ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

U Laguninom katalogu za 2012/2013 naleteo sam na sledeće:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi46.tinypic.com%2Fwb5ikn.jpg&hash=75ef9a7f1671a2aedafe6a743eab14ad161b086e)

Svaka čast!

Ako se ostavio imena ljudi koji imaju žive potomke, moglo bi da bude i dobro.

E pa, svaka čast!

Čestitke Pavlu i želimo mu snage u ćeranju sa industrijom! Meni je originalni naslov bolje zvučao, btw... ('Usta puna peska' ako se dobro sećam)

Čestitam i ja! :) Samo još da se otarasi navike da prekida ljude dok pričaju i biće simpatičan bez rezerve :) (mislim na "situaciju" na FSFF-u, gde je Pavle uleteo u sred moje konverzacije, da se pozdravi sa osobom sa kojom sam pričala, ne izvinivši se. Nema veze, drugi put primetiću odmah, zbuniću ga, pa ću čuti odgovor na licu mesta). :)

Quote from: zakk on 23-10-2012, 10:57:13
Čestitke Pavlu i želimo mu snage u ćeranju sa industrijom! Meni je originalni naslov bolje zvučao, btw... ('Usta puna peska' ako se dobro sećam)

U, i meni "Usta puna peska" zvuče mnogo bolje!

jel ovo naš forumaš Lurd
stalno brkam "Pavlove"???

Quote from: Black swan on 14-11-2012, 16:12:41
jel ovo naš forumaš Lurd
stalno brkam "Pavlove"???

Nije Lurd.

Do kraja meseca u knjižarama...  8) :-D

A evo i zadnje korice sa blurbom istoričara Predraga J. Markovića...  :!: xjap

Pavle je moj drug!!

Konačno cover u solidnoj rezoluciji! Bogme, nije loš... Dopada mi se upliv horor motiva.

Najhororističniji detalj na naslovnici je moja ideja, zamisao je da se ne primeti letimičnim pogledom, ali vam nešto nije jasno pa se zagledate a ondak ...  :evil: :-?

Dopada mi se taj detalj... Daje naslovnici jednu potpuno novu dimenziju, dimenziju koja se nije videla na malom jpgu koji je do sada bio dostupan. ZAdnja korica je takođe odlično osmišljena. Ide uz roman baš kako treba!

Whoa!! Skeri detalj!!!!!!!!!!!  :-?

Čestitke i lepe želje takođe šaljemo!

Bravo mlađahni Zeliću. Kad budeš delio autorske primerke, nek to bude u mom prisustvu.

Hvala svima na lepim rečima i željama, a evo još nekih informacija o romanu i njegovom nastanku:

http://www.laguna.rs/b272_blog_misterija_radnih_akcija_laguna.html (http://www.laguna.rs/b272_blog_misterija_radnih_akcija_laguna.html)

 Београд 202 / недеља, 26. мај 2013, 20:00
"Поглед из свемирског брода"

Писац гостовао код Невидљивог, најављује књигу и промоције:

http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/29/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4+202/1330846/%D0%9F%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4+%D0%B8%D0%B7+%D1%81%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0.html (http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/29/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4+202/1330846/%D0%9F%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4+%D0%B8%D0%B7+%D1%81%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0.html)

Roman od danas u prodaji.

E, nek je sa srećom!

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi44.tinypic.com%2Fesmhap.jpg&hash=8c848d0134eae2bfc50b66ecd06226e450009ea7)

Roman definitivno u prodaji - provereno. Cena uz maksimalni popust je 580 dinara.

Najzad!  :!:

Prvo sam potpuno zaboravio da mogu da se sretnem sa Zelićem na radiju večeras, onda sam ga promašio i sreo posle gde... u Laguninoj prodavnici u Makedonskoj! Čovek stoji i potpisuje knjige. Tako da sam dobio već sad svoj potpisani primerak  :!:
U busu sam pročitao tizer, i dopada mi se za sad.  :!:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi39.tinypic.com%2F65nzmb.jpg&hash=213b07d466f0a53af7304fd31785de410991afe5)(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi42.tinypic.com%2F27xo0sz.jpg&hash=3d27294431271e8db317711fcba3503858aa476c)

http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/27/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE+%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4+1/1332674/%D0%9F%D0%BE%D0%BF+%D0%BA%D0%B0%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B5%D0%BB.html (http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/27/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE+%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4+1/1332674/%D0%9F%D0%BE%D0%BF+%D0%BA%D0%B0%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B5%D0%BB.html)

Emisija sa Pavlom sa Radio Beograda 1. Od večeras.

bio je večaras u dnevniku neki pavle zelić, ali pričao je o stvarima apotekarskim!

Dnevniku RTS?

Quote from: Jake Chambers on 30-05-2013, 22:13:09
Dnevniku RTS?

da, ali ne kao gost, nego je išao prilog.

Intervju sa Zelićem (http://www.art-anima.com/v/2037-pavle-zelic)

Čestitke i od mene.

Eh taj Zakk, št sve on vidi...

Obratite pažnju na datum koji je Zelić napisao u posvetu u mom primerku  :evil: :evil:

Osvojte knjigu ,,Peščana hronika" Pavla Zelića

Prvi ko pogodi iz koje Lagunine knjige je sledeći citat na poklon dobija knjigu ,,Peščana hronika" Pavla Zelića.

Citat: ,,Spuštam šaku na njeno koleno. Ona je nežno sklanja i pita kako napredujem s radom. Da bih prikrio neprijatnost, pričam joj. Sedim na krevetu, gledam u pod, a reči mi same naviru na usta. Ako prestanem da pričam, strahujem, ustaće i otići će. Ili će me pitati šta sam to hteo kad sam joj spustio ruku na koleno. I tako izlivam sve; takoreći nisam ni svestan šta pričam. Kao kroz maglu pamtim kako sam joj u pijanstvu pričao."

Napomena: Imate pravo da tri puta pokušate da pogodite iz koje knjige je odlomak. Sve što napišete preko toga neće biti uzeto u obzir.

http://www.laguna.rs/ni255_nagradna_igra.html (http://www.laguna.rs/ni255_nagradna_igra.html)

Ja sam protrčao sinoć kroz prvi deo i odličan mi je.  :!:

"Zataškane istine uvek izrone na videlo"... osim onih koje ne izrone.
Kako znamo da je sve uvek izronilo? Kako spoznati događaje od kojih ništa nije ostalo?

baš pravo mesto i pravo vreme za filozofijadu!

šta je uopšte znanje? kako bilo šta spoznati? možemo li išta stvarno saznati? postoji li saznanje kao takvo? otkud znamo da bilo šta znamo?...
...i da zaključim: ko zna, znaće; ko ne zna - neznaće!

prema tome, manje sranja, više čitanja.
(ja očekujem svoj primerak početkom iduće nedelje, i pročitaću ga & reagovati smesta!)

Да би се знало да је нешто заташкано, мора да изрони јер тек тад добије тај назив - "заташкано". Ако не изрони, макар заташкавање било чега закулисно постојало, остаће само званична истина коју спознајемо као такву и никакву другачију.

Просто.

5. jun, 12h, Delfi


http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/386198/Roman-strave-o-Novom-Beogradu-scenariste-stripa-Druzina-Dardaneli (http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/386198/Roman-strave-o-Novom-Beogradu-scenariste-stripa-Druzina-Dardaneli)

Čovek objavio u Laguni a vi ga reklamirate  :-? !
Imao sam utisak kako je ta izdavačka kuća bljak. O, da, jeste bljak, ako nije delo nekog ortaka u pitanju :evil:

Pavle Zelić je naš čovek, kao što si i ti naš čovek, samo malo manje, jer ne registruješ kola kad treba, pa te ne upoznamo bolje u Kruševcu.

Uf, ja mislio kako ću morati na kvarno da kupim knjigu od ortaka koji prodaje za Lagunu. Hteo sam da tražim neki pisani dokument od vlasnika ZS, njegovih urednika i ostalih, kojim mi se oprašta greh neverstva zbog lutanja po tudjim izdanjima. Sad mi je lakše.
Mada, je l smem ja da kačim kritiku kad ovo pročitam? Neću da budem bijen, javno šutiran i spaljen ako me ulovite u gudurama Novog Beograda?

Ti znaš da je vlasnik ZS radio za Lagunu, right?

Пусти човека да подјебава.  :wink:

Zar ZS ima vlasnika?
Biću stvarno iskren sa svima vama, gospodo. da me zak nije isprovocirao jednom prilikom, nije bitno kad i gde, da me nije ismejao i radio što kaže da ja radim sad, ne bih nikad, ali stvarno nikad pristupio ovom forumu. I, naravno, ne bih uglavnom trolovao, kao što radim. Tako da kad vidim ovo crveno što koluta očima, odmah mi skoči pritisak i počinjem govoriti tiho i izbegavati vizuelni kontakt sa  drugim ljudima.
Zeliću svaka čast. Nameravam pročitati knjigu, mada mi naslov nije privlačan, na nešto me asocira, da me ubiješ ne mogu se setiti na koje delo, ali... Ima neko.

Eto, uzdravlje, tako ćeš možda i ti jednom nekad privući nekog na ZS...  xremyb


Elem, naslov je plod višeuredničkog rada... Meni se više dopada prvi, 'Usta puna peska', a ovo 'Peščana hronika' stvarno nepotrebno povlači asocijaciju na Dinu. E sad kolko je van realno malobrojnog SF kruga to prva asocijacija, ostaje da vidimo...

Počinjem ,ne da govorim tiho, već da šapućem i gledam sebi u nokte...
"Usta puna peska" je najgori mogući naslov koji je mogalimati jer asocira direktno na "Usta puna zemlje " B. Šćepanovića.
Čitate li vi još nešto osim signalističke poezije i proze koja se švercuje kao fantastika i sf, imajući vazdan odstupnicu u onom "ma, mi smo se zezali"?

Ta zato su ga i menjali, al meni se i dalje više dopada od 'Hronike'.

Pa, Novi Beograd leži na pesku.  :shock:

a i hronika iz naslova, kao istorija, letopis itd., treba valjda da stvori privid dokumentarnog, činjeničnog, iako je reč o prozi.

To što naslov ima smisla, ne vodi ka tome da će meni da se dopadne. (vidi potpis)  :wink:

Aman, zaman - znam! Naslov je ok, samo komentarišem, kad pročitam to je nešto drugo. Da nije ovde reklamiran, ne bih ga zbog naslova u šake uzeo, to hoću reći. Zbog naslova koji me ne privlači. Mogao se zvati i Jadi mladog Veltera, Kako sam ukrao mladicu trešnje što je drug Tita  posadi na Davorjankinom grobu, UFO iznad Mrčajevaca... Stvar autora. Videćemo hoće li me "dojmiti" kad iščitam. Ili ću tražiti adresu autora da mi vrne pare zbog prevare.

Podseća na Hronike Dine, Peščanu planetu ili šta već.

Aleksije, ja ne razumem koji je tvoj problem sa ZS-om?
Mnogima sam objavio prve radove, možda čak i tebi...

Jesi. I hvala ti na tome. Problem nemam. Većina naslova sf i f u mojoj biblioteci upravo su izdanja ZS. Samo tako izgleda spolja gledano zbog mog nezgrapnog zavitlavanja.

Sad ćeš da se vadiš na amneziju? I mentalnu nestabilnost?

Hvala na ovako obimnoj raspravi pre nego što smo ušli u suštinu, zaista jedva čekam komentare, i dobre a naročito loše jer sam iz brojnih kritika uvek puno učio...

Moram samo da prethodnu diskusiju dopunim važnom ispravkom: originalni naslov romana (doduše, ne i jedini ali relevantan jer ga ovde pominjete) je bio "Pesak u grlu" a ne "Usta puna peska". I "Pesak u grlu" asocira na čuveni Šćepanovićev roman, i to je bilo namerno, ali sam želeo da to bude suptilnije, ne znam otkud ova "Usta puna peska", to me je neko pogrešno citirao... Konačan naslov je plod dugog razmišljanja i mog dogovora sa urednikom, a Scallop je u pravu, činjenica da Novi Beograd leži na pesku je bila jedan od ključnih razloga da se pesak provlači kroz sve verzije naslova (da pomenem još jedan: "Peščani grad").

Ipak, "Pesak u grlu" je ostao kao naslov jednog od većih segmenata romana...

Nem pojma odakle mi onaj naslov, biće da sam ja nešto prezvezdio...  xrotaeye

Opet Scallop u pravu. Mislite o tome. :!:  Mogao bih da vam kažem i o čemu se radi, ali neću.

A Boban (ili ko beše?) sinoć navalio nema tamo peska, nema tamo peska...

Nego, ja sam spor čitač, ali ovo prilično gutam i došao sam do više od pola. I, sve mi je super, sve mi leži... osim glavnog lika. Ne mogu čoveka da svarim nikako. Užasno mi deluje nezgrapno i izveštačeno. Način na koji komunicira sa sinom... ne znam. Ne štima mi. No, ček da prvo pročitam celu knjigu.  :lol: (kad uzmem da čitam, ne mogu da pustim knjigu, što je, dakle, dobro)

To sa peskom i Novim Beogradom je urbana legenda.
Kada sam se ja doselio tamo, peska uopšte nije bilo.
Sve zgrade izgrađene pedesetih i početkom šezdesetih, pa ček i neke sedamdesetih građene su na tvrdoj zemlji, gde se moglo.
Pesak je uveden naknadno, a pre peska izgrađeni su nasipi oko Save. Ja to sve pamtim, kao i kilometarska izlivanja Save na prostoru današnjih blokova.
Pamtim i gomilu (više od deset) olupina potopljenih brodova iz Drugog svetskog rata koje su bile izvlačene na novobeogradsku stranu Save.
Studentska krv 1968. prolivana je na zemlju, ne na pesak.
Ne kažem da nije bilo peska tu i tamo, kao što ga ima uz vodu, ali masovno dovlačenje peska je počelo kada sam ja bio stariji od 10 godina. Voleo sam da se igram u tom prostranstvu gde su dominirale kilometarske cevi i gde je voda s kojom je pesak izbacivan pravila čudne i stalno promenljive bare, jezera i potoke. Taj gotovo vanzemaljski prizor je podstakao moju maštu i učinio da bude ovakva kakva je danas. Dakle, izuzetna.
Ali posleratne radne akcije su imale vrlo malo dodira s peskom.

Quote from: Boban on 05-06-2013, 12:14:10
Taj gotovo vanzemaljski prizor je podstakao moju maštu i učinio da bude ovakva kakva je danas. Dakle, izuzetna.

:!: :!: :!:

I kako čovek da ga ne voli posle ovakvih izjava?

Svakako da Pavle pamti manje od tebe, ali ja pamtim više. Nije bilo tvrde zemlje ka Novom Beogradu, samo baruštine i peskovito tlo. Uvek tako biva na velikim ušćima. Brao sam takozvane bambuse na jugozapadnoj strani pruge, ka Dunavu je bilo nešto tvrđe, pa su mogli da dosipaju. Ipak, bez armiranih šipova nije bila moguća visoka gradnja. A fikcija je uvek fikcija.

Quote from: Jake Chambers on 05-06-2013, 12:27:28

Quote from: Boban on 05-06-2013, 12:14:10
Taj gotovo vanzemaljski prizor je podstakao moju maštu i učinio da bude ovakva kakva je danas. Dakle, izuzetna.

:!: :!: :!:

I kako čovek da ga ne voli posle ovakvih izjava?

Bilo bi zajebano da je ovako nešto napisao onaj što je ispratio putešestvije svetog Alimpija.  :evil:

Skalop sa mačetom seče bambuse, zmije mu sikću oko gležnjeva, malarični komarci štipaju čelo, tigrovi se čuju u sumrak dok traži mesto gde će založiti vatru i ispeći tek ulovljenog vrapca.
Diskaveri, preživljavanje.
I izbije na livadče gde dečkić pika loptu.
Tako počinje divno prijateljstvo.
nemoj da popijem kritiku i za ovo...

Quote from: Miljan Markovic on 05-06-2013, 12:44:34

Quote from: Jake Chambers on 05-06-2013, 12:27:28

Quote from: Boban on 05-06-2013, 12:14:10
Taj gotovo vanzemaljski prizor je podstakao moju maštu i učinio da bude ovakva kakva je danas. Dakle, izuzetna.

:!: :!: :!:

I kako čovek da ga ne voli posle ovakvih izjava?

Bilo bi zajebano da je ovako nešto napisao onaj što je ispratio putešestvije svetog Alimpija.  :evil:

Što?

Pavle, imas PM.

Quote from: scallop on 05-06-2013, 12:34:00
Svakako da Pavle pamti manje od tebe, ali ja pamtim više. Nije bilo tvrde zemlje ka Novom Beogradu, samo baruštine i peskovito tlo. Uvek tako biva na velikim ušćima. Brao sam takozvane bambuse na jugozapadnoj strani pruge, ka Dunavu je bilo nešto tvrđe, pa su mogli da dosipaju. Ipak, bez armiranih šipova nije bila moguća visoka gradnja. A fikcija je uvek fikcija.

Ali ti si starobeograđanin; za vas je prostor Novog Beograda bio nedohvatna divljina.
Proveo si možda nekoliko sati na Novom beogradu pre nego što sam ja stigao na njega i to oko reka.
Kada si prvi put otišao u dubinu kopna da se ne vidi obala?
Prostor današnjeg bloka 70, pa do IMT-a i Delta Sitija su bile močvare. Na mestu današnjeg bloka 44 i 45, te 62 i 63 su bile kuće i tvrda zemlja, oranice, kao što je sada dalje od bloka 45 uz Savu.

Naravno da ima peska uz reku, ali gradnja na pesku je počela tek sedamdesetih.

Quote from: Boban on 05-06-2013, 13:59:36


Prostor današnjeg bloka 70, pa do IMT-a i Delta Sitija su bile močvare.

Na te močvare sam i mislio. Tamo smo lovili i žabe, a čišćenje nije tako teško kako to misli Jevtropijevićka. Presečeš je na pola, uhvatiš sa dva prsta za deo kičme koji viri iz karlice i skineš im kožu kao da su hulahopke.

Quote from: Boban on 05-06-2013, 13:59:36

Naravno da ima peska uz reku, ali gradnja na pesku je počela tek sedamdesetih.

Nije bilo ni zombija, pa se opet piše o njima. Eh, da je Pavle znao za radne akcije '58-'60. na Adi Ciganliji imao bi daleko bolje okruženje. Da ne govorim da su u mojoj brigadi bili Miša Broz i ćerka Mijalka Todorovića. xfrog

Skidam kapu.
A jel neko čita ovu knjigu?

Čitaju. Ovo je manje nego preludijum. Više dođe kao uštimavanje instrumenata.

Čitam. Preporučujem.  xjap

Pročitao. Preporučujem.

Quote from: varvarin on 05-06-2013, 14:39:58
Skidam kapu.
A jel neko čita ovu knjigu?

Ja napisah malo gore više...

Evo sad na radio beogradu 1 kazu "Pavle Zelic srpski Stiven King"

Eto ti ga na.

?

Čovek izbacio jednu knjigu i odmah ga naši svepismeni i sveznajući novinari proglašavaju Stivenom Kingom.  8-)

To je ono sto je i meni zasmetalo - senzacionalizam po svaku cenu. Pavlu inace svaka cast na prvencu.

Apropo tih paušalnih titula, srpski ovaj i onaj, ni meni se to ne sviđa, ne znam zašto postoji neka neverovatna potreba da se svemu i svačemu lupaju etikete kao da ne možemo biti samo svoji...  :( :-x

U svakom slučaju, mislim da sam se koliko-toliko izvukao na tu temu, i naravno ogradio od takvih počasti, pa smo od toga čak napravili i štos na promociji, vidite šta i kako na vestima Vlade Todorovića... http://www.sfpogled.net/Vesti.html  8)  (http://www.sfpogled.net/Vesti.html)

E da, nešto što dugo nisam radio... danas sam se bližio kraju drugog dela, a morao sam da izađem iz busa u Zemunu... i onda sam na putu do mog odredišta hodao tako ulicom i čitao knjigu.  :lol:

Što ložiš dečka, Džejk, ajde reci mu ono što si nama pričao u kafani?

Vidim da si ti s varvarinom u klubu -  uopšte ne čitate šta ljudi pišu... eno gore sam lepo napisao.  8-)

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,11703.msg510299.html#msg510299 (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,11703.msg510299.html#msg510299)

Jesi, ali to se uopšte ne poklapa sa onim što si pričao u kafani.
Zašto svi uvek imaju jednu verziju za autora, a drugu njemu iza leđa?

Kako se bre ne poklapa?  xrofl xrofl Ja imam svedoke da sam rekao da ne mogu da svarim glavnog junaka nikako i da mi je nekako izveštačen u komunikaciji sa svojim sinom... šta sam to još rekao?

I usput, šta si ti beše rekao?  :!:

Gde je sad betidejvis da vidi kako gazda troluje.  :!:

Sve-sve, ali... Ipak... Topik o Peščanoj hronici na Novim kadrovima je esencijalan.

Tek sad vidim kako je lepo imati prijatelje i njima poklanjati svoju knjigu u najboljoj nameri. Samo, što moraš stalo biti u bircuzu i držati ih na gomili, kako bi čuo šta stvarno misle.

Eto, pa ti sad budi blesav i objavi na Sagiti da ti štampaju knjigu...

 :shock: 
Nije objavio on. Nego prijatelji. Zato i kažem kako je lepo imati prijatelja.

Sad se trol peca na gazdino trolovanje  :roll:

Inače vidim Pavle je obavestio Nove Kadrove da Mića ne može da dođe na promociju, a nas nije... lepo  :evil:

Lepo je imati samosvest.
Lepo je imati gazdu.
Lepo je imati samovest o gazdi.
I dobro, dobro razmisli o tome šta znači trolanje i da li uopšte u načinu kako neko (ne ja, neko drugi) piše ima nečeg vezanog za temu, ali ti to ne vidiš jer je skriveno.
Poenta: nemojte čoveku da ogadite uspeh sitnim podjebavanjem. Ko ima, neka da prikaz, ozbiljan, obrazložen. Ovako delujete zavido, ljubomorno, pokvareno, kao neke potuljene zlice, a želim da verujem kako to niste (eto, još mislim gde postoje dobri ljudi, ja, magarac stari). Ovo se ne odnosi na tebe ili nekog konkretnog, nego onako, generalno.

Izvinjavam se što nisam stigao i ovde da postavim obavešenje da Mića neće biti sa nama u ponedeljak, ne postizavam...  :(

Samo bih dodao da njemu, kao velikom znalcu fantastike i sjajnom čitaču dugujem mnogo, i da je upravo on zaslužan za velika unapređenja romana, a naročito je kao čovek koji fizički živi u kraju koji opisujem mogao da mi da neke detalje koje niko drugi nije znao da mi kaže...  xjap

Pavle, jel zgrada u kojoj žive junaci knjige u najbližem redu ka reci ili u nekom drugom?

Tehnički je u drugom redu, pošto je u pitanju četvorospratnica ali nema zgradu ispred sebe tako da ima brisan prostor do reke...

Ok, da stavim sliku u glavu jer živeo sam u sličnoj četvorospratnici u 45-om bloku,  takođe sam proveo par nedelja u dvospratnici u 70-om.Ah, da ne zaboravim pročitao sam knjigu  :)

... što je sasvim jasno napisano u knjizi pa čak i duduci poput mene koji ne umeju da zamisle prostor koji nisu nikad videli mogu sasvim jasno da zamisle. :) (ćirilično slovo P, prazno do reke...)

Šteta za Miću...  :(


@Aleksije: Još si ti zelen ovde da bi razumeo kakav ko ima odnos i ko može kome šta da kaže i ko će šta kako razumeti.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi40.tinypic.com%2F2r2vpet.jpg&hash=0f21c554f10bfb14eb86901edee7dc58a1f9be6f)

Cela najava a ne samo ova skracena (gde se jos i mrstim zbog svetla a ne sto sam ljut na citaoce) na:

http://http://www.laguna.rs/v2174_vest_promocija_romana_pescana_hronika_pavla_zelica_laguna.html (http://http://www.laguna.rs/v2174_vest_promocija_romana_pescana_hronika_pavla_zelica_laguna.html)

Ne radi ti link, ostavio si dvostruko http.  :)

http://www.laguna.rs/v2174_vest_promocija_romana_pescana_hronika_pavla_zelica_laguna.html (http://www.laguna.rs/v2174_vest_promocija_romana_pescana_hronika_pavla_zelica_laguna.html)

Hvala!  :-x :-o

Ja sam u velikoj gužvi. Cele ove nedelje bio sam odsutan (Bajina Bašta u ponedeljak i utrorak, pa odmah na aerodrom u Bukurešt) - danas se vraćam, pa odmah u sledeći utorak u Istanbul. U ponedeljak ću imati neku delegaciju Omana u Insitutu i ako uspem da izbegnem večeru (u šta nisam siguran) pokušaću da dođem. Muka mi je...

Imajući u vidu da si kada smo se inicijalno dogovarali oko promocije bio u Seulu, ne čudi me! Ne znam u koje doba sam te cimao sms-om ali ću tu prepisku čuvati doveka!

Quote from: Kunac on 06-06-2013, 15:57:10
Sve-sve, ali... Ipak... Topik o Peščanoj hronici na Novim kadrovima je esencijalan.

Ja mislila ti ozbiljno i uzela da ga čitam :(

Quote from: Jevtropijevićka on 08-06-2013, 21:41:26

Quote from: Kunac on 06-06-2013, 15:57:10
Sve-sve, ali... Ipak... Topik o Peščanoj hronici na Novim kadrovima je esencijalan.

Ja mislila ti ozbiljno i uzela da ga čitam :(

Pa, dobro... Zaista može svašta da se pročita... mada, naravno i po običaju, najmanje o samoj knjizi.

Evo, sada sam to ispravio i napisao nešto o samom romanu. Sramota je da topik ima golilu postova, a da je priča o dometima knjige sekundarna.

a sto ovde to ne preneses?

Rek'o sodadžija da si vodadžija? Jel' si se potres'o? Rek'o da promociju u LK vodi Zoran Živković to bi bio "hroničar" domaće fantatsike, a ne ti. Kao da to ima nekog značaja. Meni je na promociji "Grbovnika" o knjizi govorio Zoran, a o heraldici Acović, pa ništa.

Quote from: Mica Milovanovic on 08-06-2013, 22:28:00
a sto ovde to ne preneses?

Pominjao sam Konstantinovo u postu. Pošto je Dexa prisutan na NK, a nije na ZS, nekako mi je bilo logično da post bude tamo gde, eventualno, može da mi odgovori.

pa ako ne daješ link do tog gde si napisao što uopšte pominješ ovde?

bobo, smaraš nepojamno...  :roll:

Bobo nikad ne smara. On je svetski mega car.

Quote from: ALEKSIJE D. on 07-06-2013, 09:39:20
Ko ima, neka da prikaz, ozbiljan, obrazložen.

А, не, не може овде то тако. То је идеализована слика света, мада можда и негде постоји неки други форум који то може.

Наиме, постоји доказани Демон Сагите и он хвата људе горе него Шкеровићеви Грабљивци. Тако је од почетка рада ЗС и сам газда форума је рекао да није његов проблем шта демон ради са члановима. Тако да... Или прођеш кроз топлог зеца или не прођеш.

Већина не прођу. Они који прођу остану заробљени.

Видимо се сутра.

svejedno, kretenski je što prođoše 3 strane topika ni u šta, iako
a) vidim da su neki roman već pročitali (a skanjeraju se da kažu nešto više od uopštenih kratkih fraza)
i
b) roman uopšte nije loš da bi se išlo na prstima, ćutkalo, šu-šu šaputalo ili izbegavalo da se o njemu govori konkretno, detaljno i argumentovano.

ja sam tek prešao trećinu, ali meni je ovo (za sada) definitivno bolje i od romana tu ševljakovića i od saraj lije (u kontextu recentnih pokušaja hororoidnog romana).

Quote from: Ghoul on 10-06-2013, 02:07:16
svejedno,

Е, видиш, ово је гест достојан поштовања, а не оно што понекад чатујеш и тролујеш где му топик није.  ;)

Ко има и књигу и времена и воље да чита, ред је да каже утиске. Добре ствари похвалити, на евентуалне мане благо скренути пажњу и ето - испуњена функција разговора. Најглупље протраћено време у животу је тамо где шум емоција влада на Интернету.

Quote from: zstefanovic on 10-06-2013, 03:20:03
Најглупље протраћено време у животу је тамо где шум емоција влада на Интернету.

A zašto baš na internetu? To vas je Lord naučio, priznajte.  :!:  Al nije da i on ponekad ne ispoljava emociju na netu.  :evil:

Neće Boban da šalje el. verzije knjiga, pa ne mogu da pišem recenzije, iako sam mu tražila da pošalje Verigaše, Šamanijadu i Ogledalo (dve poslednje sam čitala). Tako da moram da se vratim u zemlju po svoje primerke.

ZStef je sušta originalnost i Kufer nema veze sa njegovim umovanjima. A, Boban bi trebalo da ti pošalje e-verzije. Šalje i Libeat, pa bi mogao i tebi.

Pa, eto, meni neće. Možda će hteti kada me bude poznavao dvadeset godina, jer kod njega je bitna dužina, a ne iskrenost prijateljstva. :)

Quote from: D. on 10-06-2013, 11:23:47
pa ne mogu da pišem recenzije.

A kao pišeš ih kad te neko zamoli i dostavi PDF, jel'da?

Prestani sa tim, Stipane. Ne pišem recenzije zbirki pesama. Ne poznajem poeziju.

Sreća tvoja što si editovala prvobitni post...

Upadaš na Zelićev topik sa pitanjem o sebi?

ode topik u propas!  :cry:

dovoljno je bilo da se glupača pojavi...
...i sad više ovo neće biti o zelićevoj knjizi nego o glupači i njenim tripovima i fantazmama... :x :x :x

U pitanju je sasvim dobar roman koji će posebno ceniti oni koji vole natprirodni horor i priče o duhovima. Već sam napisao da ima moju preporuku. Mislim da za sada nema potrebe da pišem više od ovoga, a detaljnije na večerašnjoj promocij u DOB-u.

Full uspešna promocija u DOB-u. Sve popunjeno  do poslednjeg mesta - par desetina ljudi je ostalo ispred sale.

Na PISB je upravo okačen mini izveštaj.

http://www.sfpogled.net/Vesti.html (http://www.sfpogled.net/Vesti.html)

Quote from: Kunac on 11-06-2013, 01:37:47
Full uspešna promocija u DOB-u. Sve popunjeno  do poslednjeg mesta - par desetina ljudi je ostalo ispred sale.

Фул, фул... Због мало закашњења остадох са малолетним сином, пунолетним Бобаном и туцетом стрипара неодређене доби напољу.

Али, океј, кармички и треба да трпимо кад са Новог Београда долазимо у Стари град на промоцију романа о Новом Београду (уместо да чекамо Дом културе Студентски град).

Но, вредело је, због идеје која ми се јавила: избити све зидове и поравнати цео онај спрат Дома омладине. Зваће се Руски кутак.

Иначе, лепо је било, много драгих људи сам видео после.

Okačiti fotografiju od sinoć, kako petnaestak ljudi čeka u redu da im Pavle potpiše knjigu.
Ako, i treba, dugo to nisam video.  :)

majušna popbok recenzija, praktično - tizer.

http://www.popboks.com/article/29725 (http://www.popboks.com/article/29725)

što se reda za potpisivanje tiče - fotkao sam ga, ali je deo ljudi ispao iz kadra.

https://www.facebook.com/media/set/?set=a.536312426416682.1073741832.531773186870606&type=1 (https://www.facebook.com/media/set/?set=a.536312426416682.1073741832.531773186870606&type=1)


http://www.laguna.rs/v2185_vest_odrzana_promocija_knjige_pescana_hronika_pavla_zelica_laguna.html (http://www.laguna.rs/v2185_vest_odrzana_promocija_knjige_pescana_hronika_pavla_zelica_laguna.html)

Pavle, ako slučajno još negde napišu da si srpski Stiven King - nemoj da se braniš! Kaži: Jesam!
Pa nek se dušmani nerviraju. (Do ovog ozbiljnog zaključka došao sam čitajući susedan topik...)  :lol:

(https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/5404_536313786416546_281264496_n.jpg)


Dušman se nije nervirao  :!:

pazi, stvarno - dušman!  :idea: xrofl

baš kad sam pomislio da se nekima ovde "ozbiljno" priviđaju nekakvi dušmani!  xrotaeye

Quote from: varvarin on 11-06-2013, 12:26:18
Okačiti fotografiju od sinoć, kako petnaestak ljudi čeka u redu da im Pavle potpiše knjigu.
Ako, i treba, dugo to nisam video.  :)

Јесте то дивно (мада писцу отекне рука), али ту су и два додатна мегафактора:

2) Најволем код промоција и Зелића и Сарајлије кад нагрне свежа фармацеутска и медицинарска крв у наше гиковске забране. Да се види да нисмо мимо света, да неком значимо.

3) Да није оваквих светковина, кад би се паше и субаше наше™ фантастике онако три пута у лице љубиле као синоћ и питале се за јуначко здравље.

П.С.
Невезано за ово горе:
Павле, ако је Пеђа Гаша, онда си ти Жића од Јовановића преко пута, а ја сам Жмурко. (Видимо се у четвртак. Столице чувајте, ваздух резервишите.)

Извештај из ДКСГ: Ако изузмемо да мањини посетилаца јесте фалило столица и ваздуха, и господски занемаримо две реченице гостију (необичне за уши читача домаће фантастике), све остало је било крајње фино: информативна и брза промоција, леп амбијент и пратећа тематска изложба, добар се свет сакупио, а и књиге су одмах продали - па се после вајкали.

А ја мислио да концепт "две промоције исте недеље" нема смисла.

Šta su to rekli gosti?  Ili, da ne talasamo... :)

pročitao sam.

prva trećina - vrlo dobra.

druga trećina - uglavnom dobra

treća trećina - prilično slaba

sve u svemu - nije loše, ali moglo je mnogo bolje.

objasniću i obrazložiti ovih dana.

Quote from: varvarin on 14-06-2013, 10:11:11
Šta su to rekli gosti?  Ili, da ne talasamo... :)

Nema smisla pominjati ako neće da nas uputi...

Nevidljivi Vlada je kao i obično bio sjajan i već sinoć postavio izveštaj na:
http://www.sfpogled.net/  (http://www.sfpogled.net/)
a mi smo ga preneli u celosti i na Facebook stranicu romana:
https://www.facebook.com/pages/Pe%C5%A1%C4%8Dana-hronika/531773186870606 (https://www.facebook.com/pages/Pe%C5%A1%C4%8Dana-hronika/531773186870606)
gde se mogu videti i brojne slike sa promocije koje govore više od bilo koji reči...
https://www.facebook.com/pages/Pe%C5%A1%C4%8Dana-hronika/531773186870606?id=531773186870606&sk=photos_stream (https://www.facebook.com/pages/Pe%C5%A1%C4%8Dana-hronika/531773186870606?id=531773186870606&sk=photos_stream)
Ja sam presrećan što smo opet imali punu salu sa raspoloženom publikom, odlične sagovornike, lepu prodaju, dobru diskusiju i novinare...

Hvala svima koji su bili i u ponedeljak i juče, i nadam se da se ponovo vidimo uskoro!

Da ne zaboravim, večeras je Noć knjige, pa ću imati celu turneju po Delfi knjižarama po Beogradu, ako neko želi da svrati da mu potpišem knjigu...

Raspored gostovanja se može naći na:
http://www.delfi.rs/vesti/vest/1483_noc_knjige_14_jun_popusti_do_40_odsto_delfi_knjizare.html (http://www.delfi.rs/vesti/vest/1483_noc_knjige_14_jun_popusti_do_40_odsto_delfi_knjizare.html)

Vidimo se!

SF pogled ima Malware, a neki nisu na fejsbuku. Valjda ima slika i za ZS?

Naravno, biće okačene čim pre!

Evo ja ću s fejsa da prenesem...

(https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/5989_537482239633034_1588034248_n.jpg)
(https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/1011135_537482422966349_1382989281_n.jpg)
(https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-frc1/999678_537482086299716_1177298419_n.jpg)
(https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/971645_537483056299619_430420817_n.jpg)
(https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/1000055_537481956299729_1913443451_n.jpg)
(https://fbcdn-sphotos-c-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/1002806_537482446299680_1602264744_n.jpg)
(https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/1002810_537482449633013_1005664355_n.jpg)

Lepo!

Hvala.

kecmanović nije bio prikladno obučen.

Prokleti hipi!

I još tako skoro go prekrstio noge!

Basic Instinct Kecman style.

Eh, da je recimo žena, onako gola prekrižila noge, nitko joj ne bi zamjerio, dapače!

Pa ne bi!  :)

Pa sad, to pomalo zavisi i od toga kako ta žena izgleda, ako ćemo pošteno...

Sitničar!

Quote from: Stipan on 14-06-2013, 13:24:23
Pa sad, to pomalo zavisi i od toga kako ta žena izgleda, ako ćemo pošteno...

Ti si se našao javiti... :twisted:

Peščana ušla na Lagunin TOP 40. ;)

Quote from: Kunac on 14-06-2013, 19:56:18
Peščana ušla na Lagunin TOP 40. ;)

Extra!

Данас мој Маре отишао до књижаре Делфи да купи новог Уроша Петровића, па се вратио и с часописом "Недељник", узео га у склопу ове акције (http://www.delfi.rs/vesti/vest/1467_nove_teme_u_listu_nedeljnik_delfi_knjizare.html).

Иначе, на високообдарено прелиставање, "Недељник" ми се чини сасвим океј, а ту је и приказ "Пешчане хронике" из пера или тастатуре Вере Кондев, новинара Танјуга, специјално за Недељник. Каже: "На трагу Кинга и Симонса. Роман 'Пешчане хронике' као хорор путовање на Нови Београд у доба изградње и разградње". Па ко сврати до књижаре може да ћапи и "Недељник".

Hm, moram to da pročitam, Tanjug je inače baš poznat po... ahem... pismenosti i prisebnosti. Eto, žena čak pogrešila naslov romana.
Kad pominješ već tu akciju, moram nakratko da uzurpiram Pavlu topic (oprostiće mi, jer ću mu napisati verovatno lepši prikaz od te žene), ja pazarih večeras u Laguni, svojom glupošću dvaput, te umesto da uzmem lepo 5 knjiga na popust od 40%, ja uzeo 3+2 - 35%+30%. A od poklona dobih: Hleb ražani 350g, komada jedan. Schweppes Bitter Lemon, 0,5l, komada jedan. Perwoll Balsam magic (Specijalni detergent za vunu i osetljive tkanine. Perwoll Balsam Magic sa specijalnim balsamom i dodatnim ekstraktima kašmira deluje nežno na površinu tkanine, čini je mekšom i održava izgled odeće kao da je nova.) 90ml, komada četiri. Mister NO strip, komada dva (broj 23 i broj 30), časopis Nedeljnik komada dva (zbog duple kupovine...), i, takođe zbog dve kupovine, dva kupona za popust od 5000 dinara u Klubu Satelit na Zlatiboru.

Hajde razumem popust, razumem stripove... ali hleb i Perwoll? HLEB?  8-)



Inače, ostalo mi je još vrlo malo do kraja romana, Ilija mi je sad malo podnošljiviji, vidim Ghoulu se poslednja trećina ne sviđa, meni je za sad ok...

Dobio sam i ja te poklone, Perwol i ostalo  :mrgreen:, elem, dobra je to stvar 40% popusta. Nešto ipak razmišljam, nemam ja ništa protiv Mister Noa, ali možda ne bi bilo loše da ovakvu vrlo posećenu manifestaciju iskoriste da podele i neki domaći strip...ono-promovišimo domaće...to je baš idealna prilika, puno publike, puno se kupuje.

Quote from: Джон Рейнольдс on 15-06-2013, 00:59:17
Данас мој Маре отишао до књижаре Делфи да купи новог Уроша Петровића, па се вратио и с часописом "Недељник", узео га у склопу ове акције (http://www.delfi.rs/vesti/vest/1467_nove_teme_u_listu_nedeljnik_delfi_knjizare.html).

Иначе, на високообдарено прелиставање, "Недељник" ми се чини сасвим океј, а ту је и приказ "Пешчане хронике" из пера или тастатуре Вере Кондев, новинара Танјуга, специјално за Недељник. Каже: "На трагу Кинга и Симонса. Роман 'Пешчане хронике' као хорор путовање на Нови Београд у доба изградње и разградње". Па ко сврати до књижаре може да ћапи и "Недељник".

a treba dodati i tekst na tri stranice srpski humor i vudi alen. :!:

Наравно, прескочио сам то о Вудију Алену, али свакако нисам текст речитог наслова "Где год нађеш радно место, Кркобабића посади". Говори о непотизму и клану Кркобабић, ако неко није разумео.  8-)

Magazin!! Za mene?!

za promenu, evo jedne kritike knjige:

PEŠČANA HRONIKA – Pavle Zelić

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2F1.bp.blogspot.com%2F-RpdjrkWe374%2FUb3LSAToCpI%2FAAAAAAAAZ8A%2FpYGJmV3lnyg%2Fs1600%2Fpescana-hronika.jpg&hash=ac3d38776043380cc16195d142834fe89c24f3ce)

http://ljudska_splacina.com/2013/06/pescana-hronika-pavle-zelic.html (http://ljudska_splacina.com/2013/06/pescana-hronika-pavle-zelic.html)

Quote from: Ghoul on 16-06-2013, 17:56:19
za promenu, evo jedne kritike knjige:

Lepo si ti ovo životopisao. Zvuči mi vrlo uverljivo ovo što kažeš za Pavlovo tesanje stila i pripovedačke tehnike a i Pavle mi je pre jedno godinu i po dana pominjao da urednički rad u Laguni deluje profije negoli što je u Srbiji (pogotovo u žanru) nekakav očekivani prosek. Raduje me da je to porodilo roman koji Pavla dobro reprezentuje.  :|

Upravo pročitah djelo gospodina Zelića. Na početku, rezime: "Peščana hronika" je idealan roman za plažu. More, pijesak i mrtvi pioniri - stvarno je teško naći bolje štivo. Što se tiče poređenja Zelića sa Kingom, moram da priznam da je mene pročitano mnogo više podsjetilo na serijal "Locke & Key" Kingovog sina (čiju Alfu čekamo kao gladnu godinu nakon Omege), nego na ono što piše senior. Uostalom, "Peščana hronika" mi je prijala više od bilo čega što je Stiven napisao u posljednjih petnaestak godina, a moram da priznam da sam više i uživao.

Ono što mi se najviše dopalo u romanu nije toliko istorijska rekonstrukcija, koliko vještina da se od te rekonstrukcije ne pravi predstava sama po sebi. Recimo, zapljusnut lavinom referenci, Den Braun svoj "Inferno" piše kao knjigu koja je kombinacija trivijalnih podataka sa wikipedije koji su potpuno nepotrebni narativu i obrta koji su, opet, potpuno nepotrebni wikipediji. Gospodin Zelić, iskusno, koristi tačno onoliko istorije koliko je potrebno da se ispriča priča. Siguran sam da je prilikom pripreme romana saznao dovoljno istorijskih podataka da napiše duže štivo, ali bi time ovaj žanrovski-horor destilat bio manje pročišćen. Ovako je čist kao suza i pun kao oko. Ne može bolje.

Jako mi se dopao početak u kome vidimo da je komunističko rješenje famozne "đavolje rupe" taj da se ona zatrpa. Tako jama postaje drekavac iz Dragojevićevog filma, materijalizovano, istorijsko zlo koje će se skrajnuti i zatopiti betonom, a rješavanje problema ostaviti nekim novim generacijama kada aktera već dugo ne bude. Žao mi je što se NATO bombardovanje u samom finalu nije bolje i (što ne reći) predvidljivije iskoristilo. U stvari, finale romana se moglo dešavati bilo kada, jer ako izuzmemo opasku o vanzemaljcima i žurku na krovu, djeluje da je bombardovanje Jugoslavije 99-e čista koincidencija sa događajima koje pratimo, a ne odjek esencijalnog zla koje se opisuje. U stvari, mislim da je moj problem što sam očekivao da će na dnu te jame biti nešto nadvremenski i univerzalno jezivo u "Locke & Key" stilu, a dobio sam relativnu banalnost uzroka kao u "Isijavanju". Šta da radim, (zanesen tom ljepotom) ja sam htio visoku književnost, ali zaokruženje nije bilo grandiozno, nego je bilo na nivou, istina odlične, priče o duhovima. U svakom slučaju, mislim da je napisano imalo potencijal za sveobuhvatniji zaključak, jer je u opisu prošlosti taj potencijal i ostvaren.

Neke odluke glavnih junaka su mi bile malo nelogične, ali ništa što bi zaista iritiralo. Recimo, bilo mi je neobično da nakon onog haosa u dvorištu (šifra slomljeno rebro) Ilija ne ode i ne pita komšije ili Lilu o čemu se radi, nego ode i savjet traži od kolega iz službe koji ga jure. Opet, dotični je policajac, pa možda ne procesira stvari dovoljno brzo. Hladnim me ostavio "Kosovo, DB, NATO, Sloba" dio jer da ne znam o čemu se radi, odavde teško da bi zaključio (a i ako bi, zaključio bi pogrešno). Dalje, možda je otuđenost u zgradama na Novom Beogradu tolika da nije problem silovati ženu koja vrišti u holu zgrade (ne zaboravimo da Ilija čuje vrisak u zatvorenom stanu koji je par spratova iznad), ali valjda bi se našao neko da pozove pomoć. Ovo postaje nelogičnije kada kasnije saznamo ko sve tu živi. Kada Laki kasnije zovne oca da je nešto čudno u WC-u (ne zaboravimo da se natprirodnost već desila), Iliji kao da na pamet ne pada da tamo možda čeka neki užas. Da ne nabrajam dalje, meni nije prijalo što kada paranormalnost kreće, Ilija kao da ostaje potpuno isti, što mi djeluje neuvjerljivo. Uostalom, kada bi bilo koja osoba vidjela "Pionira iz Salema" na prozoru (hail to Tob Huper), ponašanje bi joj postalo znatno paranoičnije nego što je Ilijino. Opet, dotični je policajac...

Što se tiče horora, on je besprekoran. Ovaj roman ima više scena koje mogu da naježe, počevši od suptilnog i nedorečenog horora, do onog eksplicitno-krckavog (copyright za termin). Ima i dinamiku koja je 10/10, pravi saspens, glave se prekidaju tačno kada treba, prošlost se smjenjuje sa sadašnjošću u savršenom ritmu, a najbolje je što je to smjenjivanje potpuno neusiljeno i prirodno. Teško ispustiti iz ruku kada se čitanje počne, a rasplet dođe taman kada treba. U stvari, postignuta lakoća pripovjedanja je ono što mi se najviše dopada. Ovo nije lako ili plitko štivo, ali se lako i lijepo čita. Par puta sam pomislio kako bi dobar film mogao da ispadne od ovog. Ko zna, možda nekad i bude.

Sve u svemu, zanimljiv i odlično napisan roman koji sam pročitao u cugu, što mi se u zadnje vrijeme rijetko dešava. Uz sve to, igrom slučaja treći roman koji sam zaredom pročitao, a da ima riječ hronika u naslovu (in your face, Isidora!). Svaka čast i pozdrav.

Quote from: BladeRunner on 18-06-2013, 16:30:17
Upravo pročitah djelo gospodina Zelića. Na početku, rezime: "Peščana hronika" je idealan roman za plažu. More, pijesak i mrtvi pioniri - stvarno je teško naći bolje štivo. Što se tiče poređenja Zelića sa Kingom, moram da priznam da je mene pročitano mnogo više podsjetilo na serijal "Locke & Key" Kingovog sina (čiju Alfu čekamo kao gladnu godinu nakon Omege), nego na ono što piše senior. Uostalom, "Peščana hronika" mi je prijala više od bilo čega što je Stiven napisao u posljednjih petnaestak godina, a moram da priznam da sam više i uživao.

Ono što mi se najviše dopalo u romanu nije toliko istorijska rekonstrukcija, koliko vještina da se od te rekonstrukcije ne pravi predstava sama po sebi. Recimo, zapljusnut lavinom referenci, Den Braun svoj "Inferno" piše kao knjigu koja je kombinacija trivijalnih podataka sa wikipedije koji su potpuno nepotrebni narativu i obrta koji su, opet, potpuno nepotrebni wikipediji. Gospodin Zelić, iskusno, koristi tačno onoliko istorije koliko je potrebno da se ispriča priča. Siguran sam da je prilikom pripreme romana saznao dovoljno istorijskih podataka da napiše duže štivo, ali bi time ovaj žanrovski-horor destilat bio manje pročišćen. Ovako je čist kao suza i pun kao oko. Ne može bolje.

Jako mi se dopao početak u kome vidimo da je komunističko rješenje famozne "đavolje rupe" taj da se ona zatrpa. Tako jama postaje drekavac iz Dragojevićevog filma, materijalizovano, istorijsko zlo koje će se skrajnuti i zatopiti betonom, a rješavanje problema ostaviti nekim novim generacijama kada aktera već dugo ne bude. Žao mi je što se NATO bombardovanje u samom finalu nije bolje i (što ne reći) predvidljivije iskoristilo. U stvari, finale romana se moglo dešavati bilo kada, jer ako izuzmemo opasku o vanzemaljcima i žurku na krovu, djeluje da je bombardovanje Jugoslavije 99-e čista koincidencija sa događajima koje pratimo, a ne odjek esencijalnog zla koje se opisuje. U stvari, mislim da je moj problem što sam očekivao da će na dnu te jame biti nešto nadvremenski i univerzalno jezivo u "Locke & Key" stilu, a dobio sam relativnu banalnost uzroka kao u "Isijavanju". Šta da radim, (zanesen tom ljepotom) ja sam htio visoku književnost, ali zaokruženje nije bilo grandiozno, nego je bilo na nivou, istina odlične, priče o duhovima. U svakom slučaju, mislim da je napisano imalo potencijal za sveobuhvatniji zaključak, jer je u opisu prošlosti taj potencijal i ostvaren.

Neke odluke glavnih junaka su mi bile malo nelogične, ali ništa što bi zaista iritiralo. Recimo, bilo mi je neobično da nakon onog haosa u dvorištu (šifra slomljeno rebro) Ilija ne ode i ne pita komšije ili Lilu o čemu se radi, nego ode i savjet traži od kolega iz službe koji ga jure. Opet, dotični je policajac, pa možda ne procesira stvari dovoljno brzo. Hladnim me ostavio "Kosovo, DB, NATO, Sloba" dio jer da ne znam o čemu se radi, odavde teško da bi zaključio (a i ako bi, zaključio bi pogrešno). Dalje, možda je otuđenost u zgradama na Novom Beogradu tolika da nije problem silovati ženu koja vrišti u holu zgrade (ne zaboravimo da Ilija čuje vrisak u zatvorenom stanu koji je par spratova iznad), ali valjda bi se našao neko da pozove pomoć. Ovo postaje nelogičnije kada kasnije saznamo ko sve tu živi. Kada Laki kasnije zovne oca da je nešto čudno u WC-u (ne zaboravimo da se natprirodnost već desila), Iliji kao da na pamet ne pada da tamo možda čeka neki užas. Da ne nabrajam dalje, meni nije prijalo što kada paranormalnost kreće, Ilija kao da ostaje potpuno isti, što mi djeluje neuvjerljivo. Uostalom, kada bi bilo koja osoba vidjela "Pionira iz Salema" na prozoru (hail to Tob Huper), ponašanje bi joj postalo znatno paranoičnije nego što je Ilijino. Opet, dotični je policajac...

Što se tiče horora, on je besprekoran. Ovaj roman ima više scena koje mogu da naježe, počevši od suptilnog i nedorečenog horora, do onog eksplicitno-krckavog (copyright za termin). Ima i dinamiku koja je 10/10, pravi saspens, glave se prekidaju tačno kada treba, prošlost se smjenjuje sa sadašnjošću u savršenom ritmu, a najbolje je što je to smjenjivanje potpuno neusiljeno i prirodno. Teško ispustiti iz ruku kada se čitanje počne, a rasplet dođe taman kada treba. U stvari, postignuta lakoća pripovjedanja je ono što mi se najviše dopada. Ovo nije lako ili plitko štivo, ali se lako i lijepo čita. Par puta sam pomislio kako bi dobar film mogao da ispadne od ovog. Ko zna, možda nekad i bude.

Sve u svemu, zanimljiv i odlično napisan roman koji sam pročitao u cugu, što mi se u zadnje vrijeme rijetko dešava. Uz sve to, igrom slučaja treći roman koji sam zaredom pročitao, a da ima riječ hronika u naslovu (in your face, Isidora!). Svaka čast i pozdrav.

Odvano na ZS-u nisam pročitao jedan ovako konstruktivan, dobronameran i pronicljiv post. Bravo za Blejda!

Blejde, sjajan osvrt.

Pavle Zelić o romanu "Peščana hronika" u emisiji "Beokult" (RTS 2) (http://www.youtube.com/watch?v=0Afo24pXLhE#)

zanimljivo je da se toliki akcenat u promocijama stavlja na omladinske radne akcije, pomislio bi čovek da je roman o njima, ili barem da one zauzimaju glavninu dela - a od njih se nešto vidi samo u prvih 50 strana, posle čega se HRONIKA smešta u 1998-98. tako da u narednih 280 strana one stoje u pozadini, kao 'duh'...

Biće da je stoga što su radne akcije povod i nadahnuće za nastanak romana.

ili radne akcije ili nema preporuka!

http://www.hellycherry.com/2013/06/pescana-hronika.html (http://www.hellycherry.com/2013/06/pescana-hronika.html)

Ja bih mnogo voleo da znam gde su "padine Novog Beograda"...

Složio bih se s Gulom, i meni je od starta bilo čudno što se toliko potenciraju radne akcije... ili evo na ovom linku što postavi Stipan:

QuoteRadnja romana ,,Peščane hronike", koji je izdavačka kuća ,,Laguna" nedavno objavila, smeštena je na padine Novog Beograda, u vreme kada Novi Beograd nije bio ono što je danas – moderna, uzavrela košnica okupana suncem - u vreme kada su mnoge, opasne i neverovatne, stvari bile (i te kako) moguće, kada su izdužene senke vrebale iza svakog žbuna, sa svakog gradilišta, iskopanog temelja...

nešto mi to Tamara Lujak poznato (to neka naša?), ali ona kao da nije ni čitala dalje od prvih 50ak strana...

Ili Laguna koja na poleđini piše "novopečeni debeovac", a ja sam shvatio da je Ilija bio neko vreme u "službi", pa onda dezertirao...

Nego, pročitao sam roman pre par dana i nikako da se nakanim da napišem i ja par reči...
Videću sutra.

Fantastična mi je pak bila prepirka o formi kritike, prejebeno fantastična.

ma ovo što je lujak potpisala nije ni kritika ni prikaz nego nešto kao prolongirani epp, najava, prežvakani opis iz promo materijala - nebitno dal je čitala knjigu, samo zadnju koricu ili ono sa sajta lagune za ovu vrstu texta.

nadam se da će biti i ozbiljnijih kritičkih osvrta.

Судећи по количини југоносталгије која - будимо искрени - провејава около, биће још романа смештених у доба обнове и изградње, радних акција, а потом и "црвеног пасоша". Ако се сетите како је одјекнула она прича о југословенском свемирском програму, па онда занимање за причу да је Југославија могла да постане нуклеарна сила, сада магловита представа о тадашњој тајној служби... Све су то потенцијали за приче, алтернативну историју, трилер, хорор, ес-еф. СФРЈ је митологизована, што обично значи да је сведена на гомилу глине која се сад лако може обликовати по жељи.

Quote from: Джон Рейнольдс on 22-06-2013, 13:16:25
СФРЈ је митологизована

Ovo je, nažalost, više nego tačno. :(

Počela sam da čitam ''Peščanu hroniku''. Uvođenje u priču je odlično, autor neutralan (ugodno neprimetan), a mitologizovano doba prikazano tako da me nimalo, ama baš ni najmanje, ne nervira. Svaka čast. Nadam se da mi devedesete, kada ko njih dođem, neće pokvariti utisak.
Naslov mi se ne dopada. Nijedan roman ne bi smeo da u naslovu ima reč ''hronika''.

Hronike su postale hronične. Na sreću, kod mene su letopisi.

Quote from: kimura on 22-06-2013, 23:54:54

Nijedan roman ne bi smeo da u naslovu ima reč ''hronika''.

zašto?

Zato što me asocira na dosadno predavanje sa kog bih utekla. I ''Travnički hroniku'' sam dugo i neopravdano zaobilazila upravo zbog naslova.

da, ali naslov je jedan od ključeva za interpretaciju. hronika u nasalovu je žanrovski ključ za čitanje bilo travničke bilo peščane hronike. zar misliš da je pekić slučajno svojim romanima dodavao odrednice gotska hronika, fantazmagorija, sotija itd.i da one nemaju nikakvu funkciju? ili podnaslov sedam poglavlja jedne  zajedničke povesti u kišovoj grobnici za borisa davidoviča ili enciklopedija u naslovu enciklopedija mrtvih itd.?

Quote from: Alexdelarge on 23-06-2013, 15:01:20
da, ali naslov je jedan od ključeva za interpretaciju.

jeste, onda kad je autorov.

kad je urednički/izdavačev, onda možeš da interpretiraš samo marketing i tako to, ali ne i sam roman i šta je njime pisac hteo da (po)kaže.

Čitam dalje i sve sam sigurnija da nemaštovita hronika ne pristaje ovoj dobroj knjizi. Pesak u naslovu bih svakako ostavila.

Očekivala sam bolji kraj.
Tačnije, očekivala sam da mi se na kraju uzbudljive i vešto vođene priče ponudi nešto više od zakopanih zločina iz II svetskog rata. Šta bi to ''više'' bilo ne znam, tek sigurna sam da objašnjavanje zla, starog ili novog, nije dobro rešenje.
Ghoulu je, čitam, smetalo pretvaranje žrtava u čudovišta. To možda jeste nelogično i sa stanovišta našeg morala problematično, ali je u umetnosti dopušteno i, meni, priznajem, ne smeta. Smeta mi to što autor kao da i sam žuri da jamu u pesku kako bilo zakopa i završi priču.
Inače, najveći kvalitet ove knjige je u stvaranju atmosfere. Meni je to važnije od faktografije, važnije od ''poruke'' ili originalnosti motiva, tako da P.Zelića smatram za dobrog pisca, a njegov roman preporučujem. Gotovo me ubedio da je Novi Beograd, naš Novi Beograd, a ne neka belosvetska mertopola, fantastično mesto puno tajni i prikrivene jeze.

Hvala na lepim komentarima, ovo su upravo one reakcije koje sam očekivao, ne mora se svakome svideti, ali mi je zanimljivo da se svakom sviđaju (ili ne ne sviđaju) različite stvari...  :-D 8) :idea:


Da usput pomenem da u današnjim Večernjim Novostima možete naći kombinovani intervju Aleksandra Gatalice, Gorana Skrobonje i mene na temu fantastike u srpskoj književnosti, a za posetioce foruma iz Crne Gore, u današnjem izdanju dnevnika Vijesti imate veliku kritiku romana od strane Ratka Radunovića...

Ovo u Novostima sam video. Ajde skeniraj i okači Ratkovu recenziju...

Okači i jedno i drugo.

Ja nikako da napišem svoj prikaščić... sve hoću da napišem nešto kao preporuku, a da ne govorim da mi kraj malo nije legao, i mogu to bez problema, jer je roman odlično napisan, atmosfera je dobra i sve... ali nikako da se nakanim. Valjda ću ovih dana. (bitno je da sam ja s autorom secirao sitna crevca, što je fenomenalna prednost u odnosu na uobičajenu situaciju kad čitaš nešto  :evil: :evil: :evil:)

Quote from: kimura on 29-06-2013, 13:33:12
Gotovo me ubedio da je Novi Beograd, naš Novi Beograd, a ne neka belosvetska mertopola, fantastično mesto puno tajni i prikrivene jeze.

Svakako da je vaš Beograd sam po sebi jeziv. Na mnogo nivoa. Fantastičan nije ni na jednom.

Ali kad ima toliko jezivosti to je prosto fantastično.

Evo Vijesti...

A evo i Vecernjih Novosti!  8)

Hvala!


Hm. Vijesti ne mogu da citam... nesto je mutno...

Quote from: Mica Milovanovic on 01-07-2013, 12:13:10
Hvala!


Hm. Vijesti ne mogu da citam... nesto je mutno...

meni su oba ova skena presitna za normalno čitanje, al reko ajde da ne zakeram stalno, možda je samo domene...

Nije samo dotebe.

Stvarno presitno. A kad ga uvećam, previše mutno.

dobro - dok ne stignu čitki skenovi gornjih članaka, evo jednog čitkog, iz današnjeg blica - by vesna trijić.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi43.tinypic.com%2F9kv1gw.jpg&hash=60e119d9b5738a770a4a7b0b6cea063d9768b8b0)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi43.tinypic.com%2Fzve9a0.jpg&hash=d1ae7d57ccb4d6bca3e744fee560f06a3ebeb16a)

Kakav sud i to u svega 30 (nazovi) linija teksta

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi.imgur.com%2FEd6SQsy.jpg%3F1&hash=b799f2ff13840fee43563e87d393130f5a7bbb80)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi.imgur.com%2FSNdroDO.jpg&hash=5f4c6864af7f1ca0c53870c8e02a1de8dce0c8e8)

Pa kažem lepo, srpski Stiven King!!
Pavle, znaš onu staru pesmu Seada Memića Vajte: "...Ne očekuj da te iko razumije, radi svoje, ti si čovjek od zanata..".  :)

Povodom stavova BLICOVE kritičarke:
Još nisam shvatio kako roman kojim jurcaju duhovi - nije fantastičan roman, već samo sadrži elemente fantastike...  xfoht
A povodom njenog lamenta o kiču, jel ono Teodor Sterdžen rekao: "Kažu da je 90 posto produkcije naučne fantastike čist kič, OK. Pokažite mi još neku čovekovu duhovnu delatnost u kojoj ne važi isti takav odnos..."
:)

Ma dobro, to je Vesna Trijić. Ona niti razume niti voli fantastiku, ovakva kritika nije iznenađenje.

Ma, to je ''hiperrealistička pripovedačka celina, žanrovski krajnje hibridna''!  xrofl
Njene reči su grube, ali i nekako praznjikave.Kao da knjigu nije zaista čitala nego, u najboljem slučaju, visokoobdareno prelistavala.
Nadam se da ih autro neće primiti k srcu.

Misliš da je stvarno pročitala?
Pa kod nas i NIN objavi tekst na OSAM STRANA o nekom filmu, a iz podnaslova vidiš da autor teksta nije odgledao film do kraja.  :!:
Šta onda očekivati od Blica? xD

Quote from: Jake Chambers link=topic=11703.msg515224#msg515224 date=1372760180
Pa kod nas i NIN objavi tekst na OSAM STRANA o nekom filmu, a iz podnaslovab]vidiš da autor teksta nije odgledao film[/b] do kraja.  :!:

Zar nikom ne smeta što se to... hm, vidi?!  :?

Očigledno... ne.

Po tome ispada da oni koji citaju NIN ne gledaju filmove. Problem sa kritikama u NIN-u je sto su generalno ekstremno kratke i uglavnom operisu na principu "kako da uvijeno i visokoumno kazem da je film sranje", "kako da uvijeno i visokoumno popunim prostor koji su mi dodelili" ili "film je dobar zato sto je doyaya".... tuga

Sećam se jedne kritike Milutina Čolića s početka sedamdesetih u "Politici", za neki aktuelni hit s Alenom Delonom. Kritika je glasila bukvalno ovako: "On je crn. Ona je plava. Prvo on juri nju. Posle ona juri njega."

Uh, tek sam sada pročitao Trijićkinu kritiku. Džebemliga šta da mislim...

Pa dobro, bar je posteno rekla da joj se ne svidja.

ona jadna ima samo jedan aršin za sve živo, i sve što se piše ume (?) da meri samo njime! pa, neće moći...

Svako radi ono sto (ne)ume :)


A ima i onaj prastari vic "zasto zene ne znaju da mere?"...

Ispričaj vic, nismo svi toliko stari.

svi bi samo da rasplinjavaju - manite viceve, dajte bolje komentare na roman, ili barem na textove o njemu ako vam je on predugačak za čitanje... :roll:

ps: trijićka je, izgleda, očekivala TRAVNIČKU HRONIKU 2 pa je zato toliko razočarana...

Knjigu nisam nabavio pa ne mogu da komentarisem. A sto se tice vica

"Zato sto ih godinama ubedjuju da je ovo (zamisliti nesto dugacko 5cm) 20 cm"

Sto se tice ocekivanja tu si u pravu. Ili je knjiga u rangu dostojevskog ili je roto roman. Nema treceg :-)

A ukoliko ima elemente fantastike, po difoltu je roto roman.  :)

Quote from: Usul on 02-07-2013, 18:11:47
Po tome ispada da oni koji citaju NIN ne gledaju filmove. Problem sa kritikama u NIN-u je sto su generalno ekstremno kratke i uglavnom operisu na principu "kako da uvijeno i visokoumno kazem da je film sranje", "kako da uvijeno i visokoumno popunim prostor koji su mi dodelili" ili "film je dobar zato sto je doyaya".... tuga

Ja ne znam da li je osam strana u NINu ekstremno kratko...

to je izuzetak, ostale su uglavnom veoma kratke skupine reci prepune iseckanih delova gde se samo sipaju tirade komprimovanih zakljucaka proisteklih niotkuda sa sve onim podtekstom - "verujte mi da je tako". Bogati osvrt na fake visokoumnu terminologiju je sveprisutan.


Na primer NIN 3260 (World War Z):

QuoteНастао по истоименом литерарном предлошку Макса Брукса, а не везујући се притом стриктно на Бруксов проседе, Светски рат З говори о планетарном рату људи против зомбија. Локализујући ефективе ове борбе на борбу Герија Лејна (игра га Бред Пит), те његову умешаност, организованост и привремени тријумф, филм Марка Форстера у старту, са својом 3Д технологијом те технолошком симулацијом масовки у спектакуларне сврхе, свакако не оскудева у оној димензији привлачности која на визуелном плану сеже чак до фасцинације. Но, то је углавном све. Несумњиво је да ће се сцене како зомбији у бесомучном нападу преплављују јерусалимски зид  још дуго памтити, али се изван ове димензије веома имагинативне апокалипсе, у филму указује гомила пукотина, недоследности, мотивацијских проблема, статичности и свега оног што макар и постављен на иманентно занатској основи, добар филм свакако мора избећи.Светски рат З најпре пати од информатичке дефицитарности. Узрок се у филму већ чита као последица, те филм још у старту само акумулира проблем. Непоседовање примарног разлога није уочљиво само у изостајању разраде почетног примера колико се овим изостајањем, заправо, само мултиплицира очигледна механичност самог поступка. Зомбији како их види Марк Форстер су творевине које немају своју драмску прогресију ни фабулативну разраду. Природа њиховог појављивања је природа несумњиве статичности која лажира укупни драмски набој филма, чинећи његово разрешење могућим још у петом минуту. Породична констелација као јунаков agens movens, још је ирелевантнија, и није одвећ тешко замислити филм са истим консеквенцама све и да је Гери Лејн самац...Таман када се не можете отети утиску да се у овом филму нема шта тражити, почињу да се нижу ванредно занимљиве ствари. Најпре, ту је Израел као једина земља која је наводно саградила довољно безбедносну зону заштите против уласка зомбија на њену територију (!!!). Испоставља се потом да је једина компанија која још увек лети, Белорус ерлајнз. Једина која са Геријем ступа у борбу против зомбија и преживљава је... оперативка израелске армије! Но, ако ишта у овом филмићу јесте вредно акцентовања, то је свакако сцена избацивања из игре доктора Фасбаха, зомбистичког експерта који погине већ на самом почетку.

Isti princip se vidi u ovde - NIN 3259():

Quote
У 49. години, Мајкл Беј, гледе могућности да икада направи квалитативни искорак у својој каријери, спадао би у ,,отписане" редитеље. И, изненада, тај искорак стиже филмом Знојем до лове, што је, сразмерно скепси према његовом творцу, једно од пријатнијих изненађења прве половине 2013... Ауторски филм у најбољем смислу те речи, Бејово остварење засновано је на истинитој причи (,,детаљи отмице, изнуде, мучења и убиства неколико жртава међу чијим је егзекуторима било и неколико билдера"), својим свежим, црнохуморним опсервирањем постигнућа деце ,,америчког сна" спада, уједно, у филмове жестоког критичког набоја. Бизаран, непредвидив, забаван, духовит, сулудог ритма, повремено надреалан, Знојем до лове је својеврсна филмска гротеска која интелигентно миксује различите жанровске предзнаке, те филм који почиње као бенигна комедија завршава као условни хорор. Односно, могуће га је ,,читати" као ,,хорор" с повременим ,,излетима" у криминалистички филм и драму, с тим што форму комедије Беј задржава до краја, будући да најефектније показује дискрепанцију између узрока и последице. Знојем до лове дешава се на Флориди, где се и јунакиње филма Бунтовнице, такође понесене могућностима ,,easy life"-a и пропратном митологијом хедонистичког епицентра, горко насукају о све разуђеније обале америчког социјалног престижа, и где добар провод често изостаје у веома рестриктивној подели водећих улога и пропратног статирања. Готово писан за Марка Валберга, носиоца главне улоге (Данијел Луго), Знојем до лове цинично развија неке од глобалних смерница рецентног америчког филма о краху иманентно америчких вредности.И премда се америчка застава све чешће вијори у низу филмова, Бејов филм је користи, истина, мање драматично и у неупоредиво суженијем контексту, на алтмановски, нешвиловски начин.

Izvini - ko je autor prvog teksta?

U oba primera autor je Miroljub Stojanovic.


I linkovi ka tekstovima online (samo za pretplatnike)


http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=79526 (http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=79526)
http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=79360 (http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=79360)

Ivon ugostila Pavla...

Pavle Zelić o romanu "Peščana hronika" u emisiji "Još uvek budni sa Ivon" (Studio B) (http://www.youtube.com/watch?v=2zdHheaTZd4#)

eto, izmedu Blejda i Gula posten fidbek odradio svoje, pa Pescana hronika dobacila i interkontinentalno, stigla zdrava i citava bas jutros...  :)   taman na vreme za ovaj zimski vikend.

INTERVJU: PAVLE ZELIĆ, pisac
Zlo iz novobeogradskih blokova

Titovi pioniri u ,,Peščanoj hronici" od dobrih dečaka postaju monstrumi i demoni

Na jednom naizgled bezazlenom dečjem igralištu na Novom Beogradu, deca nestaju kao usisana u crnu rupu, i jedan bivši debeovac u vreme NATO bombardovanja uspeva da spase svog sina, otkrivajući postepeno naslage vremena i zbivanja iza ove pojave. Tako stiže do dana izgradnje Novog Beograda, posleratnih radnih akcija, ali i vremena nacističkog logora iz kog vreba ontološko zlo. Ukratko, ovo je sadržaj prvog romana Pavla Zelića ,,Peščana hronika", koji je nedavno objavljen u ,,Laguni". Pavle Zelić autor je zbirke priča ,,Poslednja velika avantura" (edicija ,,Prva knjiga" Matice srpske), scenarista je stripa ,,Družina Dardaneli"...

Obično stari delovi grada kriju tajne, međutim vi ste se odlučili da misteriju romana smestite na Novi Beograd. Otkuda interesovanje za Novi Beograd, radne akcije i Titove pionire?

Novi Beograd je u decenijama posleratne izgradnje pored nesporne monumentalnosti stekao specifičan duh i identitet i meni je bio interesantan kao scenografija jedne uzbudljive priče o tajnoj istoriji koja jeste vezana za to mesto i njegovu mračnu prošlost, ali se u mnogo čemu bavi savremenim mitovima i kultovima, kao što je bio kult udarništva gajen na omladinskim radnim akcijama. Naravno, postoji i jak nostalgični element u svemu tome, pre svega ličan, jer sam kao klinac obožavao da šetam među blokovima, da istražujem te nadrealne pejzaže, a kao i verovatno većina građana SFRJ, odrastao sam uz priče o radnim akcijama. Konačno, jedna sam od poslednjih generacija pionira. Radne akcije dosad nisu mnogo obrađivane u srpskoj književnosti, ali su svi ti istorijski elementi bili šlagvort za zaplet, koji se prelama preko leđa jedne dvočlane porodice.

Kako ste ,,izašli na kraj" sa obimnom arhivskom građom?

Imao sam sreću da kao konsultante kroz obimnu arhivsku građu imam i ugledne istoričare, akademika Ljubodraga Dimića i recenzenta romana dr Predraga J. Markovića, ali su mi posebno važna u slučaju radnih akcija na Novom Beogradu bila svedočanstva samih aktera, komandanata i udarnika koji su ih se sećali najsitnijih detalja, kao i bezbroj anegdota od kojih sam najzanimljivije upleo u tkivo romana. Poseban izazov je bio ,,razvojni put" i karakterizacija glavnog lika, policajca i debeovca, u čemu su mi pomogli sagovornici iz MUP-a, zahvaljujući kojima sam ga, umesto zasnovanosti na holivudskim stereotipima, utemeljio u našoj stvarnosti.

Koliko ste ovim romanom napravili omaž Davidu Albahariju i njegovom romanu ,,Gec i Majer"?

Pomenuta mračna prošlost Novog Beograda je svakako vezana za koncentracioni logor nemačkog Rajha Sajmište, mesto na kojem su skončale hiljade nevinih ljudi Jevreja, Roma, i Srba. Ova tema se pored ,,Geca i Majera" koji mi je bio veliki uzor, pojavljuje u još nekoliko skorašnjih filmskih i književnih dela, čime se iznova aktuelizuje, budući da ta lokacija do dana današnjeg nije obeležena. Nadovezujući se na individualne krivice vozača kamiona-dušegupke u Albaharijevom romanu, fokusirao sam se na dva druga stvarna nacistička zločinca koje takođe nije stigla zaslužena kazna, komandanta logora Herberta Andorfera i njegovog zamenika Edgara Engea, zvanog Dželat.

Likovi dece duhova osvetnika, kao u delima Stivena Kinga, dobra su podloga za idejnost u romanu. U kom trenutku ste odlučili da od pozitivaca pionira napravite male monstrume?

Motiv neumirenih duhova je, istina, čest i u svetskoj književnosti, ali se nadam da sam uspeo da mu dam nov obrt. Ta deca u ,,Peščanoj hronici" osciliraju od neke vrste večitih dečaka iz ,,Nedođije" Petra Pana, koji bi samo da se igraju, do demona, iskvarenih koruptivnim moćima tog velikog zla koje se krije do samog kraja. Postoji i važan alegorijski razlog da upravo nevini pioniri, ,,nešto najbolje što ova zemlja ima da ponudi", kako sami kažu, budu oruđe te sveprisutne pretnje koja vreba ispod temelja novobeogradskih blokova. Pretnje omogućene nesposobnošću režima da je prihvati i suprotstavi joj se.

Ontološko zlo isplivava iz zemlje baš u trenutku NATO bombardovanja. I baš tada se jedan bivši debeovac bori za neke druge vrednosti...

Tako je. Ilija Orlović postaje i pravi junak romana, uprkos svojoj komplikovanoj prirodi upravo zato što se iskupljuje kroz brigu a zatim i pravu borbu za život svog šestogodišnjeg sina Lazara. On posle tragične smrti svoje žene, a pred opasnošću da i sam pogine na Kosovu, napušta posao i posvećuje se zapostavljenom detetu, pokušavajući na sve načine da mu obezbedi delić bezbrižnog detinjstva. Taj odnos i namera čine glavnu motivaciju kroz ceo roman. Smatrao sam da je moćan taj dualizam podizanja i rušenja cele zemlje, to jest radnih akcija i bombardovanja, a bilo je i bitno da se konačno otkriće romana dešava u trenutku kada su sve oči sveta uprte u nas.

Šta za vas znači pisanje u okvirima fantastike i da li ćete istrajati u tome?

Znači da imam mnogo više mogućnosti i mogu da potenciram neke ideje i stavove na upečatljiviji način, naročito kada koristim te elemente na način koji ne potpada pod žanrovski kliše, već, naprotiv, ima metaforičnu svrhu i efekat. Fantastika je odavno samo jedno od oruđa koje je na raspolaganju piscu i meni je dobro služilo u mnogobrojnim pričama, pa i u prvom romanu. Ipak, volim da pred sebe stalno postavljam izazove, pa je moguće da se upravo zato oprobam i sa dužim delom u realističkom prosedeu.

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Zlo-iz-novobeogradskih-blokova.lt.html (http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Zlo-iz-novobeogradskih-blokova.lt.html)

Ulična promocija "Družine Dardaneli" i "Konstantinovog raskršća" kao i romana "Peščana hronika"!

u nastavku prenosimo saopštenje organizatora:

U okviru projekta Nomad, u petak, 12. jula 2013. godine, u 18 časova, na uglu ulica Knez Mihailove i Vuka Karadžića, održaće se tribina pod nazivom ,,Strip i književnost". Domaćini prve tribine su Pavle Zelić, književnik i strip scenarista i Dragan Paunović, strip autor.

Kao neposredna ilustracija za razumevanje prožimanja stripa i književnosti poslužiće predstavljanje izdanja ,,Družina Dardaneli", čiji su autori Paunović i Zelić, u izdanju System comicsa kao i knjiga Pavla Zelića ,,Peščana hronika", koja je nedavno izašla u izdanju Lagune.

Projekat Nomad okuplja izdavačke kuće, kulturne centre, pisce, profesore i najširu publiku sa ciljem podizanja čitalačke svesti kod nas. Osnovno pitanje koje Nomad postavlja je: Kako nastaje knjiga? Odgovor na ovo naizgled lako pitanje svi zainteresovani mogu dobiti  prisustvom na nekoj od mnogobrojnih radionica i tribina koje se organizuju svakodnevno, u centru grada, preko puta zgrade SANU-a.

Vikend je rezerisan za najmlađe, kojima su namenjene radionice ilustracije i škole stripa, dok se radnim danima predstavljaju izdavačke kuće i održavaju tribine (,,Novinarstvo i književnost", ,,Osnovi dramaturgije", ,,Prevođenje kao umetnička kategorija", ,,Knjiga u nastajanju", ,,Predlog za prevod"...).
Sve radionice su besplatne i namenjene su svima.

Come one, come all!  xcheers

Quote from: Pavle on 12-07-2013, 09:24:57Osnovno pitanje koje Nomad postavlja je: Kako nastaje knjiga?

Основно питање које ми постављамо Номаду: што нас нису обавестили 13. јула, па да искористимо попуст за краће вожње времепловом? Миссим, позив за журку у задњи час...  xwink2

Pavle, imas PM.

Proslava drugog rođendana knjižare Delfi u Zemunu uz Pavla Zelića i Vladimira Arsenijevića: sreda 24.07. od 18h, Glavna 20. Popusti, pokloni, potpisivanje i sve kako dolikuje...

http://www.laguna.rs/v2247_vest_proslava_drugog_rodjendana_knjizare_delfi_u_zemunu_laguna.html (http://www.laguna.rs/v2247_vest_proslava_drugog_rodjendana_knjizare_delfi_u_zemunu_laguna.html)

(https://twitter.com/PavleZelic/status/359570867019190272/photo/1)

PS: hvala Milanu na divnim utiscima vezano za knjigu, počinjem da pravim top listu najjačih priča o reakcijama neočekivanih čitalaca  8-) :|

Quote from: Pavle on 23-07-2013, 10:11:31

PS: hvala Milanu na divnim utiscima vezano za knjigu, počinjem da pravim top listu najjačih priča o reakcijama neočekivanih čitalaca  8-) :|

Keep on rockin' in the free world!  :|

Quote from: LiBeat on 11-07-2013, 12:24:56
eto, izmedu Blejda i Gula posten fidbek odradio svoje, pa Pescana hronika dobacila i interkontinentalno, stigla zdrava i citava bas jutros...  :)   taman na vreme za ovaj zimski vikend.

iiiii....????

nego, odoh danas u niški evro-đunti, gde mi je prvo srce ogrejala polica na kojoj piše horor, a onda me oladio tuš kad sam na njoj video skoro isključivo ove polupismene ženturače sa 'vampirskim' ljubićima i trilogijama i sranjima.

a onda, posle svega toga - spazim peščanu hroniku, ladno smeštenu na policu među non-fiction knjige iz oblasti ISTORIJE!  xfoht

Quote from: Ghoul on 28-07-2013, 00:28:40

a onda, posle svega toga - spazim peščanu hroniku, ladno smeštenu na policu među non-fiction knjige iz oblasti ISTORIJE!  xfoht

Nimalo čudno ako se pri reklamiranju romana akcenat stavi na radne akcije, kritiku napiše neko ko ga nije baš čitao, a objavi je onaj koga zabole o čemu se piše sve dok pametno (običnim ljudima nerazumljivo) zvuči. Radnik u knjižari je najmanje kriv.

Nemoj tako gule :-)  zamisli da se ti nadjes u dilemi - dal da ljubim vampiricu ili vukodlachicu :-)

Quote from: Ghoul on 28-07-2013, 00:28:40

Quote from: LiBeat on 11-07-2013, 12:24:56
eto, izmedu Blejda i Gula posten fidbek odradio svoje, pa Pescana hronika dobacila i interkontinentalno, stigla zdrava i citava bas jutros...  :)   taman na vreme za ovaj zimski vikend.

iiiii....????

I, eto, došlo do zastoja, ali nije knjiga za to kriva, osim utoliko što je papirna pa sam uspela da je zaturim. Ali danas ću je vratiti i najverovatnije dovršiti, pri kraju sam, stala sam kod Buđenja. Inače, tvoj rivju na blogu još nisam čitala, podložna sam uticajima pa ih izbegavam, hoću da vidim kakav će mi utisak ostaviti finale ovako relativno nepripremeljenoj, mada za zanatski deo i za samu izvedbu već imam nekakav generalni uvid.


Prvi deo mi je bio fenomenalan i straobalan i odličan i jeste mi nekako falilo što nije duži i što je ostao samo na nivou uvertire. Posebno mi je drago što nisam stekla dojam da parodira period i strašno sam zahvalna Pavlu na tome, da se odmah zna. I mada odlično funkcioniše kao uvertira i (mračna) pozadina za buduća zbivanja, za sad baš i ne figurira kao paralela, mada okej, finale bi tu moglo da odnese prevagu, tako da otom - potom. Ali kao kontrast tom izvrsnom delu, Ilijin POV mi je na momente bio odveć melodramatičan za moj ukus, pošto sam ja taman dovoljno autistična da to proizvede neželjeni kontraefekat - ali to već stavljam na dušu urednika, jer to je uvelike karakteristično za debi roman da je uglavnom na uredniku da to sanira. A odmah da napomenem kako sa tehničke strane nemam primedbi na uredničku ruku, Blejd je u pravu, tempo je dobro odmeren i stabilan kroz ceo roman a poglavlja i segmenti se prekidaju na najbolji mogući način, u odličnom ritmu i na meni veoma prihvatljiv način, što se samog saspensa tiče. Otud mi i jeste krivo što je urednička pažnja malko odlutala   u stilskim i sadržajnim domenima, jer ruku na srce, ti roze-proza momenti jesu taman dovoljno retki da budu lako uočljivi pedantnijem uredniku, samo da se na njihovo trebljenje obraćala dovoljna pažnja. Ali opet, priznajem, to je više u subjektivnom domenu, pa je lako moguće da se upravo za tim efektom namerno išlo, jer ipak je to donekle u skladu sa konstrukcijom koja se uglavnom bazira na otac-sin odnosu, tako da... van tog konkretno izdvajanja, i stil i jezik su mi sasvim prihvatljivi, mada su mi introspektivni monolozi tu i tamo ostavljali blagi dojam artificijelnosti. Što se same karakterizacije tiče, tu baš ne bih da se sada zaletim sa procenom pre no što overim i samo finale, a i sa narativne strane još uvek čekam da se opravdaju neki moji "points of interest": recimo, impresivna scena sa pacovom, sa insektima, silovatelj i njegov špric, a donekle i sami Cigani - to su tačke za koje očekujem da će samo finale da ih dodatno afirmiše. I mada ne verujem da će to značajno uticati na moj celokupni dojam, svejedno se nadam da će te tačke unutar celine imati veću narativnu vrednost nego što je za sada prepoznajem.


Inače, pomalo je paradoksalna situacija da je meni prilično teško da ovaj roman sagledavam kao debi delo, valjda zato što je Pavle autorski dugo prisutan u kraćim formama, pa otud i taj nesklad u mojim očekivanjima. Ne bih rekla da ista nisu ispunjena, jer jesu, samo ne na način na koji sam pretpostavljala da će biti. Što je zapravo dodatni kvalitet romana, ako ćemo pravo, jer nema baš silne draži u faktu da se dobije tačno ono što se očekuje.
   

Quote from: Ghoul on 28-07-2013, 00:28:40

Quote from: LiBeat on 11-07-2013, 12:24:56
eto, izmedu Blejda i Gula posten fidbek odradio svoje, pa Pescana hronika dobacila i interkontinentalno, stigla zdrava i citava bas jutros...  :)   taman na vreme za ovaj zimski vikend.

iiiii....????

Zar Peščanu hroniku nije napisao Pavle Zelić?

dakle, dovrsih roman sinoc a jutros overih i Ghoulov rivju i... i eto, zavidim ljudima koji su analiticni i metodicni, to po sklonosti i obrazovanju jednako, jer njima duboka zapazanja dolaze nekako prirodno, naizgled bez napora. Ja sam po tim pitanjima na drugom kraju spektra, pa mi promice dosta toga sto je Ghoulu ocigledno, a i do ono malo saznanja sto steknem dolazim uglavnom uz napor procene, a ne intuitivno. No dobro, sta je tu je, tesko je ne sloziti se sa Ghoulovom analizom, iako moram priznati da je meni velik deo tih zapazanja promakao pri citanju, verovatno zato sto mi nije (za) smetao, a donekle i zato sto su ponekad coveku draze mane negoli vrline.

Meni licno se najvise dopalo sto Pavle strukturu romana bazira na motivu samohranog oca: ako postoji element koji nije lokalno zanrovski izraubovan (nije cak ni posteno koristen, ako cemo pravo) onda je to svakako taj. Pretpostavljam da nije lako konstruistati ozbiljnu pricu na/oko tog temelja, pa otud i tolerisem melodramu, mada i dalje smatram da je urednik tu trebalo da bude budniji i ne otaljava.

Inace, ja sam sa motivacijom imala dosta problema i pre zavrsnice, a posle nje jos i vise, valjda zato sto ja najslabije kapiram bas kad mi se crta. Vecinu motiva koje ne mogu prakticno da uklopim vec je naveo Ghoul, tako da, ako nista drugo, bar znam da tu krivica nije samo do mene. Recimo, ako izdvojim desetak meni najimpresivnijih scena u romanu - borba sa pacovom, insekti, podivljali psi, Velika Mama, Tarzan sa meckom, cica Zika iz Sluzbe, Zeljko sa spricem u liftu, epizoda sa Dzonijem kao detetom - i kada krenem da procenjujem koliko svaka od tih scena ima narativne vrednosti u procentima, dodjem do zakljucka da roman zapravo ne bi odvise patio (ne bi znacajnije izgubio na sledu radnje) da je bilo koja od njih sasvim ispustena. A ako krenem da proveravam koliko njih bi se moglo bezbedno ispustiti, dodjem do zakljucka da mi se skoro cela lista najpamtljivijih scena sastoji od materijala uglavnom niske narativne vrednosti.  Sto jeste problem vredan dumanja.

Druga stvar koja me po pitanju motivacije dosta zbunila na samom kraju je sam Osmancic: da li bi Sluzba onomad svarno uzela u svoje redove nekog iz mentalne institucije? I u koju tacno svrhu? Imam osecaj da mi je tu nesto promaklo.

Dakle ubit ću se...  :-x krenuo sam da pišem kilometarski odgovor i puče mi net i ode sve u peršun...  :(

Pokušaću da sumiram sve odgovore na pomenute teme, a na početku pre svega hvala Lidiji na divnoj analizi, a naravno i Dejanu, pa pošto je prošlo dovoljno vremena mislim da možemo da uđemo u detalje jer pretpostvljam da ima dovoljno ljudi koji su čitali i da neće biti previše ispojlovani...

Jako mi je bilo važno da su veliki motivi kao radne akcije (za koje još nisam našao primer u srpskoj književnosti da su obrađene na ovako detaljan način ali me ispravite ako grešim) pa i samohrani otac obrađeni na način koji zadovoljava čitaoce. Što se tiče pojedinačnih manjih motiva i elemenata, rukovodio sam se onim Čehovljevim principom da puška koja se pojavi u prvom činu mora da opali do kraja. Većina tih "pušaka" je trabala da opali u poslednjem poglavlju, pa da vidimo da li je bilo tako:

- pacov je tu zato da bismo pokazali da je moguće da duhovi posredstvom nečega uđu u stan jer inače ne mogu (to napominju i Lila i Osmančić, a i u skladu je sa našim folklorom i mitologijom gde vampiri i slična bića ne mogu da uđu u kuću sem na poziv). Istu svrhu ima i Beli Meda, pa na kraju sve to ima rasplet u otmici Lakija, a pacovi se dodatno pominju u sceni kad istrčavaju iz jame pa se Ilija seti onog iz kupatila i bude mu jasno odakle prst u njegovom stomaku.

- insekti i besni psi su tu da pojačaju iščašenje stvarnosti kada mi je potrebno da gradacijiski kroz roman sve više imamo elemente fantastike do samog kraja.

- Velika Mami i Romi su važni jer je i njihov narod nastradao u koncentracionom logoru Staro Sajmište za vreme II svetskog rata (čak je u okviru logora postojao poseban "Ciganski logor" u jednom od paviljona u kojem su bili još gori ulsovi nego u onima gde su bili smešteni Jevreji) i oni takođe moraju da učestvuju u raščišćavanju i otkivanju te priče.

- manijakovo oružje, špric za krvlju zaraženom sidom (baziran na istinitim slučajevima), je pravi primer pomenute "puške", jer se u samom finišu manijak njime koristi da ubije svog čuvara i oslobodi se.

- sam silovatelj Željko je neophodan takođe na kraju da bi konačno eksplodirao dinamit i oslobodio tajnu pretnju ispod betonske ploče, i za sve to je na neki način potrebna i žrtva, a u ovom slučaju postoji čak i nagoveštaj šta će se desiti kroz citat iz Gospodara Prstenova pa se može povući paralela sa ulogom Goluma u toj knjizi, koji se takođe nesvesno i slučajno žrtvuje da bi rešio stvar.

- epizoda sa Džonijem kao detetom mi je možda najdraža u celom romanu, i bez nje ne bismo znali ko je uopšte Džoni i zašto je postao takav kakav je, a daje nam i rani uvid u moći i opasnost koja preti od duhova, i konačno, ako ne računam prvih par strana prologa je prva prava, žestoka horor scena u romanu.

QuoteDruga stvar koja me po pitanju motivacije dosta zbunila na samom kraju je sam Osmancic: da li bi Sluzba onomad svarno uzela u svoje redove nekog iz mentalne institucije? I u koju tacno svrhu? Imam osecaj da mi je tu nesto promaklo.

Quote

Ovo je priznajem stvar na koju nisam pomislio (mislio sam da je dovoljna njegova motivacije da pokuša da na taj način reši krivicu zbog napuštanja drugova), ali kako ću na predlog Gorana Skrobonje za zbirku o teorijama zavere pisati priču iz ovog sveta, eto prilike da odgovorim na to pitanje na najbolji način! Hvala Lidija!  xcheers

Da ne zaboravim...

Melodramatika u odnosu oca i sina je nešto što sam pokušao da izbegnem (očigledno nisam u potpunosti uspeo, ali se nadam da su u najvećem delu ove scene kvalitativno vrednije od tih manjih padova), a inače mi je taj odnos bio najvažniji za motivaciju Ilije, i na neki način se on iskupljuje i menja kao osoba kroz tu brigu u Lakiju zbog čega mi je i zanimljiv kao lik.

a ne, ne, ne zalim se ja na melodramu u njihovim odnosima, ako je i ima meni definitivno nije smetala pri citanju (moguce da zene po tom pitanju imaju podesniji prag tolerancije nego muskarci :)), meni je Ilijna psiholoska motivacija u celini bila sasvim bliska i prihvatljiva, nego je meni to zasmetalo striktno na nivou stila i jezika, znaci smetale su mi konkretne fraze, sto sam vec na samom pocetku citanja locirala kao definitivnu krivicu urednika. (recimo, fraze tipa "gladio ga je po kosici" - bilo je momenata kad sam pozelela da ti urednika kaznjavam u jakuza-maniru, po prst za svaku omasku, i naravno, do kraja romana imao bi sirotan peraje i nista vise.  :mrgreen: )

za Osmancica: razumem ja njegovu motivaciju da udje u Sluzbu, nego dovodim u pitanje da li bi njega Sluzba primila, onakvog kakvog je bio. I ako jeste, za sta joj je tacno sluzio? sigurno nije za "normalne" aktivnosti, nisam stekla takav dojam iz onoga sto je o sebi pricao, pa se tu mozda moglo malo vise pojasniti sta i kako.

za zanrovsku motivaciju: da, mislim da sam naslutila koje razloge si imao za uvodjenje svakog od motiva koje sam nabrojala, ali unutar same strukture, niti jedan od tih motiva nije imao znacajan narativni uticaj, ili bar ne dovoljno velik da mu opravda samo postojanje. naravno, meni je drago sto su svi oni zavrsili u romanu, kao sto vidis, dospeli su redom na moju naj-listu, tako da ne dovodim u pitanje njihovo postojanje, samo sam se nadala da ce upravo zbog toga imati vecu narativnu vrednost unutar same konstrukcije. ovako, sam rasplet se odigrao tako kako jeste i ocigledno mi je da bi bio bi takav kakav jeste sve da i nije bilo tih konkretnih motiva.

Inace, za kraj da napomenem, meni ta salva pusaka na kraju nije trebala, zaista, ja volim price o duhovima i meni kod njih ne treba nikakva racionalizacija, naprotiv, neretko mi ta salva razresenja bude vise antiklimaks negoli bilo sta drugo. Ali sve u svemu, fini je to prvenac, Pavle, i drago mi je sto sam ga procitala.  xcheers

Ah, pa onda smo se sjajno razumeli, vidiš, meni je stvarno promakla ta "kosica", u pravu si, to nije bilo neophodno...

Što se tiče Osmančića, on je više zamišljen kao neko ko ima jak poriv da ispravi tu grešku iz mladosti, pa se onda ustvari uspinje na vrlo konvencionalan način kroz hijerarhiju Službe (što ću opisati u pomenutoj planiranoj priči, mada me to samo delimično može iskupiti što sam ostao nedorečen u romanu), sa tajnim motivom da sve to iskoristi da bi se bavio jedinim slučajem koji ga stvarno zanima. Dakle, da bi uopšte ispitao Andorfera i Engea, on je mogao biti i neki tamo gasterbajter, ali je mala verovatnoća da bi ih tako našao. Ne, njemu je bila potrebna Služba da bi, makar u svojoj glavi isterao stvari na čistac.

On bi se inače bavio običnim stvarima, a sve vreme ganjao tu svoju opsesiju paralelno, tako da inicijalno nije baš zamišljen kao neki Foks Molder u samoupravnom socijalizmu mada što više razmišljam o tome možda i nije tako loša ideja...  :wink:

Još jednom hvala na lepom mišljenju i vremenu da sve ovo obrazložiš, kao što rekosmo, ja nikako nisam početnik u pisanju, mada je roman nešto sasvim drugačije u odnosu na priče i sve što čujem je dobra škola za sledeći...  :-D

Quote from: Pavle on 29-07-2013, 13:59:53
... tako da inicijalno nije baš zamišljen kao neki Foks Molder u samoupravnom socijalizmu mada što više razmišljam o tome možda i nije tako loša ideja...  :wink:

ma nema na celom svetu losih ideja, ima samo losih izvedbi...  :) elem, ja sam tu malko previse ucitala u poglavlje 'pod temeljima', to poglavlje me skroz navuklo da pretpostavim kako ce roman krenuti nekim sasvim drugim tokom, cinilo mi se tada da nudi silne naznake da ce Sluzba biti daleko vise kljucni faktor. a kako i ne bi, pa sva ta predigra oko coveka u koznom mantilu, te tajnost te mrklo doba noci te kripticni telefonski pozivi i tako sve to... navuklo me da ucitam kako ce tu sluzba imati jaku ulogu, nesto u vezi saniranja tog nacistickog zla, ali totalno duz fantastickih smernica, paranormalno odeljenje, ili recimo nesto kao brin u 'thor vs. captain america', i vec sam u glavi vrtela kojekakve pretpostavke o tajnom sluzbinom odeljenju, sa nekim ideoloski podesnim nazivom odseka i mocnim akronimom tipa 'ozbpozn' - odsek za borbu protiv opijuma za narod ili tu negde a kad tamo, ti ostavi umantilisanog cicu da drmne nesto zestoko i ladno utepa jos jedan fin motiv... no dobro, bice jos romana, a ako ti se pri tom posreci da te pri tom zapadne i malko manje zanrofobican urednik... ihaj, bice tu svasta! ajde poz.  :wink:

Pročitao sam PEŠČANU HRONIKU sa velikim uživanjem, praktično iz dva puta, a da nisam počeo kasno uveče, pročitao bih je u dahu. Prijatno čitalačko iskustvo ipak nije sve što tražim od knjige.
Ovaj roman je vrlo lako isplivao u sam vrh naše žanrovske ponude koja želi da dopre do šire publike, naročito u ovom Laguninom domenu, dakle u odnosu na Dexu i Oltvanjija odnosno sadašnjeg Skrobonju.
Ima romana koji su daleko snažniji, kao recimo NAŽIVO, ali opet to je roman drugačijih pretenzija i intenzivnijeg horor izraza. Isto tako daleko je fokusiraniji od Sarajlije i sličnih stvari.
U odnosu na sve ostalo, dakle Dexu, Oltvanjija i Skrobonju, ovo je zaokruženiji roman. Možda je Skrobonja bolje dočarao tu teskobu života kod nas u NAKOTU ali Pavle nije zaostao za njim u tom pogledu.
Kad je reč o istorijskoj rekonstrukciji, mislim da je tu napravio nekoliko koraka napred u odnosu na Dexu. Nema naivne fascinacije epohom, nema dobrih i časnih nacista, pristup je hladan ali nije lišen fascinacije imaginarijumom SFRJ.
Ono što mi se dopalo to je zapravo mogućnost da se HRONIKA čita kao srbokomunistički odgovor na četničku subjektivnost i romantizam KONSTANTNIOVOG RASKRŠĆA i mislim da je i politički i žanrovski zreliji od tog romana. Oni što će HRONIKU deliti od njegovog tiraža je odsustvo selenićevske slatkorečivosti odnosno taj kič kojim je on uspeo da stvori utisak kako se radi o visokoj književnosti. Ovde nema sumnje da je reč o efikasnoj, žanrovskoj prozi.
Međutim, isto tako, mislim da je mudro što Laguna ne promoviše HRONIKU kao horor. Ne smatram da je ovaj roman u suštini horor, ako bih se izjašnjavao o onome što je njegov efekat pre je reč o trileru i jednoj političkoj alegoriji koja je uprožena i žanrizovana. Naime, sve ono što je horor zapravo je priča o spletu istorijskih događaja sa kojima se nisu suočili sistemi u kojima žive junaci, tako da su i uzbuđenja više mehanička nego istinski vezana za stravu.
Naravno, element fantastike svemu daje tvrdu horor potku ali se događaji svode na triler npr. Iliju jure psi, postavka je onostrana ali je egzekucija pre svega triler. Osim kada ga guta pesak, Ilija se ne suoči sa istinskom stravom.
Poređenje sa Kingom u sebi sadrži laskavu dimenziju ali i jednu nepovoljnu. Kao i King, Pavle nesumnjivo ume da postavi likove i da napravi zanimljiv ambijent i atmosferu. Međutim, sam horor je, kao kod Kinga, prilično klimav a bez ikakve sumnje manje zanimljiv u odnosu na ono što su priče karaktera. To će sigurno biti vrlina Pavlovog pisanja na duže staze. Mislim da bi svakako trebalo da se okuša u trileru, recimo.
Kad je o hororu reč, mislim da je svakako jasniji i precizniji od Dexe. Evidentno je poznavanje žanra i sve je vrlo tačno. Nema lutanja i nejasnoća. Ono što mu nedostaje je taj iracionalni momenat koji čini da uđemo u domen istinske strave. Nije nikakva sramota što toga nema u ovom romanu, to se ili desi ili se ne desi, nije to stvar koja se uči, reč je o inspiraciji.
Sad ću pomenuti i neke stvari koje mogu pokvariti ugođaj onima koji nisu čitali, mada ovo nije roman u kome postoje neka krupna iznenađenja. Ali, ko hoće da bude potpuno neupućen pre čitanja, neka ne čita dalje.
Moj prvi problem je Prolog sa pionirima u kome saznamo sve što je misterija na sledećih dve stotine strana i onda gledamo savremenog junaka kako se bogznakako iznenađuje saznajući ono što je nama već ispričano. Mislim da bi u tom pogledu pronalaženje dnevnika svakako bilo bolje kao okidač za te reminiscencije jer roman u pogledu dedukcije i rasvetljavanja misterije ima jako puno praznog hoda. Sam deo sa izgradnjom Novog Beograda je lepo napisan i vibrantan tako da kada krene "sadašnjost" tj. 1998. jasno nam je da se glavna priča dešava tada a ne sada.
Jedna od strukturalnih mana je svakako da imamo horor roman u kome nijedan bitan junak ne strada. Mislim da bi sve bilo zanimljivije da je Tamara pošla s njima u bekstvo i stradala u zgradi. Možda želeći da se pukne još jednom, ali da se kasnije da su je zakopani duhovi naterali da se pukne. Da je onda Džoni diler u kolicima, da oni imaju dublju vezu.
Ono što mi je problem na idejnom planu jeste sama misterija iz koje se generiše horor. Naime, ni nacistički zločini ni komunistički nisu ostali nekažnjeni i nisu prošli bez suočavanja. Komunisti per se nisu kažnjeni ali su baš zato toliko bili tema tračeva, tabloida i paraistorija da se može reći kako su lošije prošli nego da su bili sudski gonjeni. U redu, Staro Sajmište nije obeleženo ali objektivno zna se za taj logor i to mesto deluje vrlo ukleto dan-danas, dakle nije baš da je poprište lude zabave. S druge strane, komunistički zločini su takođe do 1998. kada se dešava roman prilično izelaborirani.
Dakle, niko se tu ne suočava sa nekim neupokojenim demonom. U jednom trenutku sam se čak uplašio da će Zlo iz Dušegupke biti probuđeno zakopavanjem kamiona sa Kosova, daleko bilo, srećom toga nema. 
No, ovako kako je sada ispada da je duh neupokojenih žrtava zapravo decenijama aktivan neprekidno, nevezano za događaje, da je sve ovo moglo da se dešava bilo kada. Kada sam odagnao sumnju da će novi kamion probuditi stari, palo mi je na pamet da će možda epski obračun sa rušenjem pod krinkom bombardovanja biti prikriven time što će eksplozije biti proglašene za neki događaj koji se stvarno desio, da ćemo imati neku formu tajne istorije. Ni to se nije desilo.
Otud, kada krene bombardovanje, stvari postanu malo apsurdne jer NATO ruši celu zemlju a junaci imaju problem sa bazenčićem od peska koji bi gutao decu da ih tu ima.
Zatim, zašto bi žrtve postale zle? Deca žele da se igraju, i to je negde izvor nesreće jer ne razumeju da izazivaju zlo, ali čini mi se da nema dovoljno te nesvesnosti, te igračke plačke koja traje decenijama. Konačno zašto su duhovi zli prema ljudima koji im nisu dželati već su benevolentni. To što hoće da se igraju je dobro opravdanje ali da bi zaigralo, moralo bi da se još maštovitije i razmahanije prikaže. Uostalom, jedan od prisutnih junaka je otišao, susreo i "kaznio" dželate, dakle taj vapaj nenamirene krvi je dosta sumnjiv po svojim željama osim ako žrtve zapravo nemaju urbanistički problem a to je što se gradi tamo gde je bilo stratište? I to je poznat kingovski motiv, na koji referišu sami junaci, ali koliko sam ja shvatio tu nije bilo stratište već je zakopan kamion i posle se desio incident sa pionirima?
Otud, mislim da je horor u romanu više formalni nego suštinski pa da samim tim Laguna ne greši što ga i reklamira mimo žanra. Prvo, nudi mu mogućnost da dopre do šire publike. Drugo, ne ubacuje ga u ruke horor fanovima koji u njemu neće naći ono što su tražili, ili barem ne u dovoljnoj meri i svežem obliku. HRONIKA je horor roman ža one koji ne čitaju horor i kao takva ima pravu promociju.

Hvala ti Dimitrije na ovako temeljnoj analizi, ta pitanja koja ste i ti i Dejan (na blogu) postavili su ono za šta sam se nadao da može da bude izvor prave diskusije, i želja mi je da na osnovu ove priče zapodenemo i neke druge koje su ovde u jednoj svedenoj formi (to je najveća muka u istorijskoj prozi, ograničiti se u pisanju samo na ono što je relevantno za priču).

Meni je izuzetno bila zanimljiva činjenica da to Staro Sajmište u samo par godina od mesta posvećenom lepoti i tehnološkom napretku postaje logor smrti, vrlo neobičajeno smešten na videlu jedne metropole, a odmah potom glavni štab omladinskih radnih brigada, još jedne nove optimistične ideje i pokreta.

Takva šizofrenija je čini mi se, moguća samo na ovim prostorima.  :P

Postojao je jedan alternativni pripovedački tok pri kraju romana kojim bi se smeštanje radnje u vreme NATO bombardovanja opravdalo i gde bi upravo ti avioni odigrali ključnu i nezamenljivu ulogu u guranju radnje napred ali sam od toga ipak odustao, bojeći se da sam već prekomplikovao...  :x

PS: Ne slažem se da niko ne gine od ključnih likova, imam mnogo (čak i oštrih) komentara da sam ubio upravo najboljeg i najsimpatičnijeg junaka...  xuss

abn javlja: у данашњем ,,Блицу" у колумни Ивкова имате о хорор роману Павла Зелића Пешчана хроника.

neko bi to mogo skenirati/uslikati...

Davor Šišović javlja: Bg frendovi, javite, ako možete, Pavlu Zeliću da je danas u Glasu Istre izašao prikaz "Peščane hronike"

Knjigu sam pročitala još u julu, al' eto, malko sam spora.  xrotaeye :-x


Elem, dopalo mi se. Pitko je, teče, dovoljno zanimljivi likovi da bi me bilo briga šta se dešava s njima, plus su užasi Starog Sajmišta dobra podloga.


Biće spojlera, pa ko još nije čitao knjigu i ne želi da mu se spojluje, nek' preskroluje post.


Mislim da bi roman bio efektniji sa drugačijom strukturom. Ovako kako je, prvo pročitam o pionirima na radnoj akciji kojima se desi nešto opako, okej, onda se na igralištu pojave čudno obučena deca u kojoj prepoznam pionire, aha, to je to (uz blago razočaranje što već znam šta je, pa mi samo preostaje da gledam kako), a onda na sredini iskoče i nacisti kao čupavac iz kutije. Možda bi bilo efektnije početi kratkim delom o nacistima (samo kao nagoveštaj), pa kratko o pionirima (dok se ne zapute za Beograd), pa nastaviti naizmenično sa pionirima i sa Ilijom dok se ne "potroše" delovi o pionirima. Jeste da bi tako bilo sličnije strukturi romana "To", ali njegova struktura je takva s razlogom, i to fercera.


Neki sporedni likovi (Džoni, na primer) su sami po sebi interesantni, ali kao da se pojavljuju samo onda i onako kad to piscu odgovara. Do kraja romana mi se činilo da su 'ladno mogli da se izbace iz knjige, a onda na kraju vidim da ipak imaju svoju funkciju i ulogu. Možda bi pomoglo da su imali više prostora i da su čvršće uklopljeni.


NATO bombardovanje je i meni smetalo, odnosno, nema funkciju - ovi događaji su mogli da se odviju pre ili posle njega i da to ništa ne promeni.


Smetala su mi i zla poginula deca. Zašto? Da je u pitanju nevino dečije "hajde da se igramo" i da pritom ta deca ne shvataju da su mrtva i da povređuju nove prijatelje, išlo bi, osim što ne bi imalo naročite veze ni sa Sajmištem ni sa radnim akcijama ni sa bilo čime što je pokrenulo roman. :) Ili, da je to zlo koje samo preuzima oblik svojih najnovijih žrtava (s tim što ta obličja onda ne bi bili samo pioniri, već i kasnije žrtve), i to bi išlo.


I, što si morao da pobiješ sve one kučiće? Obuzelo ih je zlo pa su kidisali, okej, ali zar nije bilo izvodljivo da ih samo rasteraš, pa da se kasnije vrate u normalno stanje?


Eto, toliko od mene.  :)

Pročitao sam knjigu pre nekog vremena, ali evo tek sad da je iskomentarišem.
Ritam pripovedanja je dobar, pitka je, dinamična, sviđa mi se suština te ideje koja plete priču oko vremena koje bi sad svi da zatrpaju u pesak, a neće biti da tada baš ništa nije valjalo. Mislim da je dobro ako se knjiga reklamira kao fantastika ili van žanra, jer u smislu horora, nije mi dočarala neku jezu, stravu ili teskobu. Možda i jeste najbolje da se posmatra u širem smislu kao fantastika.
Moram priznati, međutim, da ima dosta stvari u strukturi priče, karakterizaciji i motivaciji junaka koje mi nisu sele, pa bih voleo razjašnjenje od autora.
Prva već pomenuta greška u koracima, i vezivanje za NATO bombardovanje. Ta spoljna slika guši samu unutrašnju priču-jer dok padaju bombe, ginu vam ljudi, razara se infrastruktura i cepa vam se teritorija, teško da će vas se dojmiti nekoliko dečijih duhova.
Druga je sam glavni junak. Policajac, debeovac, koji vidi slike/spiskove poginulih i odlučuje da ne ide na Kosovu. Ne znam, teoretski je moguće, ali jednostavno mi ne deluje uverljivo. Makar iz onog što lično znam i što sam sam video u ratu.
Odlazak, tj.bekstvo u zgradu u velegradu, teoretski opet moguće, ali koliko se sećam ratnih vremena, a sumnjam da je u Srbiji bilo drugačije nego u Bosni, izvlačilo se i  pretresalo sve i bolesno i kljakato i svakakvo slato na front, a kamoli profesionalni pripadnik oružanih snaga ili policije.
Problem mi je bio i lik Džonija-narkosa i sitnog dilera, koji je ovde dobio simpatičnu notu.  Ali moguće da je autor sa ovim likom i ubo u centar, jer odudara od klasičnog prikazivanja zlih narkosa i dilera. Verujem da će se većini lik Džonija svideti. Ali kad sam pročitao ponovo i vratio se na epizodu Džonija kao deteta, mnogo više mi je seo njegov lik i uloga u knjizi.
Jasna mi je uloga Roma u romanu , i zbog Sajmišta, ali jednostavno lik Velike Mami mi se nikako nije primio u čitanju, i prosto kao da mi je na silu ubačen da se lakše prebrode neki delovi u romanu gde je potrebno objasniti misterije i štošta. Voleo bi da je to rešenje drugačije izvedeno, i mislim da je to bila jedna od najvažnijih stvari u romanu.
Mislim da je uloga nacista možda mogla više biti potencirana, na samom početku i u nekim flešbekovima kroz priču.
Moram ovo da napomenem, nadam se da se autor neće ljutiti, pred sam kraj sam pročitao i rečenicu ,,ektoplazma je curila kroz njih'' ili nešto tako, ne mogu se doslovce setiti. Zaista treba paziti, u romanu od koga se dosta očekuje, ovakve rečenice nikako ne bi smele imati mesta. Mislim da je jasno, da ne treba obrazlagati.
Ja mnogo volim priče o duhovima, i volim onu iskonsku jezu i stravu koju bude. Ovaj roman je dobrim delom upravo priča o duhovima, a ja nigde nisam osetio jezu, stravu ni atmosferu koja bi me u tom smislu dotakla.
Ono što mi deluje kao najveći problem ovog romana je što mi on nekako, čini mi se, stalno nudi horor-duhovi, pacovi, insekti, manijak u liftu, pesak koji usisava...ali nikako ne uspeva da mi dočara i probudi već pominjane elemente horora. Tu negde leži problem, barem u mom čitanju, i možda bi meni više legao da je otišao na drugu stranu...

OK, kako ima više pitanja, idemo hronolškim redom:

@angel:

Kučići su morali da predstavljaju pravu pretnju, a bio sam lično u situacijama kada nisu bili "posednuti" pa su ipak kidisali bez šanse da ih rasteraš vikom, štapom ili bilo čime čem jačom silom... sad zvuči kao da se kroz roman svetim za neke traume, vidi bogati, to mi nije ni palo na pamet do sada, čak sam potpuno zaboravio na te situacije...  :-?

Što se tiče ostalih komentara, deo sa pionirima je narastao vremenom, inače je bio kraći, maltene je to bio samo prolog (kasnije je dopisan ovaj koji se našao u knjizi jer nisam odustajao od toga da odmah bude jasno kakav je ovo roman)... a možda bi bilo zanimljivo to preplitanje, ali onda je uleteo i ovaj deo u logoru i mislio sam da bi bilo prekomplikovano za čitanje (ne znam kako Martinu uspeva  :( )

Džoni je zaista iskočio kao većini najsimpatičniji lik i očigledno sam se o njega ogrešio kada je u pitanju prostor, ali ovo je ipak Ilijina i Lakijeva priča. čak je inicijalno trebalo da ide iz prvog lica, i svi ostali likovi u glavnoj vremenskoj liniji su sem par poglavlja tu kada su interakciji sa njima dvojicom i zaista u svrsi pričanja njihove priče (i naravno priče Starog Sajmišta!)

NATO bombardovanje, ta simbolika rušenja zemlje koju si ti akcijaši dizali je ostalo dopola rešeno i naravno, zbog činjenice da u ovoj verziji nema NATO bombe koja razbija ploču i izbacuje kamion na videlo to pomalo visi, ali je ideja nadam se makar delom jasna.

Pričao sam već o deci kao najnevinijima, kao nečemu najčistijem, najboljem, i tu koruptivna moć kamiona dostiže najveću perverziju (ne seksualnu!!!  :oops: xnerd ) a takođe sam se igrao sa idejom tih večitih dečaka koji nisu svesni sopstvene snage i moći... O ovome možemo još naširoko...

@Anomander

Ilijina odluka je nadam se jasnija ako se ima u vidu da on jeste bio na ulicama, ali je duže vremena proveo za stolom, a pre svega, misli na sina kojeg ne želi da ostavi siročetom. Takođe, ja sam video ta vrata sa smrtovnicama, i ženama ispred, i zaista su jeziva, potrebna je bez sumnje ogromna snaga volje da se to gleda svaki dan...

Sakrivanje u zgradi je kao što se objasni na kraju samo igra Ilijinog šefa, njega uopšte niko nije ni jurio.

Velika Mami je bio konačan odmak ka čistoj fantastici, i mislio sam da ima smisla ubaciti malo nadrelizma da bi se to lakše progutalo... Inače je tu u pitanju i mali omaž Čestertonovom romanu "Čovek koji je bio četvrtak"...

Ne znam za ovo za ektoplazmu, samo se pominju "ektoplazmične prikaze", ništa više...

Što se tiče same hororičnosti, imam veći broj prilično prestravljenih čitalaca, ne vadim se na to, izazivanje strave je zaista teško i moguće da ovaj roman ni mene ne bi uplašio, dosta sam oguglao na te efekte, ali zaista redovno čujem prosteste, naročito ljudi koji baš žive na mestu dešavanja kako se sada plaše svog kraja  :evil:   

PS: i hvala na pohvalama, naravno!  xjap

Kučići na Novom Beogradu su posebna priča, posebno u starije vreme.
Ja sam jednom gledao kako na 30 metara od mene čopor pasa rastrže nekog psa i žderu ga živog, a o napadima na ljude da ne pričamo - ljudi su završavali sa po 40 ujeda. Mene je jednom jurio čopor predvođen ogromnom dogom, i to bio sam u kolima, a oni su me pratili 2 kilometra do kuće i onda sam shvatio da nije pametno da vide gde živim, pa sam se odvezao dalje i sačekao neko vreme da se vratim. Ta grupa sa dogom je bila strah i trepet i onda su ih u nekom trenutku potamanili.
Toliki broj pasa je posledica hiljada seoskih domaćinstava koja su napuštana zbog rušenja i nasipanja peska i oni su jednostavno ostavljali pse. To nisu lutalice, to su bili pravi podivljali psi sa probuđenim instinktom zveri i beskompromisni u nastajima.
Voleo bih da vidim ljubitelje pasa i zagovornike miroljubivosti kako izlaze na kraj sa ovakvim situacijama... to nisu bili jadni napušteni psi, već oni koji su preživeli napuštanje i istrajali u borbi za opstanak koja im je nametnuta.

Ma, jasno je meni da su psi nekad stvarno opasni (dvaput mi se desilo da me napadne pas, i dalje vučem traume zbog toga), al' mi opet žao.

Kučići su zaslužili da umru. Ne vidim zašto je problematičnija smrt tamo nekog psa, nego život ljudskog bića - trebalo bi da se ovo drugo mnogo, mnogo više vrednuje.

Boban pl. Minhauzen se samo šalio. Ona ogromna doga ga još čeka ispred stare kuće pod Bežanijskom kosom.

Quote from: scallop on 15-10-2013, 19:00:15Ona ogromna doga ga još čeka ispred stare kuće pod Bežanijskom kosom.

Mogao bi Boban na osnovu te premise da napiše dobru horor priču: ma koliko da glavni junak vozi brzo (brže, najbrže!), doga ga uvek čeka na pragu...

To sam i mislio. Postavio je koncept i sad samo treba da piči. Mada, mislim da je to ista doga koja je dopratila moju kevu iz porodilišta zbog mene, pa je zamalo poginula kad je Đavo iz Nešić/Lazović dela protutnjao do podruma Beograđanke. Posle je okupila kereću bandu i prešaltovala se na Novi Beograd i - Bobana.

Na Sajmu knjiga u Hali 1, na Laguninom štandu, potpisujem Peščanu hroniku! U ponedeljak 21.10., u 17h pa narednih sat i kusur ću biti tu, a verovatno ako neko promaši ovaj termin me se može nahvatati i drugih dana popodne...

Personalizovane i duge posvete zagarantovane svima!  :-D

Prva promocija "Peščane hronike" van Beograda!  :-D

Ko je iz Novog Sada (i okoline), može skoknuti do Kulturnog centra Novog Sada, u utorak 12-og u 19h, bit ćemo tamo Vladušić i ja, u drugom izdanju "Dva lica fantastike" (TM, uz zahvalnost Goranu, Otou i Darku koji nas uporno NE prozivaju  :oops: za polumažnjavanje naslova tribine...)

http://www.kcns.org.rs/najave/dva-lica-fantastike/ (http://www.kcns.org.rs/najave/dva-lica-fantastike/)

Važna dopuna informacije o promovisanju "Peščane hronike" u Novom Sadu!  :idea:

Posle završetka programa u Kulturnom centru, selimo se u knjižaru Serendipiti u Zmaj Jovinoj 15, dakle iza ćoška, gde ćemo na divan poziv Gorana Segedinca nastaviti druženje sa ljubiteljima knjige, nadamo se potpisati koju i porazgovarati u opuštenoj atmosferi...  xcheers

Ne okačih ovde slike sa promocije (promocija) u Novom Sadu, ali ko želi može ih overiti na oficijelnoj facebook strani romana (suptilno navlačimo ljude da nam povećaju posetu tamo...  :roll: )

https://www.facebook.com/pages/Pe%C5%A1%C4%8Dana-hronika/531773186870606 (https://www.facebook.com/pages/Pe%C5%A1%C4%8Dana-hronika/531773186870606)

No, već je vreme za novu najavu!

U Kolarcu, u četvrtak 21.11. od 19:30h, još jedna promocija u Beogradu! Znam šta ćete reći, ali ova mi je baš važna jer to nije baš jednostavno dobiti Kolarac, a i mislim da će biti zanimljivo da konačno čujemo Predraga J. Markovića, istoričara i recenzenta knjige koji će je sagledavati sa istorijskog aspekta, kao i Mladena Veskovića, koji dobro poznaje moje ranije radove jer je divno govorio na promociji moje zbirke priča "Poslednja velika avantura" u Matici srpskoj u Novom Sadu još onomad...

Još jednom, dobrodošli!  xyxy

Svaka čast!  :)

Stvarno svaka čast, Pavle.

Danas ima dosta najava po medijima za ovo:


Posle izuzetno posećenih promocija u Domu Omladine, Domu kulture Studentski grad, Studentskom kulturnom centru i Kulturnom centru Novog Sada, ,,Peščana hronika" Pavla Zelića će ponovo biti predstavljena beogradskoj publici, u maloj sali Kolarčeve zadužbine, u četvrtak 21. novembra sa početkom u 19,30 časova. Pored autora o knjizi ,,Peščana hronika" će govoriti njen recenzent, istoričar Predrag J. Marković i književni kritičar Mladen Vesković.[/size],,Peščana hronika" prvi put u srpskoj književnosti opisuje velike posleratne radne akcije, a konkretno se bavi izgradnjom Novog Beograda, koji predstavlja simbol obnove zemlje i njenih ambicioznih stremljenja ka budućnosti. Roman stavlja radne akcije u širi društveno-politički, istorijski pa i socijalni kontekst, ali su pre svega iskorišćene kao zamajac za jednu uzbudljivu i fantastičnu priču sa jakim i uverljivim likovima koji proživljavaju, kroz brojne upečatljive male i velike doživljaje, sve ono lepo i ružno što nas je zadesilo tokom mnogih intenzivnih godina koje su za nama.Marković je o romanu već rekao kako je u pitanju: ,,fantastična priča o najvećem zlu iz najstrašnijeg vremena koje progoni novi grad, koji je i sam snoviđenje niklo iz močvara i peska. A sve to ispričano pomoću pedantne istorijske rekonstrukcije tako retke u nas..."

Kad se već niko drugi ne hvali evo ja ću: oduševljen sam i počastvovan što je moj roman odabran u prvoj selekciji, takzvanom širem izboru za NIN-ovu nagradu...  :-D

http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=83626 (http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=83626)

A kao što već rekoh na drugom topiku, mislim i da je važno što se ovoliko romana različitih žanrova fantastike takođe našlo tu...  :-o xjap

Čestitke...

Indeed, masivne čestitke.

Masivne, indeed! ;)

Cestitke, cestitke!
:-)

Hvala vam mnogo, stvarno je lepa stvar...  8)

A čestitke i Đorđu Bajiću i Goranu Skrobonji koji brane "boje" krimića i alternativne istorije...  xcheers

Nažalost, Peščana hronika nije prošla u uži izbor za NIN-ovu nagradu, ali mi je drago da je predsednik žirija Vasa Pavković u svojoj rekapitulaciji književne 2013. godine istakao vrednost žanrovskih romana koji su se našli u širem izboru, tj. kako on kaže: "Књиге Скробоње, Зелића, Бајића боље су од већине конкурената из тзв. озбиљних ,,уметничких" жанрова."  8)

http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=83833 (http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=83833)

I velike, ogromne čestitke Goranu, Tesli i Anki za odbranu boja fantastike u užem krugu!  xjap

A ko je u uzem izboru

Quote from: Pavle on 26-12-2013, 09:04:51
"Књиге Скробоње, Зелића, Бајића боље су од већине конкурената из тзв. озбиљних ,,уметничких" жанрова."  8)

A jel ovo znači da fantastika nije ni "tzv." ozbiljan "umetnički" žanr? Meni ova rečenica više liči na kritiku "oubiljnih umetničkih žanrova", nego na pohvalu fantastici. Vasu poštujem, vrlo.

Quote from: Mica Milovanovic on 26-12-2013, 10:37:57
A ko je u uzem izboru

Миомир Петровић, МИРИС МРАКА, Лагуна, Београд
Срђан Срдић, САТОРИ, Књижевна радионица Рашић, Београд
Милован Станковић, АКО У СЛЕДЕЋЕМ ЖИВОТУ БУДЕШ ЛЕПТИР, КОВ, Вршац
Горан Гоцић, ТАИ, Геопоетика, Београд
Слободан Владушић, МИ, ИЗБРИСАНИ, Лагуна, Београд
Бојан Бабић, ИЛЕГАЛНИ ПАРНАС, Лево крило, Београд
Силвана Хаџи-Ђокић, ЗЛАТНО ДОБА, Интерпрес и Тема, Београд
Соња Атанасијевић, ВАЗДУШНИ ЉУДИ, Просвета, Београд
Милета Продановић, АРКАДИЈА, Архипелаг, Београд
Владислава Војновић, КОЗЈЕ УШИ, Дерета, Београд
Иванчица Ђерић, СВА ЈЕ ПРИРОДА ДИВЉА И СУРОВА, Ренде, Београд
Берислав Благојевић, ТИШИ ОД ВОДЕ, Ренде, Београд
Гордана Ћирјанић, МРЕЖА, Вукотић медија, Београд
Горан Скробоња, СВА ТЕСЛИНА ДЕЦА, Лагуна, Београд
Драган Јовановић Данилов, ТАЛАСИ БЕОГРАДСКОГ МОРА, Вулкан издаваштво, Београд

Quote from: D. on 26-12-2013, 11:09:59

Quote from: Pavle on 26-12-2013, 09:04:51
"Књиге Скробоње, Зелића, Бајића боље су од већине конкурената из тзв. озбиљних ,,уметничких" жанрова."  8)

A jel ovo znači da fantastika nije ni "tzv." ozbiljan "umetnički" žanr? Meni ova rečenica više liči na kritiku "oubiljnih umetničkih žanrova", nego na pohvalu fantastici. Vasu poštujem, vrlo.

Vidiš da je "ozbiljnih" pod znakom navoda.

;)

Uostalom, Pavle nije preneo prethodnu rečenicu koja postavlja stvar u perspektivu:

Од тенденција које су уочљиве – са читалачком радошћу запажам пораст вредности жанровских романа. Књиге Скробоње, Зелића, Бајића  боље су од већине конкурената из тзв. озбиљних ,,уметничких" жанрова.

Svejedno, ne bih ja više delila književnost na ozbiljne i neozbiljne žanrove, čak ni u ironiji, parodiji ili sarkazmu. :)

ma, dobro... ali, pazi... ja sam siguran, ali siguran da jedan žanrovski roman nema šanse da uzme NIN-a. nadam se da grešim.

Kakva je to nagrada koja odmah, u startu, vrši podelu na žanrove? Zar je žanr jedan od kriterijuma? Ne dopada mi se što se žanr uopšte pominje. To znači da u izboru, svesno ili, verovatnije, nesvesno - postoji diskriminacija.

Ovakve izjave, mada su, sigurno, date iz najbolje namere, su zamena teza. Mi sada treba da budemo zadovoljni činjenicom da su neki žanrovski romani bolji od "ozbiljne" umetnosti? Šta uopšte znači "porast vrednosti"? Ranije smo loše pisali, sada je to bolje? Ili je bolje jer je "ozbiljna" književnost podbacila (što se da naslutiti iz teksta). Fantastici je data mala zasluga i mi, sada, treba da budemo zadovoljni malim, jer ranije ni to nismo imali? To je gubitnička logika. Nije uspeh to što neko priznaje da smo bolji od nekoga ko je podbacio. Uspeh će biti kada žiri bude prestao da pominje fantastiku kao kategoriju koja pokušava da preskoči davno postavljene lestvice.

I sve me ovo podseća na priču o istoriji borbe za ženska prava. I dok su ih muškarci imali samim rođenjem ("ozbiljna" umetnost), žene (fantastika) su ih dobijale postepeno. I svaki put se od njih zahtevalo da budu zadovoljne dobijenim, jer je to više od onog što su ranije imale, iako i dalje nemaju ono što imaju muškarci.

A kada smo kod žena - čemu takvo negativno pominjanje TV voditeljki? Pa nije to toliko masovna pojava da bi bila obeležena u tekstu jednog stručnjaka. Kao da muškarci ne pišu sličan treš? Čemu uopšte razmišljanje o polovima u ovom kontekstu? Zašto je ta podela na kategorije (muško-žensko, umetnost-fantastika) toliko prisutna u izboru žirija?

I, na kraju (naravno, možda samo ja to tako intepretiram, priznajem) - romani Skrobonje, Zelića i Bajića, koliko god da su "bolji od većine", ne spadaju u romane koji će "biti lepa zaoštavština", kako je navedeno u zaključku teksta. Još jednom - to je gubitnička logika i na nju ne treba pristajati. Sada smo, kao, pohvaljeni, al' još uvek nismo dovoljno dobri. Možda i jeste tako, možda pišemo lošije, ali ja ne vidim da žanr igra bilo kakvu logičnu ulogu u lošijem pisanju, osim što se većina priklanja "nežanru" jer vlada opšte mišljenje da je žanr "neozbiljan", pa smo time, možda, i izgubili pokojeg dobrog, ali predrasudama sklonog, pisca/spisateljicu (i ovo nije podela na polove, samo respekt za rodove).

Quote from: D. on 26-12-2013, 23:28:36
Svejedno, ne bih ja više delila književnost na ozbiljne i neozbiljne žanrove, čak ni u ironiji, parodiji ili sarkazmu. :)

Ма ко тебе шта пита?

Dok bi ti, Harvi, na primer, trebalo da imaš veće staraca oko sebe koje će, svaki put kada poželiš da postuješ na forumu ili fejsbuku, da veća jel ti izjava pametna ili nije. :)

Voleo bih da D. bude u žiriju za NIN-a.

Bogami, izgleda da imamo pravu malu polemiku na gore pomenute stavove...

Iako nije pomenut Goran (možda zbog slipstrima?), Đorđe i ja smo se prepoznali u odrednicama krimić i horor u attach-ovanom godišnjem osvrtu kritičarke Blica.  xyxy

Da se razumemo, ja nemam neki problem sa Vesnom, lepo smo pričali posle Vladušićeve i moje zajedničke promocije u SKC-u, žena jednostavno ne voli i ne ceni žanr, naročito ovakav kakav ja pišem, ali koliko je (i da li uopšte???  :-x ) to zabrinjavajuća pojava na književnoj sceni uopšte, e o tome već možemo diskutovati...  :-?

PS: ne znam samo gde smo to Đorđe ili ja rekli da je ta, tkzv "umetnička" književnost dosadna...  :roll: :shock: te nas stoga nije ni sramota...

PPS: ako se ovo ne odnosi (samo) na nas dvojicu, molim da me upućeniji isprave  :wink:

Pavle, s obzirom na to da si romanom u Laguni neminovno ušao u fokus domaće kritike, moraćeš da naučiš da se nosiš sa tim bremenom i različitim ljudima na domaćoj književnoj sceni.

Nećeš valjda ko neki da ideš po forumima i etiketiraš kritičare svog romana...  :)


A da je žena u pravu kad kaže da je domaća književnost u dubokom problemu - jeste...


I od mene na neviđeno (nepročitano) ima plus kad daje minus... :) 
Mislim da će se jevtra sa mnom složiti, takođe na neviđeno... (ako je uopšte tu negde)

Ja sam još uvek dovoljno, ugh, mlad pisac, da smatram da imam štošta da naučim, i radujem se svakoj kritici, dobroj i lošoj (naročito lošoj!), a svakako i ovako plodnim i pametnim diskusijama kao ovde na ovom forumu...  :-|

Ipak, činjenica da žanrovski romani ne postižu toliko (sem kada se ne označavaju kao žanrovski), ni kod kritike ni po pitanju nagrada kod nas je meni zanimljiva, ustručavam se da se potpuno zagnjurim u tu problematiku, ali budući da sam u centru tog zbivanja, pa čak i delimično generišem isto, moraću izgleda i da guknem nešto katkad...  8)

I ako je srpska književnost u problemu, a vala žanrovci tu stvarno nisu krivi  :cry: em nas ima malo, em nit pravimo frku, nit se guramo gde nas ne zovu, we just want to get along...

Uglavnom, neka se priča, čita, piše, bićemo bogatiji za još vrednih knjiga, tekstova, mišljenja, i dok god niko ne gubi živce, sve je to jedna ipak lepa stvar  xcheers

Ima u tom tekstu i jedna dobra rečenica. Bar kako sam je ja "pročitao". Domaća književna scena se deli na "lako čitanje" i "smaranje".

Gradimo na masovnim grobnicama

Prvi roman Pavla Zelića "Peščana hronika" (Izdavač: Laguna) našao se u širem izboru za ovogodišnju Ninovu nagradu. Reč je o veoma zanimljivom, provokativnom, ali i pitkom štivu. Sve počinje na radnoj akciji izgradnje Novog Beograda, nekoliko godina posle Drugog svetskog rata, pet pionira, ponesenih duhom udarništva, otkriva jedan potpuno nepoznati svet i stiču priliku da se u njemu dokažu. \

Pored žestokog rada, naučiće kako da vezuju pertle, da čitaju i pišu, da se zaljube, a otkriće i zlokobnu pretnju iz bliske prošlosti koja vreba ispod peska i mulja močvare – budućeg novog grada. O ovom romanu, ali i stripu koji je velika Pavlova strast, pričamo u prijatnom ambijentu restorana "Pomodoro".

Otkud to da se u prvom romanu bavite prošlošću, Novim Beogradom, precima, crvenom buržoazijom, isplivavaju neki leševi, dečica...

- Počelo je sa delom porodične istorije, pričama moje nedavno preminule bake i, ispostavilo da te čuvene omladinske radne akcije, o kojima mi je ona pričala, nikada nisu ni na kakav ozbiljniji način obrađene u našoj književnosti. Novi Beograd, koji je, kako kaže moj rezenzent istoričar Predrag Marković, ,,snoviđenje niklo iz močvara i peska", nosi specifičnu simboliku kao dokaz moći Partije i vlasti koji, zahvaljujući radu stotina hiljada omladinaca iz cele zemlje, uspevaju da podignu čitav jedan grad tamo gde to deluje nemoguće. Konačni zamajac romanu dao je podatak da su se za smeštaj i komandu prvih radnih akcija ove izgradnje, počev od 1948. godine, koristili paviljoni Starog sajmišta, koje je samo par godina ranije bio koncentracioni logor. Intrigiralo me je to nagomilavanje istorije, ta transformacija mesta genocida pre svega Jevreja, a zatim i Roma i Srba, u centralu poleta nove ideologije, i ideja da mi iznova, nekad čak i bukvalno, gradimo na masovnim grobnicama prošlosti, znajući to ili ne.

U romanu se pojavljuju i brojne istorijske ličnosti, Tito, nacistički komandanti... kako ste njima pristupili?

- I u mojoj prvoj knjizi, zbirci priča ,,Poslednja velika avantura" (Matica srpska, 2009), koristio sam se poznatim likovima iz prošlosti, poigravajući se sa percepcijom javnosti o njima. Ovoga puta sam bio obazriviji i uglavnom sam se bazirao na stvarnim situacijama, pa čak i konkretnim, izgovorenim replikama. Za Tita ili Batrića Jovanovića je to bilo relativno lako, ali je najveći izazov bila izgradnja likova Herberta Andorfera i Edgara Engea, koji su upravljali logorom na Sajmištu. I kao što je David Albahari uradio sa Gecom i Majerom, vozačima kamiona–dušegupke u istoimenom romanu, i ja sam druga dva zločinca, koje takođe nije stigla zaslužena kazna, iako je čak obojici suđeno, malo domislio, na način za koji sam, naknadno, od strane, recimo, jednog Ivana Ivanjija, uveren da je dostojan i da dodatno potcrtava zlo koje su činili.

Kod nas se, utisak je, nedovoljno o tim škakljivim temama piše. Zašto?

- U srpskoj književnosti imamo relativno mnogo istorijskih romana, a opet nam neke teme uporno izmiču. Mnogo je još kamenja koje nismo prevrnuli, neki ispod kriju blago, ali još češće trulež i grozotu. Sa druge strane, odgovornost pisca, koji će određene događaje, ličnosti, okolnosti približiti čitaocu kroz priču, ogromna je jer možda upravo ta knjiga bude onaj način na koji mi svi pamtimo i percipiramo nešto važno što se ovde odigralo. Znam da meni nikako nije bilo svejedno da se tako nečeg poduhvatim. Ipak, pišući prvi roman, zahvatio sam široko, od pomenutih ORA i stvarnog horora II svetskog rata, da bih to sve zaokružio pola veka kasnije, raspletom pred sumrak NATO bombardovanja. Naravno, to je tek pozadina glavnog zapleta, misterije koja u svom raspletu nosi i jaku društvenopolitičku poentu. Takođe, okolnosti u koje smeštam moje junake su i način da u ekstremnim situacijama, kada se oko nas sve lomi i menja, izvučem na videlo ono najgore ali i najbolje u ljudima.

Može li priča o toj bolnoj prošlosti da dopre do današnjih novih klinaca?

- Zašto da ne. Kombinacija fantastike i istorije jeste pitka i može biti zanimljiva i onima kojima se knjiga inače ne mili. Sad se setih da će im možda najfantastičnija stvar biti da su se svi ti nebrojeni omladinci i omladinke skupljali da toliko rade i grade, a sve za džabe. Nadam se i da većinom mlađa podela uloga u knjizi, od grupe pet najboljih prijatelja, pionira na radnim akcijama do mladog samohranog oca i njegovog sinčića koji se bore za opstanak u blokovima, mogu da budu zgodni za identifikaciju čitalaca. Takođe, za razliku od doba kada sam ja bio klinac, danas su sve dodatne informacije tu, na dva klika, i u tom smislu je ,,Peščana hronika" poziv na istraživanje. I u nekim mojim drugim projektima, kao što je strip album ,,Družina Dardaneli", u kojem kao glavne aktere avanturističke priče koristim junake iz lektire: Hajduk Stanka, Savu Savanovića, Koštanu, grofa Vronskog, pokušavao sam da budem i edukator pa svakako ne bežim i od te uloge.

Planirate li i dalje da kopate po prošlosti na ovaj način?

- Iako sam se zdravo umorio rondajući za podacima kako bi sve što stavim u roman bilo višestruko proverena činjenica i kako bih na toj čvrstoj osnovi zidao svoju fantastičnu nadogradnju, sada mi nedostaje ta višegodišnja zanimacija. Osećaj kada pronađete neki malo poznati podatak, iznesete ga kao zakopano blago na svetlo pred ljude je izvanredan i verovatno se u novom romanu vraćam žanru istorijskog trilera. Štaviše, upravo za antologiju Gorana Skrobonje pišem priču iz ,,sveta" ,,Peščane hronike", koja prati jednog od glavnih junaka, agenta službe bezbednosti koji istražuje slučajeve nalik onima u ,,Dosijeu X", ali u '60-im godinama! Konačno, priznanje koje sam dobio od istoričara i ljudi upućenih u tematiku kojom sam se bavio, ali i pisaca na koje sam se ugledao kao što su Ivanji i Albahari, pruža mi takvu satisfakciju da želim to da ponovim.

Pisali ste scenario za strip "Družina Dardaneli". Kakva je naša strip scena?

- Na izložbi ,,Nastavlja se... tri generacije savremenog srpskog stripa", koju sam organizovao prošle godine u Francuskom institutu, predstavio sam preko 200 naših autora, koji su u protekle tri i kusur decenije ostavili pečat u strip umetnosti, sa naglaskom na stranim tržištima, pre svega u Francuskoj. To je bez sumnje, najveća grupa domaćih stvaralaca u bilo kojoj umetnosti koji se predstavljaju i stvaraju van granica naše zemlje. Činjenica je ipak da su u pitanju mahom crtači, koji rade priče na teme zadate od stranih scenarista. Iskoristiti ih nekako ovde, možda upravo da olakšaju put ka ozbiljnijim stvarima pominjanim najmlađim konzumentima kulture morao bi da bude jedan od prioriteta kulturne strategije Srbije.

Lična karta

Pavle Zelić (1979) po zanimanju je diplomirani farmaceut. Objavljivao je priče u ,,Politici", ,,Gradini", ,,Ulaznici" i drugim književnim i popularnim časopisima, kao i u antologijama u zemlji i regionu. Piše filmsku i književnu kritiku i eseje za štampane i onlajn časopise. Urednik je zbirke priča erotske fantastike "Ugriz strasti" (2007). Kao jednom od pobednika na konkursu Matice srpske za ediciju Prva knjiga, 2009. godine objavljena mu je zbirka priča "Poslednja velika avantura". Piše i scenarija za stripove, a 2011. godine objavio je grafičku novelu "Družina Dardaneli", koju je ilustrovao Dragan Paunović.

Podržati domaće strip autore

Ima li šanse da se kroz zajedničke projekte domaćih autora probijete napolju?

- Individualni uspesi već postoje, i upravo sada je trenutak, da ne kažem poslednji čas, da se taj potencijal institucionalno podrži u nekom međunarodnom nastupu srpskih strip umetnika kao što se to radi za književnost, film... Pored toga, integrisani smo u mnogo čemu i sa scenama drugih ex-YU republika... Potrebna je samo dobra ideja, recimo, trenutno se radi na antologiji kratkih stripova o I svetskom ratu, koji će potpisati francuski i srpski scenaristi i crtači, radeći zajedno na kratkim pričama o ovom velikom sukobu. Ovaj projekat je već uvršten u zvaničan program obeležavanja stogodišnjice od početka rata u Francuskoj, a valjalo bi da isti status dobije i u Srbiji.

http://www.danas.rs/danasrs/kultura/gradimo_na_masovnim_grobnicama.11.html?news_id=275067 (http://www.danas.rs/danasrs/kultura/gradimo_na_masovnim_grobnicama.11.html?news_id=275067)

Srpsko književno društvo (SKD) izabralo je 22. februara u Beogradu novi Upravni odbor i primilo 14 novih članova, među kojima je i pisac fantastike Pavle Zelić.

Novi UO SKD-a čine: Kajoko Jamasaki, Sonja Atanasijević, Danica Vukićević, Mirjana Mitrović, Dragana Beleslijin, Vasa Pavković i Vule Žurić, saopšteno je posle 12. izborne Skupštine tog udruženja.

Među četrnaest novih članova SKD-a su i dobitnik NIN-ove nagrade za 2013. godinu Goran Gocić, Jasna Ani, Ivan Antić, Darko Daničić, Dragica Ivanović, Branislava Jevtović, Ivan Jović, Marko Krstić, Dejan Matić, Slađan Milošević, Branislava Rakočević Vasić, Nadija Rebronja i Vladimir Tabašević.

Nova promocija, ovoga puta u Kragujevcu!

Biće i priče o stripu, sa malom pratećom izložbom novih tabli iz Dardanela 2, a i jedno specijalno iznenađenje, koje će prisutne preneti u vreme i ambijent posleratnih omladinskih radnih akcija na način dosad neviđen na domaćim promocijama!  :-|

25.04.2014.

Promocija ,,Peščane hronike" uz pasulj sa radnih akcija

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.laguna.rs%2F_img%2Ffotogalerije_inline%2Fimages%2F2014%2F04%2Fzelic-kragujevac%2FDSC09112_resize.jpg&hash=bc0c993186072fe6ca1460d5709b283db87c4348)
U četvrtak, 24. aprila u galeriji Narodne biblioteke ,,Vuk Karadžić" u Kragujevcu održano je nesvakidašnje književno-stripsko veče u okviru kojeg je predstavljen rad Laguninog autora Pavla Zelića u oblasti književnosti i stripa.

Naime, pored obimne priče o aktuelnom romanu ,,Peščana hronika", inspiraciji i pozadini nastanka ovog dela, Zelić je sa spisateljicom Tatjanom Janković govorio i o svojim kratkim pričama i strip serijalu ,,Družina Dardaneli" koji stvara sa crtačem Draganom Paunovićem.

Posetioci su mogli premijerno da vide table iz drugog dela ovog stripa koji se trenutno crta, a na kraju je usledilo iznenađenje za sve prisutne: poslužen je pasulj sa mesom i slaninom iz manjerke, isti kakav se jeo na omladinskim radnim akcijama koje ,,Peščana hronika" opisuje.

,,Peščana hronika" opisuje radnu akciju izgradnje Novog Beograda, nekoliko godina posle Drugog svetskog rata, u kojoj će pet pionira, ponesenih duhom udarništva, otkriti jedan nepoznat svet i steći priliku da se u njemu dokažu. Pored žestokog rada, naučiće kako da vezuju pertle, da čitaju i pišu, da se zaljube, a otkriće i zlokobnu pretnju iz bliske prošlosti koja vreba ispod peska i mulja močvare – budućeg novog grada.

Pedeset godina kasnije, Ilija Orlović, novopečeni debeovac, a odnedavno i udovac i samohrani otac, u bekstvu pred odgovornošću koja ga može koštati života, sakriće se u lavirintu novobeogradskih blokova. Baš na mestu koje sve ove decenije prati ista kletva.


http://www.laguna.rs/v2767_vest_promocija_pescane_hronike_uz_pasulj_sa_radnih_akcija_laguna.html (http://www.laguna.rs/v2767_vest_promocija_pescane_hronike_uz_pasulj_sa_radnih_akcija_laguna.html)

                                                                      (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.laguna.rs%2F_img%2Fvesti%2Fakcija_red-bull_a4.jpg&hash=e6eb8464c4cf93be82a3ec2b75f8353817a619b7)
  xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xbbat xtwinkle xtwinkle xtwinkle xtwinkle xtwinkle xtwinkle xtwinkle xtwinkle xtwinkle xtwinkle xtwinkle xtwinkle xtwinkle xtwinkle xtwinkle xtwinkle xtwinkle xtwinkle xtwinkle xtwinkle xtwinkle xtwinkle xtwinkle xtwinkle xtwinkle xtwinkle xtwinkle xtwinkle xtwinkle xtwinkle

Zaboravih da okačim i ovde filmić na temu romana, nije trejler jer je roman davno izašao, ali je lepa rekapitulacija svih divnih kritika iz zemlje i regiona a i daje dobru atmosferu...

Kratak film na temu romana "Peščana hronika" Pavla Zelića (http://www.youtube.com/watch?v=AarKH3qi_ok#)

Na mapi Beograda iz 1957. godine Novi Beograd još uvek ne postoji...

http://www.limundo.com/kupovina/Kolekcionarstvo/Istorijski-dokumenti/Mapa-Beograda-iz-1957-godine/30189479 (http://www.limundo.com/kupovina/Kolekcionarstvo/Istorijski-dokumenti/Mapa-Beograda-iz-1957-godine/30189479)

Quote from: Pavle on 18-11-2014, 16:17:50
lepa rekapitulacija svih divnih kritika iz zemlje i regiona

izgleda da moja nije bila dovoljno divna. :(

realno, tvoji prikazi su dobri kao zajebancija na više nivoa, ali samo to i ništa više.

Quote from: Boban on 19-11-2014, 02:11:16
realno, tvoji prikazi su dobri kao zajebancija na više nivoa, ali samo to i ništa više.

aha.
tebi je moj prikaz bio dovoljno divan da iz njega izvučeš blurb.
drago mi je da me barem ti smatraš relevantnim kritičarem.

ne... tvoj pokušaj prikaza je smehotresan koliko nema utemeljenja u stvarnosti. Osoba kojoj promaknu 3-4 ključne stvari ispisane crno na belo, direktno, ne alegorijski, zaista ne može da me ubedi u svoju dobronamernost ili pamet.
A što se tiče blarba, to je samo pokazna vežba da se iz svega može izvući sve, ako se čovek potrudi.

Kartografski prikazi uvek su u zaostatku po nekoliko godina za stvarnim stanjem na terenu.
Na primer, ima mnogo karata Beograda iz 1920-tih na kojima nema ucrtanog hipodroma koji je izgrađen 1914...
Ne kažem da je ovde to u potpunosti slučaj, ali 1957 su već bili izgrađeni neki delovi Novog Beograda

Jesu, ali od blokova nije NIŠTA bilo. Nešto malo kod stare Retenzije, 1953. otprilike. I to je na nenasipanim delovima.
Mislim da nas komunistička vizija istorije laže i za tu izgradnju. 1948. su oni nešto malo brljavili oko podizanja nasipa tu i tamo.
Ne kažem da nije bilo okupljanja i akcijašenja, ali sam siguran da je to bilo samo u funkciji bratstva i jedinstva... šteta što se pisac nije poigrao malo sa tim stvarima, nego je jednostavno preuzeo komunističku propagandu.

Hoćeš da kažeš da na mestu blokova nije bilo radova 1948? Ne razumem primedbu...
Gde to Pavle preuzima komunističku propagandu?

Kojih blokova? Koji su blokovi prvi građeni?
Ja se sećam POTPUNO PRAZNOG prostora od 6 kaplara do mog solitera u Bežaniji... bio je Studentski grad, ono tamo oko Pohorske i moj soliter sa dvadesetak zgradica uz samu Bežanijsku kosu (2 kilometra od Save) - te su zgrade građene kada sam ja bio beba.
Dva velika kanala su postojala i sremačke kuće, polja, močvara na prostoru današnjeg Delta sitija... govorimo o vremenu kada sam ja išao u školu, to je skoro 20 godina posle tih prvih akcija. Jesu oni nešto drndali, ali ja prilično sumnjam u realnu svrsishodnost toga.
Pazi, ja pamtim na našoj obali Save, tamo gde si ti sada, pa skoro do Ostružnice desetine velikih ratnih brodova izvučenih iz Save, koji su tu rđali od rata, na nekima su se videle posledice eksplozija i takve stvari. Bili su samo izvučeni na obalu, obala nije bila uređena...

Uzgred, sećaš li se onih fotografija što si našao, velika poplava 1948. kada je dug period bilo potopljeno pristanište, Karađorđeva... to je verovatno bilo neko proleće, a onda su ovi sastavili akciju da se pojačaju i podignu nasipi. To jedino ima smisla, kakva crna izgradnja, posebno blokovi, pa ja sam se igrao posle škole na tim prostranstvima između kuća i poljoprivrednih gazdinstava, sve je to došlo mnogo kasnije - kamioni, mehanizacija, dizalice...

@Ghoul

kriterijum je bio da su kritike u "klasičnim" medijima, TV, štampa, radio... u retrospektivi, shvatam da sam pogrešio što nisam stavio nešto iz tvoje, i kritike sa Nightflier's Bookspace bloga,  :( :-x :oops: vi ste se realno mnogo više udubili u temu i delo...  xjap izvinite, biće bolje sledeći put!  :idea: :!:

nema veze, ja sam ionako andergraund, pa me u blurbove meću pretežno alternativci i očajnici kao što je boban.

@Boban

Ja ni ne pominjem izgradnju u blokovima 1948, već samo SIV i Hotel Jugoslavija i nešto oko Paviljona, to što se pominje iskopavanje na strani prema Savi je moja izmišljotina i to je jasno naglašeno i očigledno u odnosu na sve čisto istorijske delove...

Hotel Jugoslavija je otvoren kada sam ja već išao u školu, dakle, 20 godina kasnije. To malo što su tamo brljali posleratni akcijaši, bilo je trla baba lan...
Akcijaši su u najvećem broju slučajeva radili nasipanje radi stabilizacije zemljišta za gradnju, ali uvek je tu posle dolazila mehanizacija i sređivala to, a u slučaju Novog Beograda, nasuto još 4-5 metara peska odozgo, dakle, akcijaški doprinos okrugla nula. Evo, konkretno, ova lokacija dole dobila je 5 metara peska odozgo... zar nije svejedno da li je negde bilo iskopano pola metra zemlje ili pomeren koji kamen?


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fstatic.politika.co.rs%2Fuploads%2Frubrike%2F291084%2Fi%2F1%2FNASIPANJE-MOCVARNOG-TERENA-NA-KOME-CE-SE-PODIZATI-OBJEKTI-NBG.jpg&hash=148e5d147a3053676fbd27cfaa0daad155a26a75)

Hajd, ne davi više. Staviću te na ignore.

Potpuno je nevažno koje je godine tačno šta podignuto. Mislim, reč je o fikciji a ne istoriografiji. Za autorove potrebe sve funkcioniše sasvim fino. Jedino je možda mogao da uvede džangrizavog duha koji opseda Novi Beograd i povremeno prelazi most ka centru grada i Domu omladine...

Mislim da konačno razumem šta Boban želi da kaže, mada to ne kaže jasno...
Ako misliš da je u romanu prevelika pažnja posvećena akcijaškom delu,
a da to nije u potpunosti u funkciji glavne ideje romana, možda bih samo delimično
mogao da se složim. Ali ne u potpunosti.
Taj kvazidokumentaristički omladinskoakcijaški deo je u romanu iskorišćen kao kontrapunkt leglu zla u logoru koji akcijaši prostorno "dele" sa jevrejima, ciganima i drugim žrtvama nemačkog terora. Ima to smisla...
Ako nisi na to mislio, ne razumem zaista primedbu... Ipak je ovo fikcija i Pavle ne mora da jasno naglasi gde prestaje "stvarnost" a počinje "konstrukcija"... Čak je, po meni, i bolje da to nije baš toliko naglašeno... Možda je moglo i blaže...
Ali to su nijanse...

Čekaj, gde su bili logori na Novobeogradskoj strani?

Ono što hoću da kažem jeste da je Pavlova slika i suština akcijašenja suviše komunistički umivena i da sigurno nije odgovarala stvarnosti.

Moj otac se kao maturant dobrovoljno javio za radnu akciju 1947: Poslali su ih u Albaniju, da grade prugu Drač-Elbasan.
Nije se žalio, gradio je novi svet.
Ne hulite toliko na komunizam,  reč je o vremenu kad su ideali bili tako jaki...

Ne bi rekao da sam išta "umivao", imajući u vidu da posle tih "entizujastičnih" delova, imamo odmah jednu mračnu zloupotrebu tih istih akcijaša u jednoj "tajnoj akciji" (moja slobodnija nadogradnja stvarnih događaja koji se desio mojoj pokojnoj baki na akciji na pruzi Šamac-Sarajevo), od strane komunbističke vlasti.

Tako da smatram da sam pokušao i uspeo da napravim balans, čak i otišao korak dalje u kritici. Sve što sam od čisto istorijskih fakata ubacio, baziraju se na relevantnoj istorijskoj građi koja se i dan danas koristi i preštampava... ako neko ima drugačije izvore, samo napred, ovo su zvanične informacije i tada i danas, a dodatno podržane izjavama živih svedoka u vreme kada sam pripremao roman (mada već sada neki više nisu živi)...

Aman, Pavle, ne pecaj se na Bobana.

Prvo, nije pročitao knjigu. Drugo, zabole me za faktografiju. Treće, jedina avet koja je u tvom romanu važna jeste avet vremena - a nju si skroz pogodio. Dapače, toliko da mi je mestimično jezik protagonista zvučao karikiranu, ali to je opet stoga što su oni zaista i zvučali kao karikature u svim zvaničnim situacijama i filmskim vestima.

Samo ti uživaj.

Bobane, ovo je istorijat, koji je prilčno tačan...
Imaš tu sve...


http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9B%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80_%D0%A1%D0%B0%D1%98%D0%BC%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5 (http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9B%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80_%D0%A1%D0%B0%D1%98%D0%BC%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5)


Pozdrav
Mića

Dođi kod mene da vidiš moje slike sa akcija.

Quote from: scallop on 21-11-2014, 15:09:43
Dođi kod mene da vidiš moje slike sa akcija.

Akhm... ne znam da li to bila namera, ali zvuči prilično... kontroverzno  :twisted:

Možda ti Mića ispriča. Ali, recimo da sam bio na dve akcije 1959/60. Akcijaši nikada nisu zidali nego su, bre, radili fizičke poslove.

Bad mental images... bad mental images...

Quote from: Mica Milovanovic on 21-11-2014, 14:55:12
Bobane, ovo je istorijat, koji je prilčno tačan...
Imaš tu sve...

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9B%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80_%D0%A1%D0%B0%D1%98%D0%BC%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5 (http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9B%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80_%D0%A1%D0%B0%D1%98%D0%BC%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5)

Dakle, logor Sajmište je bio je 3 km daleko od hotela Jugoslavija... na bežanijskom groblju postoji spomenik za 8000 streljanih.
Akcijaši su radili 3-5 kilometara dalje... mislim, nebitno za Pavletovu knjigu, samo pričamo o varljivosti istorijskih podataka.
Radmilo je u pravu, akcijaši nisu ništa gradili, oni su samo raščišćavali teren i eventualno kopali rupe gde treba i nasipali gde treba.

Quoteakcijaši nisu ništa gradili, oni su samo raščišćavali teren i eventualno kopali rupe gde treba i nasipali gde treba.

Mislim da nije bilo tako. Na forumu Politikinog zabavnika postovao sam više slika sa izgradnje nekoliko hidroelektrana posle Drugog svetskog rata.


Ima mnogo fotografija gde se na objektima vide natpisi akcijaških brigada. Ne bih rekao da su samo raščišćavali teren.


Ne znam kako je to bilo kasnije, ali mislim da je u to vreme, odmah posle Drugog svetskog rata, za izgradnju i značajnih objekata korišćen rad akcijaša.

Quote from: Mica Milovanovic on 21-11-2014, 18:46:00

Quoteakcijaši nisu ništa gradili, oni su samo raščišćavali teren i eventualno kopali rupe gde treba i nasipali gde treba.

Ne bih rekao da su samo raščišćavali teren.

I ti dobio ZS infekciju? Ne bi rekao? Pa, nemoj. Nego budi mudar pa nađi tamo podatak da su na akcijama radili klinci od 14-17 godina. Sa kojim kvalifikacijama? Da zidaju, armiraju beton, grade prugu?


Ašov, lopata, pijuk i kolica,
to su alatke svakog omladinca.


Jebote, ja napišem da sam bio na dve akcije, na Adi Ciganliji, tamo smo čupali kupine, korenje oborenih stabala, natrpavali nasipe po uputstvu stručnijih radnika, a ti ne bi rekao. :-x :-x :-x

Možda su neki drugi akcijaši na nekom drugom mestu radili nešto drugo. Kom obojci, kom kupinjaci.

Zašto je na ovom forumu najteže shvatiti najjednostavnije činjenice?  :-x   Vranduk - bušenje rupe kroz planinu; Šamac - Sarajevo - nasipanje podloge za šine i nošenje šina; Ada Ciganlija - kupinjaci i korenje; Novi Beograd - premeštanje peska i kaljuge. Samo su komandiri četa bili stariji, studenti i omladinski funkcioneri. Ostali - do završetka srednje škole nestručni klinci.

Pa valjda sam dovoljno pametan da ne mislim da su montirali turbine i varili cevovode...
To nisu znali ni oni "stručni" već su imali pomoć iz inostranstva...
Govorim o učešću u izgradnji objekta, pomoći kod betoniranja i sličnim stvarima.

Quote from: Mica Milovanovic on 22-11-2014, 00:27:27

Govorim o učešću u izgradnji objekta, pomoći kod betoniranja i sličnim stvarima.

Si bio na akciji? Nisi. Ti tata bio pa pričao? Možda. Hajde da još malo smanjimo pa da se nađemo. Ionako si već sve sveo na guranje kolica... Na pesmu koju sam ti citirao, a na akcijama pevao.

moram da se složim s radmilom; to mi ide lako ove nedelje, ali akcijaši su srednjoškolci i viši osnovci. Realno, njihov doprinos izgradnji složenih objekata završava se sa čupanjem korenja na terenu i eventualno odvoženjem i dovoženjem nekoliko kolica zemlje ili peska, možda kopanje rupa za bandere... za ovo poslednje neophodno je pored snage imati i znanja, a deluje tako prosto. Ja naprosto tvrdim da je njihov doprinos uvek bio politički i moralni (eto gde je radmilo zadojen komunističkom nastavom), a vrlo malo realan... akcijaši su više koštali nego što su mogli da urade, imali su prevoz, smeštaj, hranu, radno odelo, zatim profesionalnog nadređenog... smisao akcija je bio komunistička indoktrinacija bratstvom i jedinstvom, a ne stvarna pomoć.

najavu ovog događaja stavio sam na HORROR, SERIOUSLY - ali iz izveštaja ispada da se, uprkos temi ("Žanr – pro et contra"), govornici temom (ŽANR) nisu skoro nimalo bavili, pa zato, evo neka ABN-ov izveštaj ipak bude, prikladnije, ovde:


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.srpsko-dnf.com%2FCMS%2Fgallery_photos%2F2015-06-15-promo-knjiga-Pavle-Zelic-i-Vanja-Bulic.JPG&hash=82b82adff53284836ddd843f258af5df5203a9ce)

Јуче је у Дому омладине Београда промотиран папирни (штампани) Емитор 487, али, то је било у трибинској сали на другом спрату, од 19 ч, али, у 19.30 је у једној другој сали, која је на првом спрату, наиме из оног огромног хола кренете огромно широким степеницама нагоре, па заокрет, и ту сте
е та сала, са црним вратима и сва црна изнутра, зове се Клуб Дома омладине, дакле ту је била промоција књиге о Новом Београду, о конц-логору ,,Старо сајмиште" и каснијим радним акцијама омладинских радних бригада на том истом простору, то је роман са насловом Пешчана хроника (аутор Павле Зелић), и, неколико књига које је написао бивши новинар ,,Дуге" Вања Булић. Дошло је прилично слушалаца, педесетак, и они су нам изгледали некако слични, уједињени, углавном средњих па и старијих година, као један фандом веома различит од СФ фандома; биле су ту и целе породице; чини нам се, и комшије и пријатељи; и Зелићев отац; али, приметили смо и једно лице из СФ света – био је то Слободан Ивков.

Говорили су дакле Павле Зелић и Вања Булић, а водитељ је био – па, нисмо сазнали његово име, али рекао је да се већ двадесет година бави књижарством и да је сигуран (сигурно зна) да око 85% књига које буду купљене, не буде прочитано, дакле грађани купују књиге али их онда чувају код куће а не читају их. Он је такође инсистирао, опширно, да је као дете волео рото-романе у серији ,,Лун, краљ поноћи" које је писао ,,Фредерик Ештон", што је био псеудоним једног нашег аутора који се стварно звао Митар Милошевић (1924-1995).

Било је ово најављено као разговор о жанру, али су говорници то углавном избегли. Зелић је рекао отприлике ово: ,,Могли бисмо отезати данима шта су жанрови и како их треба делити. Ја сам за мој роман накнадно утврдио да је трилер, нисам га био тако замислио, а духови у њему су можда прави, а можда само метафора, али сигурно су елемент хорора  ...  Вања је, за мена, наш Ден Браун.  ...  Имам и ја, као и наравно Вања, известан отклон од историјских чињеница...   У мом роману бирао сам речи врло пажљиво, ишао сам као по јајима, да не увредим жртве, али да ипак исплетем једну интригантну причу. Ми често градимо наше књижевне јунаке на стереотипима.  ...  Роман је нека врста краља књижевности. Ја волим и кратке приче, али – роман је краљ књижевности".
Вања Булић је углавном говорио о разним српским теоријама завере, шта је од нашег националног блага украдено, скривено негде, итд, и промотирао је свој роман Теслина пошиљка у коме Никола Тесла своје зраке смрти доноси на Балкан (ако смо добро схватили). ,,Моји романи су мешавина трилера и историјског романа", рекао је (отприлике, препричавамо) Вања Булић. ,,Мој роман није о Тесли, него о бомбардовању Народне библиотеке 6. априла 1941, а Тесла је ту само сладак зачин." Стигао је да помене да ни он не жели својим романима никога да повреди нити увреди. Он је то рекао једним тоном благости и бриге.
Помињали су и како се треба понашати ако се желе добијати књижевне награде; водитељ је рекао да роман Борислава Пекића Беснило никада није добио ниједну награду (то је навео као пример неправде; али није поменуо да је то СФ роман). Помињали су и руски пост-холокаустни СФ роман Метро 2033 Димитрија Глуховског, где се преживели после атомског рата крију у затвореним тунелима испод Москве. Дакле није да нису помињали научну фантастику.

Али се нису изјаснили ком жанру припадају њихова дела.

А ком жанру, уистину, припадају? Па, рекли бисмо, ако су спекулативна и алтернативна историја, али уз поштовање научног погледа на свет, могли би бити СФ, али ако се у роману појављује магични предмет који доноси натприродну моћ итд. (свето копље, свети грал, итд) онда су фантази.

Павле Зелић и Вања Булић говорили су веома брзо, толико рапидно да се, рецимо, речи (о протагонистима њихових дела):

,,због јунака"

изговоре отприлике као:

,,збо–нака"

а њихове реченице су (нарочито Зелићеве) биле невероватно дугачке, са много разних разгранавања и меандри, стотине речи, десетине дигресија и убачених напомена, а нигде тачке, нигде да чујете крај реченице; једна огромна вербална бујност у силној распричаној журби, не знмо зшт.

Danas u Politici objavljena Pavclova priča Galaksija Gulag, pa, eto da ukažem, da kupite novine danas i podržite jednog od nas  :lol:

Hvala na obavjesti, i podršci... ;-)

Uvijek!!!  :-| :-| :-|

Takođe se izvinjavam što sam u brzini i brljivosti pogrešno otkucao ime autora. Za kaznu ću jednog od ovih dana skenirati priču i okačiti je ovde  :lol:

To je zabranjeno!