ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Komšija Srbin iz Hrvatske se od nedavno bavi etimologijom.
-Prikane, avlija nije turcizam. Kada smo već kod aule, ne, avlija nije turcizam, zar nije čudno to kako ti ja govorim o pozajmljenicama, a čak i nisam etimolog. Što je velika sramota za tebe koji to jesi.

Odrasli koji ne poštuju saobraćajne propise. Oni su večita deca, maštaju o jednakosti
Znak jednakosti. Mnogo više od sto, znatno više od milijardu godina samoće. Svet od brojeva. I nula je broj. Najviše je nula broj, u tom slučaju.

Svi makijavelisti i materijalisti i manipulatori i verovatno se i zovu ili prezivaju na M , kao Miler što se prezivao na M; Sve te tople, bajne pičke u koje je uranjao ili o tome fantazirao , Tanja, Elsa, Irena samo nije napomenuo da su sve one i ogromne, istrošene, obolele vagine jer to nije ono što su mladi akademici koji drkaju nad prethodno ulepljenim stranicama pohabane knjige gradske biblioteke želeli da pročitaju.  Znao je dobro kako da ostane zauvek, on je vizionar i mi ćemo mu to priznanje odati, jer je to pošteno i jer je on za tim grozničavo žudeo.
One koje nose čudne kose, trendi kose, nose loše kopije poznatih bića, nose dobre kopije, nose herpes, ne nose išta, nose nedaće ulicom, cvrene naočare, stručne knjige, nose bebe ali za to još ne znaju, nose voće, eko kese, šminku i jonoforezu.

Vrlo malo poezije, nema ni loše ženske poezije i mnogo autodestrukcije, gasim cigaretu i krenem u odredište.

Sretnem Vorhola, jer je Goja na tropskoj plaži. Nemam ništa protiv glamuroznog roka. Pridjem i govorim mu kako ima ružne oči i kako je njegova Elizabet ružna i da možda nije primetio ali da ima ružan krznen rep. Očekivao sam da će se smanjiti kao neverovatan čovek koji se smanjivao ali me je samo prkosno gledao, gotovo podrugljivo i ja tada neobzirno poželim da se smanji i da ga njegovo ružno kuče obeduje. I on me opsuje sočnim žargonom i njegovo se pedersko kuče groteskno smeje i ja odem od njega i zažalim što medju svojim prijateljima nemam sarkastične britke kučke od kojih se ubijanje tako nesvesno uči.
Nije spomenuo ni kič ni gliter ni lošu arhitekturu ni bespredmetni materijal, zna on dobro zašto nije.

Imam poznanika koji se stidi svoje seksualnosti i imam poznanika kojeg želim za prijatelja i  koji veruje u modifikovanu reinkarnaciju i kaže da je duša sumnjivog poželjnog , u crvenoj jakni glumca adolescentskog doba sedme umetnosti putovala i da ima mnogo ciljeva čije će se ostvarivanje manifestovati kroz još nekoliko duša, a samo će najsrećnije neke od tih ciljeva ostvariti.
Neki malo  bitan poznanik. Familija koja je generacijama unazad ulivala porodične novčane resurse u sveučilišta po svetskim metropolama, a zauzvrat dobila kurac od tih škola, ugojeni moj poznanik sa isuviše aktivnom hipofizom u detinjstvu, smotanom ironijom, šupljom lobanjom i punim trezorom.
-Kako je, kakve su novosti, kakve su prognoze, odlično se držiš, video sam sinoć tvoju malu umetnicu.
-Dobro je, dobro je, imate bal zadriglih buržuja u sedam, ne želiš da zakasniš.
Moj poznanik zadržava stav primitivca, duboko zabeleženog negde u njegovom genetskom kodu, i na licu mu se razliva šeretski osmeh
kažem to sažaljivo i odem i biva mi lepo i uživam u sopstvenoj primitivnosti.
Voleo bih da mu nikada više ne padne na um da recituje tudje stihove, da priča o amneziji, dekadenciji i pre svega sinesteziji.

Prolazim pored stranih ljudi i ptica, lepih i entuzijastičnih ljudi, ali ih mimoilazim jer mi liče na Švajcarce i oni su isuviše mladi i pokvareni za moj sangvinični temperament, i mislim mnogo o tome kako sam mogao da kažem bilo kome da su oči ružne, jer su oči jedine zapravo uvek lepe a nečije oči bih uzeo i koristio u sekundama razonode.

Ti ljudi jedu ukusno u skupim restoranima i piju aperitive i didzestive i u njihovim strašnim stomacima se redovno organizuju snobovski balovi. Konjak koji toliko mrzim i precenjena dela klasične muzike o kojima vole vunderkindovi koji poznaju četiri strana jezika da kazuju idiotima. Oni, ne idioti, se bave i slikanjem, sviraju nekoliko instrumenata, politički su aktivni, znaju puno o Semitima, i kada im mentor sa beretkom , završenim kursem keramike i ateljeem pusti devetu simfoniju i kaže treperavo ''slikajte mi sada'' oni naslikaju portret ljutog Betovena. I mali d moll.

Vrlo dobro poznat lik, svakako ne iz zaparnih snova, ali samo klima glavom i žuri nekuda, žuri jer je prokleto zauzet i njegov je život ispunjen i odevanje besprekorno i sve je nezamislivo on već doživeo i svi njegovi urbani antivudialenovski hobiji su njegova profesija i samozadovoljan je i gospodski nadmen i najviše od svega jebeno dosadan čovek. On je toliko nepodnošljivo neobjašnjivo običnim i specijalnim rečima dosadan i promašen i on je definitivno onaj kojeg žalim najviše od svih i kojem zavidim najviše od svih. Svi predmeti koje je takao, sve destinacije u koje se upućivao i zemlje na koje je kročio i krajnji rezlutat je ledena duševna koncepcija koja mu je omogućila da je savršeno prilagodjen ovom svetu.
Po rukama valja japansku tehniku i falusne predmete, na sebi osim izgleda ispunjenog života ima i marsovski facijalis kiborga.

I još jedan mi maše, još jedan čija je godina njujork i spakovana u sto osamdeset tri lista.
Sklonite mi se s očiju, degenerici.

Maše mi i čovek koji nema šansu, kako sam tvrdi, razmahao se, nikada nije imao šansu, on je iz vagona trećeg razreda, ulica i oskudna trpeza, snaga volje nikada nije otišla od mrtve tačke, depresija i sva njena verna posluga. Šansa? Ne bi je prepoznao ni da mu je godinama visila ispred nosa, godinama viseći ispred nosa odašiljala milozvučne decibele i mirisne note lavande i alpskog kedra i na kraju počela da ga šutira po slinavom nosu besna što toliku jednu, ogromnu i sjajnu šansu (ne)srećnik samo ne prihvati.

Ti mi se, prokockana šanso, naročito skloni s očiju.

Flekave požutele tapete sobe u stanu u ruskoj zgradi, kutija sa plastikom, kasetama, posterima, erotskim časopisima, praznim časopisima, prašinom, suvim cvećem, nameštaj matorih evropskih filmova, provincija; moderan iznajmljeni stan svežih studenata, miriše na uspelu i rutinsku hemiju, ljudi se gledaju u ogledalo, četa bulimičara sa prstima do svih njihovih pojedinačnih larinksa u rizicima, loša hrana sa sonom kiselinom na usnama.

Potom
italijanska pekara, kopirnica, antikvarnica, modni salon, oftamološka ordinacija, park i u njemu opet ljudi.
I omladinci. Bez ograda.
-Sine, tucaš naočigled svih, ovde sede penzioneri i predškolci, za ime boga miloga! Ima i radikala i naprednjaka!
-Pa šta da radim bolidu, matori su na gajbi.
-Šta da radiš?! Vodi je u rentarum, javni klozet sa bravom il u dedin mlin pa tucaj, kakav je to bonton!

I mala trgovina, konstantna  crvena reka ljudi, bezbroj pabova, suknji, suknje su se uvek nosile.
Ljubim u obraze kultivisano dva puta zelenooku ženu perfektnog osmeha i sa profesionalnom šminkom na genetski lošem tenu,koju sam primoran da gledam svakog dana, ali o njoj nije dobro govoriti, ja pišem drugu sortu antirealizma.A osim toga, nije je lako opisati, a upravo sledbeno tome najteže mi pada ubijanje svojih dragana, nikada ne ubijam svoje dragane, zato su moja pisanja netrpeljiva i zato ih ja ne čitam.

Naprasno,
bistrenje. Neprimetni trzaj.
Ona.
-Zdravo Ona.
-Ćao starče. Opet sam sa svojim mislima? Opet crtaš kružnicu?
-I dobro  mi je.
-Ali ja volim pobednike.
-Vi sve volite pobednike, osim što i same volite da ste pobednice. Zato ste tako često nesrećne.
-Ja nisam nesrećna. Imam novu žvrljotinu s poslednjeg časa, čekaj da odmotam. To je Dzon Lok na Dionizijevim bahanalijama.
(haha)
-Ne znam... Drago  mi je da je Leonardo umro onomad.
-Zato što bi se pred mojim Dzonom nerado zadavio sopstvenom kičicom?
-Kojom je slikao Djokondu.
-Ti si sjajan. Samo što si isuviše slab na mene.
-Hvali se time.
-Odavno neću, ti si samo prividno dobar i sve činiš da se učiniš dobrim;u stvari ti misliš da si bolji od svih drugih.
(celofan)
-Jesam?
-Ne.
-Bilo kako bilo, Ona, tvoj glas čini da se osećam ništavnim.
(purpurno)
-Ja se palim na autoritete.
(ona se pali na autoritete)
-...
-Ništa, otići ću sada starče. To će mnogo manje agonijske boli naneti tebi, nego što bi meni da si ti otišao. S obzirom da ja nemam tvoje životno i svako drugo iskustvo.
-Idi, emeralde. Ja bih od tebe lako otišao. S obzirom da se voljeni poštedjuju.

Otišla je već. Ona je bolja od svih drugih. Jedna od onih sanjara, danju balet, noću madona, blagoglagoljiva, sa lepim hobijima i dizajnerskim sklonostima, maštarijama koje ne uspe da dodirne, svetlo smedjom kosom i crvenom svilom, humana i tolerantna, informisana, neblagoslovena, aljkava, nehajna, neobazriva ili ohola ili oboje kada je u pitanju pokazivanje tela, što je i potrebno za njen posao, i Ona sigurno zna da ružna istina ima šarma.
I kada sam je imao i poželeo da je pokažem planeti brzo sam odustao od te ideje; ona jeste cela planeta, i sve planete i sve galaksije.

Ponovo ljudi i opušci raznih blendova po kaldrmi. I moje misli sa opušcima dogorevaju. I kružnica se bliži zaokruživanju. Trka sa časovnikom, briga o običnim problemima. Jer, na kraju, svi smo mi vrlo vrlo obični primerci.

-Prikane, avlija je grcizam.

Aula moje zgrade, moja zgrada, moj stan.

prvo mi je izašlo kolor kolor
/color color
i tako svuda gde bi trebalo da je novi red.

pa sam ja ko moron išla da pobrišem sav taj koloritni dekor
i dva puta slučajno otišla na back, što znači dva puta negde na sredini brisanja
/ /color )jkajfafhklf -a
sve ispočetka.

verovatno se ne kači ovde po principu copy paste ko što sam ja sa svojeg ličnog bloga,  ili to idu neke onlajn čudotvorine koje ja ne poznajem.

sredite to dok se ne vratim.

setila sam se šta ću, sve ok.

A jbg, ja već pročitala onako.
Antirealizam ti je ok. Tok svesti ti je ok. Satirični ton ti je ok. Problem je što ovde sve to nije baš uspešno povezano. I što đ pišeš kao dj. Imam utisak da je sve ovo ispisano u cugu, na plimnom talasu gneva. Što je zdravo za autora ali ne i za delo.

Ovo je napisano u cugu?!

Jbt., onda ja više ni slovca neću u životu napisati!!!

Мени се ово свиџа! Мало је несређено и сумануто, али, оно, б`ате, ђасви ми се...реаално.  xcheers

šta ti se djasvi? : )

Ni svrhe ni smisla ja ovde ne da sam video. Izvinjajem se.

nema veze : )

oćeš da ti kažem?

Quote from: RedSonja on 15-04-2012, 00:27:01


oćeš da ti kažem?

E, to se ne boduje.


Naslov je OK, volim i ja Air  :)

Okej : ) kis :*

Quote from: RedSonja on 14-04-2012, 23:42:24
šta ti se djasvi? : )

Ђасви (ок, ово је задње "ђасви", обећавам да нећу више  :) ) ми се, иако у суштини више волим једноставније и јасније форме, ал` ово ми је некако легло...мада, ја сам сваки пасус посматрао као посебну целину, зато и кажем да као скуп делују мало несређено и сумануто, а ово ми се посебно допало, јер сам и сам имао исти конт о очима:

mislim mnogo o tome kako sam mogao da kažem bilo kome da su oči ružne, jer su oči jedine zapravo uvek lepe

:)

Da, Crvenosonja izuzetno lepo barata rečima, majstor je u izradi armiranih bunkera. Anpak, ono gore nije priča. Razumiješ ti mene.

Quote from: Savajat Erp on 15-04-2012, 02:20:48

Quote from: RedSonja on 14-04-2012, 23:42:24
šta ti se djasvi? : )

Ђасви (ок, ово је задње "ђасви", обећавам да нећу више  :) ) ми се, иако у суштини више волим једноставније и јасније форме, ал` ово ми је некако легло...мада, ја сам сваки пасус посматрао као посебну целину, зато и кажем да као скуп делују мало несређено и сумануто, а ово ми се посебно допало, јер сам и сам имао исти конт о очима:

mislim mnogo o tome kako sam mogao da kažem bilo kome da su oči ružne, jer su oči jedine zapravo uvek lepe

:)

da. dada. Pa da. : )
hvala na komentarima
i drago mi je da ti se djasvi! barem nisi uludo vremena utrošio : )

ne znam, pretpostavljam da -onom gorena- fale ti zapleti, kulminacije i raspleti i pančlajnovi. verovatno i taj scenosled, da uopšte scena ima. i lektor. i uopšte, fali mu.
mada je zamišljeno kao dan (ili život) junaka mizantropa, promašenog, istomišljenika andrićevog, informisanog i melanholičnog,još nerobotizovanog doduše, biser školjke je najstariji topik - ljubav. eto, može ljubav da bude pančlajn.
da probam fabulostičnijim nečim da nadodjem.

inače, stevo, ''ono gore'' ima naslov koji ti je OK pa se slobodno oseti slobodnim da ga rabiš : )

Bez zavaravanja




Dok On priča sam sa sobom, šeta po sobi i stvara x imaginarnih prijatelja, ja pokušavam da doprem do njega
Pričam mu mnogo, vođen mišlju da je priča moje glavno oružje. Tu stalno grešim. Ali ja nemam drugog izbora, nemam drugo oružje i ćorsokak mi se danas čini nepodnošljiviji nego ikad.
Međutim, ja ne želim da odem. Taj me čovek čini tužnim većinu vremena, ali on je meni tako bitan.
Zato ja pričam, iako On ne sluša. Još manje želi da govori. Osećam prezriv pogled na sebi, svaka reč je pogrešna, taj pogled koji šeta po meni čini moje govore besmislenim, a glas nesigurnim. Ali ja zaista ne mogu da odem od njega.
On je precizan, srećan u svakom sistemu i kada zajedno radimo bilo šta što nije smislen razgovor, ja sam najsrećniji čovek na svetu. Sve ozbiljne stvari odbacivao je kao šalu, i ja sam ga zbog tog mehanizma odbrane poštovao, ali sam i zbog njega svakodnevno patio.
Mislim da nikad nisam dobio šansu da ga objektivno procenim. Nisam, jer smo sve vreme sveta proveli zajedno, a ja sam rob rutine, poroka i opsesije. Ja sam njega naprosto prebrzo zavoleo. Od tada, stid i očaj su moje asocijacije za ljubav.
Nisam znao kako to da rešim, nisam nalazio izlaz.
Znao sam samo da je On centralna figura mog problema, kao i mog života, ali sam isto tako sve vreme znao da to uopšte ne mora da znači da je On dobar, recimo.
Ali ja sam stvarno njega iskreno i potpuno zavoleo i ne želim da se setim da ga gotovo i ne poznajem. Ja volim svoju predstavu o njemu, On je moja najmaštovitija kreacija, on je moja inspiracija, uz svu tu moju bezuslovnu ljubav naučio sam da volim i u očaju. U stvari, toliko ga strastveno volim, da sam zaboravio da sve što je strastveno je po definiciji tragično. Pokušao sam da sve prihvatim kao igru, da sam uspeo to da uradim, onda bismo On i ja možda i imali šanse.
Nedostatak snage nikada mi nije presušio reči. Ja sam uvek imao reči za njega, cela bujica reči iz mene teče svaki put kada osetim njegovu izolaciju, reči histerije, psihoze, perfidne i iskrene reči, oboje.
Jednom smo otišli u neku krčmu da pijemo rakiju.
Ja sam tada puno plakao, preklinjao i pravio neke pretenciozne pasivno - agresivne poteze, za koje sam kasnije zaključio da su iznad mog dometa.
- Činiš me tužnim. Ti si mene načisto promenio. Ličim na gospođu Havišam. Što to radiš, rekao si da me voliš?
- Pa ja te i volim, nisam slagao. Ja te volim u opsegu svojih mogućnosti. Možda tvoja i moja ljubav nisu iste ljubavi, ali to ne treba da nas spreči da dajemo ljubav jedno drugom. Zašto jednostavno ne možeš da živiš normalan život sa mnom?
Mogu i hoću, tako sam mu rekao. Ja sam tada kada on pokaže ikakvu zainteresovanost da ostanem kraj njega bio veoma srećan. Tada sam se podsećao zbog čega ga volim, tada kada sam imao osećaj da sam poželjan.
To su za mene najbolja vremena.
Danas su najgora.
Najgora su češća.
Zato mu danas, dakle, ja pričam mnogo, misli mi se komešaju, pa su i reči konfuzne. Uobičajena užasnuta grimasa na njegovom bajkovitom licu.
Ali danas ja primećujem nešto drugačije u sebi. Godinama sam patio zbog tog izraza lica, ali sada me je već malo plašio svojom kukavičkom atmosferom, svojom zluradošću i nezainteresovanošću koje je širio oko sebe kao što hobotnica širi svoje pipke. Možda me nije me ni plašio, žalio sam ga. To je bilo otkrovenje za mene.
Danas sam ga sagledao u njegovom celokupnom zahvatu.
I postao sam sebičan.
Konačno! Osetio sam se tako ljudski. Primetio sam neizrecivo olakšanje, kao da sam sebi najzad zadao rešiv cilj.
- Ostavljam te, prijatelju.
I otišao sam, a on je rekao samo ,,Dobro''.
Mislim da sam se i sada potajno nadao da će me zaustaviti, da će najednom postati strastven.
Ali sve mi je ovog dana kristalno jasno. Bio sam zatočen sa njim čitav svoj život, tegleći ga kao kakav teret, misleći da je on moja datost.
Biće teško u prvo vreme, shvatam. Dok sam odlazio, video sam, uz nesagledivu bol, koliko mi nedostaje. Ali to nije bio nikakav drugačiji dojam od onog kada sam bio sa njim, u prostoriji istoj, sedeći na istom kauču.
Veći od bola bio je potpun i kompletan osećaj celovitosti, za kojim sam dugo bio žudeo, i za koji sam mislio da će mi On pružiti.

 xsmlove2

Po običaju, samo detalji:

Previše nepotrebnih zamenica u tekstu. "Ja" i "on".

I, meni fali jedno "m" u:

ćorsokak mi se danas čini nepodnošljivijim nego ikad

волим како ти и син (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?action=profile;u=1894) пишете. штета што се то не дешава чешће.

Rečenice su trapave. Ako priča počiva na igri rečima, onda ta igra mora da glatko teče, da nosi čitaoca, a ne da ga sapliće. A saplićeš ga, pre svega zamenicama na kojima scallop insistira.

Evo nekih rečenica koje mi posebno smetaju:
i kada zajedno radimo bilo šta što nije smislen razgovor
Ali ja sam stvarno njega iskreno i potpuno zavoleo i ne želim da se setim da ga gotovo i ne poznajem
Ja sam tada kada on pokaže ikakvu zainteresovanost da ostanem kraj njega bio veoma srećan

hvala
za čitanje , vreme, komentare

ako je startna ideja da ne imenujem ni jednog aktera, kako izbeći zamenice?

Quote from: RedSonja on 13-01-2014, 21:39:12
hvala
za čitanje , vreme, komentare

ako je startna ideja da ne imenujem ni jednog aktera, kako izbeći zamenice?

Recimo, ovako:

Dok On priča sam sa sobom, šeta po sobi i stvara x imaginarnih prijatelja, ja pokušavam da doprem do njega.

ali korišćenje zamenica je često u kolokvijalnom govoru, i to daje šarm sonjinom stilu.

Pa, sad može da bira. Ti si dar s neba.

ako je startna ideja da ne imenujem ni jednog aktera, kako izbeći zamenice?

Nisu u pitanju samo zamenice. U pitanju je lepota rečenice. Tvoje rečenice ne zvuče lepo kada se čitaju, nisu tečne, čovek zastajkuje na mestima gde bi reči trebalo da teku...
Potrebno je više pažnje kod odabira reči.

Pročitaj, na primer, naglas rečenicu:

Ja sam tada kada on pokaže ikakvu zainteresovanost da ostanem kraj njega bio veoma srećan.

To je potpuno nepravilna rečenica. Gramatički netačna. Nepotrebno pomešanog reda reči... Van duha srpskog jezika...
I takvih je dosta...

Ako hoćeš da budeš dobar pisac, moraš mnogo više da radiš nad tekstom, da ga iščitavaš, doteruješ...
I čitaš prave domaće pisce, da ti u uvo uđe melodija srpskog jezika...


Mada, kad bolje razmislim, može i bez toga da se dobije NIN-ova nagrada... :)

Pa slažem se ja. Treba poraditi na rečenicama. Samo se plašim kalupa, to je sve. :)

Quote from: D. on 13-01-2014, 22:44:09
ali korišćenje zamenica je često u kolokvijalnom govoru, i to daje šarm sonjinom stilu.

Definitivo. Da nije upravo tih zamenica, prica bi ostavila drugaciji utisak. Ovako je bas kako treba :)

Begaj, Mićo, dok si čitav.

Oćete da čujete šta je lepo:



Neko čukne na vrata. Otvorim. Bože, ona je! Bez prekora, krotko me gleda. Tako jagnje u onog što će ga zaklati. Okrećem glavu, tuga me takvu je gledati. Preti mi prstom đavolasto, s užasom pogađam njenu misao; Znam zle tragove da zaturšiš, doneo si mi dar, vezeni dar za nevestu. Hoću iz sveg srca, dragi! De, ne oklevaj, pokaži! Ili ne, za veću radost sama ću ga naći! I nestašno se da u traženje. Nemoćnome zadržati je, smrkava mi se i muti. I samo, kao ono munja kad tamninu proseče, jasno znam: Bezazleno se umešala, propašće nesrećnica! I mada sa vidoka vešto sklonjene nađe ih, i pocikuje, i ljubi po njima, i nazuv ih igra u kovitlac.




To je lepo.


Naravno, može to i ovako:


Neko, ona, pokucala je na vrata. Ja sam otvorio. O Bože, pa to je ona. Bez ikavog prekora, ona me gleda pokorno. Kao što bi jagnje gledalo nekoga ko bi došao da ga zakolje. Ja sam okrenuo glavu, pošto mi je žao da nju takvu gledam. Ona mi preti prstom, kao da se poigrava sa mnom, i ja sa užasom shvatam šta je pomislila:... itd. itd.


I sad verovatno ostavlja pravi utisak, jer je drugačija, baš kako treba...

Dragi Mico,

Nije ti losa prica, mada ja nesto specijalno ne uzivam u tom "zanru " koji velica  umisljene "alfa" muzjake koji uzivaju u jagnjecem , da ne kazem ovcjem pogledu neke "krotke" zenke, tzv ovce. Elem prica je lepsa u prvom pokusaju, nego ona nadgrdjena zamenicama iz drugog pokusaja. Vidis, ove price, ta tvoja i ona Sonjina su razlicite pa im tako i preterano koriscenje zamenica drigacije stoji. Kao sto smo i Sonja i ja obe zene ali ona je mlada a ja u " najboljim" godinama pa bi nam ista haljina vrlo razlicito stajala, sto zbog godina, sto zbog kilaze i konstitucije  xrofl .

Draga Biki,


ta priča je verovatno najlepša priča srpske fantastične književnosti i daleko je od toga da veliča alfa mužjake (ako ne veruješ meni kao muškarcu, pitaj jevrtropijevićku), ali nema veze...


Ja želim da verujem da lepota nema veze sa starošću ili mladošću. Verovatno nisam u pravu, ali šta da radim....


Međutim, imamo prava i da se ne slažemo...  :)

       Dragi Mico,

verujem ti da je po tvom misljenju to najleppsta prica srpske fantasticne knjizevnosti, ali meni je nepoznata, a ti nisi ostavio nikakvu referencu. Mozda ocekujes da su svi procitali sve knjige ovoga sveata, domace i strane, te da im je mozak kao kompjuter pa samo treba da procesljaju po fajlovima ili ukucaju u search i nadju odakle je tekst citiran.
       Inace slazemo se vrlo lepo  :) . Ja ne samo da zelim, vec zaista i verujem da lepota nema veze sa staroscu ili mladoscu, ali isto tako verujem da nesto nekome prilici a nekome ne. Ko u onoj cika Jovinoj pesmi Kako bi to stajalo.

Što priliči Jovi, ne priliči volu?

Quote from: scallop on 14-01-2014, 16:11:32
Što priliči Jovi, ne priliči volu?

?

Quod licet Iovi, non licet bovi.

Bas si neprijatan scallope.

Evo, malo da prevaziđemo neprijatnu pauzu koja je sad nastupila u ovom ćaskanju, ja sam po završetku pisanja izveštaja koji, o čuda, uspešno odradih uprkos celodnevnom prđenju po Sagiti, pročitao ova dva sočinjenija i moram da kažem da se između onoga što se da pročitati u prvom postu i onog što je pre par dana napisano vidi značajan napredak u zanatskom smislu. Tu najpre mislim da je disciplina izlaganja centralne misli/ teze u drugoj priči palpabilna, dok je u prvoj priči maltene uopšte nema. Prva priča je snažna u detaljima, ima energiju, ima duha, ali u njoj nisam uspeo da prepoznam koherentnu nit pripovedanja, to jest imam utisak da bi pasusi mogli da budu raspoređeni i drugim redosledom i da to ne bi promenilo (skoro) ništa u mojoj percepciji te priče. Drugoj se to ne da prebaciti, ovde postoji dosta jasan početak i kraj i put kojim se od jednog do drugog stiže sa sve nekakvim character arcom odnosno nekakvom evolucijom barem jednog od likova u priči, to jest naratora.

Dakle, na globalnom planu se vidi napredak autora i ja to pozdravljam.

E, sad, na sitnijem planu, da, ima ovde mnogo zamerki. Mića i Skalop su već pomenuli lepotu rečenice, njen ritam, gomilanje nepotrebnih elemenata koji rečenicu opterete, te ignorisanje nekakvih pravopisnih uzusa i na to svakako treba obratiti pažnju. Da bude kristalno jasno, ja uopšte ne mislim da ijedan autor mora da se drži pravopisa kako bi stvarao dobru prozu, kao što mislim i da može namerno da ide nasuprot pravopisu (i uvreženim estetskim kriterijumima) ako je to u funkciji njegove zaokružene estetike i izraza. Dejan je pomenuo Son of mana a ako su nam potrebni highbrow primeri, Bukovski je sjajan primer izvanredne stilistike koja je hemingvejvski prezir spram "lepog pisanja" dovela do, što bi Kripl rekao, paroksizma a pritom porodila nedvosmisleno lep tekst. Ili s druge strane - "Put" Kormaka Mekartija, jedna od najuticajnijih knjiga u poslednjih desetak godina je primer antipravopisnog teksta koji to što radi, radi sa namerom, uverenjem i znanjem kako da iskoristi svoje formalne nedostatke da se na kraju napravi snažna proza.

U tom smislu apsolutno podržavam da autori siđu sa autoputa i krenu da šaraju po polju, ali nije svako odstupanje od norme i forme podjednako plodonosno i ovom tekstu o kome pričamo svakako nedostaje ritma i tečnosti. Mića je već istakao rečenicu "Ja sam tada kada on pokaže ikakvu zainteresovanost da ostanem kraj njega bio veoma srećan" kao primer nečega što je teško, opterećeno sličnim slogovima a neizbalansirano lepim ritmom, plus vrlo konfuzno u smislu slaganja vremena. Ovakva rečenica mene kao čitaoca saplete i zaustavi u čitanju. No, meni čak većina rečenica u ovom tekstu nisu problem, možda mi taj izazov autora, namerno pisanje komplikovanih rečenica koje menjaju smer i ton (na primer: "Ja sam uvek imao reči za njega, cela bujica reči iz mene teče svaki put kada osetim njegovu izolaciju, reči histerije, psihoze, perfidne i iskrene reči, oboje") kao čitaocu paše, ima tu energije, drčnosti, to je u redu kao koncepcija. Više mi je problem nesigurnost sa vremenima (priča, recimo počinje u prezentu, ali onda u dvanaestoj rečenici prelazi u prošlo vreme, bez ikakvog vidnog razloga i opravdanja, pa je ton poremećen i do kraja priče se ne uspostavlja konzistencija) koja je i na mikro planu opterećujuća i kvari rečenice ("Mislim da sam se i sada potajno nadao da će me zaustaviti, da će najednom postati strastven" bi moralo da bude napisano drugačije, recimo: "Mislim da sam se i ovog puta..." ili "Mislio sam da sam se i tada...").

Dakle, priča mora da bude konzistentnija u korišćenju vremena jer ovako kako jeste ima problem sa tonom ali i problem sa ritmom.

Moja najveća zamerka je mislim manje strukturalna a više principijelna: priča je intenzivno narcisoidna, odnosno, narator je naglašeno onanistički nastrojen, pričajući beskrajno o sebi i svom odnosu sa drugim likom a da mi njihov odnos ne vidimo ni kroz akciju ni kroz situacije već samo i jedino kroz njegova premišljanja o tom odnosu. I mislim da je ovo izvanredno težak koncept za koga pisac mora da bude jako, jako dobar da bi ga na zadovoljavajući način provukao. Hoću reći, da sam se ja kojim čudom odlučio da napišem ovakvu priču sa ovakvim zapletom - a zašto bih? - pokušao bih da te silne nijanse u njihovom odnosu i dileme koje narator promišlja provučem kroz konkretne situacije, dakle događaje, gde narator ne bi morao da čitaocu objašnjava šta on to misli već bi se iz prikaza događaja naslućivao ceo taj psihološki momenat. To bi bilo elegantnije pripovedanje PLUS bi dalo priči mogućnost višestrukog tumačenja u zavisnosti od toga kako publika čita date situacije a to bi možda bila dodatna vrednost priče.

Eto.. da perem sudove pa da idem kući...

Quote from: Biki on 14-01-2014, 16:28:42
Bas si neprijatan scallope.

Da ne bude zabune ja sam se samo složio sa tvojim postom citirajući latinsku poslovicu. Bilo mi zgodno što se pominje Jova.

Meho  :)

Quote from: scallop on 14-01-2014, 18:03:48

Quote from: Biki on 14-01-2014, 16:28:42
Bas si neprijatan scallope.

Da ne bude zabune ja sam se samo složio sa tvojim postom citirajući latinsku poslovicu. Bilo mi zgodno što se pominje Jova.

Nisam bas sigurna, ako je tako mogao si to da kazes i odmah kad sam postavila znak pitanja, a ne da mi prevedes na latinski. I dalje ne razumem sta ti znaci "To sto prilici Jovi, ne prilici volu", i ko je uopste vo. Iskreno sada me vise ni ne interesuje, prosao je voz. Imao si prilike da mi objasnis kad sam te lepo pitala , ali nisi, vec si se pravio Latin.
Ne moramo da se slazemo da bismo se uzajamno postovali.

scallop je malo težak čovek. al on misli da su svi drugi teški osim njega. ništa zato, lepa ti je poslednja rečenica.

Quote from: Biki on 14-01-2014, 18:11:46

Ne moramo da se slazemo da bismo se uzajamno postovali.

Uzajamno poštovanje se ne razlikuje od ljubavi koja je u filmu "Viktor, Viktorija" ocenjena kao dvosmerna ulica. Kad se neko potrudi da dobrim primerom obrazloži zašto nešto u nekom tekstu nije dobro napisano, a odgovori mu se sa recenicom koja može da se iskaže i sa onom koja stoji ispod svakog mog posta (vidi), a nisam je odabrao zato što se sa njom slažem nego da podvučem loše ponašanje kojem smo tako skloni u ovoj zemlji, onda je sasvim primereno da se na to ukaže. Ako Mića, da sebe ne pominjem, pa naknadno i Meho, mada on misli da to vešto skriva, pokaže da u tekstu Red Sonje ima teških propusta sa gradnjom rečenice, valjda nije teško složiti se. Biti drčan, a ne očekivati sličan odgovor je potcenjivanje.


Uzgred, smatram da Mehin tekst, a ni drugi tekstovi sa "svidžanjem" nisu dobra usluga piscima koji postuju poludovršene tekstove. Ako imaju volju da sa pisanjem nastave, a naročito ako su talentovani.

Pa, dobro, ja sam dao koliko imam, da imam više, bio bih bogat. Ali nisam sad tu nešto krio da smatram kako ima propusta u građenju rečenica, pa rekao sam to i složio se sa tobom i Mićom. No sam probao da ukažem i na druge probleme teksta sem ovih koje ste vi pomenuli a i da uzgred podvučem da priklanjanje formalnom pravopisu i estetici nije nužan put dobrog pisca, no i da ne mislim da bi ova konkretna priča bila bolja da je pravopisno tačnija jer joj zameram principijelnije stvari.

Biki, u pitanju je odlomak iz priče "Zapisi o darovima moje rođake Marije" Momčila Nastasijevića.

PS: Ne čitati je nipošto scribd verziju, jer je puna slovnih grešaka...

Quote from: Mica Milovanovic on 14-01-2014, 20:23:27
Biki, u pitanju je odlomak iz priče "Zapisi o darovima moje rođake Marije" Momčila Nastasijevića.

PS: Ne čitati je nipošto scribd verziju, jer je puna slovnih grešaka...

Hvala, a gde mogu da nadjem pricu?

Ovde smo o tome raspravljali...


http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=7897.0 (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=7897.0)

Quote from: Meho Krljic on 14-01-2014, 17:44:24


Eto.. da perem sudove pa da idem kući...

Ako ti ne bi palo teško, ajd' vidi pa se i ne vrati. Zamolio bih te, onako, priti pliz.

Dogovoreno.  :lol:

Pazi pa zajebi.

Nemaj brige, naśi smo.

Quote from: Meho Krljic on 14-01-2014, 18:57:02
Više mi je problem nesigurnost sa vremenima (priča, recimo počinje u prezentu, ali onda u dvanaestoj rečenici prelazi u prošlo vreme, bez ikakvog vidnog razloga i opravdanja, pa je ton poremećen i do kraja priče se ne uspostavlja konzistencija)

živim u ubeđenju koje je potrekpljeno zakonski ne zakonski brenego zvanično da u tekstu, čak u rečenici je dozvoljena kombinacija svih vremena i načina.
ali ti jesi u pravu, zato što vođena mišlju da smem da kombinujem, uopšte ne obratim pažnju na razlog da pređem u to vreme, već mi samo kada rečenice naviru zvuče bolje u perfektu npr

i ja to onda tako zapišem brzo pre nego zaboravim
i onda ne popravim.
i dobije se pola priče
xexe, pa ja mogu da napišem priručnik : kako napisati pola priče
ako bude bestseler, onda tražim od izdavača da razvodnimo nastavke za svačije dobro, pa je sledeći u nizu napisati četrvrtinu druge polovine priče :) ))))

Da, pa eto, valjda se razumemo, ni ja ne mislim da je držanje udžbeničkog pravopisa jedini način da se piše ali pokušao sam da istaknem zašto mislim da mešanje vremena u ovom tekstu često tom tekstu škodi umesto da mu doprinosi. U konkretnom primeru gde priča posle nekoliko rečenica u sadašnjem pređe u prošlo vreme, za mene se radi o velikoj promeni tona (pripovedanje u sadašnjem vremenu je meni uvek neposrednije, urgentnije, sugeriše napetost itd.) koja nema "opravdanje" u sadržaju. Ne radi se o dva dela priče gde jedan treba da deluje napeto, urgentno i neposredno a drugi komparativno relaksiranije, kao što bi recimo bilo da je priča podeljena na mala poglavlja pa da ona u sadašnjem vremenu recimo opisuju trenutak u kome narator odlučuje da napusti svog bro-ljubavnika (jer je to momenat krešenda, radikalne promene status quoa, momenat posle koga ništa neće biti isto) a da između tih mikropoglavlja u sadašnjem vremenu imamo flešbekove u prošlom gde vidimo pojedinačne epizode iz njihovog zajedničkog života koje nam oslikavaju njihov odnos kroz konkretne događaje i situacije.

Naravno, pošto ja nikada ništa nisam napisao ove moje opservacije su posve laičke i date su iz perspektive čitaoca koji i ne čita puno proze pa ih tako valja i tretirati.

Ne mogu da verujem koliko sam loš!!! Isti ovaj Meho, jedini put kad je komentarisao moju priču, to je uradio ovako:

Quote from: Meho Krljic on 28-02-2011, 11:07:02
Kad priča počinje rečima "Pogledao je preko ograde u crvenilo smiraja", čovek zna da ne treba da očekuje bogznašta. No, već druga rečenica je agresivno nečitljiva. Ja, naravno nemam volje da napredujem posle nje, ali mislim da bi autoru koristilo da prvo počne sa jednostavnijim rečenicama, koje bi scene predstavljale sa minimumom reči (a maksimumom efikasnosti), jer ova druga rečenica je katastrofa. Te blješteća brazda, te umiruće sunce, te mirna voda, te (ponovo) blješteća staza, da ne pominjem da se sunce ponavlja još jednom u rečenici. Ovo ne da nema ni ritma ni lepote (gomilanje epiteta), nego mi ponavljanje istih reči u rečenici sugeriše da je autor nije sebi ni pročitao nakon što ju je napisao...

To se zove "promena metoda". Pošto je kroz tvoj slučaj shvatio da si nezaustavljiv, odlučio je da pređe na metod "besmislena podrška."

Ma, ne, ne, možda sam tad bio u PMS-u. Ne treba pretpostavljati da sam ja u svakom trenutku podjednako pribran, jer nisam.

živim u ubeđenju koje je potrekpljeno zakonski ne zakonski brenego zvanično da u tekstu, čak u rečenici je dozvoljena kombinacija svih vremena i načina.


Ja sam glupi gradjevinski inzenjer i nisam skolovan za ovo sto pricam, ali mislim da zivis u pogresnom ubedjenju. Dovucite ovamo Father Japea, Dacko  i Jevtru, pa da vidimo ko je u pravu...

kako vam zvuči ovo :
,,Berem ja tako komšijine kruške, i sve mi vodica na usta curi. Kad - eto ti komšije. Kad sam ga spazio, a ja uzmi ono malo krušaka koliko mi staje u nedra i skoč' u potok koji tuda tecijaše! Njemu ne bi dosta moga straha, pa će za mnom koliko ga noge nose. A ja - ud'ri u bežaniju ka vodenici! On će prečicom i bio bih nagrabusio da se usput nije kum bio desio sa njegovim taljigama''

našla sam primer onlajn

Dobro zvuči, ali ovo nije primer za mešanje vremena unutar teksta. Ja ne umem da se stručno izrazim ali "Berem ja tako komšijine kruške" nije sadašnje vreme (iako tehnički zvuči kao sadašnje) već prošlo, kao i što "pa će za mnom koliko ga noge nose" nije buduće vreme. Neko sa nekom školom će već objasniti kako se sve to zove i da su to sve primeri pripovedanja u prošlom vremenu. U tvojoj priči, naprotiv, imaš pripovedanje u sadašnjem vremenu koje onda pređe u prošlo bez (barem meni) vidnog opravdanja.

Quote from: Meho Krljic on 15-01-2014, 08:35:55

Naravno, pošto ja nikada ništa nisam napisao ove moje opservacije su posve laičke i date su iz perspektive čitaoca koji i ne čita puno proze pa ih tako valja i tretirati.

a oa pisao si meho, a mi te čitali, mnoštvo!
hoću rećišto se mene tiče, ti možeš da sedneš i pišeš enitajm

Quote from: Meho Krljic on 15-01-2014, 16:03:01
Dobro zvuči, ali ovo nije primer za mešanje vremena unutar teksta. Ja ne umem da se stručno izrazim ali "Berem ja tako komšijine kruške" nije sadašnje vreme (iako tehnički zvuči kao sadašnje) već prošlo, kao i što "pa će za mnom koliko ga noge nose" nije buduće vreme. Neko sa nekom školom će već objasniti kako se sve to zove i da su to sve primeri pripovedanja u prošlom vremenu. U tvojoj priči, naprotiv, imaš pripovedanje u sadašnjem vremenu koje onda pređe u prošlo bez (barem meni) vidnog opravdanja.

nisam mislila da opravdam svoju priču, nego da rešimo to mešanje vremena.
ovako to objašnjava izvesni mrkalj

Ova priča ispričana je u prezentu (i imperativom), ali jedan upotrěbljeni aorist (masna slova) dobro se uklopio budući da stanje koje opisuje nije u hronološkoj niti osnovne radnje. Dakle, stilistički je loše ako měšamo prezent i aorist u istoj hronološkoj niti jer remetimo ritam, ali kada je potrěbno dočarati proměne ritma, onda je ovo "měšanje" dobrodošlo:

Quote from: RedSonja on 15-01-2014, 16:06:19

Quote from: Meho Krljic on 15-01-2014, 08:35:55

Naravno, pošto ja nikada ništa nisam napisao ove moje opservacije su posve laičke i date su iz perspektive čitaoca koji i ne čita puno proze pa ih tako valja i tretirati.

a oa pisao si meho, a mi te čitali, mnoštvo!
hoću rećišto se mene tiče, ti možeš da sedneš i pišeš enitajm

To ste vi nešto pomešali, ja nikada ništa prozno nisan pisao.

Quote from: RedSonja on 15-01-2014, 16:08:59

Quote from: Meho Krljic on 15-01-2014, 16:03:01
Dobro zvuči, ali ovo nije primer za mešanje vremena unutar teksta. Ja ne umem da se stručno izrazim ali "Berem ja tako komšijine kruške" nije sadašnje vreme (iako tehnički zvuči kao sadašnje) već prošlo, kao i što "pa će za mnom koliko ga noge nose" nije buduće vreme. Neko sa nekom školom će već objasniti kako se sve to zove i da su to sve primeri pripovedanja u prošlom vremenu. U tvojoj priči, naprotiv, imaš pripovedanje u sadašnjem vremenu koje onda pređe u prošlo bez (barem meni) vidnog opravdanja.

nisam mislila da opravdam svoju priču, nego da rešimo to mešanje vremena.
ovako to objašnjava izvesni mrkalj

Ova priča ispričana je u prezentu (i imperativom), ali jedan upotrěbljeni aorist (masna slova) dobro se uklopio budući da stanje koje opisuje nije u hronološkoj niti osnovne radnje. Dakle, stilistički je loše ako měšamo prezent i aorist u istoj hronološkoj niti jer remetimo ritam, ali kada je potrěbno dočarati proměne ritma, onda je ovo "měšanje" dobrodošlo:

Er... u ovom tekstu ima i perfekt ("sam ga spazio") i neki kondicional kome ne znam ime ("bio bih nagrabusio da se usput nije kum bio desio sa njegovim taljigama"), tako da tu ima silnih vremena, ali, ponavljam, ovo nije isto kao ono što ima u tekstu sa prošle strane. Samo mi, avaj,    :( :( :(   fali stručnog znanja da to objasnim pa se nadam da će da dođe neko obrazovaniji.

"Berem" jeste sadašnje vreme (= prezent), jer je 'vreme' u tom kontekstu stručni termin, i odnosi se na oblik glagola. Dakle u pitanju je sadašnje vreme upotrebljeno da iskaže radnju u prošlosti, kao što bi se moglo upotrebiti i da iskaže nešto u budućnosti ("Sutra idemo u bioskop.").

A kada su takvi postupci u književnosti preporučljivi, odnosno kada funkcionišu a kada ne, i zašto, to je drugo pitanje. Suština je u onome Mehovom i Mićinom "bez vidnog opravdanja".

Meho i Red Sonja raspredaju o pisanju... Gde utokeše ona druga dva trola, D i Bata?

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 15-01-2014, 16:54:23
Gde utokeše ona druga dva trola

:lol: :lol: :lol: Sjajna varijacija na već pomalo dosadnu reč  :lol:

Quote from: Meho Krljic on 15-01-2014, 16:55:59

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 15-01-2014, 16:54:23
Gde utokeše ona druga dva trola

:lol: :lol: :lol: Sjajna varijacija na već pomalo dosadnu reč  :lol:

Samo kad je tebi lepo. Kontam ja da ti je sve ovo jače od masturbacije.

Quote from: Meho Krljic on 15-01-2014, 16:22:10
Er... u ovom tekstu ima i perfekt ("sam ga spazio") i neki kondicional kome ne znam ime ("bio bih nagrabusio da se usput nije kum bio desio sa njegovim taljigama"), tako da tu ima silnih vremena, ali, ponavljam, ovo nije isto kao ono što ima u tekstu sa prošle strane. Samo mi, avaj,    :( :( :(   fali stručnog znanja da to objasnim pa se nadam da će da dođe neko obrazovaniji.

pa nije isto, svakako, lepo je objašnjeno
''jedan upotrěbljeni aorist (masna slova) dobro se uklopio budući da stanje koje opisuje nije u hronološkoj niti osnovne radnje.''
eto objašnjenja otkuda to skakanje po hronološkoj temp lestvici

nema ovo veze sa mojim ispisanim, ne sporim da nisam nikada ikada obratila pažnju na to, niti da sam s predumišljajem menjala vremena. to se više desilo spontano, ko ako si hrišćanin pa ti ćale umre i ostavi slavu, tako nekako spontano.
nego sam se nadovezala na miću, kaže nije siguran, pa da razjasnimo to.

stevo kao i obično ponašaš se ko šmizla glupača
kojoj sam pobila familiju i spalila selo . iskuliraj jebote

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 15-01-2014, 16:57:50

Quote from: Meho Krljic on 15-01-2014, 16:55:59

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 15-01-2014, 16:54:23
Gde utokeše ona druga dva trola

:lol: :lol: :lol: Sjajna varijacija na već pomalo dosadnu reč  :lol:

Samo kad je tebi lepo. Kontam ja da ti je sve ovo jače od masturbacije.

Daleko bilo  :-? :-? Ništa nije jače od masturbacije!

Quote from: RedSonja on 15-01-2014, 17:00:48

Quote from: Meho Krljic on 15-01-2014, 16:22:10
Er... u ovom tekstu ima i perfekt ("sam ga spazio") i neki kondicional kome ne znam ime ("bio bih nagrabusio da se usput nije kum bio desio sa njegovim taljigama"), tako da tu ima silnih vremena, ali, ponavljam, ovo nije isto kao ono što ima u tekstu sa prošle strane. Samo mi, avaj,    :( :( :(   fali stručnog znanja da to objasnim pa se nadam da će da dođe neko obrazovaniji.

pa nije isto, svakako, lepo je objašnjeno
''jedan upotrěbljeni aorist (masna slova) dobro se uklopio budući da stanje koje opisuje nije u hronološkoj niti osnovne radnje.''
eto objašnjenja otkuda to skakanje po hronološkoj temp lestvici

nema ovo veze sa mojim ispisanim, ne sporim da nisam nikada ikada obratila pažnju na to, niti da sam s predumišljajem menjala vremena. to se više desilo spontano, ko ako si hrišćanin pa ti ćale umre i ostavi slavu, tako nekako spontano.
nego sam se nadovezala na miću, kaže nije siguran, pa da razjasnimo to.

Da, ja i imam utisak da je ti pisano spontano, pa sam zato i gore objašnjavao da mislim da bi moglo da se onda napisanom tekstu priđe ponovo pa da se drugačije struktuira, da se podeli na manje celine od kojih bi neke pričale o sadašnjem trenutku (u kome se odluka donosi) a neke o trenucima prošlim u kojima bismo izbegli narcisoidno ja-pa-ja pripovedanje i ilustrovali odnos dvojice likova kroz situacije i događaje. Onda bi delovi pričani u sadašnjem vremenu mogli da imaju tu neposrednost i tenziju u svom tonu a ovi u prošlom relaksiranost i fatalnost nečeg što se već dogodilo, nepromenljivo je a refleksija im daje jednu simboličnu težinu.

Hoću da kažem, možda autor ceni spontanost nastanka teksta kao njegovu najveću vrlinu, ali ja kao čitalac mislim da bi više rada na njemu dalo bolji tekst.

Sonja, niko ti ne spori da možeš da se igraš vremenima, da koristiš aoriste, da sadašnje vreme koristiš kao prošlo i buduće, ali samo ako to ima opravdanja u tekstu, ako time postižeš neki efekat. U tvojim rečenicama ta nepravilna mešanja vremena, opet se ograničavam, kod mene, ostavljaju utisak nebrige za tekst, brzopletosti... Ove rečenice koje sam naveo su mi zasmetale prilikom čitanja, nisu ostavile nikakav drugi utisak. To sam pokušao da ti kažem...


Rušenje pravila je sjajna stvar, ali zahteva mnogo osećaja za jezik.


Ako si primetila, ja se mnogo ne javljam da komentarišem tekstove koji su ovde postavljeni, pogotovu kad vidim da je autor još daleko od nekog suvislog izraza. Kod tebe postoji talenat za pripovedanje, ali i određena doza haotičnosti, zbrkanosti, nedovoljne brige za detalj. Spontanost je lepa osobina, talenat mnogo znači, ali sve je to beskorisno ako se na talentu ne radi.


Mada, kad bolje razmislim, možda je sve ovo što pišem besmisleno. Možda ako nastaviš ovako imaš više šansi da se uskoro vidimo na onom topiku Oj NIN-o, NIN-o...  :)

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 15-01-2014, 16:54:23
Meho i Red Sonja raspredaju o pisanju... Gde utokeše ona druga dva trola, D i Bata?

ti mu dođeš kao neki dežurni namćor na svakoj temi? :D

Daklem, Sonja, to što se sada uzajamno smatramo glupačama, nije tako bilo na početku. Šta sam rekao pre skoro dve godine, u velikom stoji i sada: ,,Da, Crvenosonja izuzetno lepo barata rečima, majstor je u izradi armiranih bunkera. Anpak, ono gore nije priča. Razumiješ ti mene". Ja sam matori prdekanja, ili barem na pragu toga, karakterno čangrizav i minimalno tolerantan. Što nikako ne znači da idem uokolo i cakam u potkolenice da bi mi prošao dan. Zabole me za tvoja i tuđa foliranja po Sagiti, ako nemaju veze s pisanjem/radionicom. Neko ovde reče, možebiti gosn Mića, da kod tebe postoji talenat za pripovedanje. Nikako se ne bih složio. I opet pozvao na gore citiranog samog sebe – ti umeš s rečima, ali ti pisanje nije ništa više do tašto vrekanje šerpenje kad odbreca stepenicama. ,,Pripovedanje" je nešto sasvim drugojačije. Jedan Vimen po Sagiti je i previše. Ja verujem da ti je diskusija s Mehom bila od narajcajućeg užitka, ko ne bi voleo brkatog čoveka, pride izvanjavam se na penetraciji, ali vaša diskusija je u jednom momentu zaista obesmislila granicu uljudnog podlizivanja. On nema šta da kaže, ti još manje, pa hajd' da drugi moraju čitati. Palamuđenje nije odraz lepog domaćeg vaspitanja.
Naravno, to je samo moje iščašeno viđenje.

Quote from: Mica Milovanovic on 15-01-2014, 18:08:00


Rušenje pravila je sjajna stvar, ali zahteva mnogo osećaja za jezik.

ja bih da probam.
hvala lepo mićo!
ja bih samo da pišem...

stevo, rekla sam da se ponašaš ko glupača, ali ti nisi glupača , a ja jesam, i treba da si srećan što jesam, ne da ti smetam. jer da nisam kako bi se vi pametnice razlikovale od nas glupača. nemoj da si nezahvalan.
i nemoj da si dosadan.

Ja bih rekao da sam ipak prevashodno "ooodvratan". No, nemoj da te moja malecka pojava smetne s puta, doguraćeš ti. Uporna si.

Ne kapiram bas o cemu se radi u ovom poslednjem sonjinom textu. Da li su likovi homoseksualci? Sve je to rastrzano visoko u oblacima. Spusti se ali nemoj da dodirnes zemlju. Nemoj da tresnes o nju. Samo je pomazi. Pusti je da se ogleda u tvojim ocima. Malo krupniji plan bez dezorjentisanih uglova kao u prvom textu.

Quote from: SuperSynthetic on 16-01-2014, 09:51:08

Ne kapiram bas o cemu se radi u ovom poslednjem sonjinom textu. Da li su likovi homoseksualci? Sve je to rastrzano visoko u oblacima. Spusti se ali nemoj da dodirnes zemlju. Nemoj da tresnes o nju. Samo je pomazi. Pusti je da se ogleda u tvojim ocima. Malo krupniji plan bez dezorjentisanih uglova kao u prvom textu.

To su muzikalni roboti.

A haa... A Keli posmatra zvezde. Sta ima na sebi? Jel gola?

Keli ko Keli, sedi na krckavoj klupi neke zeleznicke stanice, koja sudeci po fotografijama na zidu datira jos od 1900.godine. Sedi i bocka noktima po malim crnim tipkama na tastaturi starog telefona. Onaj novi joj je pukao jednog dana, kada samo sto nije htela da pukne sama.Desava se to ponekad.Sedi tako natrontana, u nekoj ogrmnoj ali toploj jakni punjenoj perjem. Pise na nalepnici unutra da izdrzava temperature do -25. Evo ga stize voz.Zvizdi, pa zvoni, a Keli i ostalih par desetina ranoranilaca mirno i disciplinovano izlaze iz stanice pa se postrojavaju u redove. Ulaze u voz bez guranja, tiho, svako seda u svoje najdraze mesto :). I Keli se smestila. Toplo je, sad lepo moze da zatvori oci i masta kako je gola na nekoj pescanoj plazi u Portoriku i kako gleda zvezde.Nabrekli mesec gleda sa neba i smeje se njenim zvezdanim mladezima.

Jel si krenula? - pisalo je u poruci koja ju je trgla iz sanjarenja. - Neka - pomislila je,- posle ovoga cu moci stvarno da odem u Portoriko.- 
-Krenula sam - odgovorila je.

Quote from: SuperSynthetic on 16-01-2014, 11:59:05

A haa... A Keli posmatra zvezde. Sta ima na sebi? Jel gola?

Jeb'te Sintetik!!! Koje ti ideje imaš!!!