ЗА ЧИТАЊЕ И УЖИВАЊЕ
Црногорски писац омладинских научно-фантастичних романа и прича ТОМО ФЕДОТОВ (Tomo Fedotov – 1912 – 1985)
ОСУЈЕТИЋУ ОПРАВЉАЊЕ! (Osujetiću opravljanje! – објављено 1946.године)[size=0pt][/size][size=0pt]
Главни је градски трг био опљачкан од стране некога који ће осујетити оправљање. Неко ко ће осујетити оправљање је на самом срцу главног градског трга упутио ову поруку свим грађанима града:
– Осујетићу оправљање!
Али се главним градским тргом шетао један старац. Неком ко ће осујетити оправљање је рекао:
– Што ћеш осујетити?
– Осујетићу оправљање! – на то ће неко ко ће осујетити оправљање.
Ускоро је неко ко ће осујетити оправљање напустио градски трг (ријеч је о граду Куфштајну у аустријској области Тиролу) и отишао да се купа на ријеци Ин. Али је загњурио толико дубоко да је упутио ову поруку свим становницима ријеке Ин:
– Осујетићу оправљање!
– Што вриштиш, човјече? – на то ће младица.
– Осујетићу оправљање! – одговори јој неко ко ће осујетити оправљање.
Потом неко ко ће осујетити оправљање зграби младицу и излази из ријеке Ин. Још једном њеним становницима упућује ову поруку:
– Осујетићу оправљање!
Неко ко ће осујетити оправљање је вриштао таквим гласом да се чуло широм цијелог Куфштајна. И то вриштање је срушило главни торањ куфштајнске градске управе. Главни је торањ куфштајнске градске управе онда почео пасти на куфштајнског градоначелника који ће на то рећи:
– Торањ пада!
Али је главни торањ куфштајнске градске управе смјеста убио куфштајнског градоначелника. Због тога је дошло особље из куфштајнске болнице и извукло мртво тијело куфштајнског градоначелника. На то ће управник куфштајнске болнице:
– Гле, градоначелник нашег града је стварно мртав!
– Не могу повјеровати! – на то ће један од запослених у куфштајнској болници.
– Онда га оставимо звијерима – тако одлучи управник куфштајнске болнице – Немам ријечи уз помоћ којих би учинио другу ствар.
Управник куфштајнске болнице и тројица запослених у њој одлазе са мјеста гдје је несретно погинуо куфштајнски градоначелник. На то место залута неко ко ће осујетити оправљање и упути ову поруку мртвом тијелу куфштајнског градоначелника:
– Осујетићу оправљање!
Неко ко ће осујетити оправљање је опет вриштао таквим гласом да је за час нестао цијели срушени торањ куфштајнске градске управе. Пошто срушеног торња куфштајнске градске управе више није било, остало је само мртво тијело градоначелника. Неко ко ће осујетити оправљање још једном упути ову поруку цијелом Куфштајну:
– Осујетићу оправљање!
Старац који је остао на главном градском тргу је о томе рекао:
– Што ће он осујетити? Ја никога нијесам осујетио! Што ће он стварно осујетити? Оправљање? Па то је грозно!
– Што се збило? – на то ће његова жена.
– Неко ће стварно осујетити оправљање! – одговори јој старац – То је стварно грозно!
Старчева жена одлази на куфштајнску пијацу да би купила храну за једину мачку на куфштајнском градском тргу. Једина мачка која је била на куфштајнском градском тргу је из славне пасмине картузијских мачака. Та картузијска мачка је рекла старцу:
– Видјела сам некога ко ће стварно осујетити оправљање!
– Стварно? – на то ће старац.
На старчев одговор картузијска мачка је позитивно климнула својом главом и онда се осврнула на његову жену која се вратила са храном за њу. Упути јој ову поруку:
– Видјела сам некога ко ће стварно осујетити оправљање!
– Ја нијесам осујетила никога – на то ће старчева жена.
– Неко говори да ће осујетити оправљање! – одговори јој картузијска мачка.
Старчева жена није чула ријечи картузијске мачке која јој понови:
– Неко говори да ће осујетити оправљање!
– Да ће осујетити оправљање? – од ријечи картузијске мачке се запита старчева жена – Да ли ће он стварно осујетити оправљање?
– Стварно ће осујетити оправљање! – одговори јој картузијска мачка.
Картузијска мачка је потом добила прилику да поједе храну коју је за њу купила старчева жена. Она ће на то:
– Најзад имаш прилику да поједеш храну коју сам ти купила. И задовољи се тиме!
– У реду! – на то ће картузијска мачка.
Након свог јела је картузијска мачка одлучила побјећи у Форхах, јер је од управника куфштајнске болнице чула да се неко ко ће осујетити оправљање налази баш тамо. За одлучном картузијском мачком полазе и старац и његова жена. Када су пошли за одлучном картузијском мачком, старац је рекао својој жени:
– Идемо за том мачком! Немам ријечи уз помоћ којих би учинио другу ствар!
– У реду! – на то ће његова жена.
Картузијска мачка, старац и његова жена су морали пјешице од Куфштајна до Форхаха, и то оним путем гдје возила возе. Тај пут им је био озбиљно дугачак и тек након четири дана су најзад стигли у Форхах. На улазу у Форхах су примјетили карактеристичну дрвену кућицу тамно кафене боје, као и дрвене столове и клупе, такођер тамно кафене боје. На једном од дрвених столова тамно кафене боје је стајао неко ко ће осујетити оправљање. Он се окренуо Форхаху и упутио му ову поруку:
– Осујетићу оправљање!
Али је дошла картузијска мачка која се попела на дрвени сто тамно кафене боје на којем је био неко ко ће осујетити оправљање. Тај се смјеста окренуо мачки постављајући ово питање:
– Што радиш ту?
Али је картузијска мачка одлучила напасти некога ко ће осујетити оправљање. Она је била јако озбиљна за разлику од некога који ће осујетити оправљање. Када је мачка напала, био је то стварно одлучујући час. Неко ко ће осујетити оправљање је пао са дрвеног стола тамно кафене боје на којем је био, али је и он пао и сударио се са дрвеном клупом тамно кафене боје. Мачка је однијела побједу у том стварно одлучујућем часу. Старчева жена јој говори:
– Однијела си побједу баш у овом стварно одлучујућем часу!
– Хвала пуно на поруци коју си ми сада упутила – рекла јој је картузијска мачка – Али ми идемо даље!
– Што? – на то ће старчева жена.
– Идемо у Зонтаг – одговори јој картузијска мачка – То је насељено мјесто код великог града Блуденца у аустријској области Форарлбергу.
Старчева жена смјеста пристаје на предлог картузијанске мачке и заједно с њом и њеним мужем полази за Зонтаг, насељено мјесто код великог града Блуденца у аустријској области Форарлбергу. Срећан им пут!
НАПОМЕНА: Ова омладинска научно-фантастична прича је преузета из збирке омладинских научно-фантастичних прича ''Гдје се упутити?'' (Gdje se uputiti? – Просвета 1946.) познатог црногорског писца омладинских научно-фантастичних романа и прича руског порекла ТОМЕ ФЕДОТОВА (Tomo Fedotov – Кем, Република Карелија, Руска Федерација, 16.септембар 1912. – Подгорица, Црна Гора, 28.октобар 1985.), објављене 1946.године од стране наше познате издавачке куће за књиге ''Просвета'' из Београда (Србија).
[/size]
[size=0pt][/size]НАЈВАЖНИЈЕ ИНФОРМАЦИЈЕ
[size=0pt]Омладинска научно-фантастична прича ''Осујетићу оправљање!'' (Osujetiću opravljanje!) се може наћи у збирци омладинских научно-фантастичних прича ''Гдје се упутити?'' (Gdje se uputiti? – Просвета 1946.). У питању је дебитантска збирка омладинских научно-фантастичних прича ТОМЕ ФЕДОТОВА (Tomo Fedotov – Кем, Република Карелија, Руска Федерација, 16.септембар 1912. – Подгорица, Црна Гора, 28.октобар 1985.), иначе једног од најпознатијих црногорских писаца омладинске научно-фантастичне литературе. Федотов је на својој дебитантској збирци омладинских научно-фантастичних прича и свом дебитантском омладинском научно-фантастичном роману радио још од 1944.године.
Неколико омладинских научно-фантастичних прича из његове дебитантске збирке ''Гдје се упутити?'' (Gdje se uputiti? – Просвета 1946.) се одиграва на немачком говорном подручју, као и његов дебитантски омладински научно-фантастични роман. Обе књиге омладинске научно-фантастичне литературе су штампане 1946.године у нашој познатој издавачкој кући за књиге ''Просвета'' у Београду (Србија). У то време је југословенска омладинска научно-фантастична литература започела свој напредак, а македонска књижевност на македонском језику је још увек била у својој колевци. Иначе, период од 1946.године до краја 1950-тих година је био период напретка за читаву југословенску омладинску научно-фантастичну литературу, а у то време се родила и македонска омладинска научно-фантастична литература на македонском језику. Један од њених пионира је био и прерано умрли македонски писац омладинских научно-фантастичних романа и прича СОТИР ИЛЕСКИ (Сотир Илески – Тетово, Полошка Област, БЈР Македонија, 13.јун 1925. – Скопље, БЈР Македонија, 10.фебруар 1974.), који је такође много допринео стварању њене традиције.
ТОМО ФЕДОТОВ (Tomo Fedotov – Кем, Република Карелија, Руска Федерација, 16.септембар 1912. – Подгорица, Црна Гора, 28.октобар 1985.) је црногорски писац омладинских научно-фантастичних романа и прича руског порекла. Један је од најпознатијих црногорских писаца омладинске научно-фантастичне литературе. Родио се као ''Фома Леонидович Федотов'' (Фома Леонидович Федотов) у карелијском граду Кему (Република Карелија, Руска Федерација), на територији данашње Републике Карелије у Руској Федерацији. То је било 16.септембра 1912.године. Пет година касније је почела Октобарска револуција (Октябрьская Революция – 1917 – http://sr.wikipedia.org/sr-ec/Октобарска_револуција (http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9E%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0)) и читава његова породица се због њене лојалности руском цару морала преселити у Црну Гору. На самом крају Другог светског рата (1939 – 1945) је пронашао интерес за писањем омладинске научно-фантастичне литературе. Од 1944.године до 1946.године је радио на својој дебитантској збирци омладинских научно-фантастичних прича ''Гдје се упутити?'' (Gdje se uputiti? – Просвета 1946.) и на свом дебитантском омладинском научно-фантастичном роману. Обе књиге омладинске научно-фантастичне литературе су штампане 1946.године у нашој познатој издавачкој кући за књиге ''Просвета'' у Београду (Србија). И што се сматра једном од најпознатијих занимљивости везаних за црногорску омладинску научно-фантастичну литературу, неколико омладинских научно-фантастичних прича из његове дебитантске збирке и његов дебитантски омладински научно-фантастични роман се одигравају на немачком говорном подручју. Федотов је живео у Подгорици, главном граду Црне Горе, и неуморно је стварао омладинске научно-фантастичне романе и приче све до своје смрти. Умро је 28.октобра 1985.године у Подгорици (Црна Гора).
Као што сам већ напоменуо, неколико омладинских научно-фантастичних прича из Федотовљеве збирке омладинских научно-фантастичних прича ''Гдје се упутити?'' (Gdje se uputiti? – Просвета 1946.) се одиграва на немачком говорном подручју, укључујући и омладинску научно-фантастичну причу ''Осујетићу оправљање!'' (Osujetiću opravljanje!). Та омладинска научно-фантастична прича се одиграва на западу Аустрије и говори о лику који свима упућује своју исту поруку, а она гласи ''Осујетићу оправљање!''. Ту поруку је упутио грађанима тиролског велеграда Куфштајна (Дистрикт Куфштајн, Покрајина Тирол, Аустрија), становницима реке Ин на аустријској територији (њима је поруку упутио два пута и други пут када је баш њима упутио поруку је био узрок рушења главног торња куфштајнске градске управе и погибије куфштајнског градоначелника која је била изазвана управо тим догађајем), мртвом телу куфштајнског градоначелника, целом тиролском велеграду Куфштајну (ово су чули старац и његова жена лично) и целом тиролском месту Форхаху (Дистрикт Ројте, Покрајина Тирол, Аустрија). На крају га је савладала картузијанска мачка (Chartreux – http://sr.wikipedia.org/sr-ec/Картузијанска_мачка (http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0)), и то док је он стајао на дрвеном столу тамно браон боје. Лик који говори своју поруку ''Осујетићу оправљање!'' (Федотов га у омладинској научно-фантастичној причи означава као ''некога који ће осујетити оправљање'') и дрвени сто тамно браон боје на којем је стајао падају, али се сто судара са дрвеном клупом тамно браон боје. Тим потезом је мачка однела победу над ликом који говори своју поруку ''Осујетићу оправљање!'', и то баш у одлучујућем часу. Мачкину победу је похвалила старчева жена, али она, њен муж и мачка одлазе за западноаустријско место Зонтаг (Дистрикт Блуденц, Покрајина Форарлберг, Аустрија). Федотов им на крају омладинске научно-фантастичне приче упућује поздрав који гласи ''Срећан им пут!''.
И Федотовљева дебитантска збирка омладинских научно-фантастичних прича ''Гдје се упутити?'' (Gdje se uputiti? – Просвета 1946.) и Федотовљев дебитантски омладински научно-фантастични роман су 1963.године били преведени на македонски језик, а омладинска научно-фантастична прича ''Осујетићу оправљање!'' (Osujetiću opravljanje!) је убрзо у тадашњој СР Македонији (1945 – 1991) добила радијску адаптацију у којој су учествовали у то време популарни македонски драмски уметници Димитар Ќостаров (http://www.imdb.com/name/nm0455979/ (http://www.imdb.com/name/nm0455979/)), Драги Крстевски (http://www.imdb.com/name/nm0472414/ (http://www.imdb.com/name/nm0472414/)), Стојка Цекова (http://www.imdb.com/name/nm1227150/ (http://www.imdb.com/name/nm1227150/)), Тодор Николовски (http://www.imdb.com/name/nm0631948/ (http://www.imdb.com/name/nm0631948/)), Љубиша Трајковски (http://www.imdb.com/name/nm1822611/ (http://www.imdb.com/name/nm1822611/)), Вукан Диневски (http://www.imdb.com/name/nm0227613/ (http://www.imdb.com/name/nm0227613/)), Кирил Ќортошев (http://www.imdb.com/name/nm0181487/ (http://www.imdb.com/name/nm0181487/)), Илија Џувалековски (http://www.imdb.com/name/nm0246251/ (http://www.imdb.com/name/nm0246251/)) и Димче Трајковски (http://www.imdb.com/name/nm2527835/ (http://www.imdb.com/name/nm2527835/)). Један од њих је био Приповедач (Раскажувач), а остали су добили по једну улогу.[/size]
Dobro veče.
Nijesi loš. Ima u tebi podosta od Kurtovića. 8)