(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi44.tinypic.com%2Fs2haj6.jpg&hash=4058f8c0bdc687254381c59bc809811ecb69192f)
SADRŽAJ:
Željko Obrenović – KARTON SITI
Miloš Petrik – BRZOPLETOST
Filip Rogović – KOLOTEČINA
Bojana Ivković – ČOVEČE, NE LJUTI SE
Ivica Đorđević – KEMURI
Sanja Pavošević Alisa – TRKAČ
Boris Mišić – CRVENA, PLAVA, ŽUTA
Ivica Milarić – BROJANJE VREMENA
Dejan Mujanović – PROFEJN
naslovnica: Ilija Melentijević, http://ilkke.blogspot.com/ (http://ilkke.blogspot.com/)
Ponedeljak 26. mart u Domu omladine od 19:15h
Retko dobra naslovnica. Bravo.
Nadamo se da su i priče takve...
Stvarno, naslovnica je vrlo kul! Jesu li u nju ubačeni neki motivi iz priča?
Ne, ilustracija je iz 2009. ali je leži uz tematiku...
ELEM, Emitor #481 košta 150 dinara + 50 din poštarina ako hoćete tako
uplata na:
Društvo (ljubitelja fantastike) "Lazar Komarčić", Beograd
Tekući: 255-9118-69
+ mi javite adresu na PM ili mail lazarkomarcic@yahoo.com
Za lično preuzimanje u centru BG pišite mi na PM
Može se kupiti i kod Bobana u Čudnoj knižari
i u knjižari Beopolis (170din)
Pročitao za sada prve tri priče-Karton siti, Brzopletost, Kolotečina, i priču na kraju Profejn.
Kolotečina mi se najviše svidela, priča koja ima i humora i duha u sebi, lepo urađen zaplet i solidno osmišljeno rešenje na kraju. Neke priče počinju slično, to je spomenuto i na promociji, zgodne cice dolaze u kancelariju :), ali ok, volim ja taj detektivski milje.
Stigao mi novi broj Emitora - stvarno, izgledaju super! Naslovna strana je uživo bolja nego na fotkama, boje se uklapaju savršeno u crnu, plastificiranu pozadinu.
Ukoliko neko iz NS ili okoline želi da nabavi Emitor, neka mi se javi na PM pa ćemo se dogovoriti.
Željko Obrenović – KARTON SITI: primer brze i konstruktivne rekcije pisca na nedavne zanimljive ekscese majčice Prirode po majčici Srbiji. :evil: Ima momenata koji su mi remetili uživanje ali sveukupno, prilično dobra priča.
Miloš Petrik – BRZOPLETOST: Simpatična premisa i pristojno izvođenje. Čitaćete još Petrika.
Filip Rogović – KOLOTEČINA: Ljudi, spasavajte, otišo nam Filip skroz u postmoderniste! Urnebesna igrarija, mada sem toga priča ne nudi mnogo. Ali je urnebesna igrarija.
Bojana Ivković – ČOVEČE, NE LJUTI SE: Pristojna (glavnotokovska) igrarija odnosa između pisca i lika. Nije novo ali je vrlo pristojno napisano.
Ivica Đorđević – KEMURI: prilično zanimljivo i tematski i izvođenjem; Kemuri je dim, Kemuri ubija umesto tebe ali Kemuri ima visoku cenu...
Sanja Pavošević Alisa – TRKAČ: Sanja dobro piše, to već znamo. Ovom pričom me omašila (što pričam već dugo, za nekoliko njenih priča) ali fino se uhvatila sa temom. Veliki plus što je luzer ostao kukavica i luzer.
Boris Mišić – CRVENA, PLAVA, ŽUTA: Ideja je ok, izvođenje je malo ravno, sve ostalo će morati da napreduje, ali za prvu objavljenu priču, sasvim zadovoljavajuće.
Ivica Milarić – BROJANJE VREMENA: Ivica je napisao upečatljivu čudnjikavu SF distopiju kojoj je možda trebalo posvetiti više vremena.
Dejan Mujanović – PROFEJN: Ah, kakve igre i igrice luzer i ginekoid mogu da igraju :) (jadni ginekoidi)
Je li ginekoid isto što ginoid?
Bolje.
Ginekoidi su ženskaći, a ginoidi su oni koji obavezno poginu kad ih ubiju.
Generalno su mi priče ujednačene. Nije bilo nijedne koja me baš oborila s nogu, ali nije bilo ni priča koje bi me jako razočarale. Solidno, najkraće rečeno. Po svežini i duhu priče, i dalje mi se najviše dopada Kolotečina. Brojanje vremena je odlična ideja, sviđa mi se taj orvelovski milje, na momente mi malo zapinje i neke stvari se prebrzo odvijaju ali dobro. Slično mi je i sa Kemurima.
DA LI SE MOGU KUPITI OVI BROJEVI EMITORA, GDE I PO KOJOJ CENI
BROJEVI SU:
108, 112, 116, 123, 126, 134, 153, 193, 257, 295/296, 304, 351, 421
Stari brojevi Emitora se ne mogu kupiti nigde, osim par poslednjih brojeva koje zakk možda donese u klub, a možda i ne donese.
Neki od brojeva oko 470-tog se mogu naći u Beopolisu.
Male su šanse da dođeš do ovih brojeva...
Cepa voli Stivena Kinga, a? Male šanse brale...
Zakk, koji se brojevi Emitora mogu kupiti u klubu, i kolika bi bila cena za sve djuture?
Zakk je prošli put pretio da će uraditi i Ugriz strasti. Zanima li još nekog to?
Quote from: zakk on 01-04-2012, 15:22:33
Cepa voli Stivena Kinga, a? Male šanse brale...
da da...a posto mica pominje neki klub kakve su mogucnosti da se iskopiraju kingove price iz tih staih brojeva ako neko ima...
Emitora imam 481, 480, Flaš Gordona (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,7476.0.html), Strip Emitora (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,6383.0.html), mislim da i ima i Taraga (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,6005.0.html)i 461 (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,5350.0.html)
Taraga vredi kupiti. Imam ja sve te Emitore, ali, ko će ih kod mene naći. :oops:
Meh. Jel ima Tarag pouzdano, i koliko je, i da li bi mi ga odvojio dok ne dođem na neku tribinu, i da li ima dosta opisa prirode ili makar opisa furuna iz domaće radinosti? Bez njih neću da uzimam. :mrgreen:
Po meni je Tarag nedovršeno delo i izhitreno objavljeno, ali je Urošević maher da uvuče čitaoca na scenu (ne u priču). Čovek ima takav osećaj za prirodu, pa čim pomene žbun, već se očešeš o njega. Steva radi slično, ali njegova scena se više oseća, ali je manje opipljiva.
Ima još nekoliko Taraga kod Sivke, nemam kod sebe. Ne boj se, nije navala... -_-
@Scallop: Uroševićeve priče su meni redom fenomenalno napisane, pa okačene o nezanimljivu/neoriginalnu/nepostojeću radnju ili makar završetak. Suva šteta. Dragocen izuzetak je ona kako-se-zvaše priča o biciklistima.
@Zakk: hvala! Najavi cenu ali sa uračunatim padom dinara u sledećih mesec-dva...
Pa, eto, složili smo se. I, da, mauntin bajkeri su izvrsna priča. Ima glavu i rep.
Flaš 300, ostalo 150 din.
Pročitala. :mrgreen:
I ostala bez reči!? :mrgreen:
Eh, kako je krenulo dobijaću i batine...
Najuspelija mi je priča Trkač, i najbolje napisana, i sa najbolje pogođenom noar atmosferom. Od ostalih mi se - začudo - izdvojila Karton siti, što uopšte nisam očekivala.
Jedna priča koju sam već čitala na Radionici znatno je popravljena, ali je ključna prepravka ostavila rupu u motivaciji drugog ubistva (valjda nije preterani spojler), ovako je zbilja ispalo bolje - ali mislim da je moglo čak i još više da se uradi.
Pošto mi je zapao primerak po kome je neko hemijskom lektorisao, shvatiću to kao božji znak da kupim crvenu olovku...
Taka ti sudbina izgleda :evil:
Pre nekoliko dana mi je poštar doneo EMITOR pred vrata; dobih ga na poklon, nenadano, pa reko' red je da kažem reč dve o pričama.
Željko Obrenović – KARTON SITI: volim opičene priče, a ova mi je onako baš legla. Super sjajna izvodba, naravno, može to bolje (imao sam osećaj da bi priča malo bolje funkcionisala da je bila duža), ali je stvarno priča skroz ok. Druga omiljena u ovom broju.
Miloš Petrik – BRZOPLETOST: Priča mi se nije svidela, ali autor dobro piše. Stil ok, ali me to menjanje likova i nabrajanje malo ubilo u pojam. Ali dobre rečenice.
Filip Rogović – KOLOTEČINA: okej priča, lep kraj. Ipak, mislim da bi bila bolja da je....ne znam, malo duža. Imao sam osećaj da likovi samo skaču, pa sam se malo pogubio ko je ko, šta, odjednom neke nove scene....Ali kad se pohvataju niti, ispade ovo sasvim ok priča.
Bojana Ivković – ČOVEČE, NE LJUTI SE: Solidan stil i rečenice. Dobra ideja. Isto priča ok.
Ivica Đorđević – KEMURI: Odlična ideja; ne nešto novo i viđeno, ali je stvarno ok. Može to malo bolje stilski, ali pored tog, nemam zamerki.
Sanja Pavošević Alisa – TRKAČ: Lično, ovo je najbolja priča u zbirci; izvođenje je sasvim na nivou, pismenost je možda najviše izražena u ovoj od svih priča zastupljenih u Emitoru 481. Alisu nisam čitao pre, tako da sam relativno oduševljen.
Boris Mišić – CRVENA, PLAVA, ŽUTA: Super ideja, ali smatram da bi to bilo mnogo bolje da se autor malo više razmahao. Doduše, taj obrt na kraju je dobar, i taj lik je u pozadini dobro odrađen, ali mislim da je problem ove priče ustvari to što bi bolje funkcionisala na više strana. Svejedno, sasvim okej priča.
Ivica Milarić – BROJANJE VREMENA: Da citiram zakka: Ivica je napisao upečatljivu čudnjikavu SF distopiju kojoj je možda trebalo posvetiti više vremena.
Dejan Mujanović – PROFEJN: Onako. Nešto mi ovde ne štima....ne znam šta, ali mi se priča nikako nije svidela.
To bi bilo to.
Lepo Perine, kratko i sažeto, ali sadržajno.
Priče ne odskaču puno ni gore ni dole ; mislim da je to kvalitet ovog broja, što su priče zaista ujednačene.
Počeo sam i ja da čitam. Evo šta mislim o pričama koje sam pročitao za sada.
Željko Obrenović – KARTON SITI: Dobro mi je ovo, počinje naivno, plitko (izbio rat, gotov rat) i šašavo, što me je pomalo odbilo, ali kasnije se okreće, bar za mene, na bolje. Pisac je sve odradio veoma racionalno - od objašnjenja, do opisa lokacija, poput Švice, ne trudeći se da stvara atmosferu kredibiliteta, već je stvari samo nabacivao, u nekom (za mene) palp/šund/šta već fazonu. Rezultat je zabavna priča.
Miloš Petrik – BRZOPLETOST: Čudno, a opet prilično fino. Terminologija deluje uverljivo, i ceo proces pričanja onog što je pisac želeo da kaže dobro sproveden - problem za mene je jedino u tome što ne znam šta je tačno cilj svega, budući da nisam prevodio poslednju rečenicu, ali možda je tu problem u meni.
U svakom slučaju, obično me ne privlače ti ''nalik transkriptu/dnevničkim unosima/itd.'' priče, ali ovo mi je bilo relativno bezbolno. Mogu da zamislim mnoge varijacije na ovaku temu koje bi mi bile izuzetno dosadne, ali ova nije među njima.
Filip Rogović – KOLOTEČINA: Od polovine se vidi gde ide radnja, i preokret dolazi na polovini, umesto na poslednjoj četvrtini, gde sam ga očekivao. Stil je odličan, hardboiled detektiv u domaćem miljeu, a posebno mi je početak jako dobar, kako je pisac prikazao alkoholičarski mentalitet aktera koji priča nameće čitaocu. Ipak, baš zbog pozicioniranja obrta, kraj mi je čudan, i delimično nepotreban. Dodatni obrt bi fino razbio tu sliku, ali to je verovatno samo moje učitavanje. Uprkos tome, veoma dobra priča, koji očigledno, bar po mom tumčenju, poseduje jak kung fu za ove stvari.
Pročitao do kraja.
Bojana Ivković – ČOVEČE, NE LJUTI SE: Ovo mi je bilo vrlo zaboravljivo, osim na sredini, kada hapšenje malo zakuva stvari. Ipak, vrlo brzo se vraća u početno uspavljujuće pripovedanje, i nekako zatupljeno završava, iako mi se čini (iz nekog razloga) da je Bojana tu mogla nešto mnogo zajebanije da odradi. Možda mi se samo čini.
Ivica Đorđević – KEMURI: Generalno, 'vake stvari ne volim posebno, jer zahtevaju trud koji ne ulažem rado kada sumnjam da mi se neće isplatiti na neki način, i da će sve ispasti samo nabacana taština praznine. Na pola priče sam skapirao da ništa nisam kemur, tojest shvatio, pa sam isto tako i završio. Doduše, kraj postaje malo koherentniji, ali ne dovoljno za mene da bih se vratio na početak i ponovo sve analizirao.
Sanja Pavošević Alisa – TRKAČ: Slažem se sa drugima koji su to primetili - i za mene je ovo najbolja priča. Lik je uverljiv iako nedefinisan, osim u bitnim kategorijama. Priču nije ni oštetilo ono neizostavno ''da nije vojska pokušala da napravi supervojnike?'' objašnjenje. Čini mi se da je zbog dinamike tako upečatljiva, a stil to dobro pokriva, pošto ga Sanja odvrće kada se ništa ne dešava, a zavrće kada ima dinemike.
Boris Mišić – CRVENA, PLAVA, ŽUTA: Koncept pakla kao pravilnosti mi se svideo, iako nije nov, nije jednostavan za korišćenje; kombinacija boja koje generalno ne vezujemo za pakao dodatno rade posao. Kraj nisam baš razumeo, niti su mi se dopale refenece na inostranstvo koje mi ovde nekako nemaju smisla niti potrebe. Možda bi sa malo više dužine i malo manje likova priča bila upečatljivija.
Ivica Milarić – BROJANJE VREMENA: Da citiram Perina, koji citira zakka: Ivica je napisao upečatljivu čudnjikavu SF distopiju kojoj je možda trebalo posvetiti više vremena.
Dejan Mujanović – PROFEJN: Ovo mi je užasno slabo počelo, zbog upotrebe spanglish fraza prevedenih na srpski (spiksi) što mi žešće ne funkcioniše. Lokalitet kao takav mi je OK, ali ovo mi je bilo jako nakaradno. Ipak, priča je dobra idejno, i završetak mi je sasvim pristojan. Pomalo mi Borisova i Dejanova priča bodu istu pogrešnu žicu sa stavljanjem priče na neku lokaciju i trošenje prostora da se ta lokacija validira u očima čitalaca.
Sve u svemu, dobra zbirka, sa zanimljivom temom. Ima detektiva, ali nema samo njih, što je već samo za sebe, ogroman uspeh na idejnom planu.
Konačno uhvatih vremena da pročitam. Veoma zanimljive priče i ideje, svaka na svoj način. Nisam neki stručnjak u kritici, al ću izneti ono što je meni zasmetalo.
Karton siti - cela priča o ratu i posle njega je ok, samo što se Milka ne pravi u Švajcarskoj, niti je iz nje, već iz Nemačke, al ako izuzmemo taj detalj zanimljiva radnja, zaplet i sam kraj.
Brzopletost - zanimljio, al nisam skontao zašto se zove kako se zove, kraj je očekivan, jel da tako nije bilo, ne bi ni bilo priče.
Kolotečina - priča i koncept vrtenja u krug su super, najviše su mi zasmetala imena likova, zar moraju likovi iz Srećnih ljudi da se koriste.
Čoveče, ne ljuti se - No comment at the moment
Kemuri - Jel to i Kemuri oće na kraju da umre?
Trkač - Priča i zaplet su super, jedino mi detektiv ne štima, mlakonja i kukavica.
Crvena, plava, žuta - No comment at the moment
Brojanje vremena - Mi je najbolja, može još da se doradi, pa da se izvede u roman ili scenario za film.
Profejn - No comment at the moment
Quote from: Barbarin on 20-08-2012, 20:32:28
Brojanje vremena - Mi je najbolja, može još da se doradi, pa da se izvede u roman ili scenario za film.
Hvala na čitanju!
Vidiš, i Milosh mi je spomenuo da mu izgleda kao da u njoj ima materijala za novelu. Pisanje te priče mi je jedno od čudnijih iskustava sa kratkom formom - ideju sam dobio davno, i odnosila se samo na zamisao da svi nose satove koji mere isto vreme, ali u različitim intervalima (sada mi deluje da sam prilično pokrao ovu http://en.wikipedia.org/wiki/Chronopolis_%28short_story%29 (http://en.wikipedia.org/wiki/Chronopolis_%28short_story%29) Balardovu priču).
Onda sam počeo da razrađujem u detektivskom stilu, a pred kraj pisanja, delovalo mi je da sam se skroz zapelo u ništa. Ipak, nekako sam se izvukao, a potom, u drugom prolazu, i proširio sve. Proširavanje nije delovalo tako zahtevno, pa je moguće da bih mogao ponovo da prođem kroz nju i napravim novelu od nekih 60k slovnih mesta.
U svakom slučaju, drago mi je da ti se priča svidela.
Protekle nedelje mi se tako sve skockalo da sam i čitao i gledao filmove sa tematikom vanzemaljaca koji spasavaju ili uništavaju Zemlju, ljudi uništavaju zemlju, pa neko spasenje i tome slično, pa su mi priča i koncept prilično legli.
Evo ga i na internetu: http://issuu.com/emitor/docs/emitor481 (http://issuu.com/emitor/docs/emitor481)
Inače ovog Emitora, br.483, još nekih, Omaja i Anomalija, možete pazariti i u Novom Sadu, u Lemijevoj knjižari kod Limanske pijace. :)