(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.tardis.rs%2Fimages%2Fnaslovnice%2Fibakic-unezverijada.jpg&hash=986d7fd29894d36db8f59a4f622e216e90899cde)
Format: 14x20 cm
Broj strana: 102 strane
Pismo: latinica
Povez: mek
Godina izdanja: 2012
ISBN: 978-86-6099-037-4
Bakić u Unezverijadi gradi paraleleni univerzum Evrope sa početka XX veka, uzavrele od naučnog i kulturnog Progresa, u kojoj naše junake — umetnike, futuriste, sve do jednog odjeke postojećih avangardnih ličnosti, imena, ideja — kaldrmisanim ulicama boemskog Pariza voze parotramvaji, parobusi i parokabrioleti(!), nebom ih preko Alpa nose moćni dirižabli, dok se etrom šire zvuci i slike iz misterioznih Gnommašina — proizvoda laboratorija tajnovitih balkanskih Alchemista — prenoseći proglase NadPape ABre-Tona.
,,Unezverijada svakako potvrđuje da je Ilija Bakić jedan od najosobenijih srpskih prozaista: mračan, duhovit, stilski prepoznatljiv, a uz to i pisac neiscrpne mašte, koja uvek uspeva da nađe onaj elemenat oneobičenja, onaj obrt koji trgne, zbuni, obraduje, pomeri čitaoca. [...] Intelektualan bez pretencioznosti, duhovit bez napora, ali i zastrašujući po pitanjima koja postavlja Bakićev književni Vavilon gradi se sam za sebe, magnetski privlačan za one koji uživaju u njegovoj prozi, koja je davno napustila žanrovske ramove i stege."
Ljiljana Pešikan-Ljuštanović
http://issuu.com/iptardis/docs/bakic-unezverijada-odlomak (http://issuu.com/iptardis/docs/bakic-unezverijada-odlomak)
Hm... Sviđa mi se naslovnica i upečatljivija je od većine prethodnih Tardisovih iz te crne edicije, ali nisam siguran da će oni koji ne znaju uspeti da dešifruju ime pisca... S druge strane, možda ne bi bilo loše nastaviti ovakvu praksu (pa kud puklo!) i recimo reizdanje Novog Vavilona likovno opremiti kao kakav blek metal album, bar što se fonta tiče (ozbiljan sam). U svakom slučaju, raduje me novi Bakić, nadam se da je i sadržaj negde na liniji njegovih najboljih radova (što se mene tiče, to su zbirke: Bagra diše i U odvajanju, i romani: Prenatalni život i Novi Vavilon).
Piše na rikni čitljivije, a ovo je baš nameran izbor...
Evo i cela korica
(https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-snc6/286335_422926191089940_2143042325_o.jpg)
E super, radujem se!
Baš je dobra nsalovnica islova su ludilo :twisted:
Aha, meni još najbolje ovo "ili"... podseća na
†‡† - GHETTO ASS WITCH (RITUALZ) (http://www.youtube.com/watch?v=y96ZT9CRcFc#)
Stiglo i nešto pre sajma, ko bi se još tome nadao :)
Jej! :)
Evo ih i u 3D xcheers
(https://lh5.googleusercontent.com/-oyhE7YIuM40/UIMAZyIGI2I/AAAAAAAAAg4/n0fIyQviv7U/s800/Unezverijade.JPG)
Dobila i ovo od Zarka! Kao i preporuku posto sam prijavila tezu iz postmodernizma da ovo obavezno procitam jer ce mi biti skroz zanimljivo. Dakle, citam, pa pisem utiske xyxy
http://www.tardis.rs/prikazi/traganje-za-drugacijim-izrazom (http://www.tardis.rs/prikazi/traganje-za-drugacijim-izrazom)
Književnik i saradnik našeg lista [DNEVNIK] Ilija Bakić (1960) iz Vršca, nedavno je, u izdanju beogradskog "Tardisa", objavio roman "Futurista u odstupanju ili Unezverijada". I ovim rukopisom autor je dokazao vernost poetičkim načelima definisanim kroz svojih 17 knjiga, odnosno da se odlično snalazi u domenu fantastične i avangardne proze. Bakić sem romana objavljuje pripovetke, poeziju, književnu i strip kritiku. Član je sva tri književna udruženja u Srbiji, kao i Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić".
Kritičari vole da naglase da se vaši tekstovi ponekad opiru tumačenju konvencionalnim metodama. Pa, kako biste, onda, vi odredili svoju najnoviju knjigu, pitali smo Bakića?
— "Unezverijada", na prvom nivou čitanja, pripoveda o alternativnom svetu posle Prvog svetskog rata, o čudesima koja taj svet čine izuzetnim naspram onoga iz naše realnosti. Roman bi se mogao svrstati u stim—pank, podžanr naučne fantastike nastao pre tridesetak godina kao izdanak prevratničkog kiber—panka. Stim—pank meša tradicije viktorijanske epohe i industrijske revolucije oličene u parnoj mašini sa naučnim racionalizmom 20. veka. Preciznosti radi, "Unezverijada", obzirom na godine u kojima se dešava, spada u podgrupu deko (od "art deko") ili dizel pank, jer je dizel zamenio paru kao glavni pokretački fluid.
Šta vas je opredelilo da upravo futuriste i druge avangardne umetnike međuratnog perioda postavite u središte "Unezverijade"?
— U prvom planu priče je, zapravo, grupa živahnih umetnika parnjaka stvarnim članovima pokreta nadrealista, futurista i zenitista. Oni tragaju za drugačijim, prevratničkim i revolucionarnim izrazima primerenim vremenu u kome žive. Neukrotivost koja se dovodi do granica apsurda rezultat je iskustava "klanice naroda", spoznaje besmisla, ali i veličanstvenosti života. Radost postojanja, često na granicama histerije, prožeta sećanjem na užase smrti, nosi novu osećajnost i uzrok je skoka u svekolikim umetnostima 20. veka.
Međutim, u ostvarivanju ideja vaših junaka javljaju se i neke prepreke.
— Da, jer i u novim pokretima se, uz zavist, sujetu i zlobu, pojavljuju i mesije—vladari koji određuju ko može biti član pokreta. To vodi zatvaranju i samo—kanonizaciji odnosno potonuću u konzervativizam i akademizam koji su, na početku umetničke avanture, bili predmet prezira i ismevanja. Ali, od nekih se ljudskih osobina ne može pobeći.
Utisak je da u ovom vašem književnom eksperimentu ima dosta elemenata koji se mogu doživeti i kao satira na položaj umetnika danas.
— "Unezverijada" se može iščitavati i kao postmodernistička igrarija koja prema svojim potrebama prisvaja elemente drugih pravaca i žanrova, gradeći multifunkcionalnu priču, nekonvencionalnu i ne—tradicionalnu, da ne kažem anti—tradicionalnu. To je zalog slobodne, vedre proze neopterećene formalnim granicama i razvijane u više pravca, istovremeno ne zaboravljajući ni aluzije na današnji svet.
Dušan Vidaković
Izvor: DNEVNIK (http://www.dnevnik.rs/kultura/ilija-bakic-knjizevnik-traganje-za-drugacijim-izrazom)
U sklopu iščitavanja srpske avangarde i njenog odnosa sa fantastičnom književnošću neminovno mi se nametnulo i iščitavanje neoavangarde (ili je zovite kako vam je drago), pa se vratih i na dragog mi Iliju, koji nam šalje dobro poznate signale još od prve rečenice Unezverijade da je nikako ne zaboravimo ako rešimo da tragamo za zaostalim tragovima radioaktivne bombe koja je pala na našu sirotu zemlju pre gotovo sto godina...
E pa, kad sam već ponovo pročitao Unezverijadu, potražih ima li na netu recepcije i naiđoh na vrlo zanimljiv prikaz ovog nedovoljno iščitanog romana koji nam daje Miloš Jocić u radu:
(Neo)avangardno tretiranje žanrovske fantastike steampunka u romanu Futurista u odstupanju ili Unezverijada Ilije Bakića
Sad, istina je da Bakić, dosledni sledbenik avangardnog duha, dosledno sprovodi i ekspresionističku politiku svesnog činjenja svog dela teško čitljivim, pa se ta nedovoljna iščitanost prosto nameće kao imperativ kvaliteta, ali evo da mu pokvarim biznis i podsetim narod na postojanje ovog, ajde nazovimo ga romanom.
Možda se još neko prevari i pročita ga...
Kuku, pa ovo mu je međ najpitkijim tekstovima :D
Pitkost nema nikakve veze sa tendencionalnim otezavanjem citaocu da uziva u delu... taman mislis da te je pisac kupio dubokoumnim sagledavanjem mesta stvaraoca u kosmickom poretku stvari kad te strefi najprizemnija zamisliva igra recima na nivou koji mozes ocekivati od dva osnovca koja zajednicki pisaju u vcu... geak glanca guljarke...
Igra se čovek.
Znam ja vrlo dobro šta on radi, ali veliko je pitanje opravdanosti toga. Po meni jedno delo ne bi trebalo da čitaoca do te mere iritira.
Čitanje jednog dela u različitim ključevima nije prijatno. Svesno kreiranje neprijatnost kod čitaoca je legitiman postupak, ali ako
to zaista kao pisac želiš da uradiš, onda uzmi pa me maltretiraj kao čovek (mislim: pisac), a nemoj sa mnom da se igraš
oću kakim-neću kakim...
Unezverijada je roman koji u meni ima gotovo idealnog čitaoca, ali koji mi ostavlja toliko gorak ukus u ustima posle čitanja da
se pitam da li se zaista jedan ovako inteligentan pisac ne može osloboditi potrebe da piše u okvirima zadatih kanona.
I da bude jasno, i ovako je u pitanju je verovatno najbolji roman srpske žanrovske književnosti napisan u ovom milenijumu, a koji sam ja pročitao.
A ne volim baš previše steam-punk... i nisam neki signalista u duši... :)
BTW, jesmo li imali ovo na čitaonici, koju retko pohodim. Ako se odlučite, tu sam...
Nismo. Ako ima još zainteresovanih, moglo bi da se uglavi...
Nego:
Zorica Đergović – Joksimović
http://www.art-anima.com/c14-prikazi/ilija-bakic-futurista-u-odstupanju-ili-unezverijada (http://www.art-anima.com/c14-prikazi/ilija-bakic-futurista-u-odstupanju-ili-unezverijada)
Ljiljana Pešikan-Ljuštanović
http://www.art-anima.com/c14-prikazi/ilija-bakic-futurista-u-odstupanju-ili-unezverijada-2 (http://www.art-anima.com/c14-prikazi/ilija-bakic-futurista-u-odstupanju-ili-unezverijada-2)
Rečeni Miloš JednoPrezime Jocić
OKULTNE MAŠINE IZ BALKANIJE (https://www.academia.edu/14667999/OKULTNE_MA%C5%A0INE_IZ_BALKANIJE_O_neoavangardnom_i_postmodernom_tretiranju_%C5%BEanra_stimpanka_u_romanu_Unezverijada_ili_futurista_u_odstupanju_Ilije_Baki%C4%87a)
Magija signalizma (http://www.scribd.com/doc/297196087/Magija-signalizma#)
Ceo najnoviji broj SIGNALA, a ima i još ponešto od eksperimenata Ilije Bakića.
Ja pokušavam već dosta vremena da shvatim šta je u stvari signalizam?
Kako se određuje da je nešto signalizam?
Postoji li neka jednostavna lako prihvatljiva definicija?
Све што је добро је сигнализам 8)
eh... dakle nema jasne, jednostavne definicije koju bi običan čovek bio u stanju da shvati?
Није ваљда да си ти обичан човек ;)
Али, ево моје дефиниције:
СИГНАЛИЗАМ, ТЕОРИЈА СВЕГА, АНАЛИЗА
Сигнализам је стваралачки метод анализе (деконструкције). Експеримент (опит) јесте само друго име за анализу. Предмет сигнализма је космос, стварност, свет, материја, идеја, мишљење, свеколика појавност. Сигнализам је ослободио традицију и учинио је прагматичном и флексибилном. За сигналисту, свако оглашавање је уметничко средство. Сигнализам прати и претиче научну и друштвену теорију и праксу.
,,Сигнализам је апсолутни експеримент у свим уметностима" — Мирољуб Тодоровић.
Ne znam. Mene taj pojam signalizma tako mentalno razoružava da uopšte nisam u stanju da ga povežem sa bilo čime.
Posebno kad pogledam šta se sve gura u signalizam.
Iz gore izrečenog ispada da je signalizam razmatranje bilo čega na drugačiji način... to je toliko opširno da je neupotrebljivo kao definicija.
То је ствар праксе. Сваки пут кад импровизујеш, а ти то радиш, то је сигналистички метод. Све друго је протокол.
definicija signalizma koja pretenduje da obuhvati i neka moja dela nije dobra.
Jednostavno nije dobra jer ja nisam signalista.
Сигналиста није Команч. Сигнализам је просто метод. Или га користиш или га не користиш.
Ne koristim ga zato što ne znam šta je. I dalje ne znam. Tvoje objašnjenje je toliko široko da je predaleko.
Ako ti posle Lordovih reči i dalje nije jasno uzmi knjigu Miroljuba Todorovića SIGNALIZAM (1979). Izdavač je Gradina. U prva dva teksta: "Pesnička avangarda" i "Tokovi signalizma" imaš detaljno objašnjenje nastanka pokreta, osnovnih postavki i pravaca širenja. Ako on kao rodonačelnik ne zna, niko ne zna... :)
Pojam je širok i teško ga je definisati, kao što nije lako definisati ni avangardu... ili "naučnu fantastiku" :lol:
Лако га је дефинисати, али то је ствар искуства, као што већ рекох. То је зен ;)
Zen - sen...
Bruka i sramota da jedan od najznačajnijih izdavača signalističke literature ne zna šta izdaje...
S druge strane, ne zna ni šta je horor... :-D
Šta mislite kako bi sada izgledao naš razgovor da sam ja kao izdavač i urednik štampao samo ono što razumem i volim?
https://drive.google.com/file/d/0B5LinwcsDEWeai1Oc25YU2lTZVE/view (https://drive.google.com/file/d/0B5LinwcsDEWeai1Oc25YU2lTZVE/view)
Imate duhovitu priču Ilije Bakića i još par koje vuku na fantastiku.
Večeras u 18:30 Radio Beograd 2 (http://www.radio-uzivo.com/stanica/radio-beograd-2)emituje radio dramu Bagra diše Ilije Bakića:
11. април – уторак
ПАУКОВА МРЕЖА (Радио Београд 2 – 18.32)
Илија Бакић: БАГРА ДИШЕ (Премијера)
Кратак садржај: Прича приказује дистопијску и постапокалиптичку слику Београда блиске будућности, културно, економски и политички колонијализованог, којим управљају свемоћне корпорације и корумпирани политичари, и у ком мрачни центри моћи безочно манипулишу оцем који покушава да нађе лек за своју болесну ћерку. Драматизација наглашава изразити драмски квалитет приче и њену способност да кроз призму блиске будућноссти осветли савремено српско друштво, али и актуелни претећи глобални тренутак.
Улоге тумаче: Синиша Убовић, Биљана Ђуровић, Бранислав Лечић, Иван Бекјарев, Лепомир Ивковић и Данијел Сич
Драматизација: Владимир Коларић
Лектор: Олга Бабић
Музички сарадник: Драган Митрић
Тон мајстор: Милан Филиповић
Режија: Милош Јагодић
Уредник серије: Оливера Коларић
Kupio čovek od mene dosta knjiga Fantastične biblioteke (a među njima i Bakićevu "Bagra diše") da deli odlikašima u nekoj osnovnoj školi; i zamislio da to ide osmacima, ali posle podele, učenici stavili knjige na gomilu i razmenili šta se kome dopalo, pa ova knjiga zapala nekoj dvanestogodišnjakinji.
Možete li da zamislite besnu majku kod direktora škole i njegov pokušaj da objasni kako je do ovoga došlo?
Bravo!!