Трибуна. 05.01.1923. Књижевни додатак
Бошко Токиин
ВЕЛИКИ ПЛАНОВИ.
1.
Обруч око земље.
Мој, сада већ покојни, пријатељ Зеренски био је врло интресантан човек. Туберкулозан и увек весео, хром на десној нози одлично је умео да иде рукама. А писао је и песме у прози, поред тога што је био одличан шахиста. Знао је да ће ускоро умрети, био је богат и трудио се да ужива колико могуће. Уживања била су му: играти шаха, причати фантастичке приче и ићи на рукама. Имао је невероватне бицепсе, и за опкладу ишао је десет минута на рукама.
Иначе био је и одличан кемичар. То јест: говорио је да би се бавио кемијом. Али овако пошто ће скоро умрети нема смисла. И онако ће пронаћи неко други после њега, његов изум. Зеремски је био проналазач. Најважнији проналазак био му је: ОБРУЧ ОКО ЗЕМЉЕ.
Сатурн има обруч око себе: Зашто земља која је исто тако планета, ако не и боља, нема обруч? Пошто га нема, треба га направити речи Зеремски. Тај обруч неби био само украс него и користан
- Користан?
- Врло користан. Слушај : Оно што нас људе убија и раздваја то је даљина. Ја сам решио да уништим даљину. Даље: ја сам решио да револуционишем комуникације,
- Помоћу обруча?
- Помоћу обруча наравно. Колико треба од Београда до Пекинга?
- Па рецимо три недеље.
- Више. Видиш, ја сам учинио да се у Пекинг стигне за 24 часа.
- Како?
- Рекох: помоћу обруча.
- Не разумем.
Па у томе и јесте виц.
Зеремски исприча нам да је направио план једног обруча око земље. Тај обруч ишао би правцем Северни Пол-Јужни пол. У висини од 11-12.000 метара око земље, тако да и највиши врхови, Хималаја, несметајући му, могу у своме покрету (са земљом), проћи јер наравно земља би се окретала, а обруч би остао непомомичан. Помоћу комуникационих стредстава (Зеремски није прецизирао, доцније сам видео да су ту нарочити аероплани, које поред брзине привлачи и магнетска снага обруча). Људи би се пењали на обруч, тамо би чекали 24 часа, док се земља окреће, па би се после лепо спустили. За 24 часа стигну они тако на најдаљнију тачку земље.
- Сјајна идеја, рекох.
- Будале, рече један из нашег друштва. Па обруч морао би да се окреће заједно са земљом и ти неби никад стигао у Пекинг, него би се једнако окретао око земље.
На то нисмо мислили. У нашим очима велики план обруча пропао је.
Зеремског то није ништа бунило. Он је тврдио да је пронашао начин да обруч остане непомичан. После његове смрти нашао сам у његовим хартијама тачно израђен план обруча. Колико сам ја разумео разне цртеже и матемитичка објашњења морао сам се, накнадно дивити и увидети да је он заиста израдио величанствен, вероватан план. Мени је верујте жао што је Зеремски умро пре остварења. Једино ме теши свакодневни развој авијатике.
2.
Канализација земље.
Други мој пријатељ Едвард био је још интересантнији. Фантастичан, сликар и скулптор бавио се и музиком. Писао је и цртао левом руком као Леонардо. А бавио се много спиритизмом. Док Зеремског жене нису интересирале, дотле је Едвард стално јурио за њима. По цео ван седео је у Café de la Paix и цртао кокоте. Био је одличан портретиста. По цео дан цртао је кокоте. Портрете је поклањао и тако је често дошао помоћу слика до оног што су други плаћали наполеонима. Едвард је стално био заљубљен, час у ову час у ону кокоту заљубљивао се да не мора цртати јер је био генијална лењштина. Једини редочни посао што је радио било је писање дневника. Бележио је снове, визије, плановп и догађаја. И имена љубавница. После написаног – нацртаног дневника Едвард је узимао етера и блажено заспао.
У главноме он је био срећан.
Изненадио сам се кад ми једног дана саопшти да иде у Америку. Досадно му је рече, стари свет, неактиван и непродуктиван. У њему буја живот, он хоће да конструише. Он је прагматиста итд. Годинама је, настављаше он, размишљао о реорганизацији Европе, али то је постало бесциљно. Предао ми је приличан свежањ бележака.
- Ту ћеш наћи све што се односи на мој живот и живот Европе. Свега тога ослободио сам се.
И оде.
Међу белешкама, у дневнику, нашао сам материјал за три романа, и један спис под насловом: Најколосалнији план: КАНАЛИЗАЦИЈА ЗЕМЉЕ. Поднаслови: Начин да се униште ратови. – Сутрашњица то је реализација утопија. Врло опширан спис био је прекидан цртежима. Делио се на три дела:
1. Увод.
2. Општа објашњења и аргументација,
3. Детаљна разрада плана. (Од детаљне израде било је само израђен план будуће канализације Европе). Најинтересантнији је био увод. У њему је писало следеће:
"Услед незгодних климатских прилика људи су приморани завућио се у куће, ћелије и рупе, да се боље изразимо. Отуда се развија осећај одељености и тесногрудност. Услед тога морају се људи топло одевати и много јести. Одело чини човека тесногрудим, а сувишна храна развија бестиалност. Одбране против зиме, куће, одело и сувишна храна развијену потребу за својином. Потреба својине доводи до ратова и развија мржњу. Ја сам пронашао начин да се уништи својина и да се човечанство ослободи од мржње, ратова и климатских непогода. Треба створити свуда на земљи једнаку климу. Једна блага атмосфера нам треба. Зашто и по чему треба да је на Северном Полу увек хладно, а у Африци увек топло? Зашто не спојити увек топло са увек хладним? Зашто не спроводити једно другом? Треба тенперирати као што то чини "голфшторм". Блага клима на целој земљи уништиће диференцијације, разне расе и створиће најзад једну, јединствену човечју расу. Доћиће онај Regne Hominal кога је хтео Fabre d' Olivet.
Једини начин, једино решење копати канале, огромне канале као на Марсу. Од Северног Пола до Јужног, са Запада на Исток, у свим правцима треба да иду канали и да спроводе топло и хладно, и да одводе топлоту где треба, и да доводе мало хлада где га исто тако треба. Канали – огромне реке створиће само свуда исте прилике, исте потребе, исту климу и исте људе. Умерена клима утицала би на људе, умове и срца. Нестало би питање огреве, сувишне хране (бестиалности), не би било потребе склањати се у куће..." Тако и у том духу писао је Едвард. По већ изложеном види се у ком правцу кретале његове идеје. Пацифистичка намера очевидна је.
Као што рекох израдио је свега детаљни план канализације Европе. То га је највише занимало. Напуштајући Европу, напустио је и пацифистичку утопију. Отишао је у нов свет где су главни принцици: борба, акција и поктрет.
Едвард је постао међутим кинематографски глумац који ће једног дана конкурирати Шарлоу.
Kakvo blago!
Eh, kada bi se moglo zaviriti u te planove prijatelja Edvarda.
Ево још једног Токина из 1923 из часописа Хипнос
Циркус
1912.
Имао је лепу ћерку, Амазонку. Владала је коњем, љубавником, кловном и Црнцем.
1914.
Рат. Кловн је погинуо. Коњ је вукао топ. Црнац је постао поп. Љубавник је отишао у Аустралију.
1919.
Коњ је цркао. Кловн васкрсао. Љубавник је умро у Хонолулу. Муж постао слон. Црнац је још увек био црн, збацио мантију и писао песме. Коњ је постао кобасица.
1921.
Кловн је поново умро. Муж постао коњ. Кобасицу је појео Црнац.
1925.
У други коњ је цркао. Црнац је добио Нобелову награду.
1945.
Она је још увек била млада.
1999.
Утопија....
Гојко Тешић каже у Антологији српске авангардне приповетке да је Токин припремао књигу приповедека "Велики планови" (с. 564)
Такође, каже и следеће (стр. XXVII)
Boško Tokin je najizrazitiji avangardist u oblikovanju filmskih priča ili priča sa temom o filmu. Filmsku tehniku je veoma mnogo koristio i u pričama koje su u žanru naučne fantastike ("Mars, Mikroskop i Miki" - priča o budućim svetovima, o utopističkim projektima, priča u kojoj pored filmske tehnike likovni izraz - ilustracija uklapa se sa tehnikom teksta u tekstu). Manifest priča "Alaska. Dijalog, film i 'pesma'" i samim naslovom ukazuje na intertekstualne i intermedijalne relacije avangardne prakse.
Inače ovu priču, "Mars, Mikroskop i Miki", naravno, nisam mogao da nađem u Narodnoj biblioteci, jer, naravno, nemaju taj broj Filma (9/26)