ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Evo moje liste sa sve komentarima ovde: https://www.facebook.com/notes/milos-cvetkovic/2012-filmovi/485630194812580 (https://www.facebook.com/notes/milos-cvetkovic/2012-filmovi/485630194812580)

I skraćena verzija za ZS:



01. Killer Joe (William Friedkin)

02. Pieta (Kim Ki-duk)

03. Dupa Dealuri (Cristian Mungiu)

04. Into the Abyss (Werner Herzog)

05. The Raid (Gareth Evans)

06. Paradies - Liebe (Ulrich Seidl)

07. Universal Soldier - Day of Reckoning (John Hyams)

08. The Cabin in the Woods (Drew Goddard)

09. The Tall Man (Pascal Laugier)

10. Amour (Michael Haneke)

11. Dredd (Pete Travis)

12. Cloud Atlas (Tom Tykwer, Lana & Andy Wachowski)

13. Beasts of the Southern Wild (Benh Zeitlin)

14. Django Unchained (Quentin Tarantino)

15. Looper (Rian Johnson)

16. Argo (Ben Affleck)

17. Goon (Michael Dowse)

18. Klip (Maja Miloš)

19. Le Havre (Aki Kaurismaki) / Moonrise Kingdom (Wes Anderson)

20. Berberian Sound Studio (Peter Strickland) / Detention (Joseph Kahn)

meni je tall man na drugo gledanje znatno pao.
dredd je precenjena ništavnost, a ni taj univ. soldier nije baš tolko dobar ko što se svima pričinjava.
raid mi je bio na listi za '11-tu, joe će i meni biti na 1. mestu,
berberian svakako u top-10,
a od onoga što je i tebi i meni u top-10 delimo džoa, pietu, brda i paradajz (bio bi i hercog, ali ipak dok. idu na zasebnu listu: neće mi duša da ih mešam sa igranima). itd.

od svega ovoga, podsetio si me da najzad odgledam goon.

iz tvog top-20 uopšte neću da gledam munrajz i kaurismakija.

prema atlasu si bio (predvidivo) previše nježan... i zaista me čudi odsustvo motora, mada ne znam dal će meni ući u top-10, ali u top-20 sigurno oće.

imam da pogledam još 7-8 kandidata za top-30, pa ću 01. februara okačiti svoju non-horor listu.

a naj-horori - za par dana.

ps: da li me dojam vara, ili si se ti brzo oladio na 7 sajkopac? imao sam utisak da te na prvu loptu kupio, a onda...?

Moji favoriti su Pieta i Into the Abyss. Veoma mi je drago da se Kim Ki-duk vratio sa dobrim filmom.

Ostali manje-više solidni, a pogledao sam još otprilike polovinu sa Miloševe liste, pa nisam baš najupućeniji. Moja očekivanja je prebacio Django, a sa druge strane pomalo me je razočarao Amour. Od "spornih" filmova sa ove liste, Cloud Atlas mi se svideo (tačnije nije smorio, što možda ima veze sa nekakvim idealizmom, kako kaže Agota), Moonrise Kingdome me je razočarao nakon pohvala sa svih strana. Klipu je nešto falilo da bude veći film, a oseća se potencijal (sirovi, kao onaj u Tilva rošu). Ova dva poslednja su možda bolja nego što ih ja percipiram, ali karakteri likova su u oba toliko dvodimenzionalni, da nisam mogao da se povežem sa njima, pa ni sa filmom.

Na osnovu svih hvalospeva, na ovom i ostalim topicima, od preostalih, najviše očekujem od Killer Joea, Kon-Tikija i možda Beasts of the Southern Wild. Argo ne mogu sada da gledam, iako mi se svideo prethodni Aflekov film, jer Ameri toliko smoriše sa ovom poplavom patriJotskih filmova da ću pustiti da se voda razbistri.

Bilo je ove godine, kao i svake druge, brdo spektakla iz Olivuda, ali to su oni filmovi koje bih preporučio jedino za razbibrigu (Batman, Avengers, Skyfall...).

Od onih koje Miloš nije uvrstio u listu preporučio bih End of Watch kao film vredan gledanja.

"Holy Motors" mi nije legao, iako je super što postoji takav film, više mi je bio po ukusu "Beyond the Black Rainbow", ali ni on se nije našao na listi, pošto me je prilično namučio tokom gledanja, zapravo mi je "Berberian Sound Studio" ponajviše legao od tih eksperimentalnijih... "Seven Psychopats" sam i voleo i nervirao se tokom gledanja, skroz čudan film, a posle se jesam malo ohladio, pa sam ga stavio u honorable mentions. "End of Watch" je još jedan od zanimljivijih ili bar upečatljivijih filmova iz 2012. ali od onih za jedno gledanje max, plus što mi je gimmick sa pandurom koji sve vreme snima šta se dešava povremeno išao na živce i tokom gledanja, ali sasvim ok drama. Neko je na fejsbuku pomenuo i "Killing Them Softly", meni je to iskreno jedan od promašaja godine.

Quote from: Milosh on 21-01-2013, 14:59:52
"Killing Them Softly", meni je to iskreno jedan od promašaja godine.

+1

Posto ja sve animirane filmove religijski ispratim moram da pomenem ostvarenje - ParaNorman !!

Takodje po mom ukusu ovogodisnja ostvarenja vredna paznje su Rust and Bone,Royal Affair,Ruby Sparks i recimo dok.Zucko.
Od pomenutih izvanredni Kon-Tiki,Beyond the Hills,Paradise: Love ,Pieta,Moonrise Kingdom.
Od filmova za decake samo Avengers.Cloud Atlas - svakako. Klip od domacih.Od horora ..sta znam Woman in Black i Sleep Tight mada je on iz 2011  ,pa ne znam jel moze ,e da i Penumbra.
...mozda bi se nasli jos neki filmovi sa Milosheve liste ,ali nisam stigla da podgledam.

Da, ParaNorman je baš fino štivo, ide u sam vrh 2012. A nakon večerašnjeg prijatnog iskustva i Cabin in the Woods može da se pridruži "solidnim". Premda na IMDB piše da je iz 2011.

Quote from: Milosh on 21-01-2013, 03:27:42
Evo moje liste sa sve komentarima ovde: https://www.facebook.com/notes/milos-cvetkovic/2012-filmovi/485630194812580 (https://www.facebook.com/notes/milos-cvetkovic/2012-filmovi/485630194812580)

е, дај те коментаре и за нас што смо могући терористи и разноврсни болесници (да не говорим о омнирелигиознимфанатичнимфундаменталистима)

I za nas snobove i za hipstere i ostalu tevabiju!

Quote from: Milošev top 2012Pravljenje filmske liste mi uvek pada teže od izbora najboljih albuma, možda i zato što se u ovom slučaju osećam ipak za trunčicu pozvaniji. No, u svakom slučaju, u protekloj godini (i početkom ove) pogledao sam 150 filmova iz 2012. Hteo sam da sačekam još nekoliko naslova, a posebno "The Master", ali izgleda da uvek neki veliki film mora da mi se izmigolji. Takođe, od dostupnih filmova neke sam namerno preskočio tj. odložio njihovo gledanje za kasnije (ili nikad), pa tako filmove kao što su "Lincoln" i "Les Miserables" nisam ni uzimao u obzir. Na kraju su tu i oni filmovi koji su bili tu negde, odnosno u nekom trenutku su se nalazili na listi da bi na kraju ipak otpali, i ne bi bilo loše da ih ovde bar nabrojim: "The Avengers", "Skyfall", "Get the Gringo", "Seven Psychopats", "Zero Dark Thirty", "John Dies at the End", "Beyond the Black Rainbow", "Seeking a Friend for the End of the World", "The Perks of Being a Wallflower", "Paranorman", "Absentia"... Znači, svi vi koji niste besno zatvorili tab, nakon što ste videli nekog od svojih favorita na ovoj "ostali" listi, spremite se da nastavite sa čitanjem. Evo i liste...


20. Berberian Sound Studio (Peter Strickland) / Detention (Joseph Kahn)



2012. je bila godina meta-filmskih igrarija, filmova koji su umesto da pričaju neku svoju priču više bili posvećeni filmu kao takvom, žanru, umetnosti pripovedanja samoj... "Berberian Sound Studio" je film o snimanju zvuka za italo horor, koji je režiran kao italo horor. "Detention" je nalik na ultimativni tinejdžerski film/spoof, u formi nečeg što više liči na muzički video, ali opet, nekako sve to ima smisla, čak i kada se pretvori u zabavnu parodiju "Donija Darka", samo se treba odupreti porivu da isključite film koji vam bez milosti (i na prvi pogled bez smisla) bombarduje čula već od prvog kadra.

19. Le Havre (Aki Kaurismaki) / Moonrise Kingdom (Wes Anderson)



"Le Havre" je tehnički posmatrano film iz 2011. ali mi smo ga ovde mogli videti tek na prošlom Festu, tako da sam rešio i da ovaj više nego šarmantni film uzmem u obzir, a uz njega je tu i svojevrsni američki parnjak (iako se mnogi sad neće složiti oko toga ima li kod Andersona sem duha i istinske duše, za razliku od Kaurismakija), a posebno što sam inače suzdržan spram Andersona, ali zbog dvoje klinaca u glavnim ulogama i napadna stilizacija može da se proguta i da se iz pukog manirizma preobrati u neku varijantu moderne bajke.

18. Klip (Maja Miloš)



Brutalan film koji ne verujem da bih imao želju opet da pogledam, ali drago mi je što ga jesam pogledao jednom, i što mi se urezao u pamćenje za sva vremena. I ne mislim da je film brutalan u tome šta prikazuje, već kako to radi, naime, nisu ovde brutalni autodestrukcija i nasilje koliko iskrenost sa kojom je tome pristupljeno, kao i jedna opšta emotivna ogoljenost koja iz toga proizilazi.

17. Goon (Michael Dowse)



Jedan od najzabavnijih filmova iz prošle godine, a ja čak i ne volim te sportske "underdog" priče. Seann William Scott opet pokazuje koliko je dobar i potcenjen glumac, dok s druge strane Jay Baruchel glumom na momente pokušava da uništi sopstveni film (pisao scenario).

16. Argo (Ben Affleck)



Sjajno režiran film koji drži pažnju i na drugo gledanje, sasvim nebitno koliko ste upoznati sa istinitom pričom koja je ovde... pa, na momente ne i ekranizovana koliko rekonstruisana, imajući u vidu koliko je brižljivo oživljen period (1979-1980) i to do najsitnijih detalja. Čak i ono malo holivudske glazure na kraju ne kvari utisak.

15. Looper (Rian Johnson)



Kao uzbudljiva žanrovska mešavina u kojoj se svako malo promeni brzina, "Looper" je sjajna, nenametljivo stilizovana vožnja, poput nabudženog B filma koji se probio u bioskope i tu pronašao svoje mesto. Ali! I to je veliko ali i razlog što film nije još više na listi - "Looper" ipak pada kad je u pitanju unutrašnja logika putovanja kroz vreme. Ne bih sad išao u detalje, ali kombinovanje različitih vremenski putanja (timelineova) i korekcije unutar jednog timelinea nikad nije dobra ideja.

14. Django Unchained (Quentin Tarantino)



Najzabavniji Tarantinov film od prvog "Kill Billa". Ujedno i najlinearniji  njegov film, svakako manje pretenciozan i ujednačeniji od prethodnog.  Jedino što se pola sata pre kraja potroše gotovo svi aduti (da sad ne  spojlujem previše), a Tarantino nije u stanju da osmisli završnicu koja  bi uspela da bude istinski klimaks, ali zato kad funkcioniše - sve pršti (bukvalno - od lažne krvi).

13. Beasts of the Southern Wild (Benh Zeitlin)



Ovaj film me je podsetio na "Tideland", samo na jednu neviniju i manje morbidnu verziju, iako se u filmu dešavaju i neke nimalo lepe stvari, i ma koliko bila potencirana vizura male protagonistkinje kroz koju se sve čini bajkovito, tu iza ćoška sve vreme čeka surova stvarnost.

12. Cloud Atlas (Tom Tykwer, Lana & Andy Wachowski)



Retki su danas ovako ambiciozni filmovi - trosatni spektakli koji nisu žanrovski čvrsto profilisani a pri tom se ne stide viška ambicije i jedne samouverene naivnosti sa kojoj nastupaju. "Cloud Atlas" je ukratko film o povezanosti, i tu čak ne mislim na nekakve duhovne, metafizičke veze (mada neko može to i tako da tumači) koliko na jednu džinovsku, globalnu slagalicu gde nije moguće sagledati kako jedan naizgled nebitan detalj odjekuje vekovima unapred. I sve je to povezano rediteljsko-montažerski besprekorno, uz jedino zaključak viška (poslednja scena).

11. Dredd (Pete Travis)




Šteta što ovaj film nije postigao veći uspeh, jer pitanje je da li ćemo ikad videti Dredda - ovog Dredda! - u većem, skupljem, spektakularnijem nastavku. Ovako, dobili smo jedan iznenađujuće beskompromisan, nasilan, zabavan i nadasve nepretenciozan film koji pokazuje da su Alex Garland i Pete Travis bili na pravom tragu i da im je nedostajalo samo malo više budžeta i humora za jedan verhovenovski SF spektakl.

10. Amour (Michael Haneke)



Ljubav. U na neki način ultimativnoj verziji gde odjekuju reči bračnog zaveta: u dobru i u zlu, u zdravlju i u... bolesti. Nema dalje, osim u smrt. Haneke je snimio naizgled jedan jednostavan, skoro pa ravan film o čoveku koji brine o svojoj bolesnoj ženi, dok se kraj neumitno približava. Pa, ipak, u odnosu dvoje starih supružnika, koji se nakon toliko godina neizbežno pretvori u rutinu, mogu se pronaći odjeci prošlosti (i mladosti), a Haneke je kroz film provukao mnoštvo simboličnih detalja od kojih neke možda nećete ni primetiti dok se malo ne zamislite.

09. The Tall Man (Pascal Laugier)



Nakon "Martyrs", Laugier je otišao u Ameriku i opet se poigrao očekivanjima publike. "The Tall Man" je prodat kao horor, počinje i razvija se kao horor, samo da bi na pola filma shvatili da se stvari mogu posmatrati i iz drugačijeg ugla, a onda nas sačeka neobična drama i pitanja na koji bi radije da ne tražimo odgovor.

08. The Cabin in the Woods (Drew Goddard)



Ko još nije gledao ovaj film ne bih mu kvario uživanje, ali moram da primetim kako je ovo još jedan od filmova koji se više igravaju idejom horora i žanrovskog filma, nego što bi se i sami mogli svrstati u tu (horor) kategoriju. To na momente može da zaliči na problem, ali sreća pa "The Cabin in the Woods" ima vanredno zabavan "pay-off" da opravda svo to "mudrovanje".

07. Universal Soldier - Day of Reckoning (John Hyams)



John Hyams je čovek koji zna šta radi kad je akcioni film u pitanju, i nakon što je vaskrsao ovaj serijal, vratio mu se još jednim neobičnim pristupom žanru gde se na prethodno još neviđen način mešaju art film i B akcija, kao da gledate akcioni film koji režira recimo Gaspar Noe. Uz sve to, ni priča nije nezanimljiva, i jedino postoji problem sa ritmom u sredini, ali zato kad se stigne do "srca tame" i Van Dammea nalik na pukovnika Kurca, sve te sitnije zamerke nestaju.

06. Paradies - Liebe (Ulrich Seidl)



Još jedan surov film na temu ljubavi (ne i poslednji). Seidl kroz priču o sredovečnoj Austrijanki koja odlazi na odmor u Afriku i tamo pokušava da se upusti u neobavezne seksualne avanture, zapravo secira ideju ljubavi kao takvu, i faze (razbijanja iluzija) kroz koje osoba prolazi na tom putešestviju. Šteta što drugi deo ove trilogije ("Vera") nije na istom nivou.

05. The Raid (Gareth Evans)



Nakon "Dredda" i "Univerzalnog vojnika", ovo je treći naglašeno akcioni film na listi, i kad je reč o samoj akciji, njenoj koreografiji, impaktu i čistom adrenalinu koji proradi kad posmatrate ovu vrstu krvavog baleta - "The Raid" je bez konkurencije. Jeste, priča i likovi funkcionišu tek na nivou (solidnih) skica i nekih opštih situacija koje ipak ne uspevaju da budu toliko upečatljive u smislu šta se tu sve dešava, ali zato KAKO se to dešava... to je, pak, neprepričljivo.

04. Into the Abyss (Werner Herzog)



Kad Werner Herzog snimi dokumentarac treba obratiti pažnju, bez obzira na temu, a ovaj put tema je prilično osetljiva. Međutim, ono što je nominalno glavna priča - pitanje smrtne kazne - brzo postaje tek pozadina za fascinantne, groteskne, smešne i potresne ljudske priče (najčešće više toga u isto vreme), nakon kojih vam postane jasno da stvarnost definitivno ume da bude čudnija od bilo kog filma, osim možda kad je reč o prvom mestu ove liste...

03. Dupa Dealuri (Cristian Mungiu)



Ili u prevodu: "Iza brda". Spora, klaustrofobična drama od dva i po sata u kojoj očajnička ljubav jedne mlade žene nalazi na ultimativnu prepreku - ljubav prema Bogu. Ono što nadalje sledi je dug i mučan put koji je poslovično popločan dobrim namerama, a znamo kuda vodi. Mungiu, ipak, uspeva da bude vrlo suzdržan u prikazu kako vera (kako ona u Boga, tako i ona u prostu mogućnost promene) može da uništi pojedinca, i na kraju ostavlja publici da sama izvuče zaključke, završivši film namerno banalnim kadrom.

02. Pieta (Kim Ki-duk)



Ne znam kad je Kim Ki-duk rešio da odmeni Chan-wook Parka, ali ne bunim se. Odlična i intrigantna drama o onoj crnjoj strani života u Južnoj Koreji, sa veoma zanimljivim likovima, pretvara se u jednom trenutku u tragični, morbidni, a na kraju i poetični film osvete. Ne bi me čudilo da je Ki-duk dugo imao u glavi završnu scenu, pošto ja onako nešto nisam video do sada, a pri tom se savršeno uklapa u ostatak filma, koji u tom trenutku i definitivno postaje savremena replika antičke tragedije.

01. Killer Joe (William Friedkin)



Ako je Herzog u svom dokumentarcu nagovestio da je život ponekad bizarniji od filma, Friedkin u svom novom filmu uspeva da jednoj takvoj priči, o likovima koji bi mogli da prošetaju kroz kadar filma "Into the Abyss" i da se savršeno uklope, podari jednu dodatnu satiričnu i zločesto crnohumornu notu. "Killer Joe" je kao i prethodni Friedkinov film "Bug", adaptacija drame koju je, kao i scenario, potpisao Tracy Letts, te je i logično očekivati naglasak na glumcima, a ovde taj uvrnuti mikrokosmos suvereno predvodi Matthew McConaughey kao sociopata Joe. Još od "Teksaškog masakra motornom testerom" nije bilo ovakvog seciranja (!) ideje (ideala!) američke porodice, samo ovaj put u drugom žanru, u drugom ključu, ali jednako beskompromisno i bez zadrške.

Milošeeee, nakucaj šta ste ti i Kunac puštali na tribini!

Hvala!

хвала :)


едит, јевтро не можеш бити квалитетан сноб-хипстер без ФБ-а!


едитов едит...написао сам неможеш  :-?

Mnogo vise gledam starije nego "aktuelne" filmove, a od ovoga sto sam gledao izdvojio bi Killing them softly i Cloud Atlas.

Quote from: дејан on 23-01-2013, 13:48:44

едит, јевтро не можеш бити квалитетан сноб-хипстер без ФБ-а!

Pa zar mi se ni to u životu ne da?...

Evo još se kikoćem, sve pazeć' da se i ne zagrcnem! Di se "tevabije" seti?!  xrofl xcheers xjap

Pogledan i Killer Joe. Svakako među najboljima iz 2012.

ne znam di ovo da stavim, ap reko' ajde ovde

Zero Dark Thirty: Holivudski poklon američkoj sili

QuoteNeutralno o torturi

Piše: Slavoj Žižek

Zamislite dokumentarac koji prikazuje Holokaust na hladan, distanciran način kao veliku industrijsko-logističku operaciju, koji se fokusira na tehničke probleme poduhvata (transport, uklanjanje tela, sprečavanje panike među zatvorenicima u redu za gasnu komoru). Takav film ili oličava duboko nemoralnu fascinaciju temom, ili upravo računa na bestidnu neutralnost stila kako bi izazvao užas u publici. Na kojoj strani je Bigelou?



Evo kako je, u svom pismu dnevnom listu LA Times, Ketrin Bigelou opravdala način na koji je u filmu Zero Dark Thirty ("30 minuta posle ponoći") prikazala metode mučenja koje su koristili vladini akteri kako bi uhvatili i ubili Osamu bin Ladena:


"Mi koji radimo u umetnosti znamo da prikazivanje nije podrška. Da jeste, nijedan slikar ne bi mogao da naslika neljudske postupke, nijedan pisac ne bi mogao da ih opiše i nijedan reditelj ne bi mogao da se upušta u kontroverzne teme našeg doba".


Zaista? Nije potrebno biti moralista ili naivan u razgovoru o nužnostima borbe protiv terorističkih napada, da bi se pomislilo kako je mučenje drugog ljudskog bića po sebi nešto do te mere razarajuće da bi i samo prikazivanje mučenja na neutralan način – tačnije, neutralizovanje te razarajuće dimenzije – već bilo neka vrsta podrške.


Zamislite dokumentarac koji prikazuje Holokaust na hladan, distanciran način kao veliku industrijsko-logističku operaciju, koji se fokusira na tehničke probleme poduhvata (transport, uklanjanje tela, sprečavanje panike među zatvorenicima u redu za gasnu komoru). Takav film ili oličava duboko nemoralnu fascinaciju temom, ili upravo računa na bestidnu neutralnost stila kako bi izazvao užas u publici. Na kojoj strani je Bigelou?


Bez trunke sumnje, ona je na strani normalizacije mučenja. Kada Maja, glavna junakinja filma, prvi put prisustvuje davljenju vodom (waterboarding), pomalo je šokirana, ali ubrzo hvata konce; kasnije u filmu hladno ucenjuje značajnog arapskog zatvorenika: "Ako ne progovorite, predaćemo vas Izraelu". Njen fanatični progon Bin Ladena pomaže da neutrališe obične moralne dileme. Znatno više užasava njen partner, mladi, bradati agent CIA koji savršeno ovladava veštinom da olako pređe sa torture na druželjubivost kada konačno slomi žrtvu (paleći mu cigaretu i pričajući viceve). Ima nečeg duboko uznemirujućeg u tome kako se, kasnije, od mučitelja u farmerkama pretvara u lepo obučenog vašingtonskog birokratu. To je potpuno jasna i najefikasnija normalizacija – ima malo nelagode, više zbog povređenih osećanja nego zbog etike, ali posao se mora obaviti. Ova svest o narušenoj senzibilnosti mučitelja kao (glavne) ljudske cene torture obezbediće da film ne ispadne jeftina desničarska propaganda: prikazana je psihološka složenost teme kako bi liberali mogli da uživaju u filmu bez osećanja krivice. Zbog toga je Zero Dark Thirty gori i od serije 24, u kojoj će se Džek Bauer na kraju ipak slomiti.


Debatu o tome da li je davljenje vodom mučenje ili nije, trebalo bi prekinuti kao očiglednu besmislicu: zašto bi, ako ne izazivanjem bola i straha od smrti, davljenje vodom činilo da tvrdokorni teroristi progovore? Zamena reči "mučenje" frazom "proširena tehnika ispitivanja" nastavak je politički korektne logike: promenom u jeziku brutalno nasilje koje vrši država postaje javno prihvatljivo.


Najbestidnija odbrana filma je tvrdnja da Bigelou odbija jeftino moralisanje i trezveno predstavlja stvarnost antiterorističke borbe, postavljajući teška pitanja čime nas navodi da mislimo (sem toga, neki kritičari dodaju, ona "dekonstruiše" ženski kliše – Maja ne ispoljava nikakvu sentimentalnost, ona je jaka i posvećena svom zadatku kao muškarci). Međutim, o mučenju nema šta da se "misli". Ovde se nameće paralela sa silovanjem: šta ako neki film treba da prikaže brutalno silovanje na isti, neutralan način, s tvrdnjom da treba izbeći jeftino moralisanje i promišljati svu složenost silovanja? Instinkt nam govori da je tu nešto jezivo naopako; voleo bih da živim u društvu u kom se silovanje prosto smatra neprihvatljivim, gde se svako ko ga zagovara smatra ekscentričnim idiotom, a ne u društvu u kom je potrebno diskutovati protiv silovanja. Isto važi i za mučenje: znak etičkog napretka je činjenica da se mučenje "dogmatski" odbacuje kao odvratno, bez ikakve potrebe za raspravom.


A šta sa "realističkim" argumentom: mučenje je oduvek postojalo, pa zar nije bolje bar javno govoriti o njemu? Upravo to je problem. Ako se mučenje dešava oduvek, zašto nam oni na vlasti sada otvoreno govore o tome? Postoji samo jedan odgovor: da ga normalizuju, da spuste naše etičke standarde.


Mučenje spašava živote? Možda, ali zasigurno pogubljuje duše – a njegovo najbestidnije opravdanje je tvrdnja da je pravi heroj spreman da zanemari svoju dušu kako bi spasao živote svojih sugrađana. Normalizacija mučenja u Zero Dark Thirty znak je moralnog vakuuma kojem se polako približavamo. Ako ima ikakve sumnje, pokušajte da zamislite visokobudžetni holivudski film koji predstavlja torturu na sličan način kao ZDT pre dvadeset godina. Nezamislivo.

* Tekst objavljen u The Guardian
prevod: MJ

http://www.e-novine.com/stav/78072-Neutralno-torturi.html (http://www.e-novine.com/stav/78072-Neutralno-torturi.html)

Skoro sam sa ove Miloševe liste odgledao

Into the Abyss.

Prijatno sam iznenađen. Baš, baš dobar dokumentarac.

Quote from: Dekac on 27-01-2013, 19:43:42
Into the Abyss.
Prijatno sam iznenađen. Baš, baš dobar dokumentarac.

stvarno bizarno da se neko iznenađuje što je hercog napravio (još jedan!) odličan dokumentarac!!!

Нисам гледо дотични филм, али овај текст оног словеначког лапрдавца за промјену звучи бар сувисло.

Život je opravdanje za najgore zločine, pa sad vi vidite...

Quote from: Ghoul on 21-01-2013, 15:15:24

Quote from: Milosh on 21-01-2013, 14:59:52
"Killing Them Softly", meni je to iskreno jedan od promašaja godine.

+1

+1

Zlatni Ghoul za NE-HOROR postignuća
u prethodnoj filmskoj godini

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2F1.bp.blogspot.com%2F-qReF0OEjV3E%2FUQjyxLXrn5I%2FAAAAAAAAW3I%2FZEy7eRayMTA%2Fs1600%2Falone%2B1.jpg&hash=6f7a4267b73b40f34671403f0d7e9adb6f7e8494)

http://ljudska_splacina.com/2013/01/zlatni-ghoul-za-ne-horor-u-2012-godini.html (http://ljudska_splacina.com/2013/01/zlatni-ghoul-za-ne-horor-u-2012-godini.html)

Killer Joe, što dani od gledanja više odmiču, sve sam bliži Pingvinovoj presudi po pitanju kvaliteta filma. Da, ide odjavna špica, o da, dobar film, mhmm. Iskreno, pazarila me Juno onim premeštanjem prsta, od zaštitnika k pravo na oroz. Tako je lutko, teraj bre to sve od sebe. Mislim, fafanje bataka ima "jaču" funkciju, mda, isto koliko je značajno i fafanje iz auta onom Zlom poručniku. U oba slučaja, čemu to služi? Mali Perica tako frustracije isteruje, slobodno mu, ne i na filmu. Glupavo. Ceo film me Fridkin "diže", al' loše krajom "spušta". Gladan sam dobrih filmova, a baš nemam živaca da babram novijom "tasmanijsko-laponskom" produkcijom, Joe je uspeo da mi probudi nadu, te večeri. Sad ga skoro mrzim.


Moonrise Kingdom, jel se dobro vidi ovaj širok osmeh, i prateći šuplji zubi? A?! Daaa, kuckam i prisećajući se, kezečim. Potpuno zaboravljena kategorija - kvalitetan, pa i matorcima zabavan, dečiji film. Ono što je meni zasmetalo, ponekad, je samo u funkciji da bi deci užitak potpun bio. Proaktivan film, zagledavanje u šare od lastinog repka, a po pitanju emocionalnog jeste zdravo, i baš zato Moonrise Kingdom mora postati standard, il' odosmo svi u tri lepe pizde materine. Bruce dobija od mene, već po ko zna koji put, pozitivno brojanje jer korektno balansira.

Pozdrav svima, prvi post  :)
Kiler Džo je slab, da ne kažm loš film, jer prosto ne leži u realnom. Trudi se da legne, ali mu je široka postelja. Raširila je Dženifer Linč sa jedinim njenim dobrim filmom. I zato ne može da se poveruje Džou koji više liči na vanzemaljca nego na  pristojnog psihopatu.
Fridkin je na potpuno isti način snimio The Birthday Party pre 45 godina.

Looper je tako jedan dosadan film... :(
U pizdarije vremenskih prekomponovanja se nisam upuštao. Time nek se "oni" s radionice bakću.

evo i moje liste SVIH najboljih filmova iz prošle godine:
top-40
+ the rest!

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2F4.bp.blogspot.com%2F-7rAgllXfy0o%2FURfWGpHryzI%2FAAAAAAAAXTw%2FSKwldL1A3uM%2Fs320%2FNAJBOLJI%2BFILMOVI%2B2012.jpg&hash=6de5f9aa7f137961591fb6dbf0138afb21331fb4)

http://ljudska_splacina.com/2013/02/najbolji-filmovi-2012-te.html (http://ljudska_splacina.com/2013/02/najbolji-filmovi-2012-te.html)

IZVIKANI NE-HORORI 2012-te (1)

LAWLESS
ALPS
THE GIRL
KOTOKO
DARK HORSE
PUSHER

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2F3.bp.blogspot.com%2F-w-LNSAQyoBc%2FURqG9mtpkpI%2FAAAAAAAAXWM%2FuKiBmiYLt04%2Fs320%2Fp%2B%25252815%252529.jpg&hash=826eee6fffcad69e3fd393dc25e95d3d10509309)

http://ljudska_splacina.com/2013/02/izvikani-ne-horori-2012-te-1.html (http://ljudska_splacina.com/2013/02/izvikani-ne-horori-2012-te-1.html)

50 Best Movies Of 2012
As voted for by Total Film writers


1
The Master
2
The Imposter
3
The Cabin In The Woods
4
The Raid
5
Shame
6
The Dark Knight Rises
7
Argo
8
Avengers Assemble
9
Looper
10
Skyfall
11
Martha Marcy May Marlene
12
Amour
13
Life Of Pi
14
Silver Linings Playbook
15
The Hobbit: An Unexpected Journey
16
Sightseers
17
Ted
18
Searching For Sugar Man
19
The Kid With A Bike
20
Killing Them Softly
21
Young Adult
22
Chronicle
23
Rust And Bone
24
Beasts Of The Southern Wild
25
Berberian Sound Studio
26
The Innkeepers
27
Killer Joe
28
The Muppets
29
Moonrise Kingdom
30
Headhunters
31
Holy Motors
32
Jack Reacher
33
Once Upon A Time In Anatolia
34
The Descendants
35
Prometheus
36
Tiny Furniture
37
Cosmopolis
38
Marley
39
21 Jump Street
40
Brave
41
Dredd
42
Margin Call
43
The Amazing Spider-Man
44
Damsels In Distress
45
Frankenweenie
46
The Hunger Games
47
Your Sister's Sister
48
Liberal Arts
49
Sound Of My Voice
50
Seven Psychopaths

The Best Movies of 2012
Rolling Stone

By Peter Travers

1
'The Master'
2
'Zero Dark Thirty'
3
'Beasts of the Southern Wild'
4
'Lincoln'
5
'Argo'
6
'Silver Linings Playbook'
7
'Life of Pi'
8
'Les Misérables'
9
'Moonrise Kingdom'
10
'Django Unchained'
11
'The Dark Knight Rises'