Obukao sam se i otišao do stanice. Tamo me je čekao inspektor sa još jednim čovekom.
-Pušinski, drago mi je što si došao. Ono za ubistvo je bila šala, u stvari te zovem zbog sledećeg. Ovo je tvoj novi partner, Aca.
Pozdravili smo se i rukovali se. Aca je bio pristojan čovek u svojim 40-im godinama, mršavog lica ali čvrste građe, malo namrgođen. Dvadeset godina je radio kao običan policajac, ali je sada uznapredovao i postao pomoćnik detektiva. Bio mi je čudan taj Aca, ali sam ga prihvatio za partnera i zajedno smo počeli da radimo. Patrolisali smo ulicama zajedno i štitili građane, on je isto kao i ja mrzeo kriminalce i to je često spominjao. Jednog dana smo sedeli u autu i osmatrali neke kriminalce. Aca je odjednom prdnuo, a ja sam se začudio i pogledao ga. Nisam ga ništa hteo pitati pa smo nastavili sa radom. Međutim on je počeo da me gleda i onda je rekao:
-Imaš lepe ruke.
-Hvala, Aco.
Pomislio sam da je peder, ali ubrzo su takve misli nestale iz moje glave kada smo videli naše osumnjičene kako izlaze iz zgrade i odlaze automobilom nekuda.
-Prati ih, Aco.
Počeli smo pratiti kriminalce. Aca se pokazao kao dobar vozač, ljudi koje smo pratili uopšte nisu primetili naš auto. Pratili smo ih sa udaljenosti od 10-ak metara. Išli su ulicom Arsenija Čarnojevića, pa su onda naglo skrenuli u Kosovsku i produžili dalje. Morao sam se pridržati rukom za ručku od vrata kada je Aca skrenuo za njima, i tada je on prdnuo. Otvorio sam prozor i stisnuo nos.
-Zašto prdiš toliko, Aco?, pitao sam ga.
Aca je okretao volan i gledao kuda idu naši begunci.
-Muče me gasovi, detektive Pušinski. Izvinjavam se ako vam smeta.
-Zašto ne popiješ nešto protiv gasova?
-Pokušao sam sve, ali mi ništa ne pomaže.
Nisam više hteo da ga pitam, a i smrad je otišao iz auta. Naši begunci su sada izašli na autoput, pa smo i mi uradili isto. Pitao sam se kuda idu, kada je na nas naleteo veliki kamion i udario nas otpozadi. Jako brzo je naleteo, i nismo mogli ni da ga opazimo a ni da izbegnemo. Aca je počeo da gubi kontrolu nad vozilom i udarili smo u ogradu autoputa. Iz kamiona su izašla četvorica tipova sa pištoljima i puškama i naredili nam da izađemo iz auta.
-Izlazite odatle!
Držali smo ruke iznad glava a oni su nas uvukli u kamion i odveli nas negde. Sedeli smo u tami kamionske prikolice vezani jakim konopcima.
-Kuda nas vode, detektive Pušinski?
-Ne znam, Aco.
Začuo sam kako kamion staje i vrata od prikolice su se otvorila. Tipovi su nas izvukli iz prikolice i odveli u neko napušteno skladište. Tamo su sedela dva mračna tipa na stolicama, i jedan koji je stajao pored njih. Bio je to Vlada Banana, poznati kriminalac za kojim je moj tim iz 15-e stanice tragao već godinama. Bila je tu i jedna žena u crvenoj haljini, odsutnog pogleda, koja je sedela i pušila tanku cigaretu. U drugom delu prostorije su dva čoveka igrala karte na stolu i pili žestoka pića, obavijeni gustim dimom cigareta, a na košuljama su imali mrlje od znoja. Sve je mirisalo na pokarenost, blud i prljava posla.
-Haha, kako volim da vidim vezanog detektiva Pušinskog! Zar nisi znao da je nepristojno uhoditi ljude, Pušinski?
-Hmm, a zar nisi ti čuo da je nepristojno ubijati ljude i krasti novac, Vlado Banano?
-Uvek si bio brbljiv, Pušinski. Platićeš zbog toga.
Vlada banana se namrštio i pogledao Acu.
-Ko si ti, momak?
-Ja sam Aca, imam 46 godina, iz Beograda sam...
-Ćuti, budalo! Videćete vi, pajkani, što ste se nameračili na mene. Ne zovu mene džabe Vlada Banana!
Ja sam se počeo smejati na tu njegovu besmislenu pretnju a Vlada Banana se razbesneo i izvadio metalnu bananu iz džepa i ošamario me sa njom.
-Evo ti, Pušinski!
-Ah!
Potekla mi je krv sa obraza. Smestili su nas na stolice i uperili pištolje u nas. Aca je počeo da prdi odjedanput tako jako i smrdljivo da su kriminalci počeli da se guše i stavljaju ruke na usta. Lice mu je bilo pretvoreno u mučnu grimasu dok je prdeo, a niz čelo mu se slivao znoj. Presekao je i konopce na rukama svojim prdenjem i ustao i odvezao me, a kriminalci su popadali na pod i gušili se. Vlada Banana je jedini preživeo napad prdenja i pobegao. Izašli smo iz skladišta da udahnemo svež vazduh. Gledao sam Acu sa čuđenjem.
-Kako si ovo izveo, Aco?
-Ne znam. U kritičnim situacijama počinjem da prdim otrovne gasove, ali oni škode samo kriminalcima.
-Pa to je super, Aco.
-Izgleda da jeste, detektive Pušinski. Oni tipovi su gotovi.
-Haha, isprđeni su. Sad ćemo se vratiti u stanicu da ispričamo tvoj nesvakidašnji dar inspektoru.
Krenuli smo zajedno prema autoputu, kada je Aca bolno zastenjao i pao na zemlju. Prišao sam mu i uhvatio ga za ruke.
-Šta ti je?
-Uh...ono prdenje...iscrpelo me je...osećam se slabo...ali samo za trenutak...evo, već mi je bolje sada...
Aca je ustao oslonivši se na mene. Malo smo stajali dok se nije oporavio, a onda smo krenuli dalje.
Ovo se neko zajebava, da?
Možda i ne. Jedino sam siguran da tu nećemo zaraditi pivo.
Ma da, od piva sam se ovde pozdravio (isto kao sa Stipanom, uostalom)...
Ali, ovde elementarne pismenosti ne fali, ili ja jako grešim.
Ako se izuzme da se, po pravilu, u upravnom govoru početak rečenice ne odvaja od crtice, i još nekoliko pravopisnih budalaština, i ako se na stranu stavi da je kompletan tekst idiotski... Pa, ovo je pismenije od dobrog dela priča sa Radionice.
E, zato mislim da se neko zajebava.
Quote from: Hiperhik on 06-04-2013, 21:41:04
Ako se izuzme da se, po pravilu, u upravnom govoru početak rečenice ne odvaja od crtice...
...htedoh reći -
autor to radi
Quote from: Hiperhik on 06-04-2013, 21:41:04
(isto kao sa Stipanom, uostalom)...
Stipan, Stipan, Stipan...
Pokušavam da se skinem sa Sagite, što me ne pustite da crknem na miru?
Svi zajebavaju na ovom forumu. Pismenost ne znači ništa, ali smislenost hoće ponešto. Pročitao sam prvo parče i zaključio da su kod patuljka u galaksiji jeli kolače. Tu sam stao i čekam nekog s metlom.
Pa, Stipane, ko ti brani? Navalio si ko blesav da postuješ priče po forumu, pa i Klem video od tebe.
Problem je što ovde svako sve od mene vidi, a posle se prave blesavi...
Stipane, ne (ego)tripuj.
Ako sam te pomenuo - ne znači nužno da sam te pomenuo.
meni se sviđa ova priča, ne mislim da je neozbiljna
Quote from: Stipan on 06-04-2013, 22:00:05
Problem je što ovde svako sve od mene vidi, a posle se prave blesavi...
Jebote, postovao si ovde na ZS sabrana dela! Šta si očekivao? Da ti dignemo spomenik ili da te imitiraju svi koji veruju da imaju šta da nam teslime za čitanje?
Klem, naravno da ti se sviđa. Ne zameri nam ako ne čitamo. Dosta nam je od prvog parčeta.
Quote from: Stipan on 06-04-2013, 21:53:36
Quote from: Hiperhik on 06-04-2013, 21:41:04
(isto kao sa Stipanom, uostalom)...
Stipan, Stipan, Stipan...
Pokušavam da se skinem sa Sagite, što me ne pustite da crknem na miru?
awwww :)
Quote from: scallop on 06-04-2013, 22:24:35
Jebote, postovao si ovde na ZS sabrana dela!
A šta sad pa fali mojim sabranim delima?