Jedna od novijih priča, završena pre oko nedelju dana. Ne znam koliko je razumljiva sama za sebe , jer moje priče se međusobno dopunjuju i objašnjavaju, likovi se razvijaju kroz niz tekstova. Uglavnom, treba mi mišljenje, zanima me kako sve ovo zvuči nekome ko nisam ja :lol:. Malo sam pod uticajem postmoderne tako da mi nemojte zameriti na nedoslednosti i nekoherentnosti, ja te stvari ne smatram nekim vrednostima :).
Viva emptiness
Gladnih očiju i skamenjenih usana, prstiju providnih poput vetra, približi se neopaženo, uvuče u grudi, i tiho, tiho se osipa. Zrno po zrno u siktavom sss osipajuće niti peščanika. I kao kroz stare pustinje istoka gde peščanim olujama i osipanjem u prah sakrila je i bogove i gradove starog sveta, luta kroz tvoje snove sejući vetar praznine, i obmotava te u svom ćutanju, pa tako među zaboravljenim, nikada viđenim, starim svetovima, leži mali i bezačajan, tvoj ptičiji svet.
Prva Albinusova studija bila je posvećena upravo njoj, praznini koja kameni, i luta paragrafima nikad do kraja iskazanog, izjednačavajući u atmosferi umirujuće bezvremenosti vetar i statue u prstima kojim ih rezbari. ,,A prazninu je uvek lako prepoznati po ledenom pogledu, nepomičnosti i ćutanju, nemogućnosti iskrenog smeha... žrtva se polako iznutra pretvara u kamen dok se potpuno ne okameni i onda se vekovima osipa u finom sivom prahu niz hodnike". Opasnost o kojoj je govorio Albinus shvatala je nažalost samo Alessa.
***
Sve je počelo pronalaskom neobičnog bića, neke vrste crva, ili larve (Lat. Ambis Monotonis) koja je potpuno otporna na uslove praznine a kojoj je ovaj tekst prirodno stanište. Možda samo zbog praznine, Alessina ideja bila je usvajanje ljubimca, briga o njemu, praćenje njegovog ponašanja i razvoja, i naravno iščekivanja kada će se larva transformisati u nešto veličanstveno, što bi se, pre ili kasnije, po njenom uverenju moralo desiti (iako je larva bila drugačijih shvatanja). Praćenje njenog ponašanja i zapisivanje istog nije bilo naročito teško, jer se ona svakog dana, svakog trenutka, ponašala isto, a i transformacija se na Alessinu žalost uporno odlagala. Albinus je savetovao strpljenje, čak bi u te svrhe lagao da ima napretka kada ga zaista nema. Vera u promenu, govorio bi, bitnija je od promene same. Podsticao je Alessu da zamišlja u šta bi se sve larva mogla pretvoriti, uvek iznova u nedogled, u bezbroj varijacija, koliko god izgledalo nemoguće da se iz redova posvećenih praznini ikada razvije šareni zmaj.
Alessa se ne bi predavala. Umesto Albinusa koji je govorio da će se nešto promeniti a da u sebi samom to nije mislio, ona je zaista verovala. Larva je dobila ime Lini, pažljivo je očešljana, okupana u mutnoj vodi ustajale reke(kroz prozor kule, kanapom, pa pravo u vodu), ukrašena mašnom od najfinijeg krzna pacova. Brojala je dane od njenog pronalaska, pravila male proslave u njenu čast, i naravno, maštala o šarenom zmaju. Seth se do tada dvoumila, pošto i sama bespolna, hoće li njeno dete takodje neodredjenog pola biti nazvano Ales ili Alessa, i ljubav prema ovoj larvi, gotovo materinska briga odlučili su u korist ženske varijante. A Albinus bi, posmatrajući Alessu i Lini izvodio zaključke o ljudskoj prirodi, o potrebi da nekome budemo potrebni, da nekoga štitimo bez obzira na to koliko smo sami slabi. ,,Štiteći druge, mi i sami tražimo da budemo zaštićeni. Postoji urodjena potreba za sigurnošću, iako opasnosti sveta još nisu ni spoznate. A jedina pretnja u kuli je beskrajna praznina i da bismo se zaštitili moramo ubiti izvesnost, oživeti vreme, rešiti se jednoličnosti koja svodi život na pravu liniju." Male proslave u čast Lininog pronalaska, činile su se kao pravo rešenje.
Alessina larva je dakle još jednom slavila svoj pronalazak, izgubljeno lutajući paragrafom za sećanja. Bio je to ritual prilično bitan, s obzirom na to da se ni za kog drugog u kuli ne može odrediti godina, a kamo li dan rodjenja ili nekog drugog bitnog događaja. Alessa je sedela na tlu prostorije za uspomene, koja se po malo čemu razlikovala od ostalih prostorija u kuli. Osim šarenog natpisa ,,VIVA EMPTINESS" i nekih crteža u pesku, sve je potpuno isto. Seth je za ovu priliku u nekoliko plitkih zemljanih činija nasula nešto spaljenih stihova imajući u vidu Alessin ukus za poeziju, dakle osmerci, u distisima, sa što manje bezvučno-strujnih glasova i što šarenijom sadržinom. Larva nije htela ni da okusi stihove(proždrljiva samo na epsku monotnost). Gmizala je okolo, izvijajući se u ćirilično L i istežući se napred, a onda, došavši do zida uzdigla bi se na poslednji par nogu i dugačkim gipkim rogovima pipala tražeći ima li ičega gore. Zidovi su prekriveni crtežima u pesku, koji su kasnije skamenjeni i tako sačuvani od prolaznosti. Crteže je naravno radio Nohtus, kako bi se očuvala sećanja na ranije proslave. Čekajući na njega i Babel, Alessa je odlučila da na neko vreme razgleda zidove i možda sama pokuša da nacrta nešto.
Prvi crtež na zidu prikazuje Alessu još nerođenu, iz onog vremena dok je bila samo skica, ispisana nečitkim rukopisom u par kratkih teza. Bio bi tu njen osmeh, opis krupnih svetlih očiju usmerenih u Seth u čijim se planovima odjednom našla. Bilo je tako neobično gledati te redove, verovati da je ona, koja sad stoji pred njima nekada mogla stati u tako malo reči.
Ali teze su polako rasle pretvarajući se u pasuse, kratke i eliptične rečenice počele su se usložnjavati, što se jasno vidi na drugom crtežu. Na njemu bi se mogla prepoznati kao više od siluete, u kamenu koji je Seth sa mnogo pažnje oblikovala dobivši figuru Alesse. Ta bela rezbarija nije delovala naročito živo ali u njoj se nekako i mogla prepoznati. Detalji su se gomilali u mislima Seth, i stihovi kojima ju je oblikovala polako su dobijali na zvučnosti i simetriji, nizali su se laki, gipki i tečni, rasli nestrpljivi da ugledaju svet.
O rođenju se malo zna pa nema ni crteža. Teško je rekonstruisati finalne stihove koji udahnjuju život jer su od onih koji se sami ispisuju svešću i namerom potpuno izvan onoga što se stvara, pod uticajem neke dublje pobude jače od onoga što zovemo sobom. Ali bez obzira na nepoznati uzrok, posledica je svakako tu. Bela figura je protrljala prstima sanjive oči, i u njihovoj se vlažno sivoj boji reflektovala beskonačnost svih sivih svetova.
U pasusu koji se bavi trećim crtežem nalazilo se nešto što je larva pojela na prethodnoj proslavi, usled Alessinog propusta da je prethodno nahrani.
Na četvrtom vidimo nju sa uobičajenim osmehom u igri sa kamenjem u nekom od hodnika. U krilu joj je nekoliko malih pacova, jedan od njih u pokušaju da se uspuza do ramena, i jedan koji je nekako dospeo u njenu kosu. U pozadini, zid.
Na petom pacovi su već nešto veći i razigraniji, a od kamenja uspela je da napravi malu maketu lavirintskog bezizlaza, kopirajući sistem hodnika himerske kule. Jedan od pacova grize joj kraj haljine, a nekoliko repova izviruje iz već progrizenih delova.
Na narednom crtežu talas praznine skamenio je pacove, pa su oni ukočeni i mrtvi ali idalje u krilu Alesse koja odbija da prihvati da su zaista mrtvi. Maketa izgleda veličanstveno. U pozadini zid.
Sedmi crtež prikazuje Alessu i Lini. Larva je u njenom krilu, uspravljena mlati pipcima u vazduhu, pred njom kolekcija kamenja, spaljeni stihovi i šareni natpis VIVA EMPTINESS. U pozadini, zid.
Osmi crtež prikazuje Alessu i Lini. Larva je u njenom krilu, uspravljena mlati pipcima u vazduhu, pred njom kolekcija kamenja, spaljeni stihovi i šareni natpis VIVA EMPTINESS. U pozadini, zid.
Deveti crtež prikazuje Alessu i Lini. Larva je u njenom krilu, uspravljena mlati pipcima u vazduhu, pred njom kolekcija kamenja, spaljeni stihovi i šareni natpis VIVA EMPTINESS. U pozadini, zid.
Zastavši za trenutak zbunjeno, Alessa je upoređivala tri crteža, 7, 8, i 9 pokušavajući da pronađe bilo kakvu razliku između njih. Nije je bilo. Bili su jezivo, nedopustivo isti, i bilo je nejasno kako se tako nešto moglo dogoditi. Zamislila se, pokušala da se priseti detalja sa tih proslava, da ih uporedi, ali nije mogla ni u sećanjima da ih razluči jedne od drugih. Da, mora da su zaista bile potpuno iste, zaključila je osetivši da nešto ledeno izbija iz tih crteža. ,,Možda su iste, ali ova nikako ne sme biti! Kako se suprotstaviti praznini ovom jednoličnošću?" Prišla je praznom komadu peščanog zida i kažiprstom počela da šara po njemu, a hodnicima su se čuli poznati koraci. Albinus, Babel i Nohtus su konačno pristizali, ipak to nije smelo da ometa crtanje. Samo je ubrzala sa radom, i u trenutku kada su oni konačno ušli u sobu celokupan sloj peska po kome je crtala se srušio na tlo otkrivajući ispod sebe već urađen crtež proslave koja se sada tek treba održati u paragrafu koji glasi :
Deseti crtež prikazuje Alessu i Lini. Larva je u njenom krilu, uspravljena mlati pipcima u vazduhu, pred njom kolekcija kamenja, spaljeni stihovi i šareni natpis VIVA EMPTINESS. U pozadini, zid.
Boreći se sa hladnim talasom koji je u ovom trenutku postao još hladniji, pokušala je da nastavi da se smeje, uplašena, prišla je narednom praznom komadu zida određenom za proslavu naredne godine u ovo doba i pod slojem peska otkrila još jedan crtež, potpuno identičan prethodnom, i onom pre, i onom pre, i onom pre njega... a nešto kao da je govorilo - i onom nakon, i nakon, i nakon... i kao da je taj eho nešto bio slomio u Alessi, prestala je da se smeje po prvi put od svog dolaska u ovaj tekst. Sakupila je samo toliko snage da pokuša sa narednim crtežem u nadi da će on biti drugačiji, i osetila kako njenu ruku zaustavlja ruka Seth, i njen dobro poznati glas – ,,Ne radi to, ne gledaj napred, ne gledaj predaleko".
***
Hladnog pogleda, skamenjenih usana i prstiju providnih poput vetra, probudila se u ledenoj groznici praznine koja kameni izjednačavajući u umirujućoj bezvremenosti danas i sutra, ono što jeste sa onim što je oduvek bilo i što će zauvek biti. U nemogućnosti da zaboravi da su sve priče unapred ispričane, svi crteži u pesku već iscrtani, nemoćna da se pomeri slušala je u mislima glas Seth koji ponavlja njeno ime, i u njemu nalašeno dobro poznato sss osipajuće niti peščanika. Kao figura od belog kamena spavala je otvorenih očiju u rukama svog kreatora, tonući sve dublje kroz mutne naslage tišine postajući jedno sa njima.
Одустао сам послије треће реченице, у којој се именица "свијет" и придјев "стар" појављују по трипут. Независно од овога, очигледно је да гомилањем придјева покушаваш да постигнеш да ти текст буде бомбастично-спектакуларан, ал бојим се да ће мало ко овде од тога да падне на дупе.
Vučino Dražiću, vrati se, sve ti je oprošteno :cry:
Simboli su nejasni, pripovedanje monotono. Odustao od čitanja negde na trećini.
Atmosfera se gradi drugačije, posebno ako želiš da priča zvuči patetično.
Ok...
dakle,
- gomilanje prideva, ponavljanje
- nejasnost, monotonost
čekam ostatak :)
kapiram da su na ceni dinamika i jasnoća
Možda će ti neka moja nasumična zapažanja koristiti:
O tekstovima koji nisu samostalna celina je veoma teško raspravljati. Tekst poseduje ambiciju da kaže više nego što to zaista kazuje, jer ovo što si postovao ne nosi dovoljno informacija da se sagleda celina. Sa druge strane, nisi rođeni pripovedač i rečenice ti nisu same po sebi zanimljive i ne vuku na dalje čitanje. Kombinacija ove dve primedbe dovodi do toga da ljudi brzo odustaju.
Posezanje za postmodernom nije samo po sebi problem.
Imaš problema sa svršenim i nesvršenim glagolima.
Meni je tekst, u suštini, ipak bio dovoljno zanimljiv da ga pročitam do kraja. Ako bi postovao celinu iz koje je izvađen (ako je ona zaokružena i nije preduga) voleo bih da je pročitam.
To što brzopleto zaključuješ da su ovde na ceni dinamika i jasnoća ti ne ide u prilog... Treba poštovati svakoga ko utroši vreme da ti nešto kaže u vezi teksta.