ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Данас ћу вам одржати предавање о помињању ванземаљске инвазије у српској омладинској научно-фантастичној литератури. Прочитајте пажљиво моје речи!




У Србији се првим романом научне фантастике сматра ''Једна угашена звезда'' (Штампарија Д. Димитријевића 1902.) веома познатог тамошњег књижевника Лазара Комарчића (Општина Пљевља, Црна Гора, 21.јануар 1839. – Београд, Србија, 22.јануар 1909.). Пре објављивања тог веома популарног омладинског научно-фантастичног романа Србија није имала ни један једини роман фантастичне оријентације. Међутим, првим делом српске научне фантастике уопште се сматра драма ''После милијон година'' (1889.) Драгутина Ј. Илића (Београд, Србија, 14.мај 1858. – Београд, 1.мај 1926.), такође познатог српског књижевника.
С друге стране, Србија има јако дугу историју своје омладинске научно-фантастичне литературе, која по својој целовитој природи подсећа на праву научну фантастику, ону у којој главну улогу играју свемир, ванземаљци, роботи и остале сличне ствари. Ванземаљска се инвазија у српској омладинској научно-фантастичној литератури први пут помиње у њеном познатом омладинском научно-фантастичном роману ''Равница без четири дрена'' (Геца Кон 1935.), а чији је писац Србин из Хрватске РАДОМИР ГОРОЊА (Винковци, Вуковарско-Сријемска Жупанија, Хрватска, 11.јануар 1891. – Нови Сад, Аутономна Покрајина Војводина, Србија, 6.септембар 1953.), иначе популарни војвођански писац омладинске научно-фантастичне литературе. Он је у свом поменутом омладинском научно-фантастичном роману испричао причу о ванземаљској инвазији најстрашнијој од свих оних које редовно гледамо у научно-фантастичним филмовима. Прича Гороњиног омладинског научно-фантастичног романа о ванземаљској инвазији говори о војсци ванземаљаца наоружаној секирама која је пошла у војвођанске равнице да би до краја посекла сва дренова дрвећа у јединој шуми дрена на земаљској кугли. Овај српски омладински научно-фантастични роман је занимљив и често се помиње међу историчарима српске омладинске научно-фантастичне литературе.
Непосредно пре избијања Другог светског рата на југословенским просторима (1941 – 1945) је Србин из Босне и Херцеговине БУДИСЛАВ ИВЕЗИЋ (Шипово, Република Српска, Босна и Херцеговина, 2.јануар 1894. – Београд, Србија, 4.фебруар 1971.), иначе један од најпознатијих српских писаца омладинске научно-фантастичне литературе, објавио свој омладински научно-фантастични роман о ванземаљској инвазији кога је крстио именом ''Пекара слова 2'' (Геца Кон 1941.). Тамо главну улогу игра ванземаљац са Планете Марс који путује на измишљену планету звану ''Планета Инситор'', и то ради истраживања измишљених житарица. На крају Ивезићевог омладинског научно-фантастичног романа о ванземаљској инвазији ванземаљац са Планете Марс остаје заувек на измишљеној Планети Инситор, јер му је ''отишла'' његова свемирска летелица. Већина историчара српске омладинске научно-фантастичне литературе сматра да је овај српски омладински научно-фантастични роман о ванземаљској инвазији по својој причи бољи од ''Равнице без четири дрена'' (Геца Кон 1935.), Гороњиног омладинског научно-фантастичног романа о ванземаљској инвазији.
Када је на југословенским просторима прошао Други светски рат (1941 – 1945), код српских писаца омладинске научно-фантастичне литературе се поново буди интерес за причама о ванземаљским инвазијама. Тада је познати војвођански русински писац омладинске научно-фантастичне литературе ИЉА ШАРИК (Ілля Шарик – Нови Сад, Аутономна Покрајина Војводина, 18.март 1917. – Нови Сад, Аутономна Покрајина Војводина, Србија, 1.новембар 1992.) написао свој успешан омладински научно-фантастични роман о ванземаљској инвазији, назван именом ''Средина чељусти велике ласице Арсена'' (Ново Поколење [Београд] 1948.). Прича овог занимљивог омладинског научно-фантастичног романа Војвођанских Русина говори о ратоборној ванземаљској раси са измишљене планете зване ''Планета Фердинанд'' која жели окупирати читаву Планету Земљу и насилно је припојити њеном универзуму. С овим омладинским научно-фантастичним романом је Шарик постао светски признати писац омладинске научно-фантастичне литературе са простора јужноевропске државе Србије. Највећу је популарност доживео у тадашњем Совјетском Савезу (1922 – 1991), и то превасходно у тадашњој Руској СФСР (1917 – 1991). Логично, Шарикова ''Средина чељусти велике ласице Арсена'' (Ново Поколење [Београд] 1948.) је први пут објављена у Аутономној Покрајини Војводини (Србија) на русинском језику, а потом је сам Шарик превео свој поменути омладински научно-фантастични роман о ванземаљској инвазији са свог матерњег русинског језика на српски језик, и то за вољу тада популарне београдске издавачке куће за књиге ''Ново Поколење''.
После овог забавног омладинског научно-фантастичног романа српске омладинске научно-фантастичне литературе о ванземаљској инвазији су уследили и други српски омладински научно-фантастични романи о ванземаљској инвазији објављени од 1949.године па до данас. Један од најпознатијих таквих примера јесте ''Лињаков стомак'' (Космос 1956.), популарни српски научно-фантастични роман кога је написао Српски Јеврејин СИМЕОН КЛАЈН (שמעון קליין – Сомбор, Западнобачки Округ, Аутономна Покрајина Војводина, Србија, 13.јануар 1914. – Добановци, Градска Општина Сурчин, Град Београд, Србија, 17.јануар 1962.). Овај знаменити писац омладинске научно-фантастичне литературе из Србије је у свом популарном омладинском научно-фантастичном роману о ванземаљској инвазији добро испричао причу о лињаку који се заразио чудном рибљом болешћу захваљујући управо ванземаљцима. Популарни омладински научно-фантастични роман ''Лињаков стомак'' (Космос 1956.) је иначе његов најпознатији омладински научно-фантастични роман, пошто историчари српске омладинске научно-фантастичне литературе сматрају да се он прославио својим збиркама занимљивих омладинских научно-фантастичних прича.
У новије време се као аутор омладинске научно-фантастичне литературе о ванземаљцима појављује ЉУБАН ТРЊАНАЦ (Горњи Милановац, Моравички Округ, Србија, 3.новембар 1965.). Он је данас познат као аутор свог омладинског научно-фантастичног романа о ванземаљској инвазији, названог именом ''Хренекова туника са наранџама'' (Алнари 2008.). Главни јунак овог савременог српског омладинског научно-фантастичног романа је ванземаљац који је унутрашњост изгубљеног турнирског шлема намазао чудесним соком од наранџе. Када је тај посао обавио, на своју је главу навукао изгубљени турнирски шлем. Међутим, тај изгубљени турнирски шлем се залепио за ванземаљчеву главу и сада сироти ванземаљац мора некакао да скине тај изгубљени средњовековни предмет.
Али данас у Србији мало ко од тамошњих писаца омладинске научно-фантастичне литературе помиње ванземаљску инвазију у својим књигама омладинске научно-фантастичне литературе. Ипак, историчари српске омладинске научно-фантастичне литературе сматрају да ванземаљску инвазију у својим књигама омладинске научно-фантастичне литературе помињу искључиво најпознатији српски писци омладинске научно-фантастичне литературе.



Сада када сте послушали све ове моје речи о помињању ванземаљске инвазије у српској омладинској научно-фантастичној литератури, да вам поставим нека питања:

1) Шта кажете на поређење српске омладинске научно-фантастичне литературе са правом научном фантастиком, оном у којој главну улогу играју свемир, ванземаљци, робот и остале сличне ствари?

2) Шта кажете на Гороњин омладински научно-фантастични роман о ванземаљској инвазији? На који вам научно-фантастични роман или научну фантастику подсећа?

3) Шта кажете на Ивезићев омладински научно-фантастични роман о ванземаљској инвазији? На који вам научно-фантастични роман или научну фантастику подсећа?

4) Шта кажете на Шариков омладински научно-фантастични роман о ванземаљској инвазији? На који вам научно-фантастични роман или научну фантастику подсећа?

5) Шта кажете на Клајнов омладински научно-фантастични роман о ванземаљској инвазији? На који вам научно-фантастични роман или научну фантастику подсећа?

6) Шта кажете на Трњанчев омладински научно-фантастични роман о ванземаљској инвазији? На који вам научно-фантастични роман или научну фантастику подсећа?

7) Шта кажете на чињеницу да мало ко од српских писаца омладинске научно-фантастичне литературе помиње ванземаљску инвазију и на чињеницу да историчари српске омладинске научно-фантастичне литературе сматрају да само најпознатији српски писци омладинске научно-фантастичне литературе помињу ванземаљску инвазију у својим књигама омладинске научно-фантастичне литературе?   



Сада када сте одговорили на свих седам питања које сам вам поставио...

King Crimson - I Talk to the Wind (http://www.youtube.com/watch?v=7kVNl-9cS9c#)

Talk to the hand.

Da li može malo manje "српској омладинској научно-фантастичној литератури" i "омладинској научно-фантастичној литератури", prepun je tekst, shvatamo o čemu se radi xwink2

Мени су ови текстови супер, баш овако репетитивни, зато што замишљам како ће за неколико година неко гуглати нека од ових имена и налетати само на референце истог аутора. Има нечег ендикауфмановски хумористичног у томе.

Harvester – у, музичка нумера коју си ми послао је ужасна. Слушај је за лаку ноћ! Хоћеш ли то заиста учинити за моју љубав?

Ta ima profetore? Kako te?