Juče sam dovršio čitanje "Tamne materije" od Mišel Pejver. Knjiga je pisana u formi dnevnika, i nije ostavila naročit utisak na mene. Međutim ono što me je navelo da pokrenem ovu temu jeste sama forma koja omogućava da se na jedan specifičan način prenese tok svesti junaka i njegove reakcije na okruženje u kom se nalazi.
Zanima me kako ostali gledaju na to? Da li ste se u pisanju služili pismima, dnevničkim unosima isl? Kakve se opasnosti mogu javiti prilikom njihove upotrebe, i kakve su po vama prednosti?
Nameće mi se još jedno pitanje. Napretkom tehnologije došli smo do svakodnevne upotrebe elektronskih pisama, tj emaila. Znate li za neko delo koje se oslanja na njih? Može li se i delo koncipirano na onlajn komunikaciji smatrati epistolarnim? Možda se i druge vrste internet unosa (npr blog), mogu predstaviti u književnom obliku?
Samo razmišljam...
Sigurno će me neko demantovati, ali je roman i začet u formi niza pisama. Meni su sve varijante pisanja legitimne sve dotle dok drži čitaoce na okupu.
prvi put da me delo u obliku dnevnika 'kupi' bi onomad, poodavno, kada sam citao 'Dnevnici Adrijana Molea'. Mislim da taj nacin pisanja daje izvesnu prednost u karakterizaciji, ali na ustrb oslikavanja setinga. U dnevnik se ne unose opisi okoline, ne pise se izvestaj, nego licne impresije i osecanja.
Dakle, sto da ne, ako je dobro napisano.
Quote from: Džek svih zanata on 18-06-2013, 12:21:21
Mislim da taj nacin pisanja daje izvesnu prednost u karakterizaciji, ali na ustrb oslikavanja setinga. U dnevnik se ne unose opisi okoline, ne pise se izvestaj, nego licne impresije i osecanja.
Mislim da grešiš. Šta ćemo sa putopisnim dnevnicima?
Evo konkretno, Tamna materija dobro opisuje predele. Osetiš zimu u kostima. Skloniji sam da poverujem da dobro izvedena dnevnička forma može potpunije da dočara okolinu baš zato što je opis obogaćen ličnim impresijama.
ja sam se pozvao na spomenuti roman i 'dnevnicko' pripovedanje iz prvog lica.
Svojevremeno sam (devedesetih) čitao knjigu "Letters from the inside", koja predstavlja razmenu pisama između dve devojke i bio sam oduševljen. I danas kad god pomislim na tu knjigu osećam neku teskobu koju je priča u njoj ostavila tada.
Prošle ili pretprošle godine kupio sam knjigu koja predstavlja razmenu e-mailova između pevača grupe Bad Religion, Grega Grefina, i nekog profesora istorije (Grefin je profesor biologije na nekom univerzitetu, bavi se posebno evolucijom, anti-religiozan čovek, naturalista, a ovaj profa je zavoleo njihovu muziku, a hrišćanin je, pa ga je kontaktirao i tako oni diskutuju o svemu i svačemu i fenomenalno je).
Sam sam pisao jednom nešto slično (bar u neku ruku) dnevničkom pripovedanju, nažalost nisam dovršio, ne znači da neću.