ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

 Paralelno glasanje, ovoga puta treba iščeprkati tri priče.


1. Kobno nasleđe (http://www.znaksagite.com/D/2012/2012_12_01.pdf)
2. Poslednji Knežević (http://www.znaksagite.com/D/2012/2012_12_02.pdf)
3. Katanco i žuta štampa (http://www.znaksagite.com/D/2012/2012_12_03.pdf)
4. Buđenje zmaja (http://www.znaksagite.com/D/2012/2012_12_04.pdf)
5. Snova smo prah (http://www.znaksagite.com/D/2012/2012_12_05.pdf)
6. Hećim i petao (http://www.znaksagite.com/D/2012/2012_12_06.pdf)
7. Trofički obračun (http://www.znaksagite.com/D/2012/2012_12_07.pdf)
8. Jutro u Beogradu (http://www.znaksagite.com/D/2012/2012_12_08.pdf)
9. Obora: poslednja generacija (http://www.znaksagite.com/D/2012/2012_12_09.pdf)

A evo i svih priča u jednom Word fajlu, ko tako više voli: www.znaksagite.com/D/2012/decembar2012.doc (http://www.znaksagite.com/D/2012/decembar2012.doc)
Glasa se za tri priče, s tim da prva dobija 2 poena, a preostale dve po 1.
Glasa se slanjem privatne poruke na nik glasanje2012  (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?action=pm;sa=send;u=5074.) Glasanje se obavlja tako što u tekst poruke upišete tri priče po redu, prvo onu kojoj dajete 2 poena, pa onda ostale. Nema potrebe da pišete imena priča, samo redne brojeve, da bi se lakše posle sravnjivalo.
Rok je četiri dana, dakle, u ponoć u četvrtak na petak stižu rezultati.
Do tada molim bez ikakvih komentara, aluzija, natuknica i svega ostalog što bi moglo da utiče na druge učesnike i regularnost glasanja. Rezultati elektronskog glasanja biće vidljivi tek kada se završi glasanje.

Izgleda da je glasanje isteklo... Poruke su ovde: http://www.znaksagite.com/D/2012/decembar2012-glasanje.htm (http://www.znaksagite.com/D/2012/decembar2012-glasanje.htm)

Udrite s komentarima...

Pobednička priča kupila me je, između ostalog, rečenicom: "Starci su nemo sedeli, srkali i gledali kako se obzorje boji crvenilom, kao što su činili svako božije jutro poslednjih decenija."
Ovo je na tragu neke moje filozofije, sedeti, sa čovekom kojeg decenijama znaš i ćutati. To nije ona od mučnih ćutnji, kada nema šta da se kaže smisleno, već ona koja prezentuje stav prema životu i svetu - sve je poznato, sve se zna, sve je iskušeno, potrošeno, ostalo je samo da se, uz blagi prezir i podsmeh, posmatra, osluškuje i promišlja. Može se slobodno reći, jedna "andrićevska" slika.

To je pobednička? Da, i meni se dopala ova rečenica, vrlo slikovita. Imam ovde i nekih zamerki, ali o tome kasnije.

Interesantno. DSB reče da se nekim pričama oduševio, a nema njegovih glasova.
Isto važi za Jevtropijevićku.
Je l to jednostavno previđanje kraja termina ili šta?  8)

UKUPNI REZULTATI

Hećim i petao - 19
Poslednji Knežević - 15
Jutro u Beogradu - 11
Katanaćo i žuta štampa - 10
Obora - Poslednja generacija - 9
Trofički obraćun - 8
Buđenje zmaja - 7
Snova smo prah - 6
Kobno nasleđe - 5

Pobedila je dakle priča kojoj sam i ja dao maksimum.  :wink:
Idemo s analizom:

1.   KOBNO NASLEĐE
Tradicionalno srpsko pripovedanje devetnaestog veka. Lep stil.
Za moj ukus suviše prepričavanja. Bolje je dijaloge predstaviti direktno. Dinamičnije je.
U ovoj priči (koja vrvi od negramatike), mnogo toga treba da se pojasni.
Tek uz sistem slobodnog zaključivanja shvatio sam da su Reljini izumrli zbog principa kosmičke pravde.
Konkretno zato što Ilija nije pomogao odbegloj ženi poturice onoliko koliko treba. Umesto da je primi na konak, poslao je do obližnje crkve. Da li čitalac treba da ima unapred predstavu o kosmičkoj pravdi, da slobodno zaključuje šta se desilo između ili ipak treba malo jasnije da mu se precizira? Bar neki mostiću morali bi da se pojasne jer uzročno-posledična klauzula nema baš temelj ovde.
Ono šta meni fali u priči je originalnost. Zato nisam glasao za ovu priču.
U ,,Trećem oku''  i počivšjoj ,,Zoni sumraka'' je more priča o tome kako neko nekad nije bio dobar i kako mu je kosmička pravda vratila milo za drago.
Da bi bilo bodova ipak ištem nešto originalnije. 


2.   POSLEDNJI KNEŽEVIĆ
Ovde je tema duplo obrađenja. Imamo nasleđe i u vidu samog prezimena. I u smislu zlatne poluge koju će dobiti poslednji Knežević. Jača i originalnija poenta je u nasleđu prezimena koje prestaje usled siromaštva. Tada ljudi uzimaju brendove za prezimena.
Priča ima satiričan pogled na crnu budućnost. Mana priče je što je sva u dijalogu tako da ovo maltene i nije proza već dramulet - drama jednočinka sa svega dve prozne rečenice.


3.   KATANAČO I ŽUTA ŠTAMPA
Atmosfera Amarkorda. Za moj ukus ovde je previše imena i previše nepotrebnih detalja za kratku priču.
Ovo bi bio dobar početak romana.
U ,,Pop Ćiri i pop Spiri'' pominje se more nepotrebnih likova sa šaljivim pričama, ali to je daleko duži format.
Kod priča od 3 kucane strane nema mesta hiperprodukciji tipova i slobodnim asocijacijama koji ne doprinose radnji.
Priča u poentalnom smislu istovetna je Andersenovoj bajci ,,Carevo novo ruho''. Šala sa Rai Uno je duhovita, ali mene priča asocira na neko drevnije, predtelevizijsko vreme.
Eventualni klik-bod u tajnom glasanju.


4.   BUĐENJE ZMAJA
Haj da probam da prepričam;
Iz jedne pećine budi se zmaj – gušterolika životinja – dinosaurus sa krilcima. Njegova hibernacija je preduga i budi se samo pred smak sveta. (Vremenski interna forma).
Zmaj nešto osluškuje i imamo rečenicu – prebira po NOTNIM ZAPISIMA.  :shock: :-? xuzi xtwak xjap

E pa jebiga!
Da mitološke životinje imaju neku inteligenciju nije neobično u fantastici, ali da gušterolik zna i notni sistem - pismo homo sapiensa našeg vremena, baš je kevojebanje.

Pri ispadanju iz pećine (kroz liticu) zmaj sreće surovog dečaka koji ga kidnapuje (malo čudno da dete savlada zmaja), vezuje jedan par krila (nisam znao da zmaj ima dva para krila), a drugi par ostavlja jer mu zmaj treba radi jahanja na takmičenju zmajeva. U momentu pomislim da je reč o papirnom zmaju. Odjednom zmaj se nešto naduvava. Nešto se dešava i dolazi do smaka sveta.
Iskren da budem meni nije jasna poenta ove priče ni poruka.


5.   SNOVA SMO PRAH
Da probam da prepričam:
Izvesna devojka nalazi se između svetova. Nije mi jasno kojih. Verovatno između sveta živih i mrtvih.
Tu su trolovi, vile itd.
Devojka baš u tom svetu ima moć. Nema fizičko ljudsko telo da je sputava. Međutim onda počinjemo da se bavimo filozofijom ,,Stenovitih''. To su nekakvi ljudi (dakle u fizičkom su svetu) koji dobijaju moć nad svima. Tako su ovladali skoro celom planetom bez nekoliko zemalja. Devojka pripada narodu koji je imun na stenovite zbog snažne i jake krvi

(?). PARADOKS 1 – Odkud krv u nematerijalnom svetu?
Ako je bitna krv, čemu nematerijalni svet?
Protagoniskinja zatim nailazi na dvorac u kome je mračna, ali lepa i veličanstvena vilinska kraljica.
Kraljica je ugleda, ali umesto reči odmah prelazi na delo. To jest, na ljubljenje protagonistkinje u usta.
Obe cure žele da taj trenutak nikada ne prestane. Žene su se očigledno zaljubile jedna u drugu na prvi pogled.
Kraljica se rastaje s protagonistkinjom. Izvan vrata junakinja se preispituje o svemu. Šta ako je spasiteljka od koga sam tražila pomoć, gori od trenutnih neprijatelja? A možda je sve san?

Za mene, koji preferaša jasnijih poenti, ova storijaza je konfuznoća na kvadrat.
Lepa, bajkovita, ali ipak kontradiktorna konfuznarija.
Potrebno je odgovoriti na pitanja – šta je svet između svetova? Ako je to svet duša, čemu krv u njemu? Ako to nije fizički svet, kako možemo odatle da se borimo sa vladarima iz fizičkog sveta?
U ovoj priči mnogo tema je otvoreno, mnogo tog je započeto, ali nismo došli do poente.
Još nešto – Ne vidim nasledstvo.


6.   HEĆIM I PETAO
Ova priča mi je baš prijala. Dinamična, lepo napisana. Poenta je jesna. Ništa nije suvišno. Vidovnjak pomaže svima, ali sebi ne može pomoći. Njegov problem definisaće avet u liku komšijskog petla za koga se može reći i da je podsvest glavnoga junaka. Celog života pomagao je drugima, ali sebi nije uspeo da pomogne ni da stvori porodicu.
Jedini problem je što ja ni ovde ne vidim konkretno nasledstvo, a ako je nasledstvo ono što mislim da jeste, onda poenta nije na tome.
No u ovakvoj konkurenciji ovde stoji maksumum bodova od mene.




7.   TROFIČKI OBRAČUN
Da probamo da prepričamo:
Gavrilo je kafanski čovek koji je od oca nasledio jednu vrećicu u kojoj je čudna bombona. (Advokat mi dođe bespotreban). Gavrilo je proguta. Bombona je načas slatka, a kad se proguta gorka. Očev duh kaže: - Uspeo sam. Izokrenuo sam je.
Ovo mi je dosad jasno ko Avalski toranj preko magle.

U susednom stanu neko umire.  kad Gavrilo odlazi da izjavi saučešće, udovici skrene pažnju jedna odvratna buba. (Dosta netipično skretanje pažnje s obzirom na pokojnika u samoj kući).
Zelenog zrikavca Gavrilo pušta na ulicu, tamo ga proguta vrabac, ali krepava. Mrtvoj ptici antena insekta viri iz stomaka. Na pticu nailazi mačak i guta je.

Ok -  ponavljanje motiva stvara kod čitaoca neku uzročno posledičnu vezu i radoznalost.

Gavrilo odlazi do restorana. Jede kunića koji je specijalitet kuće, a iz usta zeca su takođe antene insekta. Gavrilo odustaje od jela što saopštava i dečaku. U tom momentu na staklo restorana upada tigar (?). Svi beže osim samog Gavrila i dečaka koji u tom momentu vadi i lizalicu (?). Gavrilo se pravi da da nije ni okusio macu. Tigar takođe govori i saopštava mu da su u srodstvu. Ispostavlja se da je i Gavrilov otac njemu u nasledstvo ostavio identičnu lizalicu-pištaljku.
Odjednom kroz plafon upaše čeljusti i progutaše tigra. Bio je to tiranosaurus od koga Gavrilo beži u atomsko sklonište.
Uf uf uf uf uf

Uf uf uf uf uf

Jeste ovo maštovito, ali jebeš priču u kojoj umesto jasne logike i uzročno-posledičnog sleda događaja sve može da se desi.
U ovoj priči zaista sve može da se dogodi. Ništa ne doprinosi ni rešenju ni poenti.
Da je duža za jednu stranu, mogla bi da se ubaci i pečurka ludaja i mesožder breza i inteligentna princez kforna i Madre Tereza.
Ovo je maštovitost bez jasne paradigme. Sistem slobodnih asocijacija.
Autor očigledno ima mašte i talenta, ali brate/sestro nemoj da nas zajebavaš!
Poradi na izgradnji stabilnije konstrukcije.


8.   JUTRO U BEOGRADU
Da prepričamo:
Tamara je polovnjača koja preferira mušku piletinu.
Naizgled je osvetoljubiva i ne želi da se pomiri sa majkom koja ju je ostavila čak ni kad je stara na samrti.
Sve to dešava se u Beogradu budućnosti. Ovaj grad-država je zagađena i vrlo kriminalna sredina. Mesto u koje beže prestupnici iz drugih krajeva.
U istom gradu nalazi se i neznanac kome je zadatak da predaje darove. Tako će dar Tamarine majke predati Tamari.
U priči je prisutan i Uroš – Tamarin pomoćnik.
Ispostavlja se da je Tamara samo obazriva. Da je njena majka priminula pre više godina i da je informacija o tome da je u bolnici laž neznanca. Tamara je u stvari ,,darovan''. Naslednica nekakvih moći među kojima je i očigledno i vidovitost. Neznanac zato želi da je uhvati u zamku. Darovani po njemu su štetočine. Ipak ne uspeva.
-   Sve u svemu ovo je interesantna priča. Može se nagraditi bodom.
Mladi Boris je suvišan lik. To da Tamara voli mlađe je suvišna informacija kao što je i Uroš suvišan lik (osim u tome da vidimo koliko je zdravstvo u Beogradu budućnosti loše pa je on još uvek invalid).
Autor da poradi na tzv. čišćenju margina. Sve likove i opise bez kojih priča može da funkcioniše a da se ne poremeti poenta, nauči da izbacuješ.


9.   OBORA – POSLEDNJA GENERACIJA
U pogledu lepog jezika, ovo je ubedljivo najjača priča u krugu.
U kontekstu radnje je premračna.
Tip i njegov brat blizanac koji je promenom pola postao lepa plavuša pobijaju celu familiju zato što su ružni, odvratni, asimetrični i debeli degenerici.
Joj joj joj.  :roll:

Vidi se da autor ima talenat, ali sama ideja i radnja mogla je biti malo smislenija i kompleksnija.
Obrt na kraju je dobar. U njemu saznajemo da neće biti daljih potomaka ni naslednika degenerisanih gena jer je partnerka protagonistkinje nematerinska žena.
Ona jeste žensko, ali ne od majke prirode, već od oca hirurga. I to niko drugi do bivši brat blizanac.
(I incest i lgbT obrađeni u temi).

Jedino to je bilo originalno i smisleno. Sam pokolj govori samo da su protagonisti ludi jer ne vidim motivaciju da se familija pobije ovde.
Krivica familije koja je potekla od dede i baba Ciganke je u tome što su se namnožili, a deci pružili samo siromaštvo.
Kad bi to bila dovoljna motivacija, svaka deseta osoba na planeti raskrvavila bi rođake. Samo tako.
Ludilo u književnosti nikad nije bilo naročito cenjeno. Uvek je bolja dobra motivacija. Ovde je prisutan horor radi horora.

Kao što su mnogi rekli, izbor nije bio baš veliki, ali nisam imao muke da odaberem priče za koje ću glasati. Krenuću od njih.

Hećim i petao - U startu me je kupio stil, i tempo pripovedanja. Hećimov lik je upečatljiv, a autor je uspeo da verno prikaže njegov lik. S obzirom da se radi o kratkoj formi, čitaocu je preneto dovoljno informacija i čini se da svaka ima svoju svrhu. Meni lično. je upravo to bilo ono što ju je izdvojilo od drugih. Ipak, imam ogromnu zamerku na sam kraj, tj poslednju rečenicu. Kada usud kaže : Hoću, Jusufe, hoću... pustiću te da spavaš, neću kukurikom bu-diti mahalu, ostaviću te da dosanjaš svoj san, pisac trapavo privodi priču kraju, gotovo odmah nakon toga, rečenicom : Jusuf je konačno dosanjao svoj san. Ma nemoj, Andriću? Ovo me je podsetilo na osnovnu školu, kada pišemo pismeni zadatak na temu - Jesen u našem kraju, a učenici napišu tipski zaključak- "Jesen je stigla u moj kraj." Slutim da je u pitanju žurba, ili lenjost i u budućnosti bi svakako trebao da nastoji da ovakve gafove izbegne.

Poslednji Knežević - Druga priča po redu. Nakon čitanja, nisam stekao utisak da mi se usadila pod kožu, ali zatekao sam sebe kako sutradan razmišljam o njoj. Korporacije koje vladaju životima građana, pa čak i njihovim identitetom, nije toliko originalna ideja, ali je ovde ok obrađena. Ok, priznajem, malo me je zabavilo (slučajno?) koketiranje sa našim  piscem fantastike i njegovim  delom, ali to je verovatno samo moj izvitopereni um u pitanju.

Obora: poslednja generacija - Scallop mi je umalo prišio na dušu. Pročitam, pa se čudim odakle mu ideja da bih bio u stanju da tako bezočno potamanim čitavu familiju? Vise tu ljudi, kao polutke, a ja ubeđen da kao i u većini priča iz ovog kruga, tu neće biti ničega. Kad na kraju, brat i sestra, tj brat i brat. I setim se Aristofana kako besedi u Platonovoj Gozbi. Androgini rod, beše po njemu, sastavljen od oba roda, toliko snažan da ga je Zevs razdvojio na dve polovine, pa sada lišeni celine, lutamo po svetu i tražimo onu drugu. Ovde se radi o dva muška, od kojih jedan postade žena, a polovine od muško-muške celine su se naročito isticale po srčanosti, hrabrosti i muževnosti. U priči, nakon što se jedan od njih kamuflirao u ženskinju, rešili su korak dalje i spale se. Zašto to, umesto da uživaju, sada kada niko neće da ih mrko gleda dok šetaju ruku pod ruku? Kaže Aristofan, da kada bi takvoj dvojici raspolućenih ljubavnika prišao Hefest, i privučen njihovom ljubavlju ponudio da ih opet stopi i skuje u jedno - oni to nikada ne bi odbili. Na kraju, ipak, ostadoše neka pitanja zbog kojih nisam mogao da dam dva boda. Zar se tako lako guta priča o nestanku brata blizanca, i to među bliskom rodbinom? Zar toliko složen proces transformacije može da prođe neprimećeno? I, na posletku, čemu toliki pokolj? Bod.

Kobno nasleđe - Suvoparna, prepričana priča, gotovo lišena svega, pa i priče same.

Katanco i žuta štampa - Jedini utisak, nakon drugog čitanja, bio je taj da mi je naporno da je čitam. Ogradiću se, i reći da je nisam razumeo.

Buđenje zmaja - Čini mi se da se radi o ok ideji, čije izvođenje nije uspelo. Možda je ograničenje u karakterima uzelo svoj danak.

Snova smo prah - Ne valja brate. Imamo kratak, donekle usiljen info o Slamanju, a zatim opisujemo Mračnu kraljicu. Milsim da se ovde javlja najveći problem - zašto je ona Mračna? Imamo gotovo erotski opis njene pojave, riba i po. Ok, nije to prva zla kraljica koju smo upoznali, a da je lepa. Ali ovde ne dobijamo nikakvu potvrdu njene tame, čak je i čulni doživljaj junakinje lep dok čitamo. Stičemo sliku o zlu jedino na osnovu toga što nam ona kaže, nismo to doživeli, iskusili.

Trofički obračun - Opet, interesantna ideja, ali je ostalo samo na tome.

Jutro u Beogradu - Dopao mi se stil, ali ne i realizacija. Da je bilo prostora za još jedan glas, dao bih bod.

Kobno nasleđe - Sasvim mi je nejasno u ovoj priči gdje su nestali Reljići iz prvog odlomka. Ili je to objašnjeno na način da se spominje; otac umro, pa mati za njim, a on otišao u hajduke? Da li je to trebao bit misteriozan nestanak ili nešto drugo a što meni izmiče? Ako je, onda brate ne valja i nije dobro opisano. Osim toga, kraj pomalo baca na moraliziranje po principu, kako ti meni tako i ja tebi, i neka se zna kako je ruka pravde dostižna, itd... Ne mogu reći niti da mi je tematika s turicma i hajducima bila po volji. Bodova O!

''Hećim i petao'' nije loša priča (i ja sam joj dala bod :)), ali mislim da mora da se dotera. Tema je stara, motiv mnogo rabljen, što znači da se mora ispričati savršeno. Smatram da je ijekavica neophodna u upravnom govoru - drugačije jednostavno ne zvuči dobro. Sama reč ''petao'' mora da se zameni onom koja je više u duhu ovakve priče.
Ipak, jedno treba priznati : priča je dobro osmišljena. Nema suvišnog osim možda poneka rečenica ili reč : na primer, hećim daje dukat dečaku zato što sam nema velikih potreba, a ni blisku osobu za koju bi čuvao blago. Ne mora se još dvaput ponavljati da je bez porodice.     

Čudi me da priča ''Katanačo i žuta štampa'' nije dobila više glasova. Odlično je napisana, simpatična i zabavna.
Hidden, pročitaj još jednom, molim te!

Quote from: Loni on 21-12-2012, 10:56:55
Interesantno. DSB reče da se nekim pričama oduševio, a nema njegovih glasova.
Isto važi za Jevtropijevićku.

Ne važi. Mora da si me sa nekim pobrkao.  :mrgreen: 

Quote from: kimura on 21-12-2012, 12:33:39
Čudi me da priča ''Katanačo i žuta štampa'' nije dobila više glasova. Odlično je napisana, simpatična i zabavna.
Hidden, pročitaj još jednom, molim te!

Taj ni naslov nije dobro pročitao, što bi očekivala više?

Quote from: pokojni Steva on 21-12-2012, 12:42:31

Quote from: kimura on 21-12-2012, 12:33:39
Čudi me da priča ''Katanačo i žuta štampa'' nije dobila više glasova. Odlično je napisana, simpatična i zabavna.
Hidden, pročitaj još jednom, molim te!

Taj ni naslov nije dobro pročitao, što bi očekivala više?

Haha, istina.  :oops:

Pročitaću. Moguće je sasvim da je problem u meni.

EDIT: Naslov je identičan onome što je Boban napisao u postu sa linkovima ka pdf-u. I, kome sad da verujem? Njemu ili autoru?

Snova smo prah -
"Bolesni mesec"..:(
"Koraci su mi bili teški, olovni"...stereotipno
"počastvovanom"...nespretno
"Dođe mi da zavrištim od užasa"...stereotipno
"Znate ko su Senoviti ? Čuli ste za Slamanje ? Senoviti, grupa ljudi obdarena najjačim parapsihološkim moćima, slomila je svet, zavladavši umovima ljudi na planeti. Skoro svih ljudi. Nekoliko zemalja ostalo je van kontrole Senovitih. To su zemlje sa snažnom starom krvlju. Zemlje sa nasleđem magije. Takvo nasleđe kola i u mojim venama. Najmlađa sam članica Saveta, tela na čijim plećima leži borba protiv Senovitih. Velike nade polažu u mene. Kažu da tako jake krvi nije bilo hiljadu godina. Ali ja osećam da sam slaba. Moja jedina nada je ovde...nestalna poput peska snova."...prepičavanje i milijardu puta spomenuto Senoviti.
"tiha kao smrt "...zar?
"detinjeg ; detinjost su kvarile samo pune, čulne usne"...i stereotip, a i ne valja dva puta za redom detinje pa detinje..
Tako. Ipak i usprkos svim grešakama, ova pričica mi je slatka, romatična, iako mi čak i upotreba izraza kao što su Kraljica, princeza, princ, također idu debelo na jetra. Ja bi ovu priču rado vidjela u nekom prepravljenom izdanju. Bod 1.

Quote from: hidden on 21-12-2012, 13:07:14
EDIT: Naslov je identičan onome što je Boban napisao u postu sa linkovima ka pdf-u. I, kome sad da verujem? Njemu ili autoru?

Bobanu nikad ne veruj!

Quote from: Plut on 21-12-2012, 13:32:09

Quote from: hidden on 21-12-2012, 13:07:14
EDIT: Naslov je identičan onome što je Boban napisao u postu sa linkovima ka pdf-u. I, kome sad da verujem? Njemu ili autoru?

Bobanu nikad ne veruj!

Naivan, zabludeh  xrofl

Nisam glasao jer nisam mogao da izdvojim treću priču koja bi dobila bod. Od devet priča dve su mi se zaista dopale, ostalih sedam je ravna crta, toliko ravna da im ne bi dao ni bod.
Priče koje su mi se dopale prve su dve na tabeli, tako da moje glasanje i tako ne bi ništa promenilo.

1. Kobno nasleđe
Ovakav zaplet je čest i korišćen, ali je priča kao priča prihvatljiva i pored toga što je potpuno neoriginalna. Pripovedanje je u skladu sa vremenom o kojem priča govori. Ipak, ima dosta grešaka. Na samom početku je prisutno neslaganje vremena, da bi koji pasus niže naišli na neslaganje tvrdnji, što je znatno bolnije. U jednoj rečenici, glavni lik ima tri ruke, to je još bolnije. Ova rečenica je izuzetno problematična: "Dok se vraćao u kuću Ilija je razmišljao o tim rečima, i ni sam nije znao zašto ali od njih ga prođe neka jeza kakvu do tada nije osetio." Ne oseti se jeza baš tako lako i bez razloga. Čak i da ju je osetio, neophodno je čitaocu razjazniti zašto, da bi je i on sam doživeo. Turci se pišu velikim slovom. Završetak je slab i neupečatljiv. Nedostaje kulminacija.

2. Poslednji knežević
Izuzetno dobra priča. Nije mi zasmetala forma dijaloga, čak sam je našao i dosta funkcionalnom. Prilično je originalna, duhovita, a bavi se i socijalnim pitanjima (još jedan + od mene). Poenta izlazi do kraja. Zaključak je na mestu. Pismena priča. Jedini problem je ova rečenica: "To nije zabava već obavezna društvena mreža koja je zamenila lične karte, zdravstvene knjižice i bankovne račune još pre dve decenije!" Razumem ja da se to moralo ispričati čitaocu, ali mislim da su svi ukućani toga već bili svesni. Sigurna 2 boda izostala su zbog viška slovnih znakova.

3. Katanačo i žuta štampa
Potpuno šizofrena priča, haotično ispripovedana, sa previše svega (imena, podataka, lokacija)... koja mi se toliko dopala i toliko me osvojila da mi je neverovatno teško palo to što sam morao da je uskratim za bod zbog viška slovnih znakova. Poenta je jaka, dodiruje se socijalnih relacija, smisao je prisutan, izlazi na kraju. Iako preduge rečenice otežavaju čitanje, ne mogu reći ništa loše o ovoj priči.

4. Buđenje zmaja
Dosta maštovita priča. Pripovedanje održava pažnju iako je prilično konfuzno. Zaključak je na mestu. Rečenice su preduge i nekako rogobatne, ali se mogu progutati. Ima dosta pogrešnih aorista. "Videće klinac da ga vidi ako ih podigne" (treš). U poslednjem pasusu je nepotrebno "to" u "to šta se događa". Ima neslaganja vremena.

5. Snova smo prah
Maštovita priča, sa dosta privlačnih opisa nečega što inače ne bih našao privlačnim. Pripovedanje je sasvim OK za tematiku kojom se bavi. Ima, doduše, nekih neprimerenih izraza koji narušavaju suptilnost priče, ali ništa strašno. Iako je priča deo znatno veće celine, može da se tumači i kao zasebno smisaono parče. Dobila je bod od mene.

6. Hećim i petao
Zaplet na mestu. Ideja nije zakukuljena toliko da se ne može provaliti. Ok alegorija. Pripovedanje je u skladu sa tematikom, priča teče bez spoticanja, autor je vešto izbegao zamke arhaizama umerenom upotrebom. Jedino bih malo još poradio na raspletu. Pretpostavljam da će bez prostornih ograničenja autor uspeti da izađe na kraj sa problemom. Greške: "Pomilovao JU je"; "Koštice-koščice-koštunice", nemam pojma da li je ovo trebalo tako, ali meni je koščica svakako zapela zbog koštice tela. Bod!

7. Trofički obračun
Izuzetno zanimljiv, malo čak i bartonovski zaplet. Ipak, realizacija tako dobre ideje je dosta upropastila pos'o. Ima dosta falinki, počevši od prve rečenice na pola strane, u kojoj ima dosta nebitnih detalja koji mogu da se izbace, preko nepravilne upotrebe glagola "carevati", kao i "neprimerenih ostataka ljudskog preživljavanja" i nepotrebnog sinhroniciteta slučajnosti (vidiš sad koliko su naporne duge rečenice opterećene detaljima). :) Humor je dosta plitak, dok vrhunac nije izvršio funkciju. Dosta poraditi na priči.

8. Jutro u Beogradu
Ideja iz Skenera kao i mnoštva drugih ostvarenja, ali toliko dobro realizovana da mi se ova priča učinila kao najbolja u krugu. Jednostavno, sve je kako treba. Zaplet, rečenice, fenomenalan opis Beograda i brutalnog odnosa ka osobi sa hendikepom, bez bojazni da se kaže istina koju se svi boje da priznaju. Jako dobar odnos dve marginalne grupe. Zanimljive aluzije. Primamljiv stil. "telefon JU je probudio". Ima još nekoliko sitnih grešaka i to je sve. Dva boda!

Kako je surov ovaj DSB! I neraspoložen.  :(
Napiši neku makar o pričama koje su ti se dopale. Ovo zvuči ''prokleto egocentrično''!

Žao mi je ako sam ostavio takav utisak Kimura, nije bilo namere. Među tim ravnim pričama je i moja, tako da grešiš u pogledu egoizma.

Quote from: Coffin Anal on 21-12-2012, 13:57:19

Greške: "Pomilovao JU je"
8."telefon JU je probudio". Ima još nekoliko sitnih grešaka i to je sve. Dva boda!

Kao što kažemo 'telefon GA je probudio' kad govorimo o muškarcu ('probudio je njega' - 'probudio ga je'), tako moramo i 'telefon JU je probudio' kad se radi o ženi ('probudio je nju' - 'probudio ju je') umesto da potpuno izostavimo objekat. Pogrešno je govoriti o ženi a napisati samo 'telefon je probudio', gde nedostaje odgovor na pitanje koga je probudio. Zašto izmišljati greške koje to nisu i još nametati nepravilan izraz, kad u pričama ima onoliko pravih omaški?

Naglasio sam da bi trebalo da ubaci JU, jer je izostavljeno. Zašto neosnovano optuživati, kad ovde ionako sve vrvi od pogrešno shvaćenog i nepromišljeno popljuvanog?

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi389.photobucket.com%2Falbums%2Foo339%2Fcoffin_anal%2F3r40r3_zps229d7470.jpg&hash=c810719fe39ef190621a6014a1c30c5bedca570f)

Jutro u Beogradu - ova priča mi je legla na prvu. Lijepe rečenice koje samo kližu pred vašim očima. Osim toga je i zanimljiva, dobro ispričana, napeta do samog kraja. Slike opisa grada kao i njegove usporedbe, aluzije koje se stvaraju u usporedbi s imenom grada, su i više nego dobre. Još nešto mi je snažno zapelo za oko, onaj "truli"osjećaj glavnog lika nasparam hendikepirane osobe, koji je jednostavno tako prokleto točno opisan. Kao da se pisac konzultirao sa mnom!! Taj osjećaj da ti se ta osoba bez obzira na hendikep koji ima, jednostavno iz nekog razloga gaditi umjesto da u tebi izazove samo mekoću i osjećaj samilosti. Mislim da me priča ulovilo upravi na to.
Da ne ponavljam gramatičke greške koje su naveli drugi, ja nemam što za reći. Od mene 2 boda i veliki Bravo!

Pazi, šta nam je danas stiglo umesto smaka sveta!


Vidi komentara! Vidi pismenosti i nepismenosti! Ma, neki ne da ne umeju ni naslov da pročitaju, nego ih ima koji ne umeju ni da ga napišu.


Do sada, bez obzira da li je primedba upućena grešnom ili negrešnom, tri poena za Dackovo jednostavno objašnjenje zašto je upotreba JU ne dopuštena nego neophodna. Imao sam sa tim JU dilema, a sad više neću. Ako je neophodno GA onda je i JU. Molim da to zapamte svi učesnici Radionice.

Ako je objašnjenje zaista delovalo, da dopunim: zamenicu ona, koja u akuzativu u punom obliku glasi 'nju', u nenaglašenoj verziji pišemo 'je' (oni su JE pozvali), a 'ju' samo ukoliko se u glagolu već sadrži 'je' (on JU je pozvao). Sad je kompletno. :)

Ništa bez Dackofobije!

Naglasio sam da bi delovalo.


Sad da skupim snage za komentare. Trebaće mi da razgrnem i razvrnem napisano i komentarisano. I meni je trebalo volje da odaberem treću priču. Iz kola u kolo sve veća nepotpunost priča me zadivljuje. Uskoro će biti dovoljno prilepiti komadić dnevnih novina, kao poruku sa pričom, i svi će razumeti.

Quote from: Coffin Anal on 21-12-2012, 14:45:19
Naglasio sam da bi trebalo da ubaci JU, jer je izostavljeno. Zašto neosnovano optuživati, kad ovde ionako sve vrvi od pogrešno shvaćenog i nepromišljeno popljuvanog?

Izvini, zaista, ali ako napišeš ,,greška: pomilovao JU je" i dalje mi deluje kao prirodan zaključak da to ,,ju" zapravo smatraš greškom i ne vidim da si time u stvari sugerisao kako ga treba ubaciti.

Dacko, i ja zahvaljujem na objašnjenju. Sad sam barem sigurna, a toliko me je ljudi do sada vrlo samouvereno ubeđivalo kako grešim.

Ako mora GA, mora i JU!

Quote from: Dacko on 21-12-2012, 15:51:53

Quote from: Coffin Anal on 21-12-2012, 14:45:19
Naglasio sam da bi trebalo da ubaci JU, jer je izostavljeno. Zašto neosnovano optuživati, kad ovde ionako sve vrvi od pogrešno shvaćenog i nepromišljeno popljuvanog?

Izvini, zaista, ali ako napišeš ,,greška: pomilovao JU je" i dalje mi deluje kao prirodan zaključak da to ,,ju" zapravo smatraš greškom i ne vidim da si time u stvari sugerisao kako ga treba ubaciti.

U redu je, ionako je moja greška što se nisam dovoljno precizno izrazio. Brzao sam. :) Bitno je da je autor doznao gde je zgrešio.

01 — KOBNO NASLEĐE Majku mu, očekivao sam neko veće zlo od kurjaka. Baš šteta da se ovakav  rad ne začini nekom pravom stravom kad je već naglašen nagoveštaj iste. Takođe, otkud ovaj kmet Ratko? Mogao je on npr. da bude narator. Stil pisanja mi se sviđa, o malim slovima će neko drugi. U ,,od onih što svoje pogaziše i tuđe prigrabiše."  zamenio bih sa ,,prigrliše". Grabljenje je za nešto materijalno. Onda, što ih nije primio na konak?, treba malko pojasniti. Nezvana gošća je poturica, ali sa bebom u naručju, tako da nije u ptanju mala dilema. Tu je nešto trebalo da čvrljne u Ilijinoj glavi, da se on ogreši,  i da to ujedno opravda bacanje kletve.

02 — POSLEDNJI KNEŽEVIĆ "Men or mice?", ili "Ua brendovi!"  satira. Slažem se sa tim stavom autora. Likovi su dobro odrađeni, ali valjalo bi da na kraju budu kažnjeni, a ne nagrađeni. Naravno, izuzetak je mukica koja oseća grižu savesti. Miš koji se pojavi u prvom činu, postaće bogat u četvrtom. To je mozda malo predvidljivo. Naslov i prezime su dobro odabrani. 

03 — Katanačo i žuta štampa. (ovo neka ne čitaju oni koji se nadaju smislenim komentarima, hvala, ja dajem od sebe koliko mogu, a autoru izvinjenje, možda sam bio malo odvratan).
Loša vest: Dakle, odigralo se svašta, a ustvari ništa i zadnja rečenica bi to trebala da opravda. Nadam se da nije cilj priče da sve nas koji je pročitasmo napravi budalama. U tom slučaju autor zaboravlja činjenicu da je pisanjem ove priče protraćio znatno više vremena nego mi što smo ovo i ono, a i mogli smo jednostavno da je ignorišemo, nego, evo, bar ja, duše kao pamuk, sam se možda-upecao.
Dobra vest: Atmosfera je divna! U glavi mi se nameću slike iz "Amarkorda", Markes i Basara se mačuju i postoji stalna pretnje da će J. Kovalski da izleti od nekud na svom točku i da razbije pakleni vergl. No, negde mi se javlja pomisao da je ovo ustv. razotkrivanje tajne italijanskog fudbala. Ma zanimljiva je.

Neko napisa da je autor priče "Hećim i petao" znao da je lekar hećim, ali da se nije dosetio da je petao - kokot. Neko se nama opasno voza na nasleđenom od Ive i Meše, a bogami i od Paola Koelja, koji je roman "Alhemičar" napisao proširujući jednu priču Borhesa, koju je ovaj pozajmio iz "Hiljadu i jedne noći", kao i od nekih drugih mahera drp-off pripovedanja. Nisam sklon da ovakav pristup rentira od nenačitanih članova Radionice. Sa moje strane, posle čitanja ove priče, zabeležio sam: "I, crče Jusuf na kraju. Dosadno."

KOBNO NASLEĐE-Priča mi je nekako mrtva, uspavana. Bajkovita bi, slutim, trebala biti, ali ni to nije najsrećnije uspelo. Treba joj, takođe prilično tehničkog sređivanja. Frlja se bez potrebe nekim izrazima, poput bujne zelene trave. Trebalo bi izbegavati takve konstrukcije, jer deluju vrlo nemaštovito.

POSLEDNJI KNEŽEVIĆ-Ovde mi se dopala ideja, ta zbrka sa identitetima daje dinamiku priči, i slutio sam da će uzeti dosta bodova, razumem zašto, i nemam ništa protiv. Meni generalno ovakav humor, parodija, šta li već, ne leži, priznaću da sam tu pomalo subjektivan.

KATANCO I ŽUTA ŠTAMPA-Em haotična, em prosto nekako zagušena imenima, detaljima, i nekim potpuno nepotrebnim stvarima. Na momente mi deluje kao da se pisalo samo da se odradi 6000k, bez nekog cilja i smisla.

BUĐENJE ZMAJA-Izgleda sam samo ja dao zmaju dva boda. Uza sve mana, izraze i rečenice kojima itekako treba popravka, meni ova priča i idejno i izvođenjem, odaje najosmišljeniju priču u krugu, koja ima jasnu logičku strukturu i glava-rep , početak-sredina-smislen kraj redosled. Čini mi se da to mnogim pričama u ovom krugu fali.

SNOVA SMO PRAH-Bajkovita i tajanstvena, sanjalačka priča. Osnovni je problem što se jasno vidi da je deo neke veće celine, i onda je teško pohvatati šta se zaista dešava, ko je ko, zašto, kako, gde...

HEĆIM I PETAO-Jasna, solidno napisana priča, koja objedinjuje i humor i neku ozbiljniju poruku. Dinamična, ne sklizava u filozofiranje i smaranje čitalaca. Zadatak, može se reći, ispunjen.

TROFIČKI OBRAČUN-Nisam baš shvatio ovu priču, ni samu radnju, ni poentu i smisao iste. Veoma mi je haotična i nerazumljiva.

JUTRO U BEOGRADU-Da se glasalo za četiri priče, ova bi dobila još jedan glas od mene. Vrlo interesantna ideja, lepo kombinovanje urbanog ambijenta sa fantastikom. Na kraju joj ipak nisam dao bod, jer mi je pala u drugom delu, počev od pojavljivanja Uroša...

OBORA : POSLEDNJA GENERACIJA- Dobra horor priča, nepretenciozna koljačina  :mrgreen: sa dosta izraubovanom temom porodične degeneracije, ali sasvim solidno ispripovedane, i dovoljno za bod.

Ima još jedan termin za pevca...kao klinca me odveli medj rodbinu, i vratili me bogatijeg za jednu divnu pesmicu. Kaže vako: Horoz ganjo koku po čičku, stani koko da ti vidim...

Da, i oroz. Zato se i na kuburi nazivaju i oroz i kokot.

Prvo mesto sam dao priči "Trofički obračun". Jebiga, uvek sam sebi naudim, pa je zauzela šesto mesto. Nisam siguran da svi čitaoci znaju šta je trofizam, pa, neka pogledaju u Gugl. Ova priča je meni kompletna, potpuna, cela. Halo! To je cilj Radionice. Cele priče, a ne nagoveštaji. Za pola priča ste izmislili šta znače. Da ne govorimo da pisac ima i zrno talenta, ali ga je vrabac pozobao. Dakle, priča je o stratovanju smaka sveta. Sasvim prigodno ovim danima. Veći jedu manje i tako stalno. Gavrilo, zvani Gaja je pištaljku-bombonu apokalipse ispljunuo dva puta, tako da se i dva puta izmakao da bi sebi mogao da postavi pitanje: "A, ko će pojesti T-rexa?" Možda ja to i nisam dobro objasnio, ali Jevtropijevićka to uvek bolje od mene razume. Onih par tipfelera opraštamo zbog zarđalosti.

Drugo mesto sam dao Lonijadi "Poslednji Knežević". I ovo je cela priča, mada mi je malo dosta "celih priča" iz tog izvora. Umesto gomile testiranja kako sve ljudi mogu glupo da se nazovu u ovo marketinško vreme, moglo i malo neke konkretne radnje. Obećavam, da ovakve priče-vicevi ubuduće neće dobijati poene od mene.


Treće mesto sam dao priči "Jutro u Beogradu", jer sam uspeo da ubedim sebe da je cela. A, nije. Kilava je to priča, ali sam jedino tu uspeo i da zamislim šta se dogodilo.

Quote from: scallop on 21-12-2012, 17:47:34
Prvo mesto sam dao priči "Trofički obračun". Jebiga, uvek sam sebi naudim, pa je zauzela šesto mesto. Nisam siguran da svi čitaoci znaju šta je trofizam, pa, neka pogledaju u Gugl. Ova priča je meni kompletna, potpuna, cela. Halo! To je cilj Radionice. Cele priče, a ne nagoveštaji. Za pola priča ste izmislili šta znače. Da ne govorimo da pisac ima i zrno talenta, ali ga je vrabac pozobao. Dakle, priča je o stratovanju smaka sveta. Sasvim prigodno ovim danima. Veći jedu manje i tako stalno. Gavrilo, zvani Gaja je pištaljku-bombonu apokalipse ispljunuo dva puta, tako da se i dva puta izmakao da bi sebi mogao da postavi pitanje: "A, ko će pojesti T-rexa?" Možda ja to i nisam dobro objasnio, ali Jevtropijevićka to uvek bolje od mene razume. Onih par tipfelera opraštamo zbog zarđalosti.

A Skalop ko da gleda u bob i vidi da sam i kako sam tajno glasala  :lol: :lol: :lol: :lol: :lol:  Mh. Mh.  Falim te bože da je još neko registrovao pištaljku.
(šta je još od mene dobilo bodove, je li, Skalope?)

Baš sad gledam ko je sve glasao za Trofički...

Kimura, Hrundi i ja. I naravno, Scallop.

Nisam u toj priči prepoznao smak sveta na proročanski način, nego dobrom zezancijom tipa "kada sudija odsvira svoje" :)


EDIT:
I zašto je odsvirao kraj tekme...

Jevtropijevićka, slab sam ja vrač-pogađač. Da jesam, pisao bih bolje priče. Mislio sam na onu priču o morževima i osveživačima mirisa, kad si je bolje obrazložila od pisca.


Recimo, neko se opet zajebavao sa nama ređajući sve igrače Juventusa u vrti-vrti stilu bez priče. I, opet je dobro prošao. 

Ma znam, nego me iznenadilo što ste me pomenuli baš u vezi sa ovom pričom - koja u ovom krugu jedina iskače po tome što nemam šta ozbiljno da joj zamerim, sem krajnje brljavog kucanja.

Quote from: scallop on 21-12-2012, 18:13:52


Recimo, neko se opet zajebavao sa nama ređajući sve igrače Juventusa u vrti-vrti stilu bez priče. I, opet je dobro prošao.

Prošao je znatno gore od onog drugog zezatora za kog neko reče da pokušava da eksperimentiše . . .

Eksperiment? Na ovoj Radionici nema eksperimenata, ni eksperimentatora. Posebno ne u ovom krugu. To se neko pretrgao u komentaru.

O cemu vi to?

Neko je govorio načelno, ne o pričama iz ovog kruga.

''Trofički obračun'' se i meni dopao-zbog dobre, originalne ideje.

Quote from: kimura on 21-12-2012, 20:14:14
Neko je govorio načelno, ne o pričama iz ovog kruga.

''Trofički obračun'' se i meni dopao-zbog dobre, originalne ideje.

Zrikavac koji viri iz usta mrtve ptice...:( ...mnogo sam bre osetljiva....A da ne spominjem sto macki viri iz usta...

Pojma nemam. A Trofički obračun nije nikakav eksperiment. To već posmatramo kao način pisanja.

Saturnice, to je obračun,šta da ti kažem...

Quote from: kimura on 21-12-2012, 20:23:22
Saturnice, to je obračun,šta da ti kažem...

Shvacam...ali ima tu jos nesto sto se prilicno gadljivo dogadalo i s juhom...:(

Pomogni i meni da shvatim. :shock:

4. Buđenje zmaja
Dosta maštovita priča. Pripovedanje održava pažnju iako je prilično konfuzno. Zaključak je na mestu. Rečenice su preduge i nekako rogobatne, ali se mogu progutati. Ima dosta pogrešnih aorista. "Videće klinac da ga vidi ako ih podigne" (treš). U poslednjem pasusu je nepotrebno "to" u "to šta se događa". Ima neslaganja vremena.

Ovo je priča koju ja nisam razumela, ama ni najmanje. Coffine, pomagaj! O čemu se ovde radi?

Quote from: scallop on 21-12-2012, 20:41:09
Pomogni i meni da shvatim. :shock:

Scallope, jest li vi dokusurili one fazane?

Suti....

Quote from: saturnica on 21-12-2012, 20:46:29

Quote from: scallop on 21-12-2012, 20:41:09
Pomogni i meni da shvatim. :shock:

Scallope, jest li vi dokusurili one fazane?

Sigurno. Supa je sjajna, a meso će proći uz sos od rena, posuto zrnima nara. Ne znam šta je moja ćerka napravila od svojih. Drđala ih je u pacu, a sad ne znam da li je otišlo dalje. Protivnik je jutros izjavio da je na crti.

Mogao bih da pomognem i Kimuri. Čini mi se da je pisac omanuo naslov. Nekim čudom postoji opasna razlika kad je sve na engleskom, odnosno, pravi naslov je verovatno Awakening of a kite, a ne Awakening of the dragon. Dok kao kite nije poleteo dragon nije pominjan. Zapravo, posmatrano iz engleskog jezika, dragona nema ni u jednom momentu. Gušterolika bića su samo u oku posmatrača Lonija. Meni je više ličio na nešto između slepog miša i vilin konjica sa tri (ne dva) para krila.

Aha.
Dakle šišmikoliko konjasto biće je znalo notni sistem.

I dajte Scallope, kakav je to way da odmah odajete koja je moja priča.
i to nedugo posle mog posta gde sam dobro olešio skoro sve priče.
Sad će mi se popljuvani svetiti (i ko nije video manu ima da je vidi) a mogao sam se glatko izvuć'.

Inače ne znam šta to znači vic priča.
A kako bi trebala da izgleda priča koja pretenduje da bude u humorističom žanru.
Kod svih vladaju manje više ista pravila, koje sa zbog kratke forme poklapaju s vicem.

A jesi se ti nešto izbezobrazio, možda zbog te jagodice-bobice ("Jagodići" imaju nastavak "Bobići").

09-Obora: poslednja generacija. He-he, Serbian Gore Metal. Pored kasapljenja ovo je i oštra kritika Titove Jugoslavije i sadašnjeg stanja kao posledice iste. Veoma hrabro i smisleno. Razmislite o metaforama. Npr. "Sedam klica kužnog korova" plus ovi blizanci....Upozorenje je, a ne pretnja. Ako se krene u lov na veštice-dlake u jajetu sigurno bi se našlo nešto za pljuvanje; ja neću.
08 — Jutro u Beogradu- Nema priče, samo prepričavanja. Masa grešaka-begunci, razbojnici, sektaši nisu ,,starosedeoci" pa ne mogu napolje, ali zato rade po kućama, ,,invalid"  je ,,slabovid", a ne čuje, ona mora brzo da beži, ali ima vremena za poljubaci i da sasluša tri rečenice itd. I kakav je to nepokolebljiv egoizam kakav gaje samo odbacivana bića? Ima i nekih genetičkih ludijanja, ali stvarno nemam srca da dalje komentarišem pošto sumnjam da je autor inspirisaan sopstvenim životom. Dovoljno je gorčine.
06-Hećim i petao. Ovo je zanimljiva priča i vešto vođena, ali sam očekivao jači kraj. Valjda sam ja takav.

Loni, preko godinu dana te vadim ko taranu iz lonca. Od mene redovno dobijaš poene, odnosno, bolje mesto na run glisti, a malo strožiji od mene su već nekoliko puta naglasili da tvoje viceve slabo prihvataju. Budući da je ovo ipak Radionica, a ne hipodrom sa kladionicom, smatram da lepo prihvatiš poruku.

Svima koji su u najdužoj noći ove godine, a i u majanskoj postapokalipsi, čestitam bivši Dan Armije i rođendan Josifa Visarionoviča Džugašvilija, aka Staljina - čeličnog.

Zahvaljujemo. 8)

Da, mnogima bi se smaknulo pred ocima da je drug Staljin ziv, i samo bi im Sibirske bjeline bljeskale...

Ni za milion godina ne bih pomislila da deveta priča predstavlja neku SFRJ metaforu, a ako bi mi tako nešto slučajno i palo na pamet, smatrala bih tu metaforu veoma neukusnom.
Istina, ova priča, kako god da je shvatimo, ostaje neukusna. Vidi se da je pisao neko ko to ume, a zašto je svoje umeće koristio za stvaranje ovakve priče - ne znam.

Quote from: scallop on 22-12-2012, 01:21:28
Svima koji su u najdužoj noći ove godine, a i u majanskoj postapokalipsi, čestitam bivši Dan Armije i rođendan Josifa Visarionoviča Džugašvilija, aka Staljina - čeličnog.

Blagodarim i ja.
Objava da postoji nešto što se zove "Lonijada" je kompliment.

Quote from: kimura on 22-12-2012, 10:17:07
Ni za milion godina ne bih pomislila da deveta priča predstavlja neku SFRJ metaforu, a ako bi mi tako nešto slučajno i palo na pamet, smatrala bih tu metaforu veoma neukusnom.
Istina, ova priča, kako god da je shvatimo, ostaje neukusna. Vidi se da je pisao neko ko to ume, a zašto je svoje umeće koristio za stvaranje ovakve priče - ne znam.

Revoltiran je.

Mandragora, sad mi je jasno da ti skrivaš prave rogove ispod te kapice :lol:
Slažem se da je priča o hećimu i orozu predvidljiva (pa šta?) i da bi se moglo bez poslednje račenice, ali stvarno ne mogu da zamislim šta bi za tebe bio jači kraj - od smrti ? U ovakvoj priči ? Pa ovde nije priklan čak ni petao-oroz!

Drugi su već pisali o nedostacima ''Kobog nasleđa'', a ja bih da pomenem nešto što nije tehničke prirode : u ovoj priči pripovedanje ide nekako usiljeno, sve zvuči veštački, kao da nema ama baš nikakve veze sa pravim osećanjima autora. Moralna poruka se nameće na isuviše grub način. To iritira. Kao i pretenciozne rečenice koje treba da liče na veliku literaturu (Ovo pomalo važi i za pobedničku priču.), a postižu upravo suprotno.
Mislim da bi autor ''Kobnog nasleđa'' mogao se okane onoga što je već napisano i da pokuša da kaže svoju reč.   

O ''Snova smo prah'' mislim uglavnom isto što i Saturnica, jedino što na mene uopšte ne deluje ta tinejdž romantika.

''Poslednji Knežević''možda i nije Lonijev.
Džek će se već setiti da li je on to pisao.
Sigurna sam da hoće, pošto je ova vic-priča dobila mnogo glasova, a i sličica Džerija-naslednika nije loša.

Imamo dva duhovita momka i meni se dopada njihov smisao za humor. Ipak, (za razliku od scallopa, koji ih grdi, ali i podržava) ne mogu da glasam za dobar vic. Smatram da bi i Džek i Loni dobro učinili kada bi napisali nešto duže i uglavnom ozbiljno. Takvoj priči ili romanu bi njihov humor bio dobar začin.

Kad god neko pomene Oboru ja moram ponovo da je otvorim i podsetim se o čemu se tu radi. Ne umem da objasnim zašto, očito me nije dotakla. A još manje sam u njoj mogla videti kritiku stare gospoje Juge. Ok možda i jeste kompletna, ali malo toga ima što mi je privuklo pažnju.
Početak mi se dopao kao i početni opis svinjokolja, a onda je usledilo nepotrebno detaljisanje o istom i sve potom mi se ne dopada. Može se reći da je u pitanju kompletan degenerizam u fizičkom, ali i u psihičkom smilu, jer toliko kasapljenje i uživanje u kačenju rastrganih delova tela i nagorelom mesu nije baš normalno.
Kako god, meni je motivacija ovde prilično nategnuta. Što se tiče stila i lepote rečenica, koju su neki pomenuli, niš' posebno.

@Kimura - O, ali Džek jeste napisao nešto duže i uglavnom ozbiljno. Jesi'l čula za "Anđele na kocki šećera"?

 Obora motivski podseća - i to izrazito, svinjokoljem, ljudokoljem i incestom - na jednu priču iz Anomalije, Čarlijev svinjac, ali je Svinjac mnogo bolji. Ne, preformulisaću, Obora je loša priča, Čarlijev svinjac dobra. Preporučujem da se uporede.  :mrgreen: 

Snova smo prah uopšte nisam razumela. I ovu priču stalno zaboravljam pa se moram podsećati. Rekla bih da je ovo pisao neko mlad i bez iskustva u pisanju. Mašta mu radi, ali je mnogo zabunjena. Puno toga bi da ubaci u priču pa dobijamo smesu nakrcanu svakakvim likovima, opisima, poređenjima, razmišljanjima, nespretnim konstrukcijama, prepričavanjima...
Nisam ovde videla pravu priču, samo neku vrstu dvoboja u kojem naša junakinja gubi. Možda ideja i nije loše smišljena, ali nije dobro odrađena.


@Jevtro, na toliko se dobrih načina može opisati svinjokolj. U ovom slučaju je to baš bledunjavo i nekako hladno prepričavajuće. Hvala za preporuku, nisam čitala.

Quote from: Stipan on 22-12-2012, 13:49:58
@Kimura - O, ali Džek jeste napisao nešto duže i uglavnom ozbiljno. Jesi'l čula za "Anđele na kocki šećera"?

Čula sam i imam nameru da pročitam da pročitam.

Quote from: kimura on 22-12-2012, 13:19:51
Drugi su već pisali o nedostacima ''Kobog nasleđa'', a ja bih da pomenem nešto što nije tehničke prirode : u ovoj priči pripovedanje ide nekako usiljeno, sve zvuči veštački, kao da nema ama baš nikakve veze sa pravim osećanjima autora. Moralna poruka se nameće na isuviše grub način. To iritira. Kao i pretenciozne rečenice koje treba da liče na veliku literaturu (Ovo pomalo važi i za pobedničku priču.), a postižu upravo suprotno.
Mislim da bi autor ''Kobnog nasleđa'' mogao se okane onoga što je već napisano i da pokuša da kaže svoju reč.   

Pročitavajući "Kobno nasleđe" nekako imam sličan utisak - svi znamo šta je pisac "teo da oće", ali i da to nije uradio. Primiti namernika u nevolji je zakon čak i kad je namernik neželjen. Neprimanje ima kobne posledice. Ne znam zašto pisac to nije i napisao. Odnosno, jeste ali kao da nije. Ostao sam ravnodušan kao i kafedžija pred kraj priče.

Motiv svinjokonja je vrlo raširen u pisanoj umetnosti Vojvodine. Čak znam čoveka koji je skupljao priče na ovu temu iz raznih bizarnih lokalnih izdanja u nameri da priredi svinjokoljsku antologiju.
Očigledno ta povremena masovna klanja svinja na starinski način ostavljaju jak pečat u naraštajima koji je prinuđen da odrasta u takvom okruženju.
Zamislite selo od 50 kuća u kome se za jedan dan zakolje 250 svinja; kakva je to sveobuhvatna skika i miris samrtne patnje odasvud.

Kome pričaš? Meho ima iscrpne spiskove.

Mrtve svinje, rasporene, leže po džadi i dvorištima, ko ljudi  8) A celo selo smrdi na krv i kučići uzvrpoljeni...

Isto kao i sezona pravljenja ajvara u Strumici. Brda crvenih paprika, ispečenih, popucale i nabrane kože, tiska se u plastičnim vrećama, da bi ih dan kasnije odrali, samleli, utopili u ulju i ponovo pržili i pekli dok ih ulje ne primi u svoje okrilje. Koja je to patnja!!!!

Neko pomen'o disnator?! Kožurine, švargle... (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.sherv.net%2Fcm%2Femoticons%2Feating%2Ffunny-creature-chewing-smiley-emoticon.gif&hash=024ae54d4d61a2e5adcdde4492764ffb0bbe5526)


De, te paprike sa strane, ne smetaj...

Uf...sad kad prodje smena, ima da trcim do kuce i o'ma se cvaraka dohvatim.

Samo nemo'te da pokoljete familiju. :twisted:

Da je meni, k'o Hiddenu, s krmačom familija uspoređena, teže bih reči koristio.

Jel' ti to meni nešto ili tek tako lupetaš?

Kimura darling, uz najbolju volju ne mogu da se setim koja je moja priča, al' pouzdano znam kada Boban objavi autore da ću se setiti. Uvek se baš tada  setim. Ljudski um je lavirint sa više izlaza i jednom stazom kojom Tigar hodi; takođe sa mnogo tamnih čorsokaka u kojima vrebaju nedokučive misterije  :)

Quote from: kimura on 22-12-2012, 12:55:16
Mandragora, sad mi je jasno da ti skrivaš prave rogove ispod te kapice :lol:
Slažem se da je priča o hećimu i orozu predvidljiva (pa šta?) i da bi se moglo bez poslednje račenice, ali stvarno ne mogu da zamislim šta bi za tebe bio jači kraj - od smrti ? U ovakvoj priči ? Pa ovde nije priklan čak ni petao-oroz!

A da je oroz priklao hećima? Svinjokolj ne bi bio prikladan.

Quote from: Jevtropijevićka on 22-12-2012, 13:59:57
Obora motivski podseća - i to izrazito, svinjokoljem, ljudokoljem i incestom - na jednu priču iz Anomalije, Čarlijev svinjac, ali je Svinjac mnogo bolji. Ne, preformulisaću, Obora je loša priča, Čarlijev svinjac dobra. Preporučujem da se uporede.  :mrgreen: 

:oops:

Prvi deo Obore se još nekako i drži, mada je u pitanju banalna analogija. Bolje bi bilo da je pisac izbegao direktne asocijacije. Drugi deo je još gori jer je priča prerasla u besmisleni obračun s nekim ko ne može da se brani, sasvim na nivou pisanja u žutoj štampi.
Priči najviše nedostaje poigravanje, to je ono što daje vrednost.

Izvinjavam se ako upadam, ali nikad se ne zna kad će gospodari mreže da me iseku. Ovo još nisam okačio (da me scallop ne zeza za "lepljenje"), pa da ne ostanem dužan.

04 — BUĐENJE ZMAJA Zanimljiva je ideja sa ,,razapinjanjem zmaja", uznemiravajuća slika. To nikako nemoj da ,,baciš". Međutim, priča je konfuzna pošto ima previše koječega, i meni je to često problem, pa ako pažljivo odabereš šta treba da se ukloni, a šta ne, mnogo bi bilo jasnije. Sinula bi, umivena, pokazala sasvim novo lice. Nije loša zamisao kraja, ali, opet, bio bi ubedljiviji da je radnja pre njega jasnija.

05. Snova smo prah= dream within a dream, reče Po? Startna zamisao nije loša. Postavka epsko-fantastične priče, ili možda sinopsis za takav roman i baš zato neke reči  žuljaju; "ribice", "patuljčići" (valjda patuljci nisu dovoljno mali),"tinejdžerke", "parapsihološke", "živuljke"... E sad, tu je i erotika, ali šta tu smeta- "Izula sam štikle i nastavila bosa"-bile su zabodene u  noge?, "najperverznije želje"-kuku mene, sramota me da komentarišem.
Malo slovo (bolesni mesec) i pogrešni razmaci ukazuju na novog autora. Bez obzira da li je to urađeno slučajno, ili namerno, plafon priče je poljubac dve žene, a to se odavno otrcalo ("danas se čak ni klici više ne igraju partizana", valjda ih je koječime zatrpao internet).

Mandragora.... imam problem s razumijevanjem tvojih komentara. I nije to prvi put.  Ako ga drugi nemaju, onda je valjda problem u meni.

Izgleda da još jedino za priču "Snova smo prah" nisam ništa napisao. Bolje da ništa ne napišem. Mogu i ja da se umorim kao pisac te priče posle 4,5Kk. Kao da je zalutao, pa odustao.

I da se nadovezem, fantastika je takav zanr u kojem je danas vrlo tesko napraviti nesto originalno, nikad videno. U sto god da se taknes, vec je netko to napisao, ili snimio film. Ako tako gledamo, otrcanosti i istrosenosti ima gotovo na svakom koraku.
Sto se tice poljupca dvije zene, ne znam kako bi to ikome moglo biti dosadno i ofucano. Pricu je napisao pocetnik, ima hrpetinu gresaka, ali nije ni vise ni manje kliseizirana nego sto su to uradlil ostali radionicari u svojim stilski dotjeranijim uradcima u kojima su te iste, vec videne ideje samo dobro zamaskirane.

Negde sam čuo da postoji tvrdnja da su sve priče ovog sveta već ispričane.
Štos je u tome da treba naći način da se one ispričaju na novi, još neviđeni način.

Ja sam glasala za ove tri:


Katanačo i žuta štampa - 2 poena. Nisam baš poznavalac fudbala te, da mi nije rečeno, ne bih znala da su svi pobrojani. To što sam nekoliko njih prepoznala nije mi puno značilo niti išta pokvarilo. Dopada mi se atmosfera i stil pripovedanja, zajebancija (ne znam da li je bila namera) i satira.
U ovoj priči imamo konkretno prikazano nasledstvo. Meni dobra priča i nema ničega što mi specijalno smeta.


Hećim i petao - 1. Zaokružena je i ima nekoliko finih slika, naročito u prvom delu priče, koje su mi bile dovoljne da mi zaokupe pažnju. Samo pripovedanje me nije baš oduševilo, a što se priča više bližila kraju čini mi se da nam se autor gubio. Kraj mi se nikako ne dopada.


Poslednji Knežević - 1. Za ovu sam glasala jer sam morala da odaberem još jednu. Satirična ideja mi je simpa, ali mi je sama izvedba prilično jednostavna, dijalozi pomalo neubedljivi, a sam kraj loš.




Što se tiče ideja, često ih pominjemo ovde pa i nagrađujemo glasom neke priče samo zbog dobre ideje iako je izvedba loša, verovatno misleći da ako neko ima dobre ideje i maštu ostalo će lako savladati.

Ono što se ponavlja je taj ljigavi odnos prema sadržaju.

Valjalo bi da to i obrazložite. Koristilo bi.

Kobno nasleđe – Nešto me držalo za tu priču a šta, ne bih znao da kažem.  To mi je uvek nedokučivo, ali lako uvidim šta me mori prilikom čitanja.
Priča nije kompletna i dosta je osakaćena a čitaoc je uskraćen za mnogo toga. Zatim, imamo višak reči koje ne trebaju i koje ruže priču a koje su na ivici pleonazama što nijednoj priči ne godi. Govori o nemarnosti autora da distancirano sagleda svoj uradak.
Ova priča mi je očiti primer napora autora da oslika slike koje je zamislio a ne da ih napiše.
Autor  u prvom pasusu spominje ,,celo stado ovaca" i ,,bujnu zelenu travu"
Dovoljno je ,,stado ovaca" koje nije brojčano definisano. Da je napisao ,,pola stada" ili ,,frtalj stada", slika bi bila ista. Opet bi bilo stado a trava je uvek zelena dok se ne naznači drugačije.
Ne ulazim u sitna crevca, nisam sklon tome ali na navedenom (i ne samo tome) sam se spotakao.

Poslednji Knežević – šta da dodam što nije rečeno sem lične impresije; Prvo sam pomislio – aha, neko se zajebava na račun Poslednjeg Srbina a kada sam završio čitanje dodao sam –vrlo korektno i dobronamerno.
Sama priča ima nepotrebnosti, insistiranje na banalnim stvarima koje nisu u funkciji priče i koje ne trebaju da budu tu. Optimizacija bi dala lep rezultat.

Katančo i žuta štampa – vrlo ambiciozno zamišljeno i autoru čestitke na pokušaju da savlada izazov. Međutim, kod mene nije uspeo, nisam ambiciozan čitalac, priča mi zahteva previše angažovanosti a zauzvrat ne daje skoro ništa.

  Trofički obračun – ova fantazmagorija mi se mnogo dopala. Lepo pripovedanje, klizi kao po loju. Nemam neki zamerki sem na startnu poziciju. Voleo bih kada Boban objavi autore da mi isti objasni da li restoran ima dodatnu simboliku ili se autor zadovoljio primarnom namenom mesta.

Obora: Poslednja generacija – Uh jebote, šta ovo bi? Mi je bila prva misao nakon čitanja a i sada. Hidden je dao lepu komparaciju priče al' kako da priču sagledam iz tog ugla kada je ostavila snažan dojam na mene? Ne mislim na neki umetnički ili literarni, nego onako, bukvalno. Rečenice mi još odzvanjaju glavom, sreća ne i slike. Odmah sam se setio francuskog filma ,,Martyrs"; slešeraj u funkciji priče, ne samo radi samog klanja. Autor ima jak izraz, slike lepo kanališe i očito uživa u horor pisaniji. Pomalo fantazmagorično, naročito na kraju. Nakon dobranog šokiranja, sledi novi. Brat sestru pa nije sestra nego brat! Cirkus kolorado i španska serija u horor maniru sasvim pristojnog  pripovedanja. 

Šta je ljigav odnos prema sadržaju? Obična želja da se nešto ispriča. Svako ima ponešto da ispriča. Pitanje je kako to učiniti da bude prijemčivo, čak i kad je u pitanju stereotipna priča.

Pisac ne sme da bude u funkciji pripovedanja. Daleko bilo. Pisac treba da zna da obuzda tu želju, da se poigra pričom, da ne izusti i ne saspe odmah sve odjednom.
Ako priča ima jednostavan, trik završetak, to ne sme da se nasluti na pola priče. Kao, recimo, u Poslednjem Kneževiću. Tu se kraj naslućuje već od polovine, a to je tipičan trik-kraj, vic, i od tog momenta priča gubi na snazi jer se mehanički dovršava.

Isto važi za pripovedanje gde je cilj da se nabace određene slike - određeni sadržaj koji je autoru na neki način bitan, ali čitaocu je to obično opisivanje bez ikakve unutarnje dinamike, jer slike nisu u dinamičkom kontekstu. Možda će nekom i da se dopadne što neko nekom odseca glavu satarom, ali to nije u funkciji priče već cilja na emotivni doživljaj čitalaca.

Aj još jednom, ukratko:

Sadržaj priče nije sredstvo pripovedanja. Igranje rečima bez naročite funkcije, ulepšavanje pridevima, objašnjavanje ovoga ili onoga, opisivanja bez naročite funkcije, itd - nisu sredstva pripovedanja.

Sredstva pripovedanja su: ritam, poigravanje smislom, provokacija, zavođenje, tempo i tempiranje (tajming), podvala, navlačenje, saspens, promena ritma, itd.

Jel' može ukratkije?

Može moronskije.

Pa, 'ajde, onda.

 :lol:

 :-o :shock: :-? :wink: 8) xuzi xdrinka xyxy

Dobro, dobro. Evo najkraće:

Ne piši gluposti!

:?:

Нисам стигао да гласам (нисам имао нет неко време, па нисам био ту итд), ал сам раније бацио неке безвредне коменте на прве три, једине прочитане други пут....:)

1.Кобно наслеђе - Занимљиво, помало архаично, али писмено, са једном грешком у куцању. Чини ми се као да читам Милована Глишића, међутим ја ово нисам разумео, шта се у ствари десило са Рељићима? Где су нестали? Ово изгледа као да је прича ради приче, а да је задњи део убачен чисто да би се испунио задатак....

2.Последњи Кнежевић - Симпатично, недостаје сијастет зареза, ово је ваљда оно што се зове виц – прича овде на Радионици. Прича одаје неки утисак збрзаности и, искрено, не допада ми се задња реченица: ,,Добили сте полугу", ова прича је једноставно захтевала да се ефектније заврши.

3.Катаначо и жута штампа - Добра причица, ако изузмемо мени иритантно вергл – вергл – вергл, нису ми сметале ни дуге реченице пуне синтагми, прорешетане са брдом зареза, зачудо сам их олако испратио, са разумевањем, чак  Можда није била неопходна задња објашњавајућа реченица, али прича шљака добро и са њом.

Quote from: Lord Kufer on 23-12-2012, 01:28:08
Dobro, dobro. Evo najkraće:

Ne piši gluposti!

:?:

Divnog li saveta ! xjap

4. Буђење змаја - На прво читање ми је била заморна, на друго већ мало боље...али само мало :) Шта је у ствари Кордон? Змај или змај? :) Лако би могао бити и гломазни лептир који једним замахом крила покреће олује, урагане и тако те ствари...па и смак света у крајњој линији. Бојим се да ни сад нисам најбоље разумео...

5. Снова смо прах - њах...не знам шта бих рекао...онај део о Сеновитима искаче из приче и својим објашњавањем ремети конструкцију приче...непотребно одвајање тачке и зареза, сићушне рибице, "у тим дибоким, тамним очима", а онда мало даље опет "тим прелепим, језивим очима"...речју, снова смо пра` :)

6.Хећим и петао - добра причица написана једноставним, неоптерећујућим стилом...како сам ја сконт`о поента би била да се неких наслеђених ствари човек ослободи тек кад се и сам упокоји...ваљда :)

Zbog problema sa mozgom, priče sam u prethodnom periodu samo ovlaš pročitao, te nisam ni glasao, nemojte mi zameriti. Al' evo sad ih čituckam, pa slede i komentari..



1.Kobno Nasleđe
Mnogo prideva. Prva trečina priče je u potpunosti i nepotrebno prepričana. Sve je to moglo
biti rečeno u jednoj jedinoj rečenici u drugoj trećini u momentima kada se Ilija vraća
kući. Ovde se i previše opisuje, a sada, glumeći kao da znam nešto o pisanju, reći ću da
kratka priča to ne trpi (još kada bih i sam sebe poslušao  :( ). Kurjak je ovde pojeo sve.
Poenta je prenaglašena i deluje kao da priča postoji zbog nje, a priče postoje zbog
likova(barem se meni tako čini) koji iznose poentu ('ajd sad opet sebe da poslušam, kad ne
slušam pametnije). Šta nam je ovde rečeno o likovima: Ilija je hajduk, ova je poturica,
onaj mu je bratanac, a neko tamo je i kmet. To je i mnogo likova koji se bespotrebno
upliću u priču. Ako nije bespotrebno, onda je priča za neke duže staze, a ne za ovaj naš
sprint. Mnogo ovde ima opisa koji bi kao trebali da budu lepi, i u suštini jesu, ali nisu
i dobri (kako lepo ne može da bude i dobro?) To je možda i subjektivno s moje strane, jer
znam da ima ljudi koji bez pridev-opisa ne mogu da zamisle scenu, ali mene to jednostavno
zamara. Da, to je i problem sa ovom pričom, zamorila me je, a nije mi ništa saopštila.

2.Poslednji Knežević
Forma dijaloga me uvek ostavlja sa manjkom inspiracije za komentar.  :cry:  Valjda zbog toga što
ne naginjem na tu stranu, ko će ga znati. U svakom slučaju, dopala mi se ideja, izvedba,
likovi. Nemam nekih zamerki, bila je utefterena za bod.



3.Katanačo i žuta štampa
Izuzetno mi se dopadaju neke rečenice u ovoj priči. I zamisao je dobra, dobro postavljena,
fino sam uveden u priču, opijen nekim mamma-mia-straobalnim  :)
podacima i likovima, ali sam
na kraju prevaren i to ne onako pozitivno sa 'jebote vidi ovo!' komentarem, no negativno
sa 'čekaj bre, šta?' komentarem. Isuviše mi je rečeno o suparništvu između Altobelija i
Sivorija, pa sam naveden na pomisao da će se u tom pravcu priča kretati do kraja i dovršiti
sa nekim interesantnim događajem, kad ono, autor u potpunosti zaboravi na Altobelžane, i
turi mi prst u oko kao Rikardo debeljku nogu u vilicu. Deluje mi kao da je pisao i
pisao, pa shvatio da nema dovoljno prostora i onda iskoristio nešto što je trebala biti
smešna fora, kao završetak. Ipak, verovatno bi bio bod.

Volim Sinlenove komentare, jer su iskreni i argumentovani. Jedino ne znam kad bi stigao sve da iskomentariše da je dvadesetak priča kao obično.

Quote from: scallop on 22-12-2012, 23:03:32
Jel' može ukratkije?

Quote from: Lord Kufer on 22-12-2012, 23:04:18
Može moronskije.

xrofl xrofl xrofl

I, ako si primetila, uspeo je. :lol:

I dugačkije je fino. Blagodarim Lorde.

Quote from: scallop on 23-12-2012, 21:39:14
Jedino ne znam kad bi stigao sve da iskomentariše da je dvadesetak priča kao obično.

Ja sam od onih što se vode principom "što ne moraš danas, ostavi za sutra".  :mrgreen:
Razumljivo je da retko kad stignem nešto uraditi u predviđenom roku  :)

4.Buđenje zmaja
Nažalost, ni iz drugog čitanja nisam uspeo prokljuviti ovu priču do kraja. Kordon je neko
malo, krilato biće; klinac ga vezuje za zmaja i pušta u visinu, a on se onda povećava? Pa
rasipa po svetu? Uništava ga? Oplođuje? Nešto ja ovde propuštam, i u tom slučaju se uvek
zapitam da li je do mene ili do autora. To presuđujem na osnovu rečenica, ako su dobre onda
je problem u meni, ako ne valjaju, onda je u autoru. Ovde ima dosta loših konstrukcija,
sasvim dovoljno da poverujem kako je ovaj tekst mogao biti mnogo bolje i jasnije napisan.

5.Snova smo prah
Bajkovito i sladunjavo pripovedanje, ali mi nekako nije bilo zamorno. Ipak, čim sam stigao
do Senovitih i Slamanja, shvatio sam da čitam jednu scenu iz romana, a ne kratku priču.
Ovde je možda i započeto sa jedinstvenom idejom za kratku storiju, ali onda se ta ideja
pretočila u novelu, novela u roman, a roman verovatno u serijal. To i ja stalno radim.
Osmislim čoveka u jednom događaju, taj događaj odmah dobije neko više značenje, sledećeg
trena ga povezujem sa drugim događajima, odjednom ti događaji dobiju nekakav istorijat,
svaki lik u njima kompletnu pozadinsku priču, pozadinske priče se pretoče u političke
i socijalne odnose u društvu u različitim periodima sveta koji se već uveliko formirao i
koji je samo jedan od mnogobrojnih svetova u nekom zavađenom delu vasione i koji, naravno,
vrište da ispričaju priče svojih stanovnika.  :-x
Ali iz kruga u krug se nadam da ću prevazići tu maniju.  xwink2

6.Haćim i petao
Jedna sasvim pristojna priča kojoj nit' preliva, nit' fali. Jedinu zamerku imam na kraj.
Znamenja nam uvek donose ili smak sveta ili smrt (il' oba zajedno jel), a jel moraju? Znao
sam kako će se završtiti onog trena kada je pevac progovorio. A zaista bi zanimljivo bilo
da se priča drugačije završila. Da nam je znamenje donelo nešto ne baš tako klasično, da ne
kažem, izlizano.



Rečima monaha Gavrila: "Nastaviću sutra, ako Bog da". Jer večeras, posle par dana odmora, ponovo se rvem sa Pekićevom 1999-om.

Što se tile ''Poslednjeg Kneževića''nismo saznali jednu bitnu stvar : da li je bogati naslednik Džeri pristao da svoje blago podeli sa nekadašnjim prezimenjacima? Pisac veli : dobili su polugu. Kao da se to podrazumeva. Kao da se naslednik baš ništa ne pita. Zato što je miš.

Neko od delilaca pravde u našem društvu (čini mi se Mandragora Dragon) primetio je da nije u redu da bivši Kneževići prođu nekažnjeno. Ne dopada mu se takva poruka, a ni on ni bilo ko drugi nije zapazio ili komentarisao jedan veoma simpatičan momenat : Kneževići se nisu ovajdili od promene prezimena.Odrekli su se samih sebe, pa ipak jedva sastavljaju kraj s krajem. To je baš zgodna poruka, zar ne?

4.Buđenje zmaja
Nažalost, ni iz drugog čitanja nisam uspeo prokljuviti ovu priču do kraja. Kordon je neko
malo, krilato biće; klinac ga vezuje za zmaja i pušta u visinu, a on se onda povećava? Pa
rasipa po svetu? Uništava ga? Oplođuje? Nešto ja ovde propuštam, i u tom slučaju se uvek
zapitam da li je do mene ili do autora.

Lakše mi je što nisam samo ja glupa za ovu priču.
Čak i ako pretpostavimo da je Kordon zmaj od hartije, meni i dalje nije jasno o čemu se tu radi.

Budući da smo iscrpli svu volju da komentarišemo na tri strane, da je danas ovdašnji badnji dan, a sutra i Božić mislim da kasnije neću imati vremena da se bavim svojom pričom, pa ću to uraditi sada. Da neko ne bi pomislio da ima dana i posle Božića i da nije bilo smaka sveta, napomenuću da je za sutra ovde najavljena mećava, za preksutra teška ledara, a mi putujemo za Nju Orleans i dalje, teško da će mi tema biti dostupna. Toliko o dugim rečenicama i kako ih izbeći.


Najpre, teško sam omašio sa naslovom. Računao sam da čitaoci pročitaju i priču pre nego što počnu da izvlače zaključke. Kod nas je sve gotovo posle naslova. Imao sam u igri i naslov "Taksidermija", ali je ostao u magacinu. Moguće je da bi na engleskom "Awakening of a kite" bio pravilno shvaćen. Naknadnim čitanjem sam ustanovio da imam dve slovne greške, ali da sve rečenice imaju konstrukciju i zvuče baš onako kako sam želeo. Neko me je ulovio za jedno suvišno "to", ali ja sam tome sklon i treba me opominjati.


Ostaje samo "jesam li ispunio zadatak?", pa mi je neverovatno da je samo Anomander izjavio da vidi celu priču.

Znamenja nam uvek donose ili smak sveta ili smrt (il' oba zajedno jel), a jel moraju? Znao
sam kako će se završtiti onog trena kada je pevac progovorio.

Ha,ha ! ''Smrt je nasleđe ljudskog roda?''

Pa, Kordon mu dođe isto što i bombona-pištaljka iz "Trofičkog obračuna". Ko shvatio pištaljku morao je da shvati i Kordona.

Eh, Scallope, iskrenost i glupost idu zajedno. Očigledno je da se ne možemo baš lako razumeti, ali ja ću da se potrudim.
Uoštalom, vi ste napisali da u mojoj priči možete bar da zamislite šta se dogodilo, iako nije cela.

Kod zmaja sam skontao i poentu i glavu i rep. Zadatak je ispunjen. U vezi sa naslovom, mislim da bi "Kordon" rešio dosta problema.

Kordon čak i nije dobar izbor. Samo sam iskrivio Kondor. Opisao sam životinju kakva ne postoji, na svetu koji ne postoji. U momentima mi se motao po glavi Quetzalcoatl, ptica-bog koja uništava svetove.


Samo, nisam želeo da pravim imitaciju nego svet u kome je loša interpretacija na nivou svemogućeg kulta. Derući Kordona kao ritual, oni su ga zaista sprečavali da uništi postojeći i pokrene novi svet. Možda su nekada i znali šta rade, ali su vremenom to odbacili kao mit bez pokrića. Da ga je Budnik jednostavno odrao, taj svet bi imao još jednu priliku, a Kordon bi morao da odspava još jednu rundu.

Sad mi je jasnije, hvala lepo.

Da, ali je idiotski objašnjavati posle čitanja. To ja uvek napišem u komentarima.

Quote from: scallop on 24-12-2012, 20:50:27
Pa, Kordon mu dođe isto što i bombona-pištaljka iz "Trofičkog obračuna". Ko shvatio pištaljku morao je da shvati i Kordona.

:-| Jeste, jeste. :mrgreen:

I, kako to da shvatim? Ti shvatila, pa ćutiš dok ja ne proključam?

Ja shvatila, ali ćutim generalno, nema to veze sa proključavanjem, osim mojim. -.- Što ja nešto da hvalim ili kritikujem, obrazlažem, uzbuđujem se, kad se sve svede na to da se nekome to baš (ne) sviđa i da sam ja ovakva i onakva što očekujem da se ljudi malo upnu i pri pisanju i pri čitanju? Bolje ovako i meni i drugima.

Ja baš i ne očekujem neke spomenike, pa smatram da je bolje plaćeno na nebu nego na Zemlji. Uostalom, za sve što sam za Bobana uradio važi da mi on to ne može platiti, te da mi Bog plati. Tako i tebi. Mada, možda i ovde neko misli na tebe. :oops:

Eh. xremyb Nemam neke velike nade, ali ko zna, možda će sledeća godina naglo da odskoči kvalitetom i brojem + nežnom učtivošću...

EDIT: evo, da se ne lažemo, glasala sam tajno i evo kako:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi48.tinypic.com%2F10pvu37.jpg&hash=bbab125755ec739452b621de52fd0440ea4f0c6e)

Nema potrebe da se pravdaš. Ja sam konfuzan, jer mi se, odjednom, prebacuje sve do nepismenosti. :-x

:)

Okačio sam i imena.

Džek, čestitam - na pobedi i na dobroj priči ! xcheers
Bila sam uverena da je ''Poslednji Knežević'' tvoj.
Za očekivati je da bolje vladaš jezikom ljudi o kojima si pisao. :shock:

Hvala :)
Bio sam u velikoj dilemi; koristiti ijekavicu u upravnom ili ne. Odlučio se za potonje jer mesto a ni vreme radnje nije naznačeno.

Сад ми је без везе да искоментаришем и преостале три...што ио није нека штета, реално :) У сваком случају, да сам стигао да гласам моји гласићи би отишли некима од ових: Катаначо и жута штампа, Хећим и петао, Трофички обрачун и Обора: последња генерација...а зунуо бих и који у тајном за Последњи Кнежевић...ал шта `ш, та`ка је судбина била...:)

Uh. Ja savetovao scallopa isto što je on mene učio. Stvarno sam bio zbunjen. Mislio kako je ovaj stvor neki mali zmaj (Brus!?) koga stalno zlostavljaju pa im se na kraju osveti. Ne napravismo potop, ali lep je ovo soundtrack. [machina] - apokalipsa (http://www.youtube.com/watch?v=rKBbKEFBPHI#)Savajate ne zabušavaj nego daj te komentare. Iz ove tačke mi je "Hećim" bolji od "Kneževića", ali bravo i Džeku i Loniju.

Kimura, pala sam na dupe kad sam vidjela da ti stojis iza price Jutro u Beogradu. Da te vise ne zasipam komplimentima jer sam to vec ucinila, reci cu samo jedno, ako si pocetnik, a cini se da jesi, onda pises i vise nego dobro. Cim sam vidjela da si ti autor ove price znala sam da Boban jos u proslom krugu nije pretjerao s hvalama i da je zapravo bio u pravu. Cestitam! xcheers

Dzeki, cestitam na pobjedi, premda je to stilski lose odradena prica. Mozda je bila zurba u pitanju, mozda.
"U komsijskom oku..."je nesto sto je mene ubolo u oko tako da sam zamalo oslijepila. A ima toga jos. Kako god, prvi si tebra, zivio  xcheers

Anomanderu, ni sama ne znam bi ti se izvinila sto sam te nazvala pocetnikom ili ne. Meni nevjerojatno da netko cije price su vec objavljivane i tiskane moze napraviti onakve greske kakve su se tebi provukle u ovoj prici. Jos uvijek se cudim. Da nam nisi turio necije tude pod svojim imenom? Ozbiljno pitam.

Hvala, Saturnice. Raduje me što ti se dopalo ono što sam napisala. Zaista jesam početnik u pisanju ovakvih priča (ograničenje od 6000 karaktera, zadata tema), ali mora se poći od početka. :)

Quote from: saturnica on 25-12-2012, 11:06:44
Dzeki, cestitam na pobjedi, premda je to stilski lose odradena prica. Mozda je bila zurba u pitanju, mozda.
"U komsijskom oku..."je nesto sto je mene ubolo u oko tako da sam zamalo oslijepila. A ima toga jos. Kako god, prvi si tebra, zivio  xcheers

hvala :) uz jednu napomenu. Ne znam da li ce sta promeniti al' ipak da ispravim. Napisao sam 'u komsijskom oknu', ne 'oku'.

Hah! Scallop u dogledno vreme više neće moći da se žali kako je od Stipana dobio najgore kritike za svoje priče!!!

Hehe, isprozivao sam scallopa za loše konstrukcije. Stidim se, stidim se  :oops:

Problem je ovde u tome što svi mi generalizujemo sopstveno mišljenje, pa ako nam se nešto ne svidi to postaje loše, gramatički neispravno i stilski neizbrušeno. Mislio sam da sam uspeo da se otrgnem od toga, ali jok. Već sam jednom rekao da je ova radionica krajnje nezahvalna prema zahtevnijim tekstovima jer se preko ovih priča više preleće, nego što se čitaju. Zbog anonimnosti čitaoci ne ulažu trud u samo čitanje, već jednostavno odustaju ako nalete na nešto nerazumljivo. Lakše je pripisati tu nerazumljivost autoru, jer ionako ne znamo ko je, pa zašto bi se trudili  :(


Ali je ta anonimnost i dobra stvar, jer nam se može dogoditi upravo ovo, da isprozivamo nekog ko zna mnogo više od nas samih, pa kada shvatimo šta smo uradili, onda, iz stida, barem u jednom narednom krugu ulažemo više truda u čitanje.


U svakom slučaju, skidam kapu scallopu jer nas trpi i nadam se da se ne ljuti... mnogo  :)

Quote from: Sinlen on 25-12-2012, 13:39:44
Hehe, isprozivao sam scallopa za loše konstrukcije. Stidim se, stidim se  :oops:

Nema sad. Taknuto-maknuto. Potreba da se stidiš je kukavičlulk. Bolje se zapitaj: kakvo je moje čitanje?

Nadam se Sinlenovim komentarima na ostale priče.

Quote from: Sinlen on 25-12-2012, 13:39:44
U svakom slučaju, skidam kapu scallopu jer nas trpi i nadam se da se ne ljuti... mnogo  :)

Ne brini, ne ljuti se, al' da si najeb'o, najeb'o si...  xfrog

Quote from: saturnica on 25-12-2012, 11:12:24
Anomanderu, ni sama ne znam bi ti se izvinila sto sam te nazvala pocetnikom ili ne. Meni nevjerojatno da netko cije price su vec objavljivane i tiskane moze napraviti onakve greske kakve su se tebi provukle u ovoj prici. Jos uvijek se cudim. Da nam nisi turio necije tude pod svojim imenom? Ozbiljno pitam.

A što bi se izvinjavala ? Kažeš šta misliš, veliki smo, neće se niko ljutiti... :)
Realno, zbrljavio sam na brzinu zadnje dve priče za Radionicu, jer mi je pažnja i vreme više bilo usmereno na neke druge strane. Nije to opravdanje, znam, ali eto...Plus, Sinlen je u pravu, ovo jeste bio isečak iz neke veće celine...koja je još uvek tek u fazi nekih početnih zamisli...

Otkud ovaj pepeo na mojoj glavi?
Gde su preostali Sinlenovi komentari?
"Zašto je mačka dlakava?"
Gde su jasniji Jevtrini komentari?
Pao si sa sto metara, da li si se povredio?"
Gde je D.?
"Jesu li zvezde samo čiode na nebeskom tkanju?"
Da li nam je scallop odeljenski starešina, a Boban možda direktor?
Da li je Gandalf Valar, ili Majar??
Koji su nam nastavnici za ostale predmete i koji su to predmeti?
Ko su štreberi iz prve klupe?
Kako doći do užine?
Ko su nevaljalci iz zadnje klupe?
Ko će da ide na roditeljski sastanak? A na bratiteljski?
Malo sam zbunjen.

Quote from: Anomander Rejk on 25-12-2012, 15:19:59

Quote from: saturnica on 25-12-2012, 11:12:24
Anomanderu, ni sama ne znam bi ti se izvinila sto sam te nazvala pocetnikom ili ne. Meni nevjerojatno da netko cije price su vec objavljivane i tiskane moze napraviti onakve greske kakve su se tebi provukle u ovoj prici. Jos uvijek se cudim. Da nam nisi turio necije tude pod svojim imenom? Ozbiljno pitam.

A što bi se izvinjavala ? Kažeš šta misliš, veliki smo, neće se niko ljutiti... :)
Realno, zbrljavio sam na brzinu zadnje dve priče za Radionicu, jer mi je pažnja i vreme više bilo usmereno na neke druge strane. Nije to opravdanje, znam, ali eto...Plus, Sinlen je u pravu, ovo jeste bio isečak iz neke veće celine...koja je još uvek tek u fazi nekih početnih zamisli...

Blablabla bla, blabla, blabla, bla!

Quote from: Alexdelarge on 24-12-2012, 14:22:59




anomanderu, ti si abnormalno nedarovit za književnost! sa tvojim talentom za pisanje i čitanje može samo vrt da se okopava!

Da se javim iz hola Sheratonau Arlingtonu, izmedju Dallasa i Fort Wortha. Krenuli smo dan i po ranije i sad vozimo iza zimske oluje EUKLID. Veceras spavamo u Houstonu, a oluja ce za to vreme da pregazi Nju Orleans.
Ko sto je najeb'o Stipan, tako ce najebati i ostali. Za mene, Sinlen i dalje pise najbolje kometare. Cestitanje Mandragori, jer je konacno napisao pricu kojoj sam dao prvo mesto. Da, i zamenio sam ga sa jednim pokojnikom koji ovuda sad samo blebece, sto je isto tako kompliment. Dzeku zelim da konacno napise dobru pricu, a ne da se bavi izvatavanjem sa imitacijama prica koje su dobro prosle na Radionici. Ne znam koja je muka Kimuri, ali, glasao sam za njenu pricu, a mogla je da bude mnogo bolja. Sad znam i ko je klao naokolo. Jedva cekam da Ghoul otvori svoju Radionicu.

Quote from: Mandragora Dragon on 25-12-2012, 15:52:09
Gde je D.?

Luta, ali je opet dolutala ovde... na neko vreme.

Dragi Mandragora, Gandalf je Majar, D. se javila, a i ostalo će se možda kasti samo.
Ipak, briši onu poslednju rečenicu-može da isprovocira nekog ludaka  :lol:

Scallop nas baš izgrdi (osim tebe koga je hvalio, a i ja ti čestitam na ''Obračunu'').
Biće bolje.

I još tri..




7.Trofički obračun
Zemljica, suzica... pričica  xuss
Mandragora je dobar primer da se trud uložen u čitanje priče isplati, ali to ne znači da
se i njemu ne bi isplatilo kada bi uložio malo truda u razumljivije pisanje. Ali ovo je
jedna haotična radnja u kojoj je pokrenuta lavina neverovatnih događaja tako da nerazumljivost
mora postojati. Međutim, nekako je tvrdo napisano. Mislim da ovakve priče bolje
funkcionišu kada se autor malo razmaše, kada skrene sa teme pa odluta negde kao što to
radi Steva, ili Hrundi u ovom krugu. Ne mnogo, ali taman toliko da me otrgne utisku da je
kraj ucrtan i da se do njega mora stići po svaku cenu, da me navede da zaboravim da kraj
uopšte postoji. U svoj haotičnosti, ova priča ide pravo, ne skreće nigde, ne leluja, a
osećam kao da mi je falilo malo detour-a kako bi se uživeo u priču. Ali dobro, na 6kk,
skretanja i nisu poželjna. Heh, svi kukali na priče, a meni je ovo četvrta koja bi bila u
igri za bod, da sam glasao.

8.Jutro u Beogradu
U globalu, ova priča mi se dopala i bila bi utefterena kao 'možda bod' ali bi verovatno,
na kraju, otpala. Boris mi je ovde nebitan lik, služi da doda jednu karakteristiku junakinji,
koja mi nekako nije bila važna, a i da jeste mogla se drugačije ubaciti, kraće, maltene
u prolazu pre neg' što joj Uroš prepreči put. Sa Urošem imamo nešto na šta mislim da je
Boban mislio kada je, tamo na temi sa zadatkom za januar, rekao da svakom liku dajemo
kompletnu prošlost, a ne moramo. Što se mene tiče, od 700karaktera utrošenog na njegov
opis, moglo je biti napisano i samo da je slepac koji odiše egoizmom. To bi mi reklo i sve
što trebam znati o njemu, a i o Tamarinom stavu prema njemu. Ali, eh, kada bi karakterizacija
u jednoj rečenici bila jednostavna, svi bi mi bili vrhunski pisci. Ja sam sasvim sigurno
daleko od toga, ali sam i na ovoj radionici video ljude kojima to polazi za rukom, i to
izuzetno lagano moram priznati. Ne znam da li je dobar primer, ali Kuferov policajac koji
куца једним прстом и после свака три поготка гура тај исти прст у нос, док погледом тражи
следеће дугме на тастатури je po meni u potpunosti opisan lik koji može da se upotrebi u
bilo kakvu svrhu u kratkoj priči. Mada, možda i grešim, mi što iskusne pisce prozivamo za
loše rečenice nismo baš pronicljivi.   :mrgreen:  I uvek verujem, mada još uvek ne znam da realizujem,
da svako prepričavanje (ovde konkretno mislim na opis "dara") može da se skrati i ubaci
u tok radnje, kao sugestija dok se nešto već dešava, a ne da se stane pa ispriča.

9.Obora:Poslednja generacija
Ne sviđa mi se taj početni opis svinjokolja, mislim da to funkcioniše u dužoj formi, ali
ovde samo zauzima prostor. Zapravo, kompletna ova priča bi, po meni, trebalo da stoji u
dužoj formi, jer tada bi se moglo pozabaviti i motivacijom i građenjem atmosfere -
pripremom za horor, što sam primetio da rade i Lavkraft i Barker (njih čituckam od kako me
je Džon nakrpio za Staricu  8) , i ponešto od Simonsa). Ovako je ovo samo skupina bljuzgavih,
nabacanih slika sa motivom da šokiraju, a kao šlag na torti (u slučaju da ona klanica ne
šokira dovoljno) imamo i blizanca u ženskom telu, kojeg je prvi blizanac predstavio kao
devojku (možda je bilo i incesta, to je dodatni šok), i onda, u svakom slučaju, čisto ako
ona prva dva ne izazovu dovoljnu količinu šokiranosti, sve se to lepo začinilo jednim
samospaljivanjem. Ovde nema doziranosti, pretrpano je i zbog toga mi ne ostavlja upečatljiv
utisak.

Quote from: kimura on 25-12-2012, 19:48:19
Dragi Mandragora, Gandalf je Majar,

(a kad je pobeleo?)

Quote from: kimura on 25-12-2012, 19:48:19
[size=78%]Ipak, briši onu poslednju rečenicu-može da isprovocira nekog ludaka[/size]

(e to si me fino zeznula, bez smeška u citatu molim)
Hvala na čestitkama.

Quote from: scallop on 25-12-2012, 17:03:31
Cestitanje Mandragori, jer je konacno napisao pricu kojoj sam dao prvo mesto. Da, i zamenio sam ga sa jednim pokojnikom koji ovuda sad samo blebece, sto je isto tako kompliment.

Hvala. Imam i jedno 4+. Malo sam se upašio od onog citiranja Gojka Sise.

Quote from: D. on 25-12-2012, 17:06:58

Quote from: Mandragora Dragon on 25-12-2012, 15:52:09
Gde je D.?

Luta, ali je opet dolutala ovde... na neko vreme.

Valjao bi nam neki komentarčić, ako imaš vremena.

Zahvaljujem.
Sinlenov komentar sam veoma želela da pročitam zato što on, očigledno, pokloni pažnju svakoj priči.
Slažem se za opisivanje ''dara''. I ja bih volela da sam to uspela da rešim na neki drugi način.  :cry:
Delimično se slažem za Borisa. On je dobio mesto u priči više da bi ukazao na Tamarin drugačiji pogled na svet (nemojte mi se sad smejati!) nego da bi otkrio njenu slabost prema određenom tipu muškarca. Onaj ko može da vidi dušu lakše će trpeti prisustvo mladog čoveka.Ovo, naravno, pod uslovom da mladi čovek nije loš.   
Za Uroša se uopšte ne slažem. On nije samo slepi egoista.Ima čulo manje, upravo kao što Tamara ima čulo više - zahvaljujući nasleđu. To ih stavlja na istu stranu. Uroš i Tamara su kao likovi ravnopravni, bar za mene.
Svaka čast Kuferu, ali meni policajac koji čačka tastaturu i nos nije baš upotrebljiv za svaku priču. Ni u ''Sreći'' mi to nije najbolji deo. Pre bih rekla da je takav lik ono što se obično naziva ''stereotip''.

Policajac koji čačka nos je, isto kao i oni koji kucaju s dva prsta a oće da budu pisci - karikatura  8-)

 8-)

Quote from: Mandragora Dragon on 25-12-2012, 20:19:40
Valjao bi nam neki komentarčić, ako imaš vremena.

U sledećem krugu:)

U ovih naših 6kk, kada ubacimo jedan, eventualno dva lika koji će da nose priču, za sve ostale ostane  taman toliko prostora da budu - karikature  8)

Dakle, u sledećem krugu misteriozni lik je rešen. Biće karikatura iz dnevnih novina koja protagonisti iznenada isplazi jezik, dok se u busu neka ženska hvali drugarici kako je bila sa Bekamom i ne zatvara lažljivu labrnjicu... Onda se lik osvrne da vidi da li je još neko video karikaturu koja je oživela i skonta da su svi, sem lajavice, karikature... gde bus pun karikatura, lažljivicom i protagonistom ide, ostaje učesnicima radionice da razrade...

Anomander pis'o onu lezbo storijazu?!  :-? :-? :-? :-?
Ano-ma ma ma vi me zajebavate!

Anomandar koji na temi o lgbt paradi i pravima ostaje dosledno protivan
pustio sebi strastvenu lezbo mašto?
He he he he. Da mi je neko reko (dao bih mu sve glasove) ne bih verovao.

Tako znači.Deklaritivno se zalažemo za jedno, a podsvesno (i literarno) imamo drugačija maštanja.  :evil: :twisted:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2F105.imagebam.com%2Fdownload%2F595ER_x3xMrJh2x7_q5AUQ%2F22811%2F228101688%2Fdecembarska%2520tabela%252012.png&hash=df309bd8dd712d5c99112175abc2f50083637e85)


U mojoj priči porodica koja menja prezime za ime robne marke radi bega od siromaštva trebalo je da se preziva Spasić.
Ali avaj. ,,Poslednji Spasić'' bilo bi preterano eksplicitno spašavanje.
Tragah za novim prezimenom koje ću da žrtvujem. Tragah, tragah...
a onda shvatih da, ako sam već dobio priliku da malko tucnem Bobana zašto to da propustim?  :evil:

Uvek mi žao kad propustim da glasam za Scallopa jer mi je jedan od omiljenih likova ovde.
Zato ću ovog zmaja ponovo da isčitam. Možda njegovo poznavanje notnog zapisa ipak ima neku valjanu logiku koja je meni u prvom čitanju promakla.

Mandragora se uvaljao u prekomplikovanost ovog puta. Kimura se izdvojila.
U svakom slučaju drago mi je da nekad i komični dvojac (Džek i ja) osvanemo na vrhu.

Dragi Loni, sličice su ti cakane, ali nekako sićušne. A i mutne su, pravo da ti kažem.
Nisam od onih što zvocaju i zakeraju, ali jedno moram da te pitam : 
Kako, bre, možeš da moju lepu, plavooku i još mladu junakinju nazoveš polovnjačom ?!
To ću teško da ti oprostim, osim ako ne smisliš nešto stvarno smešno za sledeći krug. :) 

Što se Aromandera tiče, ne znam zašto si  :?
Maštanja su maštanja. Teško svima nama sa onima koji bi svaku svoju fantaziju da sprovedu u stvarnosti.

Povlačim reč  za sličice, sada je u redu.

 :wink:

Pa polovnjača znači samo to da je žena na polovini života (dakle negde oko 40-te).
Nema to veze s fizičkim izgledom nit je nipodaštavanje.

Prosečan muški lajf u Srbiji je 72 godine. Ja imam 35. Dakle šta sam drugo nego polovnjak?  xcheers

A uskoro prelazim i u mašane.

Quote from: Loni on 26-12-2012, 10:50:51
a onda shvatih da, ako sam već dobio priliku da malko tucnem Bobana zašto to da propustim?  :evil:

Nadam se da si svestan da i Boban ume da tucka...

Veruj mi Loni ume, itekako...

Naravno da jesam.
Zato mi se i tucka.
Blage i nevine nemam želju da peckam.
Samo revanšizam.

Uz Lonijevu sličicu, prigodan saundtrek ovog kruga (bar onaj koji je mene inspirisao). :D
NUCLEAR VOMIT "OBORA" (CD track - HQ!!) (http://www.youtube.com/watch?v=85VjdlLGFVQ#)

Kakve su ovo dečje pesmice?

Hitići!

Quote from: Loni on 26-12-2012, 10:50:51

Mandragora se uvaljao u prekomplikovanost ovog puta.

Ti pojma nemas. Mandragora se najmanje "uvaljao u prekomplikovanost ovoga puta"

Nazalost, u Crowne, Houston, daju sam 20 minuta na Netu. Mozda veceras sa Avery Islanda, ljuto kako Tabascu dolikuje.

Po Lonijevoj tabeli, (ponovo lepo odrađeno -čestitam) prva i druga priča odskaču po broju glasova za 4. Ostale za po 1. Dakle, ujednačen krug.

Svima veliko hvala na čitanju i glasanju. Dozvoliću sebi malu digresiju. Neću da pravdam svoju priču jer nemam šta da pravdam, to je uzaludan i jalov posao.  Osnovna zamisao mi je bila, tj, poenta je trebalo da bude "dobar-jeban" i nadam se da sam uspeo preneti poruku. Moj Jusuf je dobar čovek, prostodušan i širokog srca. Ne živi u pokvarenom svetu, zadovoljan je sa sobom i koristi svoj dar da pomaže drugima umesto da živi sa tim kao bubreg u loju. Jusuf je takođe i glup čovek. Spoznaje to na žalost prekasno.

Eto, toliko. :)