Pojava nameštanja utakmica u početnoj fazi nekog takmičenja da bi se dobio povoljniji protivnik u sledećoj fazi je već svima poznata. I Vikipedija daje neke primere (http://en.wikipedia.org/wiki/Match_fixing#Better_playoff_chances). Sportisti nameštaju razultate iz njima sasvim opravdanih razloga. Ali samo nameštanje je pogubno po sport. E pa, ja imam ideju kako da dobijemo i zadovoljene sportiste i dobar sportski ugođaj. Druga runda takmičenja obično uparuje sportiste po nekom fiksiranom rasporedu, prvi iz jedne grupe igra s poslednjim iz druge, drugi s pretposlednjim, itd. Zašto ne bismo dozvolili prvom iz grupe da bira sebi protivnika? Zar nije to svojim rezultatima već zaslužio?
Recimo da imamo dve grupe. Vođe grupa prvo imenuju protivnika sa kojim žele što kasnije da se sretnu (po mogućstvu tek u finalu). U najvećem broju slučajeva imenovaće jedan drugog, ili će po dogovoru jedan imenovati jednog, a drugi će iskoristiti svoj glas da se oslobodi sledećeg po redu rivala. Kako god, ti timovi imaju pravo da biraju ono što im odgovara. Zatim oba tima imenuju protivnika s kojim žele susretnu već u sledećem meču. Ni u jednom ni u drugom slučaju nema mogućnosti za konflikt jer se uvek imenuje tim iz one druge grupe.
Sledeći na redu su drugi u obe grupe, koji rade istu stvar, ali šta god da odaberu to ne može biti u konfliktu sa onim što je već odabrano. Poslednji u grupi nemaju šta da biraju, nego su već upareni.
Zar ovo nije elegantno rešenje za ovu vrstu nesportskih problema?
Ja sam siguran da postoji jos gomila kvalitetnih i delotvornih resenja protiv namestanja ali kome to odgovara?
Sto se tice tvog predloga, sta ako recimo jedna ekipa obezbedi prvo mesto, a zadnje kolo igra sa ekipom kojoj trebaju bodovi za drugo mesto? Tu se opet otvara prostor za razne malverzacije. Meni licno ne smeta nikakvo kalkulisanje u grupama, vise me nerviraju situacije poput one kad smo u polufinalu SP protiv Turske pokradeni iako smo ih bukvalno ponizili usred Istambula.
Tema je po meni besmislena jer danas vise nego ikad sportom vladaju novac i politicka moc.
Postoje raznorazni problemi u vezi sa sportom, i jedna ideja, ma koliko moćna, ne može da ih reši sve. Ako imamo meč i dve strane u meču, najčešće obe strane žele pobedu, i to je pravi sport. Ako jedna strana želi pobedu, a druga želi poraz, ne vidim ko i kako to može da spreči. Moja ideja se odnosi samo na treći slučaj, kad obe strane žele poraz. Tada imamo smešne situacije kao u ženskom badmingtonu na olimpijadi. Goreopisani sistem treba da spreči samo te situacije.
Треба једноставно да се поукидају сва такмичења по групама и готова ствар. Нокаут систем од почетка, ко што је некад било у дивном Купу европских шампиона. Ал то је утопија.
znaš da spominju da Platini to hoće da vrati, čak i da Srbija ima jednog direktnog predstavnika
bilo bi zanimljivo svakako, klali bi se od početka
Quote from: Бата Животиња on 20-09-2013, 12:00:19
znaš da spominju da Platini to hoće da vrati, čak i da Srbija ima jednog direktnog predstavnika
bilo bi zanimljivo svakako, klali bi se od početka
Чисто сумњам да би ови који млате паре на преносима мирно гледали како се број утакмица редукује на нешто нормално.
koješta! klubovi iz srbije nemaju kvalitet ni za ligu evrope, a nekmoli ligu šampiona. lš treba ustrojiti po ugledu na nba; ukinuti nacionalna prvenstva i napraviti jednu evropsku ligu.
ne bi se broj utakmica toliko smanjio, jer bi 64 ekipe učestvovale, sad učestvuje duplo manje
Mnogi sistemi takmičenja su prilagođeni potrebama prenosa i reklama, a ne samog takmičenja.
I zato imamo sve više da bolje prolaze klubovi koji tempiraju formu za samu završnicu, a ne oni koji postojano igraju sve vreme.
To je pre svega uvedeno u NBA a polako preuzimaju i svi ostali. Ispada da postoji nekoliko zaista važnih utakmica koje treba dobiti da bi se ostalo u igri do kraja i samo treba naučiti koje su to utakmice.
Srbija je, recimo u košarci ove godine izgubila praktično najvažniju utakmicu i svi drugi timovi koje je pobedila biće na kraju ispred nje.
Uvek je bolje na početku biti u jakoj grupi jer ti onda najverovatnije za tu najvažniju utakmicu pada slabiji protivnik nego da budeš u slaboj grupi.
A rešenje za ovo što se dogodilo na EP ove godine je da se pred početak nokaut faze izvrši žrebanje i odrede parovi. Dovoljno bi bilo imati šest grupa po četiri tima i posle prvog kruga, dve idu dalje, napraviti žreb i nema kalkulacija, samko gola borba za prva dva mesta i posle toga nema popravnog. Ovako je dopušteno da tim sa četvrte pozicije koja se dobija sa nekoliko pobeda manje nego prva bude u ravnopravnoj prilici da se bori za nastavak, što jednostavno nije fer. Ali je poslovno isplativo.
kako god da se napravi, srbija nema što tražiti ni u jednoj kombinaciji u nogometu, rukometu, košarci...
tako je. uvek su pacov i medved jači od vuka samotnjaka.