Nešto mislim da je ovakvu temu odavno trebalo otvoriti, ali dobro, nikad nije kasno. Odmah na početku da kažem da se apsolutno slažem sa stavovima iz nekih ranijih diskusija da su najvažniji kvalitet pisanja, rad na sebi, kvalitetna priprema, dobro uredništvo itd, pa onda sam plasman dela odnosno marketing. Ali svako ko svoja dela stavlja na uvid javnosti, ne bi to ni činio da ga ne interesuje povratna informacija. Inače bi pisao kući, samo za svoje oči, zar ne? Na ovom topiku bi da se bavimo marketingom u domaćoj fantastici, putevima kojima delo stiže do čitalaca, naročito u svetlu interneta i uopšte tehnoloških promena i novina. Mišljenja sam da im se mora prilagoditi, jer uvek je bilo da se ljudi prilagođavaju vremenu, a ne prilagođava se vreme ljudima. Nadam se da će o ovome hteti da kažu koju urednici, izdavači, pisci, čitaoci, prevodioci...
Ja sam domaću fantastiku ozbiljno počeo pratiti tek 2008-09 godine. Do tada sam čitao domaće autore u Sirijusu, nešto Skrobonje i Živkovića, čuo za Bobana i još poneke. Tek pre koju godinu sam se recimo upoznao sa radom nekih uistinu sjajnih autora ( recimo Jakšić i Nešić ). Sad vidim koliko recimo Lazović ima priča, on je sigurno jedno od značajnijih imena domaće fantastike, a ja ništa od tog opusa nisam čitao :(
[size=78%] ( što svakako nameravam ispraviti u budućnosti ). Da li sam ja kao čitalac kriv što nisam dovoljno pažnje posvetio domaćoj fantastici, ili je ona nekako bila skrajnuta od očiju, ne znam, ili je možda obadvoje.[/size] Otkako intenzivnije pratim domaću scenu, primećujem da ima dosta naslova. Tu su Everest medija, Tardis, Paladin. Neki autori su se probili i u veće izdavačke kuće ( Laguna, Alnari, Čarobna knjiga, Portalibris ). Ne treba zaboraviti ni neke manje izdavačke kuće, kao ni samizdate. Sad, pitanje je od sve te produkcije koliko toga dođe do publike, i koliki je fidbek. Ponešto više pratim Tešićevo stvaralaštvo ( Kosingas, Zmaj i ždral ) zbog tematike koja me zanima, ne znam ni tu koliko je tačno interesovanje, ali vidim da ima jednu već stabilnu čitalačku bazu koja konstantno prati njegove projekte. Takođe, ono što mi se svidelo je što autor na fejsbuku i nekim drugim portalima živo diskutuje sa svojim čitaocima u vezi mnogih pitanja iz knjige, mislim da je to dobar put i dobar manir svakako.
Spominjalo se da smo ranije imali Sirijuse i Alefe, sada fanzine sa malim tiražima. S druge strane, postoji prava poplava blogova, portala, elektronskih časopisa, koji imaju tu prednost da neafirmisani autori preko njih brzo i lako mogu stupiti u kontakt sa potencijalnom publikom.Ali istovremeno čini mi se, to krije u sebi i manu- u moru informacija i radova, sve se brzo izgustira i ostane za jednokratnu upotrebu, te neki autori jednostavno ostanu potpuno nezapaženi.
Već i kod nas počinju da se pojavljuju i duže forme u e-varijanti, što je verujem tendencija koja će vremenom sve više jačati, jer je jeftinija, lakše dostupna publici, nema puno gnjavaže sa izdavačima, itd. Tu se međutim, otvaraju pitanja, koliko se u takvom lancu gubi na profesionalnoj pripremi kniige ( kvalitetna lektura, uredništvo ). Mada mi se čini da i kod mnogih izdanja koja bi barem po formi to trebalo da imaju, itekako ima propusta.
Eto, ako želite šta reći na ovoj temi...nemojte samo da se izavađate i slično ) Ovo nema veze sa ličnim, nikog ne napadam niti imam kakvu skrivenu nameru, jednostavno me interesuje ova tema.