešavalo mi se da dobijem da u roku od pet dana napišem šest epizoda. Okej, no problem, mogu ja to. Ali iz godine u godinu, stalno na pokretnoj traci, ne znam nikoga ko bi sve vreme mogao da nigde ni ne priviri u potrazi za idejama.

I to je istina, ali nisam siguran kako stoje stvari sa moralnom, pa ako hoćeš i pravnom ispravnošću takvih postupaka.

Stipane, bar pola priča koje vi ovde napišete, ja sam već negde, u nekom obliku, već čitao. Nisi primetio da sam kao originalne označio 10%? A sad ću da smanjim - 6%.

Ne kaže se džaba nije bitno šta već KAKO...

Pola fabula svodi se na to da se dvoje vole, a treći smeta.
Ali na svakome je da smisli KAKO će taj treći da zasmeta.

Ako samo ti znaš da napraviš efektan preokret i komičnu caku briga te za to
što će neko da ti pokrade onu osnovnu ideju.

Ako tretiramo samo delo kao tvar s dušom, onda je u njegovom interesu da se otelotvori kod najboljeg.
Da Bregović nije obradio one silne melodije, za njih bi znali samo prijatelji i rođaci Šabana Bajramovića, Usnije Redžepove
i raznih autora koji su umeli da smisle melodiju, ali ne i da osmisle komercijalni aranžman, koj jedini omogućuje delu da opstane u narednim pokolenjima.

Loni, mnogo pogrešno misliš. Recimo, majka ima dvoje dece i muči se da ih odgoji, ali ima jedan bračni par bez dece, sa mnogo para, visokih položaja i ta deca bi s njima imala daleko bolje šanse u životu. Ili, onaj film o "nedostojnoj ponudi": daće ti milion dolara da malo podeliš svoju zgodnu ženu sa nekim koji nema takvu ženu, ali ima milion dolara. I, to su slučajevi "sa nadoknadom". Šta ćemo sa golom krađom? Sigurno ima golih ideja s ovih prostora koje kao prevedeni sinopsisi cirkulišu po Holivudu i drugim centrima gde se to da prodati. I nisu uvek iz tintare onog koji ih prodaje.

Quote from: scallop on 14-01-2012, 19:49:51
Stipane, bar pola priča koje vi ovde napišete, ja sam već negde, u nekom obliku, već čitao. Nisi primetio da sam kao originalne označio 10%? A sad ću da smanjim - 6%.

Ja sam kriv i što smo - 6% dezorginilisani?! Eto šta me snađe kad me ona Angel provocira!

Dezoriginalisani. Tačno. Koliko puta sam ti savetovao da se ne zalećeš u priču? Tako najlakše pokupiš iz sećanja nešto što si video, čitao, ili je pričano o tome u društvu. Kasnije je sve kasno. To je radio i Džek, ali, Džek to više ne radi. Zato su mu priče sve originalnije i - bolje. Plaćene tvojim pivom.  xcheers


Ovde smo razgovarali o tome da li je Radionica moguć resurs za lovce na teme, ideje, pa i na veći deo teksta. Znam da riljaš po Guglu i pitam se jesi li naišao na sajtove gde prodaju ideje za pisanje? Ako je to biznis, onda mi imamo robu na izvolte.

Je, Džek je Car...

Quote from: Boban on 12-01-2012, 20:55:46
Rok je malo više od tri dana, dakle, u nedelju, u 23.23 objavljujem rezultate.

QuoteVoting closes: 16-01-2012, 19:55:46

Veruješ meni ili tome što piše tu?

Kada zadajem rok ne mogu da se izrazim u satima, pa otud ta razlika.

Ne brojim vreme na sate,
ni po vrelom sunčevom hodu.
Dan mi je kad tvoje oči se vrate,
a noć kad ponovo od mene odu.

 xrofl

Ovaj Miljan se još valja od smeha, a ne zna šta ga čeka. :mrgreen:  23.35

to je izgleda uskoro... samo ipak da proverim datum, sat, dan, godinu...

Glasanje završeno; apsolutni pobednik na svim nivoima priča broj 10.
Rezultate glasanja porukicom upisao sam pored imena priče u spisku priča s vrha topika.

Glasanje porukama je ovde: http://www.znaksagite.com/D/2012/glasanje_januar2012.htm

U ovoj konkurenciji to je najjača priča. Samostalno - ništa posebno...

Ne radi link za porukice.

daj sačekaj da se podigne do kraja... nestrpljiva veverice.

Vidim ja, trebaće ovde malo oraja i malo meda.

ko će da sračuna bodove iz porukica? a, evo steva se javlja...  :mrgreen:


Edit: greška, greška... mada ja ne vidim rezultate tajnog glasanja, otud greška.

pa izračunao sam ja i okačio uz imena priča...

Ma da, ne vidim rezultate tajnog glasanja, pa pomislih da je to to...

Quote from: D. on 16-01-2012, 01:14:01
Ma da, ne vidim rezultate tajnog glasanja, pa pomislih da je to to...

Tajno glasanje je ukinuto kao takvo, i tačka.

A Džek nije glasao, sram ga bilo.

Trebalo bi da sam sve dobro sračunala. Ukupan broj glasova. Slede

1.   Nepodobni - 46
2.   Bantu crnci - 24
3.   Kafana - 23
4.   Povratak u Berlin - 20
5.   Ubiti po viđenju - 16
6.   Čovek na međi - 16
7.   Majke - 14
8.   Nekromanser - 11
9.   Zekina dilema - 10
10.   Katil ferman - 9
11.   Đuro, poslednji Srbin - 7
12.   Heruvim i demon - 3
13.   Strah - 2

Хех...једна прича је све поене које има добила од мене!  :mrgreen:

Pa da počnemo...

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.image-share.com%2Fupload%2F1223%2F108.png&hash=86a35266db5f88d87fa283cf218ca7a3de4d3bfd)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.image-share.com%2Fupload%2F1223%2F110.png&hash=b4a84c59f8e6107b0a9703a90527dc6592f66d71)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.image-share.com%2Fupload%2F1223%2F111.png&hash=c781b0cb1fd1bb9af3ac66961385015f6f9d2e38)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.image-share.com%2Fupload%2F1223%2F112.png&hash=748dce2d4127a0b4821500d10194a37611119a15)

Đuro, Savajate ?  :)

 :-D

Sjajno, Loni! Dašak si svežeg vazduha...

Ostavljam mogućnost da sam negde pogrešio.
Negde prevideo kvalitet, negde ga batalio.

Možda se ogreših sa Bantu crncima i ovim ,,Povratkom u Berlin''.
Ali svakako je Nekromanser zaslužio bolji plasman.
U njoj je preokret sjajan. Kladio sam se da će ta priča biti u prve 3,
no ukusi nam različiti.

Nekromanser ima uvrnutu ideju. To cenim. Nedostajalo joj je prostora, što će reći i veštije izvedbe...

Quote from: Anomander Rejk on 16-01-2012, 01:38:32
Đuro, Savajate ?  :)

Strah, očito. :)

Ni jedno, ni drugo, nadam se!

Moja pretpostavljanja:

Džek - Nepodobni
Steva - Povratak u Berlin
Scallop - Katil Ferman
Hrundi - Nekromanser

Za ostale nemam ideju.

A Đuru, poslednjeg Srbina pisao je neko ko želi malo da pecne Bobana.
Bata, Suba... Na Ghoula bih sumnjao da učestvuje...

Loni, mislim da su ti sve pretpostavke pogrešne. :D

Nije mogao da omaši više.  :mrgreen:

Loni, kralj lupetanja...

Quote from: Anomander Rejk on 16-01-2012, 01:38:32
Đuro, Savajate ?  :)

Ех, па Ђуро има 7 поена, чак и моје супер моћи ме спречавају да дам неком толико гласова...а није ни Страх...дакле....:)

Quote from: Loni on 16-01-2012, 01:45:30

Možda se ogreših sa Bantu crncima i ovim ,,Povratkom u Berlin''.

А посебно са овим другим....па молер је Хитлер, мајку му! :)

Ja nisam bio oduševljen pričama, pa molim lepo da se niko ne uvredi na kritiku, ništa lično  :) .

MAJKE-Ova priča mi je ostavila vrlo bled utisak, bilo da je zamišljena kao ozbiljna priča ili nešto nalik parodiji. Prosto vapi za lepotom rečenice, koje u priči nema. Rešenje sa oralnim seksom takođe nije bog zna kako originalno. Angela Darkel ( Merkel ? ) me smorila. Priča bez duše, nema za šta da veže čitaoca.

HERUVIM I DEMON-Loni je dobro primetio nekoliko logičkih rupa u priči. Čini mi se da nije dovoljno pažnje posvećeno ni strukturi rečenice. ,, Jer je znao da demone smeh izbezumljuje. Oni su odavno zaboravili da se smeju.'' A savetovali su mene briši, briši i popravljaj, a nisam slušao... pa sad i ja savetujem pisca, da mu se ne zapate takve rečenice. Objašnjavanja, neubedljivi dijalozi, dosadnjikava priča.

KAFANA NA KRAJU SVETA- Ova priča ne bi bila loša, da je pola nije proteklo u sedenju za kafanskim stolom i objašnjavanju alkoholičarske sudbe ( uz mnogo viđenih klišea ). Kako se sve više dohvatala fantastike, bivala je sve bolja. Ima potencijala, i treba joj dorada. Bila mi je kandidat za glas.

KATIL FERMAN- Dobra ideja, ali priča je morala biti jasnija. Je li devojka vampir ? Zašto je ubica prešao na njenu stranu ? Malo i to sa vraćanjem u prošlost i skokovima u budućnost... moralo je biti određenije, jasnije.

ČOVEK NA MEĐI- Jedan bledi, vrlo bledi militari sf, uz loše filozofiranje pred kraj priče. Rat ima toliko nijansi tame, da ga je šteta spisateljski trošiti na klišee tipa oficira razdrljenih okovratnika sa rakijskim flašetinama. Ima toliko prostora koji može mnogo bolje da se upotrebi.

POVRATAK U BERLIN- Dva poena. Svidela mi se ideja, i sasvim solidno ispričana. Postavlja neke moralne dileme- da li u sprečavanju još većeg zla, biva opravdano počiniti manje zlo, pa i po cenu istrebljenja vlastitog naroda ? Tako sam barem ja shvatio. Težak izbor između dva zla. Jezik priče solidan, uz neke sitnije nedoslednosti. Zanimljiv izraz poput precvale kiselosti... :)

STRAH- Ideja ove priče mi se svidela, ali ne i njena izvedba. Posebno ne dijalozi. U dvobojima, kad se puca, i kad revolver stoji uperen u glavu, ne drže se dugačka predavanja i govori. Ova priča ima potencijal koji je nedovoljno iskorišten. Malo veštije napisano, bilo bi sasvim dobro.

BANTU CRNCI I FALŠ BLUZ- Jezik ove priče me užasno iritira. Jednostavno nemam ni najmanje volje da dešifrujem ove jezičke vratolomije, dal su parodija il šta god. Srpski jezik je lep jezik, i zašto ga stalno besomučno uvrtati i izvrtati, čitalac sam, nisam vezista da radim sa šiframa. I da, ne zanimaju me hemoroidi, gasovi, ni slični zdravstveni problemi koji se pominju u priči.

ZEKINA DILEMA- Dobra ideja je upropaštena bespotrebnim psovkama : jebena kuća, usrana šansa, kurčeva mašina... Aman, što je mnogo, mnogo je. Jedan. Iskoristiti zimsko ferje za učenje gradiva.

Spavanjac, nastavak sutra  xyxy .

Ovako izgleda moja top lista - dakle priče poređane po onome koliko su se meni dopale.

1. ČOVEK NA MEĐI
   Odlična priča o griži savesti. Brz tempo bez mnogo akcije – ne znam kako bih drugačije opisao ono što mi se dopalo u ovoj priči.

2. KAFANA NA KRAJU SVETA
   Fino napisana priča, prepuna čarobnih detalja (drveni sat, izbušeni karirani stolnjak, trač klub, policajac Raša Pevac...). Najljudskije izvedena završnica u pričama ovog kruga.

3. NEPODOBNI
   Priča koja mi se baš-baš dopala sve do samog (za mene) razočaravajućeg završetka. Atmosfera, rečnik, likovi - sve je dobro urađeno, ali da je tajanstveni ,,močvarac" crnja – e to je već takav šablon da mi je srušila kompletan (veoma visoko postavljen) utisak o priči.

4. BANTU CRNCI I FALŠ BLUZ
   Ova priča me je ludo zabavila. Počevši od igre rečima jednina/množina, preko suludog obrtanja problema prenaseljenja, sve do političkih izrugivanja po sistemu sve-ostaje-isto.
Jednom rečju, urnebesno zabavna priča.

5. UBITI PO VIĐENJU
   Dobra akciona priča sa nekim cyberpunk šmekom i sa najbolje uklopljenom završnom rečenicom - i logički i izvedbeno.

6. KATIL FERMAN
   Vrlo neobična priča - alterntivna budućnost u kojoj je sve ostalo isto. Barem meni deluje vrlo poznato pošto sam par godina života proveo u Travniku i Sarajevu. Doduše, momenat sa preokretom izazvanog Srpkinjinom krvlju mi je ostao nejasan, ali sve ostalo u priči mi se dopalo.

7. ĐURO, POSLEDNJI SRBIN
   Ova priča mi je sva osrednja. Može se lako pročitati, ali je nekako predvidljiva i neinventivna. Od radioničkih priča sam navikao na mnogo više orginalnosti. Ovde je autor išao nekim utabanim stazama i posezao za sto puta viđenim rešenjima. Veliko razočarenje posle intrigantnog naslova.

8. MAJKE
   Klasična priča o osveti sa pomalo nesvakidašnjim revolverom. U principu lako sam je iščitao i nemam zamerke na tehniku, niti mi je posebno smetala erotika koja je nosilac završnice.
Problem je što me nije ni naročito dojmila, tako da ostaje bez poena.

9. ZEKINA DILEMA
   Ovo bi bila simpatična priča da nije na silu ubačen kočijaški rečnik. Ni jedan razlog za tako nešto nije postojao u radnji, izuzev možda prezira prema poučnom tonu basni i sličnih umotvorina. Šteta - ideja je sasvim O.K.

10. HERUVIM I DEMON
   Priča je imala potencijala i u početku mi se čak i prilično dopala. Međutim kako je odmicala postajala je sve monotonija i na kraju sam shvatio da se poigrava već viđenim motivom (bezvredni mamac) da bi završnica bila mala, ali simpatična prevara zadatka.

11. NEKROMANSER
   Ova priča bi mogla da pretenduje na neku varijantu nadnaravnog horrora, ali mi je glavni junak suviše prizeman za takav ugođaj. Ideja nije loša, ali zbog postavke (priglupi ubica- glumac – natprirodno stvorenje/gavran) me je izgubila.

12. STRAH
   Nisam baš najbolje shvatio ovu priču, valjda predstavlja neku alegoriju ili štogod slično. Biće mi bolje da se mnogo ne upuštam u komentarisanje.

Захваљујем се Савајату  :), а он ће брзо знати зашто.

МАЈКЕ

Оно што, по мом мишљењу, квари причу, јесте нападно давање информација и упознавање читаоца са ситуацијом кроз дијалоге.
Највећа замерка је на непотребним псовкама и на прераном откривању кључне чињенице, након чега је остатак читања приче чекање кад ће доћи, или неће доћи  до размене телесних течности. А и што се тиче те идеје могућности убијања непријатеља/злотвора ејакулирањем у уста - хм, некако не пристајем на тај фазон америчког полицајца у опскурном огледалу, којем револвер бива замењен пенисом. Неозбиљно и бљутаво. Поготово ако за циљ има намерно провоцирање женског дела радионице.
Пропозиције - ако је предефинисано да је у питању револвер, онда треба да буде револвер.

КАФАНА НА КРАЈ СВЕТА

Није ми логично да ће припадник неке ванземаљске расе изгубити оружје поред пољског вецеа. Под претпоставком и да јесте изгубио то оружје, долазимо до нелогичности - може убити човека врло лако, али ипак га моли да врати оружје и још обећава некакву награду, која крије клопку. Нисам сигуран да ванземаљци имају склоности ка реторичким акробацијама.
Пропозиције - ако је предефинисано да је у питању револвер, онда треба да буде револвер.

КАТИЛ ФЕРМАН

Не могу да се отмем утиску да сам некад давно прочитао причу са овим насловом. Засметало ми је писање израза султан и видовњак великим почетним словима, као да су им то лична имена. Чуј, рецимо, Султан Озал, или Видовњак Петровић. Не иде. Осим ако ја не схватам шта је аутор хтео да каже, што није искључено. Али, ово и нису замерке, можда су у питању само куцаће грешке. У односу на ово, много  више замерам што није довољно простора посвећено Господарици, јер је, убеђен сам, она главни лик, а не Бесим. Иначе, идеја приче ми се изузетно допада и предлажем аутору да од овога направи неку дужу форму, новелету, или новелу, сигуран сам да би добро испало.

ЧОВЕК НА МЕЂИ

Тотално ме одбија непотеребно инсистирање на енормним количинама ракије. Чини ми се као да је аутор љубитељ и идеолошки следбеник Булајићевих филмова, па је замислио војводу као сеоску јајару, којој су ракија и прасетина једина брига у животу.
Иначе, прича је писмена, има добар ритам и, рекао бих, била би одлична кад би се избацила ракија, кад би се војвода мало припитомио и кад би се додала бар још пар страна текста. И, још један детаљ - ма не иде реч "тиба" уз војне операције.

ПОВРАТАК У БЕРЛИН

Кад сам прочитао Бобанов задатак, прво што ми је пало на памет била је идеја враћања у прошлост и поштеда живота Адолфу Хитлеру! Верујем да су многи помислили на  ту могућност, али нису написали причу на ту тему због претпоставке да ће бити још сличних. Па тако имамо само једну о Хитлеру. И то добру једну!
Ова прича је професионално написана, нисам уочио грешке и одлично функционише са задатим крајем. Једино не могу да се отмем утску већ виђеног, не у смислу да је аутор плагирао нечију туђу причу, него ми се чини да сам некад негде прочитао причу са сличном идејом. Ова примедба о већ виђеном је необјективно мишљење, које нимало не умањује мој позитиван однос према причи.

СТРАХ

"Викајући", "мојем"... није исправно. "Нормалних десет метара" би много боље звучало као "уобичајених десет метара", или "прописаних десет метара". Заиста не знам какви су то нормални, а какви ненормални метри.
Учесници двобоја, никад и нигде у стварности, али ни у озбиљној измаштаној стварности,  нису водили филозофске разговоре, па још прилично дуге. Учесници двобоја се спремају да убију, или да буду убијени и сигурно им није до дугог нагваждања о нпр. судбини космоса, универзалној етици и моралу, природи злочина, или не знам ти ја о чему све. Сигуран да овај аутор не жели да пише каубојске романчиће, у којима шериф/усамљени-праведни-осветник/хитроруки-а-поштени-револвераш Џек каже криминалцу Једнооком Џону: "Окрени се, Џоне, јер ја ни убицама, који су као ти извршили силне злочине, силовали, палили, касапили, не могу пуцати у леђа, с обзиром да ми моја част и добро домаће васпитање то не дозвољавају."

БАНТУ ЦРНЦИ И ФАЛШ БЛУЗ

Најбоља прича овог круга! Не могу се отети утиску да је ово написао Скалоп, или неко ко је прихватио његове савете о писању. Заиста имам такав осећај. А прича је изврсна! Занатски и идејно без мане. Мене је добила одмах на почетку, кад сам препознао (бар мислим да јесам) један од извора инспирације за необичну игру речима, а то је Гуглов преводилац! Скидам капу аутору за оригиналну идеју и мајсторско извођење.

ЗЕКИНА ДИЛЕМА

Одлична идеја за хорор причу, јер ова то и јесте, зар не? Како да није најцрњи хорор помисао да би меке зеке могле радити човеку о глави, па још и на толико морбидан начин, као што је сипање отрова деци у сок? Паметно смишљено - ударање на децу, где смо сви најосетљивији, гарантује, ако не похвале, а оно остајање приче у дугом сећању! И за десет година, ако се поведе одговарајући разговор, постоји могућност да ће неко рећи: "А јел се сећате оне приче у којој зец сипа отров деци у сок?".
Добро написано, нисам уочио грешке. Осим, а можда то није грешка, што је писано великим почетним словом: Лија, Зека, Јазавац. Нисам присталиоца оваквог писања. Можда би боље било да се зека звао Ђоле, да се лија звала Мелинда, а јазавац Станоје?

НЕПОДОБНИ

Маестралан преокрет на крају. Допада ми се тај ритам памучне јужњачке Америке (бар ја мислим да је то то), смештен негде на неки далеки свет. Само је још фалио диксиленд оркестар у сенци дрвета поред пута, понека звечарка како се провлачи кроз крављу лобању, и све би било на свом месту. Одлична прича, која, са још пар из овог круга, заслужује да буде виђена и на папиру.

УБИТИ ПО ВИЂЕЊУ

Помало климава у почетном мишљењу да Лед Лили убија искључиво чланове Фирме у свом лудилу, јер да је луда, вероватно би убијала редом све на које наиђе, не само чланове Фирме. Но, ко сам ја да одређујем какво ће бити чије лудило?  Које и није лудило, него освета владајућој елити! Е, можда нам аутор поручује да то и данашњем свету фали?
Узгред буди речено, не могу се отети утиску да је аутор волео романе о Хејзију.
Не нађох грешака, па мислим да могу рећи да је ово одлично написана прича.

НЕКРОМАНСЕР

Молим аутора да ми опрости, али заиста морам рећи следећу реченицу: Није ми довољно страшно, иако имамо потребне елементе: мртве, мртве па оживљене, преклане, гавранове, некромансере...  Мада, са друге стране, прича има добар ритам, а аутору очито иде од пера приповедање, добро ниже слику за сликом, а при том се не запетљава у компликована непотребна објашњавања.
Реч "смарати" не постоји у српском језику! Најежим се кад ову и сличне речи видим у делима која претендују да се назову озбиљнима! Смарати, одрадити, уснимити, ликуша, хејтовати, стејџеви, драфотвати... само су неки од већег броја квазимодерних израза, који се брутално натурају у свакодневни говор, а које млад свет не размишљајући користи и тиме квари предивни књижевни српски језик. Ух!
Још ми је понешто засметало: метак није жив па да се мешкољи, исцелитељ (по мом мишљењу, а не мора бити тако) само лечи а не диже из мртвих, не знам како преклан може дисати кроз преклано грло. Предложио бих му да том "оживљивачу мртвих" дода још мало моћи, па да, поред оживљавања, враћа  повређено ткиво и органе у првобитно стање тј.  да преклана грла враћа у стање пре клања и слично.

ЂУРО, ПОСЛЕДЊИ СРБИН

Највише ми смета што је Лорд некако осакаћен, ускраћен у поседовању заиста велике и изванредне моћи, па може да чита мисли само ако гледа у очи оног коме чита мисли. Ту се може наслутити наставак приче, а кад Србенда нађе наочаре, наставак приче постаје предвидљив.
Не делује ми логично да Лорд и други Драконери не би одавно схватили да физичке препреке ометају њихову моћ читања мисли. Имају изузетну и технолошки напредну цивилизацију, сигурно познају властиту анатомију и психу, а то значи да су своју моћ читања туђих мисли изучили до танчина и не би им промакло то да их физичке препреке заустављају. Верујем да би наочаре Лорд одмах отео и поломио. И само још једна замерка: пуцањ не може одјекнути у мехуру, јер се одјек звука јавља у много већим акустичним просторима. Но, и поред ових замеркица, сматрам да је ово сасвим солидна прича, која је објављива, уз сасвим мало козметичког дотеривања, под условом да није написана само за једног човека, као другарски виц.

Молим ауторе да ми не замере ако нисам њихове приче схватио на начин који су они замисли. Ово сам написао заиста са добрим намерама.

NEPODOBNI- O hvala ti bože, konačno jedna lepršava ne-udav priča. Kada je započela onim religijskim citatom, pomislio sam ništa od ovoga... ali kako je odmicala, bivala je sve bolja. Radnja lepo teče i uvlači u priču, dobro odmereni elementi fantastike, interesantni likovi i dijalozi, fina doza humora, lepršavo, tečno, zabavno. Specifična atmosfera, kao neki sf vestern. Kraj mi je bio pomalo nategnut, ali to nije pokvarilo celokupan utisak. Dao sam joj tri boda, i mislim da je potpuno zasluženo na prvom mestu.

UBITI PO VIĐENJU-Lep uvod, koji zainteresuje za priču. Neke izraze i rečenice na početku bi drugačije formulisao, ali dobro. Dobra ideja, sa virusom i androidom, osvežavajuća u odnosu na većinu u krugu. Pomalo detektivski, krimi milje. Kraj mi je pomalo neubedljiv, na silu odrađen, ali pošto je većina priča u krugu imala problem sa krajem, nisam joj to toliko uzeo za zlo. Sve skupa, dovoljno za bod.

NEKROMANSER- Jedan jedini, preostali metak ( valjda onda ide zarez, a ne- preostali, metak )
Kada sam čuo za njega ( njegovu ? ) đavolju rabotu.
Ovaj prokletnik je vraćao one koje ( koji ? ) su odšetali svoje...
Ima dosta rečenica na kojima se mora poraditi.
Svidela mi se ideja, i rešenje sa gavranom. Lepo je dočarana atmosfera. Ipak, priča je uz prilično natezanje i žmirenje na mnogo toga- u najboljem slučaju tek solidna. Bod nije dobila zbog velikog kvaliteta, nego prosto što su mi druge priče još lošije, a morao sam odabrati četvrtu priču.

U tajnom glasanju glasao sam isto za Nepodobne, Povratak u Berlin, Ubiti po viđenju, samo sam za četvrtu, umesto Nekromansera, glas dao Đuri.

ĐURO, POSLEDNJI SRBIN- Otac gušterski... :) Slutim da je ovo parodija na svemirske reptilijance, i likove poput Dejvida Ajka, kako li se već zove, koji mlati pare na budalama. Malo zezanja, malo filozofiranja, i tako ukrug... neubedljivi dijalozi. Povremeno bljesne, ali se brzo ugasi. Kao da je cela priča zbrz, odrađena na štos, umeće, ali bez truda. Fali mi ta suština, ne osećam posvećenost, ne vidim da je autor uneo sebe u priču. Vidi se da ume da pripoveda, ali od toga nema vajde ako se ne uloži trud.

Btw, Džek mi je javio da nije bio u mogućnosti da glasa. Da li je u gužvi zbog posla ili nekih drugih obaveza, ili ima problema sa internetom, ne znam, nisam ga ispitivao.

Pozdravi ga.

Ionako bi glasao za mene pa bi se sad žderao...

Postoji veliki broj razloga zašto nešto napišem, ali vrlo mali broj zašto nešto ne napišem. U ovom kolu su mi do sada pripisali dve priče, jednu od njih sigurno ne bih napisao, a onu drugu možda i bih, ali mi nije palo na pamet.


Ne znam šta Loni moje čita i kako mu stigne do mozga pomisao da bih mogao da budem autor priče "Katil ferman". Možda mu se motaju po glavi "Grbovnik" ili "Rašani", ali to su bili izuzeci i obično moje pisanje izgleda drugačije, pre kao "Legija Ida", a to je naveo da je počeo da čita. Moguće je da je povod priprema koja mora da postoji u pisanju na istorijske teme kao što je "Katil ferman", ali ta priča nema obimnu pripremu, nego tek da se preseli jedan od postojećih stereotipa. Nešto sasvim drugo bi moglo da bude povod, ali to bi mi pre zamerio Boban.  Priča definitivno nema scenosled i, čitajući je, imao sam snažan utisak da se i pisac iznenadio gde je i kako se završila njegova priča. Dakle, priča je ispuštena, a povezivanje sa nekim "našim" okruženjem krajnje površno. Ocenio sam je sa 3+ što je sasvim nedovoljno za povoljno pozicioniranje.


Drugu priču koja mi je pripisana, na neki izvrnut način, voleo bih da sam je napisao. Krajnje je otkačena, a opet konzistentna i nalazi se u vrhu mog ocenjivanja. Sumnjivo mi je par naših radioničara, ali da navedem šta ja sigurno ne bih napisao u takvoj priči. Negde pred kraj, pisac nije poverovao čitaocu i ponudio nam je popis i razjašnjenje likova. Ako ta priča doživi doradu, a zaslužuje da bude dorađena, onda pisc obavezno mora da se snađe na neki drugi način u tom delu.


Ako bude još priča za koje se smatra da sam ih napisao, rado ću razjasniti zašto nisam. :mrgreen:

    Sad mi nije jasno koja li je Skalopova.
Možda nije ni učestvovao.
Tako je palio pre 2 kruga sve, da bi se ispostavilo da priču u tom krugu i nema.

 Srećne stvari svima (sa nemalim zakašnjenjem). Nisam učestvovao u ovom krugu, ali sam pročitao sve, glasao i prilažem komentare. Još jednom se unapred izvinjavam svima koji se uvrede na nešto čvršću kritiku, predlažem da bar razmotrite moja zapažanja, ili da me jednostavno ne uzmete za ozbiljno. Celokupnom krugu zameram nedostatak bar jedne over the edge priče, jedne gore trash varijante u kojoj će i poslednja rečenica da pasuje savršeno. Dakle, tri po tri:






   01 — MAJKE




   Na početku ne beša ga, ali što dublje u priču se zadubih trejdmarkovane sagitaške inverzije oči mi opekoše. Kao da humor loš dovoljan bio nije. Pa poređenja podvucimo. Avaj, aman! ,,Brzina svetlosti za njega je puž" - na nivou deteta uzrasta predškolskog. ,,Jači, žešći, intenzivniji" kao reklama za afteršejv zvuči. Na kraju i zemlja gledana sa marsa bi kao jedna od milion zvezda izgledala, te se prst uperen ne bi odnositi na nju mogao.
   S druge strane, prilično uverljivi dijalozi, zabavan zaplet, čita se brzo i tečno, ali ipak rečenica sa kraja nezgrapno uglavljena, možda mi se čini zato što znam da mora biti tu.
   Konačno, priča je lagana i zabavna, ali ograničena sopstvenom neambicioznošću.






02 — ХЕРУВИМ И ДЕМОН




   Ova priča celim svojim tokom izgleda kao da je prepričavanje doživljaja petogodišnjeg dečaka koji se u dvorištu igra svojim mastersima, džiajdžojcima i čimesvene. Svaki događaj u priči je takav, svaki dijalog je takav, uglavljivanje zadatka je na tom nivou, a i pravopis, bogami.
   ,,са драгошћу", ,,надомешћују", ,,из ничега"... bez komentara
   ,, принесе длан изнад очију" - podigne dlan iznad očiju
   ,,Осматрао је суву, беживотну равницу испуцалог, никад покислог тла, која се пружала у недоглед око каменог платоа на ком се налазио." - ko se tu nalazio, teško je utvrditi.
   ,,којег је почео осећати" - samo pročitaj naglas
   A zanimljivo je i da je jedna od prvih i retkih činjenica o heruvimu, dakle svakako veoma važna, da je imao šarene platnene trake u kosi (?!?)
   Jedna od najlošijih priča koje sam imao neprilike da pročitam na radionici.




03 - Kafana na kraju sveta


   ,,drveni sat otkucava pola sata". Teško je poverovati autoru koji nema dovoljno koncentracije da izbegne grešku u prvoj rečenici. Pa je onda sa još jedno ,,sata" pojača u drugoj. Onda um čitaoca postaje otvoreniji, žedniji grešaka, pa je teško zaobići ,,Otad još više, ali i pre toga..." i pomiriti se da neko ko želi da se bavi pisanjem ne može da nađe sinonim za ,,nesamopouzdanje".
   ,,o danu u kojem se nalazi" - nalazi se u danu?
   ,,Kada spoznaje da je sve u redu, polako ispija..." - kada spozna.
   Rajko je dobro postavljen. Možda sam ja u takvom stanju uma, ali mi nije bilo dosadno opisivanje njegovih bračnih problema, koji su zapravo za samu radnju potpuno nebitni i mogli bi se zameniti bilo kakvom nevoljom/željom. Sam kraj je zbrzan. Iako je izabrano rešenje izlizano, ipak je legitimno i šteta je što se pojavljuje tako oštro. Kao da fali jedna rečenica između.
Još jednom nepretenciozno, ali stoga i slabo.

04 — Katil ferman




   Počelo je dobro. Čvrsto pripovedanje, zanimljiva i uverljiva imena. Publici potkovanoj Andrićem je dovoljno samo malo šmeka te vrste da se čitav jedan svet razmota. Sultanat u budućnosti, turci, vidovnjak, odlično. Žalim za nedostatkom opisa bega na početku. Ali onda zbrz u ništavilo. Kao prvo, mislim da bi uverljivosti priče, a i samog izmišljenog sveta prijalo da je protagonista dobio bar lažnu informaciju o meti. To bi doprinelo i dinamici pripovedanja koje u tom trenutku polako počinje da se spotiče. To bi predstavilo i oslonac za efektniji obrt. Kao drugo odakle samo izleteše ti zombiji ili šta su već, potpuno su mi poremetili usklađenost i verodostojnost sveta? Pa onda prepričavanje i klizanje linijom manjeg otpora, u par rečenica ceo njegov misaoni proces – puf – sultan obezglavljen, rečenica umetnuta i kraj. Da je drugi deo napisan razrađenije i ekstremnije, mogao bi da prođe kao odsumrakadosvitanja treš-iznenađenje.
   Što se tiče samog pisanja, samo dve zamerke. Jedna je ,,Bio je tvrd i pre nego što se skroz razgolitila. Bacio je na krevet i silovito prodro u nju." koji kao da je izvađen iz ljubavnih vikend romana (da, čitao sam vikend romane, ediciju žena ekstaza :) ). Druga zamerka je to u zagradi koje je iskorak iz pripovedanja i moglo je biti normalno napisano.






05 — Čovek na međi




   Sve odlično do samog kraja. Rečenica koja je zadatak ne samo da je nasilno umetnuta, nego je i u logičkom rastrojstvu sa ostatkom priče. Kad je on držao taj revolver, a nije pucao? Zar to ne beše replika? No...
   Sam Sajenka je jedan od bolje okarakterisanih likova. Uverljiv je, pijana unutrašnja borba koja se eksternizovala je potpuno na mestu, dinamično je iako se ništa ne dešava, gotovo da se može opipati njegova nemoć. Ima propusta u poturanju informacija, u prepričavanju koje bi moglo biti malo veštije (primer je ceo pasus koji počinje sa ,,Sajenka se odmaknu od stola:", a i na još par mesta), ali je kao krajnji produkt ova priča na mestu.
   ,,Tiba" nije baš najsrećniji izbor reči i odskače iz tona priče.
   Prva rečenica boluje od izlizanosti. ,,...prostoriju ispunjenu zadahom duvana, ustajalog vazduha i alkoholnih isparenja". pa to smo videli i pročitali milijardu puta.
   I ,,stola-projektora holo-karte" je prilično nezgrapno rešenje, da takvo nešto postoji imalo bi adekvatno ime.












06 — POVRATAK U BERLIN




   Prepričavanje, prepričavanje, prepričavanje. ,,Mogao sam da mu kažem...", pa ospi! Ceo sinopsis je stao u ,,mogao sam da mu kažem", a ostatak priče su sporedna dešavanja. Ispočetka ne shvatih da je u pitanju TAJ Adolf, pa sam se prijatno iznenadio shvativši, volim takvu vrstu gradativne aluzije. To je i najveći plus priče. Najveći minus su instant rešenja. Kao kod ,,mogao sam...". Prsten i dezintegracija pravo niotkuda, recimo. Samo da se pregura do sledećeg dela radnje. Nepromišljeno. Zadate rečenice se neobično dobro uklapaju.
   Pismeno. Ne shvatam samo zašto neka imena nisu transkribovana.
   E sad. Dok je Hitler bio moler, nije bio u Berlinu. Pa čak još ni u Minhenu, koliko ja znam. Sem ako to nije neka alternativna budućnost iz daleke prošlosti, iliti alternativna prošlost – nedopustiva greška uzevši u obzir da je temelj priče potencijalna promena postojeće istorije.

07 — STRAH




   ,,Vikajući"?!?
   Pokušaćemo da to zanemarimo. Dijalozi su među najlošijim u par prethodnih radionica. Opisi i rešenja pri izbegavanju ponavljanja reči su grozomorno nemaštovita.
   ,,Videvši ovaj izrazito nepovoljan ishod", ,,iznenađenjima nije bilo kraja", ,,Ti si tama i mora ti se stati na put!", ,,Mnogo više od statusnog simbola", ,,ludački smeh" i tako dalje. Neverovatno raskošna lepeza neukusa i pathosa. Kao da su petparačke akcione serije bile jedini spisateljski uzor.
   Ipak, i pored nepismenosti i patetike, dijagnoza je – zapetljanost. Od prve rečenice (,,Dve osobe obučene u dugama ukrašene crne odore su stajale na vetrovitoj livadi sa jedne strane oivičenoj brdima.") autor se gubi u svojoj nesposobnosti da pravilno uobliči misao. Ako ništa drugo, bar je konzistentan, pa je isti utisak preneo i na celo delo.
   Povrh svega lebdi nekakva kvaziepska teatralnost koja do kraja sahranjuje ovaj pokušaj priče.
   Izvinjavam se na grubostima.






08 — Bantu crnci i falš bluz




Za sada najbolja u krugu. Izvedba je intrigantna, vuče da se čita dalje, protagonista je uverljiv, odlično ubacivanje hipohondrije, specifičan govor, mada u jednom trenutku sa ,,taslačio kevu" prelazi liniju ukusa. Nepotrebno je. ,,Esencije od koje se pravi Proizvod" je malo nemaštovito, ali se može uzeti kao satirično i proći dalje, ionako je samo na početku.
   Preokret je odličan. Kad sam saznao da su samo oni na svetu, prevrteo sam celu priču u nazad i sagledao iz drugog ugla. Crnci koji demonstrira sam po ulicama, na primer.
   Priča je zez, ali dobar zez, uz par krugova poliranja i razrade bila bi čak i odlična.
   Poslednja rečenica nasilno umetnuta, ali mi se čini da je prerađena verzija ove priče ne bi ni sadržala. Drugačiji, efektniji kraj bi joj dodao još jedan nivo i učinio je boljom.






09 — Zekina dilema




   Odrađeno i velika šteta što jeste. Deo pre zvezdice je veoma duhovito napisan i očekivao sam više u istom stilu. Ali pričica je zbrzana. Čak i za zez treba odvojiti vremena i pažnje. Poslednja rečenica nametnuta, opet zbog zbrzanosti. Šteta.






10 — NEPODOBNI




   Bez podvlačenja. Nisam pronašao ni jednu grešku, a ako ih ima to znači da su uspešno zamaskirane dobrim pripovedanjem. Ova priča je dobar primer kako se uprkos korišćenju klišea može izbeći pathos. Imena su verodostojna, dijalozi dobri, a i ceo svet sa mešavinom tehnologije i praznoverja je više nego održiv.
   Najlošiji deo priče je naslov. Pretpostavljam da je minut pre slanja boldovanim slovima na početku teksta pisalo ,,naslov". Nije da je to izgovor.
   Za sada najbolja. Opet je zadatak koči, mada je najbolje implementiran do sada. Ono što drugi nisu ni pomislili da urade je da zadate rečenice ugrade u celinu da bi se stvorio privid doslednosti. Prva rečenica poslednjeg pasusa radi upravo to. Inteligentno.

11 — UBITI PO VIĐENJU




   Dve osnovne mane: prepričavanje (,,Da, jedina žena koju sam u životu bar malo voleo bila je android.") i suviše klišeizirana radnja. Pismeno, ali u prazno. Ima nekih nepotrebnih konstrukcija (,,hajde da kažemo", ,,Opasna, smrtonosna, ledena.", ,,što je najgore", ,,dok joj se kosa presijavala na mesečini"), a i na samom početku su mi ,,Odbor" i ,,Firma" zašmekali na onu boljku od pre nekog kruga kad su svi bili Veliki, Mali, i tako dalje. Slično razmišljanje kod poslednje rečenice kao i u prethodnoj priči, samo što je tamo to odrađeno mnogo bolje.
   Prežvakana ideja je uzela danak. Čini mi se da kliše iz radnje povlači i tih nekoliko izlizanih rečenica. Dovoljno je bilo na klasičnu postavku nakalemiti neobičan obrt, unakaziti je, parodirati, ili trešovati. Ovako je dosadno.






12 — Nekromanser




   Auh. Molim autora da uzme u obzir količinu prostora i pažnje koju sam posvetio njegovom delu pre nego što se naduri i odbaci zamerke. Prvo činjenice, pa zapažanja:

   ,,Nevidljivi oblak mržnje lebdi, odvaja nas na neki nadrealan način a istovremeno neraskidivo povezuje." - Ovde postoji formula. Pathos, razvodnjenost, pathos. Kako bi iko ko ikada želi da se bavi pisanjem mogao da kaže ,,na neki način". Pa ko zna kakav je to način bolje od autora?
   ,,Mislim, verovatno je da može, ali, kao što sam lično proverio, nije ga moguće ubiti hicem iz pištolja u glavu." - Mislim, verovatno je da može da se ovako piše, ali...
   ,,Ako se vratim na početak, a to bi bilo negde pre tri godine, ako se dobro sećam, kada sam čuo za njega đavolju rabotu." - šta ovo znači?
   ,,neki slojevi našeg društva" - pogledati prvu primedbu.
   ,,i tako onog gore spasavao smaranja" - bolno nemaštovito.
   ,,Otkako sam ga prvi put ubio, pardon, probao da ga ubijem" - isto.
   ,,dva pitanja motala su mi se po glavi. Pitanje broj jedan: zašto on čini to što čini!? I pitanje broj dva: kako mu, do đavola, to polazi za rukom." - O bože! Pa u osnovnoj školi se za ovakve stvari dobija kec na pismenom. Pitanje broj jedan. Pa pitanje broj dva. Pa onda ,,što se tiče prvog pitanja". Pa onda ,,što se tiče drugog pitanja". Sve ovo je moglo da stane u jednu i po rečenicu. I bez pitanja.
   ,,gde on zajebe smrt, i kaže joj: šetaj!" - Dilan Dog te mrzi.
   ,,iscelitelj sačeka da osoba umre, položi dlan leve ruke na čelo mrtvaca, nekako, uvek se pogodi da baš u tom trenutku gavran zakrešti i to bi bilo to." - obično se prvi spisateljski instinkti javljaju kao reakcija, odn. Želja za imitacijom neke upečatljive literature. What have you been reading?
   ,,U glavi te osobe..." - pogledati prvu primedbu. (stvorila se kategorija)
   ,,pravca njegovog zdravog oka" - iz pravca oka?
   ,,Nemoj da me oćoraviš. Nemoj molim te." - samo jedan primer užasnog dijaloga. (,,Pa, ti si se navrzo da me utepaš..." - i drugi)
   Pa onda u sred silne nepismenosti još i ,,unisono" da podvuče silinu razdaljine između načina na koji je ova priča napisana i duga srpskog jezika.
   I na kraju, kao najviši toranj najgore priče: ,,izgovorio sledeće reči:"
   Ova priča ima savršen seting da bude napisana u treš maniru, što sam na početku i pomislio. Ali sam se kasnije uverio da je ovde neko ozbiljan. Ukoliko sam silno pogrešio biće me sramota. Ukoliko nisam: bataljuj pisanje i bacaj se na lektiru. Čini mi se da ovo može da spere negde između 20 i 25 hiljada pročitanih strana.






13 — Đuro, poslednji Srbin




Mlako pripovedanje ispunjeno nepotrebnim detaljima začinjeno  dosadnom idejom.
,,biti će nastavljeno" - ?
,,pogled koji dah oduzima" je samo najočigledniji primer neinventivnosti koju bi svaki oblik pisanja trebalo da izbegava.
Opet je moglo biti bolje da je priča gurnuta preko granice, da je iz nje izvučen treš potencijal. Onda bi mnoge razvučene i dosadne scene postale dinamičnije.
Dijalozi su lažni, radnja je smeštena na najnezanimljivije mesto u celom tom univerzumu, a sve što bi moglo da nas zanima nam je uskraćeno i tek napomenuto. Ova priča je žrtva zadatka, a zadatak je dopuštao najširu moguću slobodu. Bar da je rečenica sa stilom umetnuta, nego i to zbog čega je žrtvovana svaka originalnost i zanimljivost je otaljano.

Teško je poverovati kritičaru koji vizuelno ne sređuje svoje postove. :)

Ne vidim da neko ima razloga da se ljuti Vimen. Izgleda da je decembarska tema bila mnogo inspirativnija. Prilićno se slažem sa većinom tvojih kritika, uključujući i onu na moju priču. Ko oće da se ljuti, nek se ljuti  :) .
Mene su najviše nervirali stereotipi, tipa sudbine alkoholičara, razdrljenih oficira i rakijskih flaša i sl. Neki događaji su skroz neuverljivi, tipa filozofiranja u toku dvoboja.

Stereotipi nisu predmet analiza ili rada radionice, već pismenost i zanat.

Takođe, treba odvojiti bitnu od nebitne kritike. Pola kritika ovde je na račun sterotipa. Sve je stereotip. To je nebitno

Komentarišu se rečenice (i to nepismene, a ne konstrukcije - svako ima svoj stil), pravopisne i gramatičke greške, logika priče, motivacija i psihologija likova, struktura radnje itd.

Ovo je, bar meni, bio najteži zadatak dosad i najveći izazov. Nije čudo što je tako malo priča pristiglo i što dosta ljudi nije imalo ideju ili nadahnuće da učestvuje.

Svaki zadatak akcentuje jedan element priče koji mora najviše da se analizira u kritikama, jer svaki nosi specifičan izazov. U ovoj temi bitno je oceniti funkcionisanje poslednje rečenice u celini, to je bio cilj zadatka.

Manite sitna crevca, pojedinačne rečenice i slično. Od drveća se ne vidi šuma.

Quote from: Anomander Rejk on 16-01-2012, 15:19:36
Ne vidim da neko ima razloga da se ljuti Vimen.

Oću da se ljutim! Što mi bre svako zadovoljstvo uskratiš? A?!

Dobro, postoji nešto što se zove objektivna analiza. Ona ne uključuje izjave tipa "ako hoće da bude pisac...", "vidi kakve greške pravi..." i slično.

Takođe: izvinjenja za grubost podvlače činjenicu da kritičar ZNA da je grub. Zašto je, onda, namerno grub? Izvinjenja vređaju inteligenciju autora/ki. Ko je grub neka to i ostane, bez izvinjenja odmah u analizi. Tako je prihvatljivije. Bar mislećim bićima. :)

 :-x Куку и леле, Вимене! Сад ће настати отимачина о онај штрик (штрањку) за бесење! Код кога је? Ја ћу први!

Свака част, оштар си без обзира што ризикујеш да те замрзи више од пола радионичара. Ја нећу, јер ми прија свака критика, па макар она била поражавајућа  :!: . Зато, нека си нам рекао!

Bolje da nam je rekao u priči.  :)

Quote from: Skalar on 16-01-2012, 15:43:59
Свака част, оштар си без обзира што ризикујеш да те замрзи више од пола радионичара.

Ma neću da ga mrzim. Oću samo malo da se durim...

Na muci se poznaju pisci. :)

Na "tajnom" delu sam glasao za priče pod rednim brojevima 10 i 5, tim redom. Nema više prisilnog udeljivanja glasova, a jok ja. Pride, ako je Boban još u fazonu proterivanja busa do i preko Orlovog bojišta, rad sam mu biti kontrolor saobraćaja, ono - crvena i zelena zastavica, da mašem.

Oh, kako su najstroži oni koji nisu ni pisali ovaj težak krug.  :evil:

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 16-01-2012, 15:51:04
Nema više prisilnog udeljivanja glasova

A šta, dosad si prisilno glas'o za mene. jel'da?

Težak krug, do jaja. Otežao, od čega, muke što se nešto moralo napisati?  xuss

Quote from: Stipan on 16-01-2012, 15:53:57
A šta, dosad si prisilno glas'o za mene. jel'da?

Ako sam opet glasao za tebe, biti će mi drago i preporučam se  :!:

Ne, ne, ne i ne! Tvoj stav je savršeno pogrešan. Mi ovde možemo da ispravimo gotovo sve, ali kad se poseže za stereotipima ili za već viđenim, onda i uz najbolje pisanje ne dobijamo ništa. Ko se navikne na šablon, obrazac, stereotip, nikada neće upregnuti ono što pokušavamo da izvučemo, a to je originalno, kvalitetno pisanje. Recimo, Vimen je odrao priču Nekromanser, ali nije ni reč rekao za postavku priče, nego je napomenuo da bi duža forma mogla da bude efikasna za zamišljeno. I tu se potpuno slažem. Preko par priča je spustio "veo zaborava", jer ništa ne funkcioniše. Sigurno ćemo se još raspravljati, ali Radionica nije čas ispravnog pisanja, nego dobrog pisanja. Nisam previše srećan što u ocenjivanju prednost imaju priče koje se "lako" čitaju. Loni zameri priči "Majke" previše poruka na premalo prostora. Ja bih mogao da održim predavanje kako je ta priča uspela da se dobro zajebava i, usput, poruči niz stvari na koje bismo itekako morali da obratimo pažnju. Meni je ta priča previše ličila na njega, pa je moguće da se sprdao na svoj račun. Dao sam ja bodove i priči "Nepodobni" zbog fine atmosfere. Ali, ako bismo počeli da je deljemo na iverke, mnogo toga bi se strovalilo u ništa i ostala samo "crna batina". U njoj nema ni F od fantastike. Želim pismene, stilski dobre, sa odmerenim i originalnim karkaterima, konzistentne priče, na vrhu naših glasanja. Ta priča ima niz prednosti od onih koje sam napomenuo, ali nije fantastika, ne pripada našem okruženju (a tamo gde pripada bila bi na dnu) i, svakako, nije konzistentna. Ko je pucao i zašto, gde su te močvare u kraju gde očekujemo pustare, zašto lešinari nadleću tamo gde nadleću... Ništa tu ne bi bilo prihvatljivo kad bi to čitali Ameri. I ja ću da se izvinim kao Vimen. Pa, izvinte. :mrgreen: :mrgreen:

@Stevo


Aha. Vidi, autori sa autentičnim/izgrađenim stilom (osim Hrundija, mislim da je poslao priču i da je u vrhu; ako je tako - svaka mu čast), nisu poslali priču, sudeći po činjenicama.

Meni je upravo najveći problem bio da tuđu logiku i stil ugradim u svoju priču. Po tome je bio težak. Ugraditi drugog u svoju priču.

D. je u pravu, namerno sam grub, razlozi su jednostavni. Zanimljivije je tako pisati, slobodnije je, pa se i samo pisanje kritike može uzeti kao vežba, a i saglasnije je uz negativnu kritiku kakvu većina priča ovde zaslužuje. Ulaziti detaljno u svaku priču nije zahvalno i zato sam uzeo za pravo da si dam malo oduška na taj način :) E, sad, priče kao što je Nekromanser me dodatno inspirišu, pa zato priložim i dodatno izvinjenje.
D. mislim da grešiš kad kažeš da stereotipi nisu deo radionice. Najbolji primer je pobednička priča koja je pokazala kako se barata sa stereotipima. Utalud je i potpuna pismenost ako pisanje ostane na nivou stereotipa.
Takođe, sitna crevca, rečenice i rečenične konstrukcije imaju sposobnost da upropaste i najbolju ideju. Minimum uloženog truda bi trebalo da bude pročešljavanje priče u potrazi za takvim greškama, kad se već obilato prave.
Ja možda jesam drkadžija, ali to ne znači da nisam u pravu :)

@scallop

I ja želim savršene priče. Ali krenimo od početka.

Vi mislite da ste se par puta opekli o površno čitanje, pa ga svima pripisujete.

Ja, recimo, za Majke mislim da je loše ispripovedana priča, sa bezveznom idejom (što i nije toliko bitno) i veoma lošim krajem, a vi ste je nahvalili. Ja ne gledam ŠTA ta priča poručuje. Gledam KAKO poručuje.

To je za mene suština radionice.

I vimen počeo sa smajlićima. Zemljo...  :-x

scallope, ja sam Nepodobne zamislio kao neki postapokaliptični svet gde se mešaju sujeverje (što je po mom mišljenju potpuno legitimno i moguće) i futurističko naoružanje. Lešinari nadleću valjda nad crncem posrnulim u pesak (zbog koga je velečasni i pomislio da je neki stvor). Možda se ja samo učitavam, pa mi je sve logično, ko zna.

@vimen

Daleko od toga da ti zameram na grubostima. Zameram ti izvinjavanje na tome. Misleća smo bića. ;)

Nisam rekla da stereotipi nisu deo radionice, nego da u kritikama pokušamo da se fokusiramo na druge, bitnije stvari.

Quote from: D. on 16-01-2012, 15:43:25
Dobro, postoji nešto što se zove objektivna analiza. Ona ne uključuje izjave tipa "ako hoće da bude pisac...", "vidi kakve greške pravi..." i slično.

"Svako" ima svoje veselje.

Quote from: D. on 16-01-2012, 15:43:25
Takođe: izvinjenja za grubost podvlače činjenicu da kritičar ZNA da je grub. Zašto je, onda, namerno grub? Izvinjenja vređaju inteligenciju autora/ki. Ko je grub neka to i ostane, bez izvinjenja odmah u analizi. Tako je prihvatljivije. Bar mislećim bićima. :)

Klasično pranje, ukoliko se ispostavi da je napljuvanu priču napisao neko od ozbiljnih pisaca. Gde je tu muškost, pitam se?

Quote from: vimen on 16-01-2012, 16:01:39
Ja možda jesam drkadžija, ali to ne znači da nisam u pravu :)

Što se mene tiče u pravu si. Koliko sam truda uložio u pisanje priče, dobar sam komentar od tebe dobio.

smajlići i izvinjenja jesu mera opreza, ali ne prema "dobrim piscima", već upravo suprotno. dobri pisci poseduju dovoljnu količinu ega da mogu sa osmehom i odobravanjem da prime bilo kakvu kritiku. mene brinu oni sa klijajućim egom. svi znamo u šta svaka negativna kritika ume često da se pretvori. otud i oprez. i za plut :)

Iskrenog i argumentovanog kritičara ne treba da brinu takve gluposti.

Što Skalop lepo konstatuje, ja moram u svakom krugu da malo opljunem i svoju priču.
Ne toliko da bih zavarao trag već zato što, kad je pročitam ponovo (20 dana nakon slanja) zametim da je moglo i bolje.

Quote from: vimen on 16-01-2012, 16:11:56
smajlići... i za plut :)

Eh vimen, ti si mi bio poslednja uzdanica... :cry:

Quote from: D. on 16-01-2012, 16:03:24

Vi mislite da ste se par puta opekli o površno čitanje, pa ga svima pripisujete.

Najpre, nikada nemoj da misliš šta ja mislim. To čak nije ni pristojno. Valjda ja znam šta mislim?

U pravu ste. To je, zapravo, pitanje bez upitnika. Da li mislite i svima ga pripisujete? :)

Quote from: Loni on 16-01-2012, 16:23:39
Što Skalop lepo konstatuje, ja moram u svakom krugu da malo opljunem i svoju priču.
Ne toliko da bih zavarao trag već zato što, kad je pročitam ponovo (20 dana nakon slanja) zametim da je moglo i bolje.

Loni, uvek može bolje. I sutra i posle dvadeset godina, posebno.


@D. Koga mislim? Kome ga pripisujem? :-o

Učinilo mi se da ste pomenuli "površno čitanje". :)

Ti si pomenula površno čitanje.

Quote from: scallop on 16-01-2012, 15:58:04
Nisam previše srećan što u ocenjivanju prednost imaju priče koje se "lako" čitaju.

Izvinjavam se. "Lako čitanje" je u pitanju. :)

E, sad, gde piše da sam se "opekao"?

To je moj izraz. :) Ja sam tako protumačila vaše izjave povodom "nezemaljske" priče i "lakog čitanja". :)  Mislim, donekle i imate pravo.

Dakle, ipak "misliš" umesto mene?

Ne. Mislim za sebe. :)  Izvodim zaključke. Ako su pogrešni, da pričamo o njima?

Ево мојих коментара. Помало штуро али тако се и осећам.  :evil:

МАЈКЕ – Стил писања и дијалози су довољно луди па се задата реченица добро уклопила. Али чему она гадост са чедом које плаче? Е то је разлика између прихватљиве и неприхватљиве приче. Без тога је сасвим у реду, не знам зашто је аутор претерао.

ХЕРУВИМ И ДЕМОН – Поздрављам ћирилицу. Све остало не ваља. Херувими не изгледају тако, колико ја знам. Друго, холивудски приказ анђела ратника ми је дозлогрдио много пре ове приче. Много више маште аутор мора да покаже. Стил писања, реченице... Не знам колико је аутор стар ни колико дуго пише али то се може поправити. Али нека писац узме бич и распали по машти.

КАФАНА НА КРАЈУ СВЕТА – Ваљана прича. Али не штима задата реченица. То апсолутно није нешто што би Рајко рекао, бар не тако. А колико сам схватио задња реченица мора да се смислено уклопи у причу, не само да џеџи на крају текста. Штета, јер све друго је баш добро.

КАТИЛ ФЕРМАН – Немам коментар. Прича има све што мени треба. Три бода.

ЧОВЕК НА МЕЂИ – Приповедање и дијалози су ми наивни али поцепана личност војводе који тупи савест алкохолом донекле вади ствар. Добро уклопљена задата реченица.

ПОВРАТАК У БЕРЛИН – Помало изанђала идеја. Путовати кроз време да би се убио велики зликовац, па ако то није већ виђено онда не знам шта је. Али занимљива изведба, аутор је ту креативан. А Цајтфирерка је баш згодно убачен лик. Зашто само и увек Аушвиц? Треблинка, Собибор, Јасеновац, Дахау, Бухенвалд итд. Тај клише ми је мало засметао. Али гласао сам за.

СТРАХ – Када прича има овакав наслов, с пуним правом очекујем нешто озбиљно добро. Али... Нека писац сам потражи правописне грешке које је направио, уверен сам да ће их наћи. Реченице су предуге, убијају ритам у приповедању. Ликови стварно превише причају, већину тога што су рекли морао је рећи приповедач.

БАНТУ ЦРНЦИ И ФАЛШ БЛУЗ – Превише неозбиљно и превише отаљано. А није ми смешно. Штета, од немачког дипломате-пијандуре могло се направити штошта добро. Предлажем аутору да настави рад на таквом лику.

ЗЕКИНА ДИЛЕМА – Е ово је слатко скроз. Баш опуштено и читљиво. Замало да опростим аутору претерано, невешто и наметљиво убачене псовке на почетку. И задата реченица је сасвим на месту.

НЕПОДОБНИ – Много дугих реченица. Морало је бити читљивије. Дијалози су као из стрипа, самим тим не баш убедљиви, али зато је и задата реченица одлично уклопљена. Волим вестерн у свакој варијанти, ту сам мекан.

УБИТИ ПО ВИЂЕЊУ – Чим је главни лик добио задатак да убије Лед Лили знао сам да неће моћи и да ће он изговорити задату реченицу. Али није то толики проблем колико млака изведба доста симпатичне идеје. Не свиђа ми се што је Лед Лили андроид, није било потребе за тим.

НЕКРОМАНСЕР – Када прича има овако претенциозан назив аутор је дужан да нам пружи спектакл. Међутим: немарно, отаљано, доста грешака, неубедљиво, прича пуца по свим шавовима. Аутору саветујем скромност и много писања за Радионицу.

ЂУРО, ПОСЛЕДЊИ СРБИН – Важи исто што за Некромансера.

Hajde. Recimo, neki koji te mnogo ne vole su napisali da je Radionica mesto gde se uči osnovnoškolsko pisanje. Hoćeš li da se složiš sa mnom koji tvrdi da je Radionica daleko više od toga ili ćeš se složiti sa njima? Jel' komplikovano?

Ali kakve to veze ima se "nekima koji me ne vole"? Ja ću se, u ovom slučaju, složiti sa vama. "Lako čitanje" je to koje mi ne odgovara. Ja ne mislim da mahom pobeđuju priče koje se "lako čitaju". Naprotiv, kvalitet uvek nekako nađe zasluženi put, bez obzira što smo raznovrsni glasači. :)

Vimenovi komentari su mi svakako među najkorisnijim, i za moje, a i za tuđe priče. Bilo bi dobro kada se i scallop ne bi suzdržavao, mada bi onda na radionici verovatno ostalo samo nas par mazohista  :mrgreen:


Elem, komentari po random-u:

10.Nepodobni - 3 boda
Ovo je u suštini priča kojoj najmanje stvari fali, pa mi je stoga i najbolja u ovom krugu. Fino je napisana, drži dobar tempo, likovi su zanimljivi, ima i dobar (očekivan možda) preokret, i na kraju je lepo zaokružena. Nije me impresionirala, ali u ovom krugu svakako zasluženo na vrhu.
Tu se sad zbrajam među ove što scallop nabroja da traže priče lake za čitanje  :cry:

3.Kafana na kraju sveta
Mene ova priča nije nešto dojmila. Sporo teče, ima dosta opisa koji treba da dočaraju atmosferu, ali mene pomalo guše. Malo prepričavanja istorije, pa još malo meni nebitnih opisa, i onda tek na sredini kreće radnja koja ima dosta nelogičnosti. Taj stvor očigledno može manipulisati ljudima, čim mu može Danu navesti da se vrati, ali mora njega da ubeđuje? Zašto ga samo Rajko vidi? To je opet neka manipulacija ljudima, i opet dolazi pitanje zašto se stvor uopšte raspravlja sa Rajkom? Možda ga vidi zato što poseduje njegovo oružje? Ako je tako, to je onda moralo biti i sugerisano. Priča ima dobru poentu na kraju, ali nedovoljno da bi mi popravila utisak.

7.Strah
Atmosfera japanske mange. Jedan lik se bori da vrati boje u svet, drugi je strah sa maskom na licu - klasični dobrica i zloća. Stoje jedan naspram drugog i raspravljaju pre nego što stupe u borbu, u kojoj će jedan pobediti drugog na foru. Kao što rekoh, klasična postavka japanske mange - ali mange su mahom naivne, idu na vizuelni efekat, na poteze koji će formirati neki zaplet u borbi. Mislim da u priči to jednostavno ne može da funkcioniše. Nema taj efekat. Nije toliko zanimljivo, što me dovodi do utiska da priča nema neku poruku, ima slabe likove, teatralna je, a prazna.

1.Majke - bod
Dopadaju mi se dijalozi u ovoj priči, po meni nisu nepotrebno vulgarni. Dopadaju mi se inserti iz života protagoniste, koji su lako mogli skrenuti u prepričavanje, ali mi je drago što ovde nisu. Eh sad, nelogičan je čitav zaplet oko Darkelove, ispade da je ona izuzetno uticajna, ali postavlja oglas za telohranitelje? Konstruisala je te kupole, ali nije otkrila da je on jedan od preživelih, još i radioaktivan? Ne pije mi to vodu, ali je priča solidno odrađena, na kraju sam se čak i nasmejao kod scene sa klincem.

9.Zekina dilema
Ovde mi ne smetaju psovke, koliko mi smetaju amerikanizovane psovke. Ne pamtim kada sam rekao "nema usrane šanse" ili "on ili jebeno mi". Nisam neki "jezičar" ali to mi jednostavno nije u duhu našeg psovanja. Kada je zeka rekao "jebi ga, bolje ne može", stekao sam utisak kao da je autor to rekao i za svoju priču. Zašto mu nisu kontrirali? Koja je bila svrha svih ostalih likova, ako je zeka sam odlučio šta će da uradi, i niko mu nije prigovorio? Tu su čak tri lika bez svrhe.

6.Povratak u Berlin - bod
Ovo je dobro zamišljeno. Ubio je zlotvora i osudio svet na propast, pa se sada vraća da poništi to ubistvo. Lik frau Marte mi malo lebdi u vazduhu i nisam siguran da li je uopšte bitan za radnju, osim da prikaže svet iz švapskih pornićarskih filmova. Takođe mi je i na kraju čitavo to objašnjavanje kroz "mogao sam, ali nisam..." malo labavo, možda je to moglo biti i bolje realizovano. Pored toga, nemam zamerki. Priča fino teče, jasna je, dobro je formirana ispred zadatka, što je mislim i bio cilj ovog kruga.

Najlepše bih molila da se oštrina (poželjna, ako je argumentovana i potkrepljena znanjem) ne meša sa grubošću. :) To nas neće odvesti daleko u analiziranju.


Solidne kritike, Sinlen. :)

Quote from: D. on 16-01-2012, 17:06:38
Ali kakve to veze ima se "nekima koji me ne vole"? Ja ću se, u ovom slučaju, složiti sa vama. "Lako čitanje" je to koje mi ne odgovara. Ja ne mislim da mahom pobeđuju priče koje se "lako čitaju". Naprotiv, kvalitet uvek nekako nađe zasluženi put, bez obzira što smo raznovrsni glasači. :)

Evo, na primer, kako to izgleda kod Sinlena. Sorry, Sinlen, na reketu si mi.


U priči "Nepodobni" praktično mu ništa ne smeta, a u priči "Majke" mu smeta zašto Angela "raspisuje konkurs kad je tako uticajna". Ima tu još po nešto, ali neka to bude sve.


U čemu je razlika? U prvoj priči ne smeta ništa, ni šta pop i šerif traže, ni kilavi dijalog o grifonima i štagod, ni to što se traži "Moćvarac" u pustinji, ni zašto šerif ubija popa, ni zašto lešinari lete iznad "Močvarca", ni ko je šta kome dužan, ni trista drugih materina... A u drugoj, jebiga, uticajni drugačije biraju telohranitelje... E, pa razlika je u tome što je u prvoj priči stereotip poređan do stereotipa, a kao takvi ne privlače pažnju, a u drugoj dobijemo sva obrazloženja zbog čega bi neko da se osveti u nekom svetu gde se zloupotrebe događaju na sličan način kako se danas događaju, osim obrazloženja kako se biraju telohranitelji. Pa, ti sad vidi zašto sam nadrndan na stereotipe.

Šta je? Gde si sada? Dao sam ti primer kako stereotipi odnose šnjur, a ti ništa. Ako to treba da bude dobitni model, ja bih prekrečio.

Ah, navikli ste da se uvek javljam? :) Neka, rekla sam šta sam imala, vi isto. Možda da ostavimo mesta za analize, a mi možemo i preko porukica da se dopisujemo? :)

Imam P.M. averziju.

Quote from: vimen on 16-01-2012, 16:11:56
dobri pisci poseduju dovoljnu količinu ega da mogu sa osmehom i odobravanjem da prime bilo kakvu kritiku.

Čekaj malo dok dokačiš Scallopa ko što se meni desilo, pa da vidiš kako musa dere jarca.

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 16-01-2012, 15:57:12
Ako sam opet glasao za tebe, biti će mi drago i preporučam se

Nisi, al već u februaru 'oćeš.

@scallop
Moje komentare slobodno koristite kao referentnu tačku. Ne smeta mi ni malo, naprotiv. I tako stičem uvid u sopstvene previde kod drugih priča, a to je opet korak ka sticanju uvida u previde kod mojih priča.

To svakako ne znači da bi svako trebao da komentariše svačije komentare. To bi bilo jako, jako loše.

Ovde svako komentariše sve bez razlike. Tvoj komentar sam iskoristio da pokažem kako je moguće da čitanja vidimo različito. Da ono što pročitamo "lakše" prepoznamo kao "bolje". Nekad nam ne smeta nešto gde će se neko drugi itekako zaglibiti. Ni meni nisu smetale nelogičnosti u priči "Nepodobni", a mogle su. I ja sam dao glas za tu priču. Boban će sigurno biti protiv, ali ja volim kad negde osetim potencijal u priči. Ako svaku priču posmatramo kao predtekst koji može da bude doteran i samim tim bolji, čini mi se da treba da primetimo one koje mogu da budu jako dobre. To sledi iza faze u kojoj naučimo da nam priče budu jasno i pismeno napisane. Upravo pokušavam da izdvojim 30 od prethodnih 200 priča, koje ću predložiti za doradu i ZS zbirku (kao jedna od 5 ili 8 osoba). Mislio sam da je dovoljno da pogledam samo one koje su u prve tri svakog meseca. E, nije dovoljno. Ima tu priča koje smo u glasanju prevideli. A ne bismo da nešto promašimo, zar ne? Kako bi nam svima bilo lakše, a savest čista, onda moramo da izvršimo mali pritisak i na čitanje u Radionici. Ako grešim, onda samo ja grešim i u konačnom izboru neće biti značajno.


Stipane, zamolio bih te da izneseš čime ja to tebe "lešim" zbog nekog tvog mišljenja kojim si me "dokačio". To sranje si ponovio nekoliko puta, a ja ne vidim da zbog nekog svog mišljenja imaš manje pažnje ili naklonosti s moje strane. Čak suprotno.

Ma jok Scalope, to ja prepadam ljude kad god počnu da pričaju kako ne cvikaju od dobrih pisaca i autoriteta.
Vidiš da se Vimen ne javlja otkad to lupih. Al' eto - sad mi propade štos...

Paranoičan sam poslednjih dana, a nije ni čudo. 8)


Vimenovi i Sinlenovi komentari su OK.

Ma dobri su im komentari, nego meni đavo ne da mira...

Quote from: scallop on 16-01-2012, 19:47:25
Paranoičan sam poslednjih dana, a nije ni čudo. 8)

Pa bar na radionici (a i šire) ne damo nikome da vas dira.  8)

Mi vas čačkamo tu i tamo, al ne mnogo.  :mrgreen:

Upravo sam hteo da postiram komentare kada se desilo nešto nepredviđeno i sada moram sve ponovo. Ne postoji smajli koji bi dočarao koliko sam trenutno besan. Mislim da ću da odem na neko vreme.

Eh, lako je tebi da odeš...

Gadno, bogami. Što ne snimiš komentare negde pre no što ih postiraš?
Mada, posle bitke su svi generali...

1. Majke

Jasna je asocijacija na stvarne ljude i događaje. Priča ima problem sa dinamikom, odnosno zbrzana je. Svi likovi i događaji nevezani za Darkelku i masturbatora su nevažni i priča je trebala da počne od trenutka kada je Anglea unajmila onanistu kao telohranitelja. Dijaloga im previše i iz njih se da primetiti da su likovi pobegli sa neke dizelaške žurke.
  oglasu svoju šansu nađoh."

Ne razumem ovu zamenu mesta reči koja uzima maha gde to uopšte ne fukcioniše sa stilom priče. Penis ipak nije revolver, i zadatak nije ispoštovan. Motiv labav.   

Вимен је Јован Скерлић Знака Сагите! :)

Savajate, hoćeš da ja budem brutalna, gruba, kakogod?  :evil: Misliš da je to teško?

Šta? Dosad to nisi bila?

Ne.  :lol:

2. Heruvim i demon

Dramaturgija, dramaturgija, dramaturgija. Da bi onaj ko čita priču mogao da se saživi sa njom, pisac mora da ga ubedi da se ono o čemu piše ili desilo ili dešava. Ovo je školski primer prepričavanja.
  крила и доскочио поред летелице."

Još jedan primer. Ako mi pisac dozvoli:

"Izbegavši mitraljesku paljbu iz nevidljive letelice, Heruvim je, zamahnuvši krilima, doskočio uz njen bok."

Quote from: D. on 16-01-2012, 20:42:21
Savajate, hoćeš da ja budem brutalna, gruba, kakogod?  :evil: Misliš da je to teško?

Послушај своје срце и буди шта `оћеш и каква `оћеш. :)

1. Majke


Ova priča prekoračuje limit za 200k. Vodite računa o tome.


Sve uvrnute ideje (što je u mom sistemu pozitivno!), poput ove, imaju dva puta: da budu proglašene totalnom glupošću ili genijalnošću. Ova je genijalnost izgubila u stilu pisanja i u zaokruživanju ispripovedanog. Moralo je to mnogo bolje kako bi nas pisac uverio u svoju nameru da napiše priču.

Ovo je (a često se sa tim srećemo) vic od 6200 karaktera (često je to na radionici), s tim što nas priča smara i vuče za nos do same akcije (kako je i Hrundi primetio). A akcija je zbrzana, besmislena i besciljna. Šta je poenta ove priče? Koju emociju treba da izazove? Šta je nagrada za njeno čitanje?


Meni je ok da revolver bude zamenjen penisom, ali mi nije ok da priča nema ama baš nikakvu poentu, dok joj prethodi uzaludan tekst sa brojem prekoračenih karaktera.


Stil? Mnogo bi bolje stajao drugačijoj vrsti priče... tipa Daglasa Adamsa ili Terija Pračeta. Ovako zbunjunje, navodi na pogrešan trag da je u pitanju parodija, kad ono - pokušaj satire. A satira mora da ima čvrstu strukturu (što podrazumeva jaku poentu), inače se svodi na zafrkanciju.




2. Heruvim i demon


Hm... Ova priča ostavlja bled utisak zato što je naivno ispripovedana. Sve od logike priče do stila je svedeno, bez jasnog cilja, osim nekakve borbe, oko nekog kovčega, koji je, iz nepoznatih razloga, prazan...


I tako se vrti i vrti i vrti... Borba je dosadna, tenzija se ne diže, pripovedač ne brine o očekivanjima čitaoca; zapravo - potpuno je od njega/nje pobegao, nije ga briga da li će neko da se smori, da mu poveruje, da...


Hej - pišem kritiku na ovu priču i bacam pogled na komentare koji pristižu, i kapiram da je Hrundi napisao identičnu analizu. Čak je isti primer ("Namerno. Jer....") odabrao, te ću jednostavno da stanem da se ne bismo ponavljali...

Quote from: Savajat Erp on 16-01-2012, 20:47:38
Послушај своје срце и буди шта `оћеш и каква `оћеш. :)

To je dobar odgovor. :)

3. Kafana na kraju sveta


Solidno ispripovedano. Milion puta viđeno. Jedino što ovde ostaje nejasno da li je pijani Rajko sve izmislio ili mu se vanzemaljac zaista dešava. Pokušaj tople i nepretenciozne priče. Ima sitne greške u konstrukcijama rečenica.

Ne ispunjava glavni zadatak (uklapanje finalne rečenice u celinu) jer definitivno odskače po stilu i ne može da se veže za Rajkov psihološki profil ni vokabular. Što će reći - zbrzan i nepromišljen kraj.



4. Katil ferman


Ovo je primer priče koja prerano odaje svoj kraj.


Likovi nisu dobro portretisani, neuverljivi su i naivni. Milion puta viđen kliše. E, sad, rekoh da mi stereotipi nisu bitni, ali ako ih koristimo dajmo da to bude makar uverljivo, dobro ispripovedano, da ima neki originalan element, makar bio i sasvim mali.


Takođe je veoma bitno odgovoriti na pitanje - kako, gde, zašto, s kim, o kome i slično. Zašto je naručeno ubistvo Srpkinje? Misterije oko motiva asociraju na lako rešenje, a ne na dobru psihološku izgradnju likova.


Za ovu priču nisam glasala jer mi se nije zahvalila na čitanju. I još mi je odmah na početku rekla šta će biti na kraju. Takođe naivna.

E, jbg, sad je i meni prso komp i otišo komentar...  :cry:

3. Kafana na kraju sveta

"višak rakije uobličene u komadiće ćevapa"

Molim vas, budimo ozbiljni.

Prva polovina priče bolja, kasnije sve postaje isforsirano sa ubacivanjem elemenata fantastike. Nemam nikakvih drugih bitnijih zamerki, osim što je, kao i u većini priča, motiv nejasan i nedovoljno čvrst i što završna rečenica odskače od načina pripovedanja u ostatku teksta i od karaktera protagoniste/a.

4. Katil ferman

Preslikan slučaj iz prethodne priče. Možda je bolje ne siliti sa fantastikom, ili je bar dozirati u malim količinama. Ovde imamo i putovanje kroz vreme i nekakvu vampiricu/vešticu i pored svega toga nejasan motiv. A motiv je važan zbog karakterizacije likova, a ona zbog uverljivosti same priče.

5. Čovek na međi 

"Zvuk metala zapara prostoriju ispunjenu zadahom duvana, ustajalog vazduha i alkoholnih isparenja."

Kakav je to "zvuk metala"? Ja ga nikada nisam čuo. Može da bude "zvuk metala koji se kida, cepa", "metalni zvuk", ili sl. 

"okomljava" ili bi trebalo "okomljuje"?

U ovoj priči je karakterizacija lika solidno odrađena, pa se tu da nazreti i neka savest i pritajeno moralisanje, a sve propraćeno uz dobri stari alkohol. Ali meni, koji sam pročitao tek nekoliko SF knjiga, nikako ne ide jedno sa drugim rakijanje i stajanje za komandnim pultom svemirskog broda u nekoj tamo galaksiji. Pa valjda ima neke komandne hijerarhije, kako je moguće da se alkosu dozvoli da upravlja svemirskom krstaricom?

6. Povratak u Berlin

Putovanje kroz vreme i alternativna istorija su "mali milion" puta prežvakani, ali nije to problem u ovoj priči.
Ponekad je teško prići pojedinim istorijskim događajima bez predrasuda i objektivno.

Na primer, Hitler je ovde okarakterisan kao čovečuljak, što on nije bio. Odnosno, za ono vreme, kada su ljudi bili u proseku niži za nekoliko santimetara, on je bio normalne visine.
Dalje, ako je, a i pisac to kaže, bio odlikovan u ratu, a poznato je da je se Hitler isticao hrabrošću i odlučnošću na frontu, da li je za očekivati da se jedan takav čovek, koji se sprema da pokrene točak istorije u sebi željenom pravcu, baš upiša u gaće? Čovek takve harizme i energije koju mu i neprijatelji nisu osporavali? Čisto sumnjam.
   
"Za baku! Za Aušvic!"

Kakva sad baba? Pa ko se još sveti zbog babe? Mislim da se moglo bez ove patetike.

Tebi baš smeta ta fantastika...

Kome se sve sad pokvario kompjuter? :lol:

Ah, ja odavno imam problem sa punjačem. Cap i ugasi se.  :roll:

Vidim da se punjač ugasio. :lol:

Ок, неће више нико? Па, ајде да ја дам неки свој екстермно површни конт. :) Еве мојих 4...

Неподобни - наравно, sucker сам за вестерн, па чак и за ову Сабља и Звездани шерифи играрију.......не знам шта бих рекао....супер? :)

Херувим и демон  - само сам ја гласао за ово...не знам, била ми је баш симпатична, а посебно, по мени, вешто је уклопљена задата реченица, што је у већини других прича углављено на силу...само пар ствари: церекање је у ствари смех, зар не? А каже се да су демони заборавили да се смеју...осим тога то исто церекање се помиње више пута на малом простору...Балдор се зацерека, овај се исцерио, Херувим се зацерека....то ми је запало за неискусно око на другом читању.

Зекина дилема - одлична идеја...као релативно (читај: потпуно) вулгарном човеку псовке ми нису пале ни као изненађење, ни као ствар вредна згражавања...али су овде убачене некако на силу и скроз непотребно...и како су то Лија, Зека, Јеж и Јазавац сународници? Пуком чињеницом да су животиње или зато што сви живе у рупама? Опасност их начинила једним народом?

Ђуро, последњи Србин - осим безвезног наслова, прича ми се свидела...реченица:"Ако је то истина, зашто нас онда дркате?" ме је освојила, испада скроз ненадно и погађа у мету...мало климав крај, ал добро....

У тајном сам гласове дао и:

Катил ферман - занимљиво...лепо тече до тренутка кад Бесим пада под власт мистериозне господарице....ту сам се погубио мало...скокови кроз време, визије овога и онога, ко, шта, бре? Овде је задата реченица углављена на силу и обара темпо приче, уместо ефектног завршетка.

Некромансер - добра идеја, провејава нека мрачна атмосфера...али такође је помало неразумљива посебно при крају, али сконтах на друго читање...дијалози су ми лоши и преусиљено неозбиљни с обзиром на ситуацију у причи.

Признајем да сам приче ценио по занимљивости и лакоћи читања; мало сам пажње обратио и на уклапање задње реченице....на све остало не баш. Своју површност никад нисам ни крио. :)

Quote from: Суба on 16-01-2012, 17:04:10
Ево мојих коментара. Помало штуро али тако се и осећам.  :evil:

МАЈКЕ – Стил писања и дијалози су довољно луди па се задата реченица добро уклопила. Али чему она гадост са чедом које плаче? Е то је разлика између прихватљиве и неприхватљиве приче. Без тога је сасвим у реду, не знам зашто је аутор претерао.

Kako čemu? Pa upravo plač tog deteta izazvao je sažaljenje glavnog junaka.

Najveći motiv glavnom junaku za osvetu je što je dotična kriva za smrt njegove majke.
Predomišljaj je nastao onda kad je shvatio da je i krivac takođe nečija majka i da će njena deca bez nje patiti isto kao što je on patio bez svoje.

Bez plača deteta ne bi bilo ni suočenja sa sažaljenjem na licu mesta i glavni lik bi svršio svoju otrovnu tečnost u krivca.
(Ili se ženski krivac kaže krivica?  :mrgreen:)

Ih, bre, Loni... Moja poenta je bila bolja. Čoveku se svidelo osvećivanje, pa je otezao toliko da je mama zbrisala kod deteta. :mrgreen:


Nije trebalo ti da obrazlažeš. To jeste razbijanje igre. :lol:

Quote from: scallop on 16-01-2012, 23:38:25
Čoveku se svidelo osvećivanje, pa je otezao toliko da je mama zbrisala kod deteta. :mrgreen:

Ali ima potencijala da ima bolji kraj.  :evil:

Срећом те је Ломи остао тајновит по питању своје приче и да, ја сам то тако схватио, дакле, исправно...али, да наставим...

Мајке  - шта ми је овде засметало? хаотичност, неки општи утисак несређености текста..али, идеја је добра у основи...само ми не иде у главу да неко свој пенис назива револвером...

Кафана на крају света - овде ми је најинтересантнија Рајкова животна прича и добра реченица -  Košulja, mesec dana neoprana, natapa se teškim znojem celoživotnog fizikalca...сама фрка око ванземаљца који губи оружје иза пољског тоалета ми не пије воду...сви дијалози са ванземаљцем су ме заморили...као и опет та проклета задња реченица.

Повратај у Берлин - претенциозно помало...мада, добро написано...мада, можда већ виђено...помало и незанимљиво...чак мислим да Хића у то време није имао своје чувене брчиће.

Postavljač zadatka nije precizirao da li rečenica može da bude bukvalna ili može da bude simbolička.  ;)

Страх - два револевераша која брбљају у недоглед...признајем да ову причу нисам схватио уопште, а после другог читања ме није ни повукла да пожелим да је схватим.

Банту црнци и фалш блуз - иако ме је ова прича понела у кожу некаквог Немца у афричкој вукојебини, сам хумор и начин обраћања је мени одбојан...Немци, Шумадинци...бла, бла....далеко од тога да је незанимљива ипак.

Nije krivica, nego - krivulja.

Krivuša?  :?

Boga mu, pored ovih Spitfajera moji komentari ispadoše obzirni i prepuni razumevanja za napore pisaca u pokušaju...

Nastavak:

2.Heruvim i demon
Ovde važi isto kao i za Strah: plamteći mačevi, štektanje mitraljeza, seckanje letelica... sve je to zanimljivo na filmu,
ali u tekstualnom obliku, to ne može da nosi priču. Ko je Heruvim? O čemu razmišlja dok vekovima čuva tu kutiju? Zašto
su demoni proterani iz jata? Šta Baldor misli o svom izgnanstvu? Ne deluje mi da je zadnja rečenica dobro umetnuta. Čak i da Baldor zaista kaže da je "mogao reći nešto pokajnički patetično" to bi sigurno bila daleko kraća rečenica.

12.Nekromanser
Mislim da bi ovo bila dobra priča da je realizovana drugačije. Ima dosta prepričavanja na početku, pa onda i objašnjavanja procedure oživljavanja. Kada krene dijalog, protagonista čak tri puta ponavlja "On mora da ostane mrtav...", pa mogao je i samo jednom. Da je priča odrađena dinamičnije, bila bi zanimljivija i za čitanje, ovako mi je na momente bila dosadna. Iskreno, i pri bodovanju i pri pisanju komentara sam morao ponovo da je pregledam, kako bih se podsetio o čemu se tu radi.

8.Bantu crnci i falš bluz - 2 boda
Što je više čitam, to mi se više dopada. Čitava priča mi ima neku maglovito-prljavu atmosferu sa repovanjem Ajs Nigrutina, i to mi se mnogo sviđa, iako ne slušam Ajs Nigrutina. Mešanje jednine i množine mi u neku ruku i ima logiku, jer ih je samo šestoro ostalo, pa svako predstavlja one-man-nation. Osim nemci. Ne znam samo zašto majka, a ne žena..
Mislio sam da će biti tesnije na vrhu nzmeđu ove priče i Nepodobnog.

13.Đuro, poslednji Srbin
"Da te jebo otac gušterski, ne zovem se Grum nego Đuro!" e ovde sam pao sa stolice od smeha. Čitav dijalog mi je bio
zanimljiv, dobio sam i par informacija o glavnom liku, i par informacija o lordovima. Možda je tu moglo biti i više ispričano
da nije bilo u formi dijaloga. Već stoji primedba za naočare, al' meni malo promiče i poenta na kraju: u suštini, pucao je
u njega, ali je Lord ostao živ, a Đuro je svejedno izrazio zahvalnost. Možda je pucao sebi za dušu, al' to mi je onda
klimavo.

4.Katil ferman
Ova mi je bila u igri za bod. Dopada mi se tok priče, zaplet sa devojkom - gospodaricom mrtvih, pojavljivanje želje protagoniste da služi kao rob. Eh sad, zašto bi mu 'gospodarica' rekla tu rečenicu na kraju? Zar i ona ne želi da vidi sultana mrtvog? Ja sam stekao utisak da je baš to bila njena namera, da je to sve deo nekakvog većeg plana. I onaj stari, najstariji kliše od svih: zašto mu vidovnjak nije rekao da se ne sme sexati s njom, i zar ne bi taj vidovnjak video da će se baš to dogoditi?

11.Ubiti po viđenju
I ova je je bila u igri za bod. Jedini razlog zbog kojeg nije dobila bod je ona romantična klasika na kraju, kada je pušta da
ode, a koja sada funkcioniše samo u filmovima tipa Sin City. Čitav taj dijalog mi je izvučen iz detektivskih filmova, a
nisam od onih koji padaju na to. Inače, meni je u ovoj priči možda i najbolje uklopljena ta poslednja rečenica, baš mi
nekako stoji kako treba.

Зашто је "Катил ферман" тако лоше прошао? Мене је та прича добила одмах.  :(

Jel' tebi ide revolver sa fermanima, turbanima i sa na Drini ćuprijom? Pisac se upljeskao u sopstvenom sosu. Isto kao i onaj se heruvimima i serafinima. Fantastika trpi svašta, ali ne i koješta.

heh.  :lol:

Quote from: scallop on 17-01-2012, 14:38:34
Jel' tebi ide revolver sa fermanima, turbanima i sa na Drini ćuprijom?

Не желим да те нервирам али Семјуел Колт је изумео своје чедо 1836. године, а БиХ је била османска до 1878.

To je tačno, ali sledećih deset godina je konjica u SAD upucavala Komanče i Kajove, a tek još desetak kasnije kolt se pojavio i kod civila u Kaliforniji. Čitav taj period je Bowie nož (30 cm. sečivo) smatran efikasnijim oružjem, "jer njime možeš da ubodeš više puta". Bosforski uvoznici su tada snabdevali Anadoliju, a kod nas je revolver doneo Džon Vejn. To, ipak, nije bitno za priču. Bitno je da ona nosi "pogrešno odelo". I, ne znam zašto je Lonče pomislio da sam je ja napisao.

Није само лонче.  :cry: Али након другог читања сам одустао од те помисли.

Ех, очекивао сам прегршт коментара кад дођем са шљаке, кад оно....кад ће Скалоп да опљуне? :)

 :x Никако да нађем ону штрањКу (или се каже штрањГу ?).

Ајде, код кога је? Нека ми је лепо да, јер сам ја стао први у ред за бесење.

Nastaviću ja sa komentarisanjem u neko vreme noćas...

Čekaš Hrundija, pa da prepisuješ od njega? 8)

Ah, da, da... Još od prvog kruga prepisujem od njega. Čak i kada nije učestvovao.  8)

Šta ćete, njegovo i moje mišljenje zaista se često poklapaju. I ja volim njegove priče (kada se ne zanese u sopstvenom egu). Šteta što je takav drkadžija.
A možda i nije. Šteta, mislim.

Kaže se štranga. A ova Princeza će da nastavi u "neko vreme noćas" ako se opet ne napali na neku sado / mazo raspravu sa svojim omiljenim drugarima.

Šta ćeš. Svi mi smo pomalo majke Tereze. :lol:

Quote from: Stipan on 17-01-2012, 19:00:44
Kaže se štranga.

Можда код тебе. Код мене се каже штрањка и то ти је то. :)

Neb' ja da smetam, ali nagan revolver je bio prisutan u Srbiji druge polovine veka devetnaestog,  počesto i kao oficirsko naoružanje. Sad, dal je Srbija bila tad do Ilidže, pojma ne znam nit me tangira.

Srpski konopac je najpravilnije. Ne treba ti nagan. A, bre, terate me da guglam! :-x  Taj kraj XIX veka je bio mnogo kratak, deset godina.

Đavo taj Steva, nije li? Svašta iskopa i kad treba i kad ne treba.

Quote from: D. on 17-01-2012, 18:58:26
Šteta što je takav drkadžija.

Zar ja?

Kaže se štranka, bar u delu Srema odakle su rodom sa majčine strane. Mada bi valjalo pitati eksperte^tm za pravopis. Šesto ili šeststo. Štranka ili štranga? To sigurno nema u bukvaru. Ili da pitamo Švabu?

6. Strah

"Dve osobe obučene u dugama ukrašene crne odore su stajale na
vetrovitoj livadi sa jedne strane oivičenoj brdima."

Mislim da pisac ne bi već u prvoj rečenici trebalo da maltretira čitaoca, i da ga tera da previše mudruje - aha, tu su dve osobe, aha, obučene kao za paradu pedera, ali ima tu i crnog, opa, i vetrovita livada, pa još i brda. Cela prva rečenica je mogla biti duplo kraća i efektnija. Mislim da čitaoca neće previše zanimati što je livada vetrovita. Ako bi taj vetar imao neku funkciju u priči, onda to menja stvar.

"bili su to revolveri u kojima se nalazilo šest zastrašujuće razornih metaka"

Pričamo često (ne ja) o suvišnim pridevima. Kada je nešto razorno, podrazumeva se da je zastrašujuće. Mislim i da je samo "šest metaka" dovoljno.

Več je primećeno u ranijim komentarima da se protivi logici da u toku dvoboja protivnici naširoko razglabaju "ko je kome šta i kako onomad..." Ako je već autor hteo da tako kroz dijalog okarakteriše likove i da im motiv, onda je trebalo početi od trenutka kada maskirani čovek pobeđuje starca. Mladić i devojka su nepotrebni likovi. Protivnik sam opširnih dijaloga na ograničenom slovnom prostoru kojim mi raspolažemo.
Priča ima sličan problem kao i "Heruvim i demon", dobra ideja koja nije ispričana, već prepričana i objašnjena.

8. Bantu crnci i falš bluz

Mislim da glavni protagonista nije nepismen, kako je ustvrdio Loni, već je u pitanju slučaj "one man nation", kako je primetio Sinlen. "Ja smo Nemci i bolujem od gihta." Mnogi uzimaju sebi da pravo da u ime nacije rade ovo ili ono, na primer da se izvinjavaju a da im to niko ne traži, tako da mislim da već na početku priče vidi se parodija i može se naslutiti u kom pravcu će se radnja odvijati.

Radnja je prespora, podseća na neke ranije radove jednog učesnika, i verovatno je sa namerom dinamika takva, što treba da upotpune i bluz i vrućina i lagano ispijanje džina.

"Pripaljujem pljugu. Lenjo, lenjo je."

Ovde bih ovako: "Lenjo pripaljujem pljugu. Lenjo je." Dakle lenjo se pripaljuje cigareta, i lenja je sveopšta atmosfera, zamorna, sparna, otežala.

Ne znam da li ovaj pisac žali ili uživa u tome što je na planeti samo šestoro ljudi?

I da, imamo mi naš, domaći bluz, groteska bi sa ovim bila još izražajnija:

Bora Spuzic Kvaka-Na rastanku (http://www.youtube.com/watch?v=pCu4RnThgTA#)

Quote from: Hrundi V. Bakshi on 17-01-2012, 20:22:04

Štranka ili štranga?

Или штрањка? :) :) :)

Konopac.

Uže, štrik...

Canabis sativa, konoplja, konopac. KONOPAC.

Рафија? :)

9. Zekina dlilema

Nije lepo da se nevinim životinjama stavljaju tako pogane reči u usta.
Priča počinje dobro, ali se to dobro završava zekinom rečenicom, "A sada svi lepo odjebite." Ta rečenica mi se sviđa i ona ima lekovitu moć. U prvom delu je sve "nacrtano" šta ko treba da uradi i šta bi trebalo da se desi, samo da je autor to doveo do kraja. Zecu je dat karakter neodlučnog i slabog (hvataju ga za "okovratnik"), letargičnog i nezainteresovanog (važi, uradiću sve što tražite, samo sutra, a sada odjebite, idem da jedem "mrkvu"), koji se u drugoj polovini bez razloga i ikakvog smisla menja u karakter nekog ko razmišlja i morališe, pa čak i smišlja neku alternativu prvobitnom planu, u vidu nekog otrova za pacove. I tu već vezivno tkivo priče počinje da labavi, logika se klima, i zec koji kroz reč "odjebite" jasno poručuje šta misli o svojim "sunarodnicima", na kraju brine šta će oni reći ili misliti što on nije pucao. Neubedljivo, zar ne?

10. Nepodobni

Teks Viler na sagitovski način. I zaista sam imao utisak da Teks i Kit Karson jašu prerijom i filozofiraju na svoj način. Dao sam priči tri poena zbog dijaloga. I time demantovao sebe. Ali ovde je dijalog dobar. I sposoban, za razliku od nekih prethodih, da iznese priču. Bez obzira što se radi o "stripovskom", žanrovskom dijalogu.
Zadata rečenica je dobro uklopljena, jer se zna šta pokreće protagoniste, i jasno je šta bi zadesilo Abota da su otkrili da nije pucao, a mogao je - štranka, štrik, konopac, i ćao.

Quote from: Hrundi V. Bakshi on 17-01-2012, 20:22:04
Zar ja?

Ma da, al ne mari - analize su ti dovoljno duhovite za praštanje drkadžijstva. Samo ti nastavi.

11. Ubiti po viđenju 

Još jedan vestern.
Dva problema: previše objašnjavanja da bi se "nacrtala" Led Lili, i prilično labava "uklopljivost" zadate rečenice. Tu uklopljivost je bilo moguće pronaći u dobijenom prostoru koji bi bio "oduzet" Led Lili. Autor je sebi bespotrebno dao autogol.
Sa druge strane je poentirano dubljim odnosom glavnih protagonista u prošlosti, da kažemo ljubavlju, što se provlači kroz celu priču i daje joj osnovu. Međutim, upravo zbog takvog odnosa, škripi zadata rečnica, jer pitanje je da li bi se Derinjanin i Led Lili tek tako rastali, bez obzira na posledice.

"Prvo, bez lažne skromnosti, ja sam najbolji i najpouzdaniji u tzv. Odeljenju za čišćenje;"

Treba graditi uverljive likove, jer i dve, tri reči izgovorene kroz usta protagoniste, mogu da naruše tu uverljivost. Zaista jedan likvidator ne mora da se pravda, bar ne meni.

Priča bila kandidat za bod, ali su "Katil ferman" i "Povratak u Berlin" imale za nijansu jači motiv. 

12. Nekromanser 

Zaista nejasna priča, sa ulogama koje nisu jasno definisane, odnosno čitaocu nisu ostavljeni čak ni putići da razluči šta se dešava, na koji način i zbog čega. Imamo lik koji ubija za pare. Dobro. A nekromanser? Gavran? Dizati nekog iz mrtvih iz čista mira nije baš zdravorazumska rabota, osim ako u tome onaj ko čini nema neke korisiti. A ovde vaskrsavaju li vaskrsavaju. I sad, mene više zanima zašto se to dešava, nego kako toj pojavi naći leka.

"U vlažni sat"

Kakav sat? Je li ovo treba da znači da je kišno vreme?

"Jedan jedini, preostali, metak meškolji se u burencetu sam samcijat."

Višak iz očiglednih razloga.

Problem priče loše okarakterisani likovi, neuverljiv dijalog. Par solidnih scena atmosfere. Takođe dobra ideja koja se pažljivijim postupkom može dovesti do dobre priče.

13. Đuro, poslednji Srbin

Dobra priča, ali sam glasove za parodije istrošio u ovom krugu. Ovde je zadata rečenica dobro uklopljenja, jer je Grumu tj. Đuru, dat izbor "slast ili čast". Đuro je izabrao šta je izabrao i to je njegovo pravo.

Štranjga je za međ šunke a pajvan za kravu.

Код нас је штрањка за краву. Уосталом, доста више о томе!  :mrgreen:

нисам стигао да гласам а гласао бих за
03
08
10
06
и можда за 04 и 05 у тајном

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi658.photobucket.com%2Falbums%2Fuu310%2Fsvracak%2F12%2Fradionicajanuar2012.jpg&hash=910a2def4e15246d4f03c5c442c71e2165973e5a)

плут, нисам заборавио на табеле за преостале месеце, још увек немам времена.

Quote from: D. on 17-01-2012, 18:41:02
Nastaviću ja sa komentarisanjem u neko vreme noćas...

I kada bi bilo to "neko vreme noćas", ako nije tajna?

Spadam u grupu površnih čitača priča sa radionice. Nemam puno vremena da odvojim ni za pisanje, a kamoli za seciranje priča. Ostajem sa pričama koje me uhvate na prvu. U ovom krugu radionice to su bile priče: Majke, Ubiti po viđenju i Bantu crnci i falš bluz.
1. Majke. Prva pročitana priča; prva priča koja me je osvojila. Dinamično je ispripovedana; sve je na svom mestu; dijalozi su jako dobri.
2. Ubiti po nahođenju. Ovu priču sam stavio ispred priče Majke samo iz razloga što mi se svidela atmosfera.
3. Bantu crnci i falš bluz. Ova priča me je baš legla. Uveselila me je, da kažem tako.
 
Problem je nastao kada je trebalo da dodelim nekoj priči poslednji, četvrti, bod. Čak pet priča je bilo u opticaju. Kafana na kraju sveta; Katil ferman; Pvratak u Berlin; Čovek na međi i Nepodnobni.


@

Siledžiji koji se boji roditelja dece koju je tukao: za dosta stvari vezanih za moju priču si u pravu. Dobro si je rasčerečio. Jedan tvoj kometar me je baš nasmejao.


@


Hrundi: Da. To znači da je bilo kišno vreme.

Quote from: Stipan on 18-01-2012, 04:49:16
I kada bi bilo to "neko vreme noćas", ako nije tajna?

Biće, biće. Ima vremena. Nikoga neću izostaviti.

Quote from: дејан on 18-01-2012, 01:23:44
плут, нисам заборавио на табеле за преостале месеце, још увек немам времена.

Hvala za ovomesečnu tabelu. :)

Quote from: дејан on 18-01-2012, 01:23:44
плут, нисам заборавио на табеле за преостале месеце, још увек немам времена.

Taman da se zahvalim... al' sad i ne moram. :lol:

Zahvali se jednom serijom oštrih komentara na priče, recimo...

Oštrim se, ali kad si u haosu mnogo je lakše zajebavati se nego se ozbiljno posvetiti komentarisanju. Sam se oprala?
Dobro, opravdala.

Pa jesi, ali ranije smo bili ažurniji, ili se meni bar tako čini. Jel' to nama dosadila radionica?

Hajde, reci, Stipane, ko to dosad, osim mene (a ja sam zauzeta iščitavanjem nekih drugih priča), nije komentarisao priče, a učestvovao je u krugu? Hajde baš da ti konačno upratim taj tok misli i skapiram na koji uvrnuti način povezuješ stvari i događaje?

Odbijam da odgovorim jer ne znam ko je učestvovao u krugu. Dobićeš opravdanje čim se objave imena i krivci istupe na čistinu.

Pa kako onda možeš da pitaš da li je dosadila, kada ne znaš ko je učestvovao?

Mogu ja svašta da pitam! K'o da ti mnogo meriš svaki ispaljeni post...

Децо, ако не прекинете бићете ми инспирација за фебруарску радионицу.

Opšti utisak o ovom krugu mi je mlak. Ni jedna priča me nije bogzna kako iznervirala, ali me se ni jedna nije dojmila ne znam koliko.

U stvari, jeste jedna. Bantu crnci i falš bluz me kupiše skoro pa o'ma. Drago mi je što su mi se očekivanja, nakon pročitanog naslova, ostvarila. Volim satiru.
Ovo je dobro i vešto napisana priča, puna energije i bez zapinjanja. Moram da priznam da mi se odabir imena nije baš dopao, ali bože moj. Takođe, zadata rečenica mi je nekako na silu ugurana, pre bih rekla da je u pitanju prevara sa ispunjavanjem zadatka, ali... još jedared... bože moj. Dala sam joj 3 poena.

Nepodobni - Divlji Zapad, krimi atmosfera, vešto pripovedanje, zrnce humora i meni dosta. Dadoh joj 2 poena. Ono što mi je zasmetalo jeste pomalo neuračunljivo (aj' da ublažim, nervozno) vođenje priče, na momente iskidano, toliko da i mene unervozi. Da li je i autor haotično nervozan ili nije imao vremena ili prostora... možda i saznam. I gde je tu sf/f/h? Bilo šta od toga. Jedno pominjanje laserskog Remingtona? Ajd' dobro. Naslov priče mi tek nije srećno odabran. Više me je zbunio nego dao išta drugo.

I tako sam završila sa glasanjem u tajnom.No, javno je zahtevalo još dve priče i evo u šta sam uprla prstom.

Nekromanser - Valjda me je kupila atmosfera i poimanje šta bi od te priče moglo biti kada bi se pošteno isprangijala na ledenom izvoru, ili možda spalila pa napisala ponovo. Dopao mi se uvod, a onda sve ode u prepričavanje. Ne smeta mi kada se metak meškolji u burencetu, sam samcijat. I jesam ga doživela kao svojeglavu personu. No, previše objašnjavanja koja mi nisu bila potrebna. Ne moraš mi objašnjavati da si propustio činjenicu da je u pitanju gavran koji je od onih koji se ne mogu ubiti, pusti da sam skontam, što bi me vrlo brzo i zadesilo. Priča je kratka, ne treba mi i legenda dok je čitam.
"Čovek, ako je on uošte ljudsko biće..." - ma hajde.
Malo-malo pa naletim na "naravno", "međutim" i sl. Višak, višak. A tek slaganje "mučeničke face" - to neću ni da komentarišem. Ili već jesam? I ne treba mi najavljivanje šta će ko reći, pa još uz zvule trube, uh.

Čovek na međi - baš nisam ljubitelj militara, al' eto. Nemam opravdanja za svoje postupke. Građenje atmosfere je ovde ono što me je privuklo.

Bilo je još priča za koje sam zapela pa ih pustila da odu svojim putem. O njima kasnije.

Ako smo se svi izređali, 'oćemo imena. :roll:

Pa nisam ja još sve rekla, ali i obznanjivanje imena mi neće promeniti mišljenje.

Где су коментари још неких људи?

 :-x Ево, ја сам се обесио оном штрањгом. Ко је следећи, да знам коме да предам штрањгу.


И да додам:

у крају Републике Српске, бивше БиХ, одакле водим порекло, говорило се штраЊГа, па од сад и ја тако говорим. Значи, штрањКе и сл. више не пију воде, од сада се бесим искључиво штрањгом.

Quote from: Суба on 19-01-2012, 15:37:01
Где су коментари још неких људи?

Stižu u toku dana...

5. Čovek na međi

QuoteZvuk metala zapara prostoriju ispunjenu zadahom duvana, ustajalog vazduha i alkoholnih isparenja

Prva rečenica, a tako obična, tako nevizuelna i neslikovita... Duvan može da ima različite "zadahe", ustajali vazduh može da "miriše" na svašta, zvuk metala može da "zvuči" svakojako. A alkoholna isparenja su tek poseban problem. Koliko puta ulazimo u noćni klub, kafanu ili kafić i osetimo zadah alkoholnih isparenja, a da nismo u neposrednoj blizini pijanih? Alkohol brzo isparava, a njegov miris ponaša se kameleonski - upija se u taj zadah duvana i sve može samo da smrdi na duvan i znoj (alkoholisani se više znoje) i da se dešava u prostoriji, recimo, natopljenoj jeftinim alkoholnim otrovom, znojavim pazusima  i jetkim vonjem neprerađenog duvana. Stvara sliku, jel da?


Ostatak priče je u istom fazonu. Ništa neobično, ništa autentično, nekakav dijalog, nešto se dešava ravnim tonom i dinamikom. Potpuno neinteresantno, iako možda nije nepismeno. Dakle, glavna poruka kritike - oslikati, nalepiti meso i osećanja. Ovako je hladno, skicasto i za trenutni zaborav.




6. Povratak u Berlin


Ovo je pažljivo napisano. Svaka rečenica je vagana, ali se, nažalost, zbog tog cifranja gubi sadržaj. Kako mi je jedan od najbitinijih kriterijuma i pismenost, tečnost teksta - ovoj priči dala sam bodove upravo zbog pažljive rečenice. No, sadržaj je haotičan, ima nepotrebnih delova umesto kojih smo mogli da dobijemo pasus relevantniji za poentu, ima nepotrebnih likova, premeštanja perspektive sa jednog trećeg lica na drugo itd.


Pisac nas je uhvatio za ruku i vuče nas kroz priču, ne mari što bismo mi da zastanemo, osmotrimo pejzaž, skapiramo logiku i zaplet.


Ovde negde krije se logičan i osmišljen sadržaj, šteta što pisac nije mogao da ga uobliči u 6000k. I nema izgovora, jer je mogao, samo da je izostavio "ocvala i kisela međunožja", i da se, zapravo, posvetio ZAPLETU!




7. Strah

Quote

Dve osobe obučene u dugama ukrašene crne odore su stajale na vetrovitoj livadi, sa jedne strane oivičenoj brdima[size=78%].[/size]

Prva rečenica je prepričana i ja, obično, ne nastavljam dalje. Dobro, nastavila sam ovog puta, ali nije da se zbog toga nisam pokajala.


Veoma je važno u prvoj rečenici postaviti sliku, vizuelni okvir priče. Meni iz citirane rečenice, osim što mi je prepričana, nije jasno kako izgledaju crne odore ukrašene dugama? Mislim, šta? Dve osobe? Kog pola, koje vrste, koje starosti? To mi je bitnije od dugica u noći. Baš me briga i za vetar i oivičenje brdima, osim ako nije od značaja za dalju radnju. A vuče da jeste, čim se brda pominju u prvoj rečenici.


Da ne pominjemo "vikajući", "zastrašujuće razornih" i slično, drugi su već drali na ovu temu, falim još samo ja.

Quote

Onaj koji se uputio ka njima sa namerom da ih ubije se još nije popeo kada je čuo krik. Starac je govorio istinu. Zastao je i pogledao iza sebe. Uprkos tome što starac više nije mogao da ga čuje, izgovorio je, više za sebe:

Sinonimi služe da se boldovano ne bi dešavalo. Zvuči nevešto.

Quote
Na vrhu se nalazio momak star oko dvadeset godina. Od početka
je posmatrao dešavanja na livadi. Videvši ovaj izrazito nepovoljan ishod,
skupio je dovoljno snage da pobedi strah koja ga je obuzeo i spusti se
sa druge strane brda. Tamo ga je sedeći na travi čekala devojka obučena
u raskošnu odeću sličnu njegovoj ali drugačijih boja. Jednom rukom se
držala za stomak a drugom za duboko povređenu nogu iz koje je kapalakrv. Pomogao joj je da ustane. Glasno je jauknula i povukla ga sa sobom
na zemlju.

Ovo brutalno prepričavanje oprostiću samo ako je u pitanju novajlija koji ne zna razliku između navedenog i pripovedanja.


Jel da verujem "pripovedaču" da je momak star oko dvadeset godina? Zašto baš dvadeset? Zar nije onda u ranim dvadesetim? Kako je skupio snagu? Hoću ja da za tako kratko vreme pobedim sve svoje strahove. Jel tu ima neki recept? Kako se strah manifestuje kod njega? Koliko je skupljao snagu. Šta je raskošna odeća? Kako ona izgleda? Ono što je piscu raskošno, nije svima takvo! Iz rane ne kaplje krv, osim ako noga nije u specifičnom položaju. Pre će biti da iz rane curi krv. I kako izgleda ta rana? Jel to ubod, ogrebotina, razderotina, otvoreni prelom...?


Zamislite slikara koji crta proste crne linije po belom platnu i ubeđuje ljude da je to vangogovska mrtva priroda. E, tako ne može da se piše. Mrtva priroda mora da se naslika pažljivo, posvećeno i natenane. To je onda priča, a ne suv tekst sa nabacanim kliše opisima i rečenicama (ne kažem nužno da je ova priča u celosti takva, već onako, uopšteno...).

Lepo. Isplatilo se malo pričekati.

Izvinjavam se učesnicima zbog izostanka mojih glasova ali i komentara. Neču da se pravdam sem eto, da sam mogao, odradio bih to.

Sad, ko želi može da mi zvizne keca, ionako kradem dnevnik pa prepravljam.

Gde si bre Džekonjo?

A gde si ti da mi doneseš cigrete? Znaš li koliko tate prodaju kutiju tamo unutra?

U jbt,, pa što ne javi po malom?! Koj' će ga ispratiti kad te skembaju, a kad ih izradiš?

Opet piraterija?

Jok, ovaj put patike u pitanju. Nije Pežo hteo da upali pred Nike Shop-om.

Eto šta biva kad D. ne održi reč. Nije li ti ona obećala te patike?

Dajte imena, izgleda da je ko je mislio šta prokomentarisati, prokomentarisao je.

Imam ja još nekoliko priča...

Ja nisam još ostavio komentare, ali hoću ovih dana. Obaveze, avaj.

Quote from: D. on 19-01-2012, 21:31:33
Imam ja još nekoliko priča...

Па шта чекаш?! Зајеби геј бракове и усвајање жгебади, ово су стварно битне ствари!!!  :) :)

sad ću

8. Bantu crnci


Simpatična i zato je dobila bodove. Ima specifičnu atmosferu, iako je mogla da iskoristi originalnija imena od Butrosovog. Složna braća su to već odradila.

Quote,,Dragi!", mljacka iz aparata

Ovde ne mogu da stoje tri interpunkcije. Bez zapete.


Nedostaje čvrstog zapleta, pisac se više igra sa istim, pa je i kraj mla. No, sve u svemu, zadovoljavajuće pismeno i dovoljno originalno i slikovito da se izdvoji.



9. Zekina dilema

Vidim neki su imali problem sa slatkim životinjama koje psuju. To je zato što su im pretpostavili slatkoću. Doduše, u nekom trenutku stvarno preteruju i psovke se nepotrebno koriste.


Oprostila bih ja to kada bi ova priča bila smislena, ali nije. Zaplet: životinje rešavaju da se oslobode čoveka trovanjem njegove dece. Zar već ne postoji više sličnih filmova i crtaća? Čak i da mi to ne smeta, smeta mi motivacijska nedoslednost likova, koji su isprva hardkor, a onda se predomišljaju i slično.

Quote
Ko može ga pravi bazen kada su mu deca
bolesna? Neće imati ni vremena, ni volje. A ona će stalno biti bolesna.
Ne jako, ali bolesna sve jedno. Jebi ga, bolje ne može — objasnio je.

Ha?


Meni je ceo zaplet prosto neuverljiv.




10. Nepodobni


Dobro, ovo je pismeno, prostojno, odskače u krugu po ideji i stilu pripovedanja i humoru. Sasvim solidno. Zaslužen plasman. Čestitke.


Obratiti pažnju kako ovde nema tri interpunkcijska znaka:

Quote,,Knjiga Jašerova. Poglavlje 4, stih 18",

Pomalo se tu odugovlači, pada na ritmu i slično, no ništa alarmantno.


Poslednja rečenica se uklapa.




11. Ubiti po viđenju


Uh, ovo je toliki kliše da je i meni bio bitan. Dobro pa se glavni lik ne zove Tom Kruz. Ima ono lepo pravilo da izbegavamo da pišemo o stvarima koje ne poznajemo.


Ovde je očito da pisac nije detaljno (hah, daleko od detaljnog) osmislio svet i motivaciju likova, pa je sve prosto do bola neuverljivo. Ma bukvalno sam zevala dok sam čitala.


Ti je sve - nemoguća ljubav, tajni razlozi, treće lice, samoubistvo. Pravi ljubić.


Ima tu talenta za pripovedanje u bledom naziranju. No, dijalozi su, opet, neiskusni i dosadni. Ne prenose tenziju između dva lika, ni emociju, ni... Sve je ovo moglo da se reši da je pisac samo pisao iz iskustva...

12. Nekromanser


Heh, sad će scallop da kaže da prepisujem, ali moje zamerke na ovu priču su gotovo iste kao Hrundijeve. Sve od vlažnog sata do samog samcijatog itd.

Quote
Nevidljivi oblak mržnje lebdi, odvaja nas na neki
nadrealan način a istovremeno neraskidivo povezuje. I

Ah, Bobanov uticaj, a? Al Bobanu se može, ovde prosto ne kapiram kako izgleda taj nevidljivi oblak mržnje, kako znamo da je oblak ako je nevidiljiv i šta je nadrealno, te kako može da nas odvaja i povezuje istovremeno? Zvuči prosto... kao Hrundi u najpretencioznijim trenucima.  :mrgreen:


Ipak, zanimljiva ideja, solidno pismena, te je dobila bodove. Prvo lice je pun pogodak, inače ne bi bilo tako dobro jer se tendencija ka prepričavanju pokazuje i u prvom licu...




13. Đuro - poslednji Srbin


Ovo je isto simpatično, ali se, nažalost, na tome i završava.


Sve priče koje su sebe neozbiljno shvatile, tj, koje imaju neuverljiv zaplet i naivne dijaloge, prošle su loše, jer čitaoci nisu debili.

Dakle i Princeza je rekla šta je imala. Mogli bi da vidimo autore.

Evo... ubacio u glasački post.

Čestitam Subi. Ujedno se izvinjavam što sam njegovu priču koristio da ukažem na sitne nedoslednosti.

U ovom krugu sam provalio jedino Lonijevu priču. Teško bih mogao da sastavim listu gde sam najviše fulao. Moguće da je to Džek. Mislio sam da sam njegovu priču stavio na drugo mesto, a osvojio je sjajno poslednje. Jebale ga patike! I pivo je izgubio. :-x

Suba Care! Nikad ne bih rekao da je to tvoja priča!

Sinlen i Savajat su me takođe prevarili. Sve su bolji i bolji.

Ovo mi najteže pada - Hrundi me je oduševio...

Džek - svako svoje plaća, rezultat izjednačen.

Čestitam i ja Subi, falim te bože konačno nam je dao nešto drugačije i eto rezultata.
Ipak nisam stigla da iskomentarišem sve šta sam htela, ali dobro, niko mi ne brani da to odradim sada (malo kasnije). Ono što mi je privuklo pažnju su sl. priče: Kafana, Zeka, Berlin, Ubistvo.
Dakle, mene nije iznenadio, valjda, samo Hrundi. Stipane, ti jesi. Da se nisi odao, znaš kad bih te provalila? Nikad.
Miljane, ništa od gomboca, šta si dobio, dobio si. :mrgreen:

Хвала, браћо и другови.  :)

@scallop
Свака критика и указивање на недоследност је добродошла.  xcheers 
Прича није фантастика већ спејс-вестерн зајебанција, то признајем. У следећем кругу стиже мој први покушај СФ-а па ето...

Quote from: Plut on 20-01-2012, 09:41:51
Dakle, mene nije iznenadio, valjda, samo Hrundi. Stipane, ti jesi. Da se nisi odao, znaš kad bih te provalila? Nikad.

Pa kad ne znam da držim gubicu začepljenu...

A evo i redosleda sa autorima

1.   Suba   - Nepodobni    - 46
2.   Hrundi   - Bantu crnci    - 24
3.   D.   - Kafana    - 23
4.   Stipan   - Povratak u Berlin    - 20
5.   Savajat   - Ubiti po viđenju    - 16
6.   Sinlen   - Čovek na međi    - 16
7.   Loni   - Majke    - 14
8.   Miljan   - Nekromanser    - 11
9.   Ivica  - Zekina dilema    - 10
10.   Anomander   - Katil ferman    - 9
11.   Džek   - Đuro, poslednji Srbin    - 7
12.   Skalar   - Heruvim i demon    - 3
13.   Third Eye   - Strah    - 2

S tim da je za ove dve poslednje priče, Savajat dao maltene sve bodove koje imaju.

Quote from: D. on 20-01-2012, 02:28:18

Quote
,,Dragi!", mljacka iz aparata

Ovde ne mogu da stoje tri interpunkcije. Bez zapete.

Nije tako. Ne samo da mogu nego je i poželjno – upravni govor treba odvojiti zarezom (ili crtom) od neupravnog, bez obzira na to koji mu interpunkcijski znak prethodi. Pišem poželjno, a ne obavezno, jer nigde izričito ne stoji ni da se mora pisati ni da ga ne sme biti (u Pravopisu su koristili crtu, ne zarez, i ona je u tom položaju obavezna bez obzira na znak ispred nje), nego se iz ove ili one pravopisne tačke izvlače zaključci koji su pre svega u skladu sa ličnom estetikom i logikom lektora ili se to prelomi u redakciji neke izdavačke ili novinske kuće.  Koga zanima, može pročitati raspravu o tome ovde:
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=3474.0;wap2 (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=3474.0;wap2)
Važna napomena: nije bitno da se ispravi D. (ona je nepopravljiva, je li  :) ), nego da oni koji čitaju kako bi nešto naučili (a ja se zanosim da ima i takvih, mada možda dolaze samo kao gosti) dobiju potpunu informaciju.

Ma dobro, nije prvi put da mi je jedan lektor rekao jedno, a drugi to opovrgao.

Quote from: Stipan on 20-01-2012, 10:20:39
A evo i redosleda sa autorima

1.   Suba   - Nepodobni    - 46
2.   Hrundi   - Bantu crnci    - 24
3.   D.   - Kafana    - 23
4.   Stipan   - Povratak u Berlin    - 20
5.   Savajat   - Ubiti po viđenju    - 16
6.   Sinlen   - Čovek na međi    - 16
7.   Loni   - Majke    - 14
8.   Miljan   - Nekromanser    - 11
9.   Ivica  - Zekina dilema    - 10
10.   Anomander   - Katil ferman    - 9
11.   Džek   - Đuro, poslednji Srbin    - 7
12.   Skalar   - Heruvim i demon    - 3
13.   Third Eye   - Strah    - 2

Zapaziti da nema žena. Ja se ne računam.

Zašto se ti ne računaš? Kent ferštend...

Зашто би то мушкарци запажали? Ко им брани да пишу?

Zato što sam ja uvek tu. A i da se računam, broj žena je opet zanemarljiv.

Ja samo kažem - zapaziti da nema žena.

Nije zbog toga što mi se jutros "rekonfigurisao" Microsoft Word, pa ne mogu da otvorim trenutno najvažniji tekst fajl u računaru, ali sam dodatno sluđen i potrebom da budem dosledan i da se doobučim u što pravilnijem korišćenju dijaloga. Pročitao sam ono što Dacko sugeriše i saznao da se korišćenje interpunkcije "prelama" kod lektora i izdavača. :-x  To pravilo "kako gazda kaže" je nešto najcrnje što sam saznao. Dakle, ako sam ja u redakciji, ima da bude kako se meni sviđa, a ako moj tekst stigne u neku drugu redakciju, onda ima da bude kako se u toj redakciji nekom sviđa. Zar lektura nema pametnija posla nego da se maltretira prevođenjem interpunkcije iz jedne u drugu redakciju? Ili sam ja bljesav, pa ništa nisam razumeo?

Quote from: D. on 20-01-2012, 11:07:20
Ja samo kažem - zapaziti da nema žena.

Zapazio.

Moglo bi da znači da tema ne odgovara ženskom rezonovanju.

Ali...

Ako je tako, zašto nema ni Stevine priče?

Quote from: Stipan on 20-01-2012, 11:13:51
Moglo bi da znači da tema ne odgovara ženskom rezonovanju.

Nećemo o ženskom rezonovanju.  :-x

Quote from: scallop on 20-01-2012, 11:08:11
Nije zbog toga što mi se jutros "rekonfigurisao" Microsoft Word, pa ne mogu da otvorim trenutno najvažniji tekst fajl u računaru, ali sam dodatno sluđen i potrebom da budem dosledan i da se doobučim u što pravilnijem korišćenju dijaloga. Pročitao sam ono što Dacko sugeriše i saznao da se korišćenje interpunkcije "prelama" kod lektora i izdavača. :-x  To pravilo "kako gazda kaže" je nešto najcrnje što sam saznao. Dakle, ako sam ja u redakciji, ima da bude kako se meni sviđa, a ako moj tekst stigne u neku drugu redakciju, onda ima da bude kako se u toj redakciji nekom sviđa. Zar lektura nema pametnija posla nego da se maltretira prevođenjem interpunkcije iz jedne u drugu redakciju? Ili sam ja bljesav, pa ništa nisam razumeo?

Ma dobro, dosta profesija bavi se mistifikacijom...

Quote from: scallop on 20-01-2012, 11:08:11
Nije zbog toga što mi se jutros "rekonfigurisao" Microsoft Word, pa ne mogu da otvorim trenutno najvažniji tekst fajl u računaru, ali sam dodatno sluđen i potrebom da budem dosledan i da se doobučim u što pravilnijem korišćenju dijaloga. Pročitao sam ono što Dacko sugeriše i saznao da se korišćenje interpunkcije "prelama" kod lektora i izdavača. :-x  To pravilo "kako gazda kaže" je nešto najcrnje što sam saznao. Dakle, ako sam ja u redakciji, ima da bude kako se meni sviđa, a ako moj tekst stigne u neku drugu redakciju, onda ima da bude kako se u toj redakciji nekom sviđa. Zar lektura nema pametnija posla nego da se maltretira prevođenjem interpunkcije iz jedne u drugu redakciju? Ili sam ja bljesav, pa ništa nisam razumeo?

Ne, zaista je tako kod svih dvosmislenih pravila ili tamo gde je dopušteno pisati nešto na dva načina, pa će u Večernjim novostima, na primer, nazivi pojedinih kompjuterskih programa ili internetskih firmi biti transkribovani, a u Svetu kompjutera neće. I naravno, lektori tih redakcija radiće na osnovu redakcijskih pravila, kako bi mogli drugačije. To ne znači da mogu pisati kako im se ćefne, nego samo da se mogu opredeliti za jedan od dopuštenih načina pisanja, te da za oblasti koje uopšte i nisu normirane a oseća se potreba za ujednačenim pisanjem, redakcija obično donosi neko svoje pravilo koje ne odstupa od pravopisnih nego ih dopunjuje. I mora tako, jer ne možete vi čekati akademike da vam kažu kako ćete na srpskom pisati ,,e-mail" kad radite u časopisu koji to stalno pominje - nego napišete imejl ili mejl (i jedno i drugo ima svoju logiku) i trudite se da ne bude šareno, nego da se u celom časopisu javlja jedan oblik. A onda jednog dana izađu neki rečnici koji to samo potvrde, ali lektori rade sa živim ljudima, na raznim tekstovima, i ne mogu da za sve čekaju potvrdu nekog autoriteta, nego nešto prelome i sami, na osnovu prakse i znanja, baš kao što i pisci stvore neku reč ako u jezičkom korpusu nema prave za ono što im treba.

Dacko, mene ne pogađa transkripcija i upotreba stranih reči i izraza. Govorimo o upotrebi interpunkcije u upravnom govoru. Pola stranice gore, ispalo je da je zapeta gotovo obavezna iza izvoda i da je zamena za crticu! Pisao sam ja za redakcije gde je crtica bila izbor, ali i za one druge. Mislio sam da je jedino pravilo kod upotrebe navoda da zapeta nikada, ama baš nikada, ne stavlja ispred izvodnice, nego iza, ako se rečenica nastavlja. I da nema nagomilavanja interpunkcije.

Kafana na kraju sveta

D., nema šanse da bih ovaj put prepoznala tvoju priču. Doduše, ako je za utehu, i nisam baš neki prepoznavač.
E, a sada kada znam, sve mi postaje nešto jasnije. Ali, ono što želim da istaknem je da ti umeš mnogo bolje i da ovo nisi bogzna kako odradila. Koliko god se ti sad kofrčila, patetike ovde ima. Možda ne bezobrazno jake, ali je ima. Previše mi Rajko pati za Danom i briše suze, al' ajd'.

Drugo, ne sviđa mi se postavka, više bih volela da vidim odnos Rajka i stvora nego opis njegove tužne prošlosti s Danom. Nekako mi je priča o revolveru skrajnuta, ono kao, dobila sam zadatak, ja bih o nečem drugom, al' ajd' da ga ispunim. Dobro, verovatno si ti htela i s razlogom uplela njegovu nesrećnu ljubav, kažem šta bih ja više volela.
Nemam neke zamerke na sam stil, mada i to umeš mnogo bolje. Mnogo si ga, bre, zbrzala, da ne kažem otaljala.

Neki su zamerili motiv stvora da se preganja i pregovara sa Rajkom, umesto da ga ubije i povrati svoje. To se može nazvati "rupom", osim ako postoji dobar razlog, ali si propustila da nam ga pokažeš. Ali opet, ko što i u mnogim filmovima kažemo "epa da ga je ubio kako bi se ova priča napisala?" :wink:

I za kraj, da li je ovo stvarno neka vrsta SF-a? Možda je Rajko samo danima pijan, a znamo šta se tada sve može dogoditi, videti i s kim razgovoriti.

Quote from: scallop on 20-01-2012, 11:56:00
I da nema nagomilavanja interpunkcije.

I ja sam tako mislila.

Hvala, Plut. :)

Zekina dilema

Ivica baš voli s životinjama! Priče. Od kada me je kupio s onom krmačom, ja stalno od njega očekujem više. Nije Zeka loš, ali mi se ovde (kao i kod Kafane) čini da je zbrzano i da se na priči nije radilo s punom pažnjom. Priča teče bez zapinjanja, ali nešto fali, krnja je. Ideja je ok i zainteresovala me je, ali... fali tu još dosta mesa. Psovke? Hm... šta znam, nije da su mi nešto zasmetale, ali da je moglo bez tolikog broja, jeste. Ok, pretpostavljam da je Ivica i time hteo da nam ukaže na karaktere svojih junaka, on će to bolje znati. Zašto imena velikim slovima? Pa valjda jer su lična ili je time pokušao da nam približi likove i učini nam ih čovečnijima, da se lakše identifikujemo sa njima.

Quote from: scallop on 20-01-2012, 11:56:00
Dacko, mene ne pogađa transkripcija i upotreba stranih reči i izraza. Govorimo o upotrebi interpunkcije u upravnom govoru. Pola stranice gore, ispalo je da je zapeta gotovo obavezna iza izvoda i da je zamena za crticu! Pisao sam ja za redakcije gde je crtica bila izbor, ali i za one druge. Mislio sam da je jedino pravilo kod upotrebe navoda da zapeta nikada, ama baš nikada, ne stavlja ispred izvodnice, nego iza, ako se rečenica nastavlja. I da nema nagomilavanja interpunkcije.

Svejedno je hoće li se kao oznaka upravnog govora koristiti crta ili navodnici (sa zarezom kao oznakom prelaska s upravnog na neupravni govor) i to je u potpunosti izbor redakcije, što ne znači da ta ista redakcija neće odlučiti da jednu knjigu objavi s crtama a drugu sa navodnicima ili da neće poštovati piščevu želju - to ne zavisi od lektora. Lektorovo je da tu crtu ili te navodnike napiše kako treba, s tim što će u situacijama kao što je gore navedena (je li kombinacija ,,upitnik, navodnici, zarez" nagomilavanje interpunkcije ili neophodna) morati da sam odluči šta je bolje, a u redakcijama u kojima radi više lektora, koji se ne moraju slagati u tumačenju ili definisanju pojedinih odredaba, neko će morati da prelomi i svi će pisati na taj dogovoreni način, jer su pravopisna pravila stvar konvencije, dogovora, i kad nekih nema ili nisu jasna a ukaže se potreba za njima, ljudi ih smisle. Znači, pravilo o tome da se interpunkcija ne sme nagomilavati postoji u slučaju tačke posle rednog broja, pa se ona briše ispred ma kog drugog znaka interpunkcije, i ispred navodnika posle kojih ide nastavak rečenice u neupravnom govoru nikad neće biti zareza ili tačke i zareza, ali ne postoji pravilo da u rečenici ne smeju stajati kombinacije ?", ili !",  i to je ono o čemu ovde pišem.
Inače, u nekim starim knjigama zarez se pisao pre znaka navoda ili crte, sad se piše posle navodnika, znači ništa ne znači to što smo nekad neko pravopisno pravilo pouzdano znali ako se ono posle promeni, i u stvari onima koji su ga dobro znali i jeste najteže da prihvate promenu (na primer: onoliko su lektori razdvajali kad ljudi napišu ,,doviđenja", a sad je tako pravilno), ali šta da radimo. Pravila se menjaju, ljudi sami odlučuju hoće li ih se pridržavati, a mene dotiče samo kad neko kao pravilo napiše nešto što više ne važi ili nikad nije ni važilo, napisah već zašto. 
Neku decu i sad učiteljice uče da treba pisati Osnovna Škola ,,Petar Petrović", i upravo će odlikaši to usvojiti i verovati učiteljici koju vole i poštuju, što i ne bi, pa će se nasekirati u petom razredu kad nastavnica kaže da može samo Osnovna škola ,,Petar Petrović", a i ta nastavnica može objaviti neki rad u kome će ime škole umesto navodnicima biti ispisano kurzivom jer su tako rešili u redakciji, pa šta da se radi.  Svako od nas ima ponešto nepravilno u pisanju ili govoru za šta i ne zna da je tako, ali to ne znači da mora da se toga drži doveka. Mada može ako želi, što se mene tiče, sve dok ne ističe da je to jedino ispravno.
 

Čekaj malo, u odvajanju neupravnog govora se zarez stavlja i kada je u pitanju crta, a ne navodnici?

Možda je ovo glupo pitanje, ali uzmite u obzir od koga dolazi...

Ne, nije nimalo glupo pitanje, i meni se uèinilo posle da se može shvatiti dvosmisleno ono što sam napisala u zagradi, nego da ne editujem stoput. Dakle, gde su crte, nema nikakvog zareza.

Hvala.

Ja sam u zodijačkoj interpunkciji Devica, pa volim da sve ima nekog smisla. Priznajem da se najviše mučim upravo sa kombinacijama koje navodiš. Da li to važi i za .",? Ili bih mogao da u svom mozgu sve pojednostavim i ! i ? smestim kao starovremene emotikone "čuđenje" i "zapitanost", a ne kao prave znake interpunkcije (što bi značilo međuoznačavanje) pa da tako zapakujem?

Ovo sad ne razumem pa ne mogu ni da odgovorim, ali imam neki utisak da ti se neki lektor nekad mnogo zamerio (a ako je jedna koleginica na koju sumnjam, shvatam i zašto  :mrgreen: ) pa da se to malo prenosi i u ove rasprave.  A ovo što ja pišem uopšte nije namenjeno ispravljanju profesionalnih pisaca, koji će svakako imati lektore kad tekst stigne do objavljivanja, nego onima koji nisu u toj situaciji a zanima ih ponešto iz jezika ili prosto žele da urede tekst što bolje mogu pre nego što ga nekom ponude.

Kako, ne razumeš, a ja se ubih da razumem tebe? Jednostavno, ako je ! (znak čuđenja, tako smo ga zvali) praktično emotikon, onda bi mi bilo jasno da tu ne bi važilo pravilo nenagomilavanja. Isto i za znak pitanja. Ponekad čovek mora da ima stav. Moja muka sa lektorima je što ne bih želeo da imam muku sa lektorima. Da im bude lepo i slatko da čitaju, a da ne moraju da ispravljaju. Ako danas gledam neko moje objavljene rukopise, požalim što nije bilo lektora ili psujem što ih nije bilo ili bogoradim što ih je bilo, a ono što čitam nije ono što sam mislio da sam napisao. Znaš, za knjigu sam uvek ja kriv.

Nekada su pravila bila mnogo čvršća, a onda su razni pametnjakovići krenuli da prekrajaju i zvanična i nepisana pravila kojih su se svi pridržavali; pa sada pod parolom "nigde izričito ne piše" imamo svašta.
Ja sam, na žalost, stasao u vreme kada su pravila bila mnogo strožija i sve je bilo jednostavnije.

Problem je što je ovaj novi pravopis malen i ne obuhvata mnoge slučajeve, pa pošto mnogi slučajevi nisu nigde izričito pomenuti, onda se može raditi svakojako.
To naprosto ne valja, ali isto kao što nam je država nakardna poslednjih 20 godina, pa ne znamo ni kako se zove ni dokle su joj granice, takav nam je i pravopis.
Mi ne znamo da li je ćirilica zvanično obavezujuće pismo kako jedni tumače ili nije, a kamoli da li zarez guta tačku u svakom tekstu ili samo literaturi ili nigde.

Za pravilo "nagomilavanje interpukcije" pitao sam neke vrlo vrlo vrlo jake ljude u srpskoj literaturi (ne pisce) i dobio odgovor da postoji kao preporuka, ali ne izričito pomenuta u pravopisu koji je tada bio zakucan 1968. godine.
Sami akademici (s jedne strane Klajnova struja, s druge struja Milorada Simića - RAS) spore se oko mnogih detalja i posledica toga i međusobnog razvlačenja i optuživanja ogleda se u tome da neke od najvećih softverskih firmi na svetu uopšte nemaju SRPSKI za hifinaciju već morate kljucati HRVATSKI za latinicu a BUGARSKI za ćirilicu. Mi nismo dostavili naša pravila, jer ih USAGLAŠAVAMO 15 godina. Neko je rekao da ne može da ide onako kako je bilo u zajedničkoj državi jer je tamo bio jak uticaj Hrvata (uostalom, Krleža je posle rata preselio leksikografski zavod iz Beograda za Zagreb i praktično učinio konačni napor da hrvatski preotme srpski preuzimajući primat i uticaj u leksici - pa sada razni srpski jezikoslovci hoće da pobegnu iz tog zagrljaja)
I gde smo doslepeli... opet nigde.
Lepo je vladika Nikolaj rekao: Hrvati nikada nisu imali svoju državu, ali su uvek znali gde su joj granice, a Srbija je oduvek imala državu ali nikada nije odredila njene granice.
E isto to govno nas snalazi sada u pravopisu i jeziku. Mi oduvek znamo da je srpski naš, pa nema veze što nam ga drugi preoteše - kao što su Slovenci patentirali proizvod i naziv AJVAR i sad je to njihovo zauvek. Dok se mi gložimo oko verzije koja treba da nas predstavlja, vodeće softverske firme (Quark npr.) uopšte ne zna da postoji SRPSKI u bilo kom obliku. Oni čekaju da se mi dogovorimo, ne znajući da to nije srpski običaj i da mi jednostavno nismo u stanju da napravimo ikakav dogovor.
Srbija je kao Vavilon - osuđena da bude razjedinjena i da iz nje nastaje mnogo toga, a da ona sama bude nigde ili ništa.

Sve stoji: i da su nam jezička pravila u rasulu kao i država, i da nema dogovora, već se ljudi kojima je iole stalo do jezika dovijaju, i da je sve nekad bilo bolje, ali to ne opravdava to što se čak ni pisci ne pridržavaju ono malo jasno utvrđenih pravila (na primer da komparativ od strog glasi stroži). I ne samo što se ne pridržavaju nego insistiraju da to ne čine ni drugi, što mi je jedina neobičnost u celoj priči. Što se tiče simpatično formulisanog ,,zarez guta tačku", briše se tačka iza rednog broja ukoliko se posle nje nađe još kakav znak interpunkcije, ali ne i tačka iza skraćenice (i sl., itd., tj.) – kao što vidiš, ostale su sve tačke iako su posle njih zarezi i zagrada, dok bi recimo nestale u primeru (1951–1988) ili ,,sastanci će se održati 5, 13, 17. i 18. avgusta". I to jeste pravilo, a rasprava o tome je li ono logično ili krajnje glupo neće ga promeniti, sve dok jednog lepog dana u dragoj Srbijici grupa sastavljača pravopisnih načela ne upriliči finu javnu raspravu u kojoj će učestvovati i ljudi kojih se ta pravila zaista tiču, pa poneku smislenu opasku i uvaže. Ili dok se za sastavljače ne odaberu ljudi koji imaju ikakav kontakt sa živim jezikom i znaju na kakve se sve nedoumice nailazi u praksi, što će teško da se desi. :(

Quote from: Boban on 20-01-2012, 10:28:30
S tim da je za ove dve poslednje priče, Savajat dao maltene sve bodove koje imaju.

А, не, само сам Херувиму дао све бодове које има. :)

Знам да нико не воли освртање на коментаре, али ипак, само ово:

Quote from: D. on 20-01-2012, 02:28:18

11. Ubiti po viđenju
Ima ono lepo pravilo da izbegavamo da pišemo o stvarima koje ne poznajemo.

А то су?

Quote from: D. on 20-01-2012, 02:28:18

Ti je sve - nemoguća ljubav, tajni razlozi, treće lice, samoubistvo. Pravi ljubić.

Који тајни разлози, какво самоубиство?

Quote from: D. on 20-01-2012, 02:28:18
Sve je ovo moglo da se reši da je pisac samo pisao iz iskustva...

Из ког искуства? Љубави са андроидом? :)

Д. никад није гласала за мене и то је тотално ОК, можда јој не одговара мој сведени, клишеизирани стил (од критика које се односе на ово старно не бежим) али стално имам утисак да није дочитала причу, а најчешће ни скапирала све како треба, што је и до мене вероватно. :)

Ma neee, nego mislim na sav taj "plaćeni ubica" svet koji ne poznaješ, Firma, razlozi zašto nju treba ubiti (misterija), ona skače sa zgrade na kraju (čini mi se da sam tako zapamtila) - što je neefektan kraj. Previše holivudski, previše svedeno i tako... No ljutiš. :) Ljudi su masovno mislili da sam ja napisala tu priču, pa ti sad vidi.  :lol:

Savajate, jel nisu ljudi ono jednom rekli da ne treba autor da brani svoju priču... :) čim je puštena u javnost, izložena je na milost i nemilost, nema više odbrane.
A sve opet zavisi kako legne ljudima. Prošlo kolo, 21 priča, objavljeni autori, ja sam se ucviko biće mi priča fenjeraš, iako sam zaista poradio na njoj- kad ono cvrc, peta sa dosta bodova. Sad sam mislio da imam bolju priču, a ona deveta, deseta, od trinest. Nikad ne znaš kako će ljudi prihvatiti priču. I Scallop je u pravu što se tiče moje priče ; nisam planirao tako, i obično imam neki plan, i barem minijaturni scenosled tačka A-B-C... sad mi se priča jednostavno otela pred kraj.

@Savajat, dragi

I nije da znam koja je tvoja priča, pa namerno ne glasam za nju.  :lol: Jednostavno, ono što si naveo da mi smeta - smeta mi. Sve su ti priče simpatične, ali se vidi da neozbiljno shvataš svoje pisanje.

Sad, ja lako mogu da se odlučim za tvoju/e priču/e koja/e će ići u ZS, ti si solidno pismen, ali eto - nekako u svakom krugu mi se učini da ima boljih... Valjda ćeš da me demantuješ tako što ćeš da napišeš sjajnu priču?   :)

Хеј, хеј, какви су то но љутиш фазони? Наравно да се не љутим, нити приговарам за негласање за мене, јасно је да ћеш гласати за оне приче које сматраш да су боље, то је била пука опсервација,   а ја не браним причу, него говорим о очигледним (мада, можда само мени) погрешним тумачењима, која се код Д. појављују скоро па редовно у мојим причама. :)

Quote from: D. on 20-01-2012, 16:40:12
Ma neee, nego mislim na sav taj "plaćeni ubica" svet koji ne poznaješ

Да, не познајем "плаћени убица" свет који сам ја лично измислио за потребе приче. :)

Quote from: D. on 20-01-2012, 16:40:12
Firma, razlozi zašto nju treba ubiti (misterija)

То није мистерија...треба је елиминисати зато јер она убија чланове Фирме. :)

Quote from: D. on 20-01-2012, 16:40:12
ona skače sa zgrade na kraju (čini mi se da sam tako zapamtila)

Па, не баш...или ако и јесте, она је андроид и зашто би "он" презерео себе што је није убио, кад се убила сама? :)

Quote from: D. on 20-01-2012, 16:40:12
Previše holivudski, previše svedeno i tako...

Тачно..тако ми је и било на уму.

Quote from: D. on 20-01-2012, 16:47:08
ali se vidi da neozbiljno shvataš svoje pisanje.

О, да. :)

Quote from: D. on 20-01-2012, 16:47:08
Valjda ćeš da me demantuješ tako što ćeš da napišeš sjajnu priču?   :)

Вероватно нећу. :)

Знам, знам, сморио сам...има на Вујаклији дефиниција на слово Е:
Е, нећу да ћутим! - реченица после које неминовно долази до срања. :) :) :)

     xrotaeye   xremyb

Poznam još nekog ko je trgo penu da odbrani svog asasina. Aha, o da!

Pa eto, zato šaljem poljubac. :)


No, Hrundi je mnogo zajebaniji igrač. Drkadžija na kvadrat. 8)

Quote from: D. on 20-01-2012, 17:08:02
     xrotaeye   xremyb

Yeah, you know I`m right!  (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fcosgan.de%2Fimages%2Fsmilie%2Ffroehlich%2Fk010.gif&hash=284a20b9ec01bdfe0ab2e0bd5ec0243d4fa4d2f1) (http://www.cosgan.de/smilie.php)

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 20-01-2012, 17:14:15
Poznam još nekog ko je trgo penu da odbrani svog asasina. Aha, o da!

Ћут`! :)

Одох да одспавам коју пре лутања по славама. :)

Ubiti po viđenju


Sad baš rondam po brief komentarima, napisanim oma posle čitanja. za ovu priču piše: "OK napisano, ideja bezvezna i već viđena. Ženski autor?"
I eto... posle svega šta da kažem? Priznajem, nisam bila u pravu, muški autor. :evil:


Zato je D. u pravu, Holivud, naprosto vrišti, naročito na vr' zgrade. Odrađeno? Hm... pre bih rekla ispričano kako je Perica zamislio da bi trebalo, ali ne i kako mi mislimo da bi trebalo. Ono što mi ne smeta jesu razlozi zašto nju treba ubiti, to je jasno (kao i u svim sličnim filmovima). Jasno je i zašto se ona okrenula protiv Firme, ali me tako savršeno zabole da znam zašto se okrenula. Više bi me se dojmio njihov obračun, nego objašnjavanja od kulina bana, ko, kako, zašto i gde. Previše informacija za tako malo prostora i na kraju bam, oće puca-neće puca, di si bio, šta si radio, pucaj, neću, odo ja.


I već viđena tema nekad ume biti zanimljiva i nova, ovaj put Savajat se mnogo zahebavao i eto rezultata. Ali dobro, neko voli i to.


A o noći okupanoj mesečinom i prokletim očima neću ništa govoriti. :mrgreen:

Quote from: Plut on 20-01-2012, 18:19:04
Ubiti po viđenju

Zato je D. u pravu, Holivud, naprosto vrišti, naročito na vr' zgrade.

И рекао сам да је Д. ту у праву....иначе, једна особа којој сам послао причу на лектуру је имала такође примедби на врх зграде...али, ја бејах тврдоглав у својој дијаболичној замисли. Срећом, стварно има неко да воли и то. :)

Čestitke pobedniku i ostalima
Odrađena i tabela za uspomenu.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi135.photobucket.com%2Falbums%2Fq125%2FLoni011%2Fjanuarskatabela.png&hash=aa66059bf97223cd952ff73b85e778e7ebaad116)

Koliko se sećam, nisam napisao dve priče... :)

Bantu crnci je Hrundi.
Dobro, ko radi taj i greši...

I Eye nije Thired. :lol:

A ispravićemo lako! Izvinjenje.

Eto koga Plut voli! Sve je priče ljubazno ispljuvala osim moje Berlinske epopeje.
E sad stvarno idem da potražim neku redovnu štrangu!

I šta se ti buniš Savajate? Princeza je za ovih godinu dana svega dvared za mene glasala,

Plut nikoga ne voli.

Tačno sam znala da ćeš se jedino ti pobuniti. I ko kaže da sam završila? Elem, moj Stipane, oko komentara tvoje priče se moram posebno potruditi i napeti i potrebno mi je više vremena. Zato sam je ostavila za, skoro, sam kraj.

Ko će da se buni ako Stipan neće...

Quote from: Stipan on 20-01-2012, 19:11:49
I šta se ti buniš Savajate? Princeza je za ovih godinu dana svega dvared za mene glasala,

Ко се буни око тога?! Рекох, пука опсервација. :)

Quote from: Plut on 20-01-2012, 19:14:29
Plut nikoga ne voli.

А кад сам ја говорио да је зла, сви сте били у фазону - ма, ниије, добра је Плутица. :) :)

Yeahbote, da li zbog kiše ili nečeg drugog ali neće da mi se aplauduje nova tabela.
Pokušaću kad se vratim s jedne slave.

Evo i ispravljene tabele.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi135.photobucket.com%2Falbums%2Fq125%2FLoni011%2Fjanuarskatabela-3.png&hash=d9736991be9e2b76d7da29b1a60d109a230cce3c)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fs135.photobucket.com%2Falbums%2Fq125%2FLoni011%2F%3Faction-view%26amp%3Bcurrent%3Djanuarskatabela-3.png&hash=103ea8d6af7d04b283f890c14674f5f890659ff3)

Povratak u Berlin


Joj, bre, Stipane, mogu da razumem eksperiment od ove priče (a to je, je l' tako?  Baš i ne liči na tebe), ali "precvala kiselost njenog međunožja"? Želudac mi se skvrčio.


Prvo što me zanima je koja je uloga frau Marte? Da li je ona, stvarno, neophodna u čitavoj ovoj priči ili pokušavaš da nam opišeš njegov karakter i situaciju u kojoj se nalazi? Lično smatram da sve to nije potrebno. Mislim da je ovo bar treća priča u kojoj mi se opisuje predistorija našeg junaka, a ladno sam mogla i bez nje. Ničim mi nije približila ili pojasnila njega.


Tačno je da je sličnih tematika bilo, a i biće ih, no meni to nije zasmetalo. Zanimljiva je ideja. No, samo pisanje mi je pomalo iskidano i konfuzno. Čini mi se da je sa pažnjom pisano, ali si se u svemu nekako pogubio. Na momente i ja, ne znam jesam li tamo ili ovamo, idem li levo ili desno il' se samo vrtim u krug.


I jako mi je smetalo ono "nisam mu rekao ništa o tome da...", "mogao sam mu reći", "mogao sam mu mnogo toga reći", pa reci mu brate. To je samo tvoja najobičnija prevara da nam na brzaka objasniš ono što želi da izađe iz tebe, ali prostora nemaš. To ti prilično ruši celu priču.


A tek baba i Aušvic, ma daj, voliš patetiku pa to ti je. I šta je s burmom? I nju si morao da uglaviš? Opet previše informacija za kratku priču.


Sve u svemu, priča uopšte nije tako loša, ali bi mogla biti mnogo, mnogo bolja.

Čist je bezobrazluk zajebavati se sa frau Martom. Dva sina su joj na istočnom frontu i junački zaginula za faterland.

Elem kad sam čitao ,,Povratak u Berlin'' nisam mogao da verujem da je neko drugo pomislio isto što i ja.
Da piše priču u kojoj je jedan od aktera surova matorka, a seksualno perverzna - Nemica - seksualno dominanta gospodarica.

Posumnjao sam da mi je neko otkrio šifru na gmailu pa isčitapo priču.
Ili meni ili Sagitinoj mejl adresi.

Sad vidim ko se tajno telepatski privezuje na mene kad pomislimo na ove radionice, Stipane, Stipane...  xuss

De, de, ne razmeći se Loni. To što ti je priča go kurac ne znači i da je provokativno dobra. Beše ona sa ne ispaljenim metkom? I beše ti ono završio dramaturgiju o državnom trošku? Jezus Marija i svi sveti...

Hvala Plut, baš si se potrudila. Nisam imao nameru da se pravdam, ali kako si me direktno pitala, evo odgovora.

Dakle, protagonista je u nemogućoj situaciji. U jednom trenutku je izvršio put u prošlost i ubio Hitlera. Rezultat je bio  neočekivan, odnosno zahvaljujući tome Nemačka pobeđuje u WW2. Taj trenutak je za njega istovremeno i prošlost i budućnost i neprestano se ponavlja. Srećom, zaborav čini da se on puta ne seća. Na neki način njegova uloga je otkrivena i stavljen je pod nadzor, pa je za njega zadužena "Cajtfirerka" Marta. Kako je vreme relativno, u trenutku priče njegov put još nije obavljen. U vrhu postoji strah da će, ako ga bilo šta spreči da izvrši svoju misiju, doći do revizije istorije, odnosno do poraza Nemačke. Zato je zabranjeno da na bilo koji način bude fizički povređen. Međutim, Marta ga, kao Židova, duboko prezire i ponižava ga na sve moguće načine koji ne uključuju povređivanje, posebno na erotskom planu.

Što se burme tiče, njena je uloga jedino da stvori nemoguću situaciju - dva puta isti predmet na istom mestu u vremenu kome ne pripadaju.

Plagiranje, patetika i prepričavanje su rezultat moje nepismenosti i nemam nikakvog opravdanja.

Loni, naravno da sam ti presreo poštu i ukrao ideju, ali ne možeš ništa da dokažeš! Tako da...

E vidiš, to s Martom nisam skontala, sada mi je jasnije. Ideja je meni skroz ok. Rekla bih da ti je za sve ovo bilo potrebno više prostora, možda bi se tada i prepričavanje i objašnjavanje izgubilo u samoj priči.

Pa ja još od otprilike ovog doba prošle godine kukam da mi je 6000K premalo, al' niko me ne ferma pet posto...

Priče koje su se meni svidele:

Ubiti po viđenju – svaki put kada vidim bilo kakav vestern sa poterom, koja je nasilna, imam samo jednu asocijaciju = ''Krvavi meridijan'', što je uvek dobro. Volim priče koje se postave u sasvim izmešten svet, ali ga primaju zdravo za gotovo, i lako uvuku čitaoca u njega. Čist palp, fino zaokružen.

Kafana na kraju sveta – u ovoj me je dobila atmosfera, i stilska izbrušenost. Svakodnevno okruženje daje dobru dinamiku, pošto znamo da će nešto natprirodno da se desi, pa to isčekujemo. Idejno je nisam skapirao previše, ali nije mi smetalo, jer stil gura (meni ne sasvim jasnu) konstrukciju zapleta.

Povratak u Berlin – Ovde baš ima svega. Možda malo nevešto, ima klišea, i čudnih odluka, ali je zanimljiva, što je meni mnogo bitnije. Plus, ideja dvostrukog putovanja kroz vreme nije loše realizovana.   

Nekromanser – Ime priče je ovde značajan faktor, a vrana me podsetila na film, jelda, Crow, sa veoma sličnom temom. Zanimljivo je zato što čudno igra sa žanrovima – horor/triler/komedija se mešaju, i daju dosta zanimljivo. Međutim, kraj mi nije jako ubedljiv, i nekako mi je zasečen.

Pala mi je za oko i ''Heruvim i demon'', ali mi je kraj slabo ubačen. Ideja je dobra, ali dužina rečenice je automatski čini teško iskoristljivom za takav manevar. Da je bio dodatni poen, verovatno bih ga dao ovoj priči.

http://prozaonline.com/?p=4459 (http://prozaonline.com/?p=4459)