ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Nov topik. Nove priče. A evo i linkova. Kao i prošlog puta u dva fajl formata.

.pdf


00 (https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_ULTMzRkk2UjAzZFU/edit?usp=sharing)
Da sam na vašem mestu (https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UbUY2ejRKazVZTmM/edit?usp=sharing)
Eksperiment (https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UNy1TTURLNFFVdGc/edit?usp=sharing)
Logor (https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UdGxSNXhBdjNKN00/edit?usp=sharing)
Minut naše sreće (https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UQzh4Z0J3NE5VbGs/edit?usp=sharing)
Muka s trizancima (https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UbDFXVnJ6Q1VPZFE/edit?usp=sharing)
Pred vratima (https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UeEdoM0MzRFJhb0k/edit?usp=sharing)
Smrdljivi jarac (https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UanNhaUhOaWh2MlE/edit?usp=sharing)
Tačno vreme (https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UeDVnMXR3U1laRVE/edit?usp=sharing)
Vreme smrti (https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UTFpoUEd4OGhYcDg/edit?usp=sharing)



.doc i .docx


00 (https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_USzA3eDQ0VkVrLUU/edit?usp=sharing)
Da sam na vašem mestu (https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_USFFfRFlYN19wSWc/edit?usp=sharing)
Eksperiment (https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UWTgyRnJjOGttdjA/edit?usp=sharing)
Logor (https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_USHNIUmc5UlB0OTA/edit?usp=sharing)
Minut naše sreće (https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UOVN3NXlpMW9uM2M/edit?usp=sharing)
Muka s trizancima (https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UZU5kUW9HdFpoQm8/edit?usp=sharing)
Pred vratima (https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UZDZOZzBTektUT28/edit?usp=sharing)
Smrdljivi jarac (https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UNkp3RXc5N3RULVE/edit?usp=sharing)
Tačno vreme (https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UYXRFSi1CTzFTUms/edit?usp=sharing)
Vreme smrti (https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UUlRpaVNHTWgyZkk/edit?usp=sharing)


Zamolio bih autore da provere svoje priče i da mi jave, ukoliko, imaju zamerke.

I šta sad? Imamo li neka pravila i rokove?

Pa, imali smo u nacrtu jedan zakon, dva pravilnika i nekoliko propisa, ali je zbog košave sve povučeno na doradu. Moja bezdušnost je izračunala da treba pročitati cca. 35 strana teksta, pa ako se "lako čita" dovoljan je i jedan dan, a ako je "smorno" onda neće pomoći nijedan rok. Tako ćemo ostaviti pet dana za čitanje i diskretne komentare tipa: "dobri su/loši naslovi", nekoliko priča je preteralo cenzus, nosilac autorskog prava na komentar "svidelo mi se par priča, a naročito jedna" će ga i dalje koristiti, molim bez "slučajnog" prepoznavanja, ostavite drugima da se iznenade.


Zavejane nećemo odtrpavati i za njih je rok tri dana. Šta drugo da rade?

Ja ću skinuti paket .doc jer imam nameru da zabeležim primedbe i komentare, ko hoće drugačije neka čita drugačije.[/size][size=78%] [/size]

Ja bih te što se lako "smaraju" udaljila!
Skidam i ja word pa možda nešto i obeležim.

Ja sam zadovoljan. Na papirčetu stoji zabeleženih: četiri nule (što će reći da i ne planiram da ih dočitam), dve u rangu interesantnih, jedna da konačno potvrdi razočaranje i jedna dobra, al' ta će nam opet navući D. na glavu. Najviše sam se lomatao (i opet ću, sve iznova) s onom što ju je loš prezent povukao u prepričavanje, a priča bi tako mekano mogla da teče...
Bez daljnjeg, ima šta da se pročita. Ni bolje ni gore, jedan prosek bivših radionica.
Jesam li nekog uvredio, očepio, odao? Ne? Vidimo se onda za par dana.

lele pokojni...gaće su nam već pune...:(

Dobre su priče... Barem ovo što sam stigao da pogledam...

Quote from: saturnica on 02-02-2014, 17:40:17
lele pokojni...gaće su nam već pune... :(

De, ne šegači se. Rekoh da sam zadovoljan. U vreme kad je radionica nabijala Sagiti posećenost, i kad su izvesne "zverke" slale svoje priče, pa je i tad bilo kako nategnuti tri četiri glasa. U ovom krugu ja već imam cele tri koje bi dobile moj glas, i onu jednu koja mi je draga. Okolnih dosadnjakovića je uvek bilo i biće, pa mahneš rukom i oteraš muve.

Tu smo da zadovoljimo.


Zadovoljan sam pismenošću, stilski je takođe pristojno. Slabost vidim u strukturi pojedinih priča i o tome ćemo razgovarati. Bar ću ja pokušati da skrenem u tom pravcu. Malo su mi tanka neka poentiranja, ali me više brine kad se natrpa sredina priče ili, još gore, kad se ostavi prazna. Svi delovi priče su veoma važni. Koristim priliku da pozdravim učesnike kojima je prvenac na radionici. Niko neće primetiti da vam je prvi put. :lol:

GLAVNE OMAŠKE U RADIONIČKOM PISANJU

Primedbe o neprimerenoj upotrebi zamenica, predloga, priloga i veznika, kao i ko zna još kojih kratkih reči u literarnom pokušaju oni koji žele da prate radionicu moraju naći u postovima prethodnih nekoliko godina teme KNJIŽEVNA RADIONICA. Isto važi i za upotebu prideva. Više se neću baviti njima.

Prva rečenica/pasus se često naglašava kao bitna za čitanje dela uopšte. Uveren sam da je taj stav preterivanje, ali, ako je baš ta rečenica nepismena, rogobatna, bez ritma i značenja, onda to ima posledice na čitanje, uopšte. Pouka je da prve rečenice ne moraju u sebi da nose dramu kasnije priče, ali moraju da budu dobro napisane.

Poslednja rečenica/poenta/endline i dr. je važnija u fantastici nego u glavnom toku, prisutnija u kratkoj nego u dugoj literarnoj formi. Ona je klimaks priče, dovršenje preokreta u toku priče, ili preokret preokreta. Tom rečenicom nas pisac nabija u stolicu, ali reakcija ne sme da bude ,,Otkud sad to?" nego: ,,Jest, pa da!" da ne ponavljam mitski zaključak Nightfliera ,,Aujebote!". Dakle, poentiranje mora da bude snažno, ali ne sme da bude apsurdno. Nedopustive su vic poente, jer su one – neočekivane. Ni poenta nije očekivana, ali je prihvatljiva. Negde u priči su složene naznake koje je čine uverljivom.

Ovde ću da prekinem, jer sam previše zagrizao za odjednom. Imamo još par dana za okvirno prepoznavanje naših priča i njihovih kvaliteta i nedostataka.

Evo, još malo, ali nisam dovršio.

Tok priče uzrokuije vrlo čestu omašku. Pisac smisli ,,ključnu" rečenicu za početak, još češće poentiranje koje je namenio čitaocu, a onda ne zna šta da strpa između. Sad ću ponoviti nešto na šta često ukazujem. Priča ne sme da izgleda kao ravna linija na EKG, to znači da je crkla, ne sme da izgleda ni kao normalni EKG, to je dobro samo za vaše srce, a ne bih ni da povezujem sa aritimijama. Jest' da je njih bezbroj, ali sve to je parcijalna analogija. Druga analogija koja mi se nameće je seizmogram. Zabeleži se prvi potres visokog intenziteta, to bi bio klimaks, pa serija blažih podrhtavanja, pa neki srednje jačine, to bi bio subklimaks, na kraju opet klimaks (poentiranje). No, već ste zapazili da su analogije dirigovane i približne. Možda bi najpogodnija bila analogija sa panoramom Anda, posmatrate priču kao niz visova i dolja po kojima vodite čitaoca. Šta sam hteo da vam poručim? Priča ne sme da bude ravna, bez obzira da li je vodite nisko ili visoko, u oba slučaja je crkla. Dramaturški tok priče mora da raspolaže sa dovoljno uspona i padova da bi, u konačnom obliku imala željeni efekat.

Digresija je jedno od sredstava za srednji tok priče. To su iskoraci koji se baš i ne tiču osnovne priče, ali su važni za razumevanje iste. Ja volim digresije jer njima se lakše vodi priča, bolje obrazlažu događaji u njoj, često dopunjuju karakterizaciju likova. Sve digresije koje nisu u toj funkciji su suvišne i obmanjuju pisca, a kasnije i čitaoca. Ako ih bezrazložno natrpavamo, dovešće nas u situaciju da priču ne možemo da ispričamo na željeni način i u predviđenom obimu.

Sad još samo ovo što sledi, a ostalo sutra. Preksutra ćemo već početi da vas ganjamo ka komentarima. xfrog

Intenzitet i adrenalin su krajnje povezani sa našim ispričavanjima priča. Naši radioničari po pravilu veruju da moraju da privuku pašnju izlučevinama, oblovinom, prostaklucima i nasiljem. Polovina priča i u ovom mesecu se bavi smrću. Hvala Bogu, nismo nikoga pojeli, ovoga puta. Intenzitet priče se može postići na bezbroj načina, a adrenalin skače i kad nam se uverljivo postavljen lik oklizne i pljusne u baru. Ne moramo da zbog uzbuđenja ubijemo dete, kako je neko ovde napisao. Verujte da bih ja najuverljivije pisao o smrti, ali nije zgodno ni meni da pišem, a ne bi bilo ni vama da čitate. Priča može da ima svoj uvod, zaplet i rasplet, a da i dalje ima svoju dramu.

Samo da priupitam da li rok za čitanje ističe danas ili sutra?

Danas. Prema odzivu na topiku vidljivo je da su svi koji imaju nameru da čitaju (i komentarišu) još juče dovršili sa pristupom pričama. Moguće je da kasnije večeras postavim svoje prve komentare. Razgovarali smo o tome da predložimo i ocenjivanje priča od 1 do 5, ali ćemo odluku prepustiti čitaocima.


Mogu reći da je Steva prilično dobro procenio dobre priče, ali je ostao pri svom ubeđenju KAKO priča treba da bude napisana. Ova tema nam je donela više priča koje bi uz doradu mogle lako da budu objavljene. A sad još nešto o karakterizaciji:

Karakterizacija i likovi su nešto šta sam mislio da smo prevazišli, a ono opet se javljaju viškovi i ometaju pripovedanje i čitanje. Kad napišem da kratka priča trpi 0 do 2 lika, onda to nije propis nego potreba. Dobru priču nosi dobro oslikan lik (i kad je narator jedini lik, mora da ima svoj karakter), a i na karakterizaciju mora da se potroši nešto kuckanja po tastaturi. Na više likova se potroši toliko slovnih mesta, da ostane jadno nešto za samu priču. Jel' jasno? Možda je konfuzno, ali je sigurno ispravno. Čak i kad su ovlaš ocrtani, višak likova skreće pažnju i dovodi u nedoumicu čitaoca.

Evo mene. Pokušao sam da budem od koristi autorima, nadam se da ću makar delom u tome i uspeti.

Jedno od interesantnih pitanja moglo bi se ticati uvođenja likova u kratke priče. Kako mnoštvo likova može da obavi ulogu jednog.

No, da ne tupim, evo ga:

00

Nisam siguran koliko je tema zadovoljena, glasila je: tri časovnika pokazuju različito vreme, i ovde zaista imamo tri komada – izuzev što je jedan ušao u priču samo da bi zadovoljio kriterijume i ne nosi aman baš nikakvu funkciju.
Kompletan deo gde nam se dočarava zbunjenost protagoniste, koja ga primorava da insistira na potvrdi o tačnom vremenu, te on gleda svoj mobilni telefon a potom gnjavi ortaka da usled pljačke učini isto, isforsiran je. Drugi sat, a prvi sa kojim dolazimo u kontakt tokom priče (ako se izuzmu statisti u sajdžijinoj radnji), u potpunosti zadovoljava ono što probuđeno stanje u junaka zahteva – zbunio se od različitih položaja skazaljki, pogledao je u svoj sat na telefonu, i sad zna koliko je zaista sati pa možemo da nastavimo. Kada kolega učini isto, zadovoljili smo temu, ali i stekli slepo crevo u priči.
Ovo je donekle razumljivo jer je temu zaista bilo nezgodno smestiti u 6000 karaktera, tako da sam rad da ovo tumačim kao saplitanje u skučenom prostoru.

Karakterizacija: Karlo je tipičan problematičan momak, dok je naš junak mamino dete koje je zagazilo u mračne vode. To je ok.

Smetaju mi ti kurtoni, kako god da okreneš. Dosta toga se u priči meri kurtonima. Pre svega su plen, zatim su tu da nam ukažu na osrednji seksualni život kod protagoniste, zatim se izostankom njihove upotrebe stvara slika o boljem provodu koji ih čeka (odlaze negde?), i na kraju su tu da odigraju ulogu poslednje šanse za izbavljenje pre nego što na scenu stupi gospodar vremena.
Njihova frekventnost zbunjuje, jer se može učiniti da će imati značajniju u logu u ovom delu.  A nemaju gotovo nikakvu. Ne znam za vreme dešavanja, ali ovo su tinejdžeri, barem jedan od dvojice jeste. Koliko god da je kućno dete, vaspitanje je popustilo i on se druži sa Karlom. Zašto ovo govorim? Teško da će uopšte da se bakću sa kurtonima, a pogotovo neće biti toliko opsesivni u njihovoj upotrebi i to u tolikoj meri da ih zadržavaju prilikom svake pljačke trafika.

Tamo gdje ćemo  krenuti nakon toga, pičke nam garant neće tražiti kurtone. Samo pare. A para ćemo imati. Kužiš?

Ne znam baš koliko bi pičke koje im daju, toliko insistirale na kurtonima da to izazove ovakvu traumu u njima. A one pičke što te gedaju kroz lovu, te su sklonije da te nateraju da meteš zaštitu. Mada, danas jebe lud zbunjenog, ali verovatnije je da će sponzoruša koja drži do sebe pripaziti na stanje u kome ti je stojko. U najmanju ruku, to što idu da zveknu ono što iska novaca (a prostitutka nije), mene ne ubeđuje da će biti oslobođeni dužnosti zaštite.

Čitajući, stičem utisak da solidan deo motivacije za pljačke leži u pribavljanju kontracepcije. Autoru bih predložio da razmotri neku gudru kao opciju – ako se bude bavio preradom ove priče.  Trava, na primer.

Koncept umiranja muški. Ovo mi je kul, i smatram da ga je trebalo pojačati na uštrb kurtona. Tu se krije motivacija. Autor je mamina maza koju je pukao pubertet i postaje problematičan. Za razliku od Karla koji je zajeban momak, ovaj to nije ali želi da bude, i zato mašta o Die Hard kraju. Nešto kao Holden Kolfild. Svakako bih preporučio autoru da taj unutrašnji proces razradi, on bi mogao da iznese priču. Ta želja da bude nešto što nije, može da pojasni druženje sa osobom koja ga ponižava, odavanje kriminallu isl.

Moram da pitam zašto nisu konstatovali da sat odbrojava vreme unazad iako su imali vremena za to, pre nego što će Karlo nastradati. Ako stavim na ruku sat koji pokazuje pogrešno vreme, pokušaću da ga navijem. Ako to ne provalim – jebi ga – ali, svakako ću konstatovati da prokletinja odbrojava vreme unazad. Možda i ne odbrojava već ga samo prikazuje od momenta kada je stavljen na ruku? Inače, ne volem ovakva pitanja, ali ovde mi se čini da bi bilo zgodno posvetiti makar koje slovo više.

Opšti utisak: Nedovoljno prostora da se tema obradi onako kako zaslužuje, osetno je da je autor skraćivao priču. Motivacija karaktera ponuđena na pogrešnom mestu, što povlači sve ostale zamerke koje se na priču odnose.  Stil dobar, auor ume da pripoveda, samo se nije snašao u ulozi mangupa, u malom prostoru.

Ocena: 4 -


Da sam ja na vašem mestu

Ovaj autor ume da kaže, i to je primetno u svim mu pisanijama.

Počešao je još i bradu nervozno, kao da je iz nje iščešljavao nešto neprijatno, pa se vratio naslonu stolice. Ispijao je iz rakijske čašice lagano, više vlažio usne posle govorancije.

Da ne uvredim nikoga, govoriću u svoje ime. Ovde je u dve rečenice rečeno onoliko koliko ja sa trudom umetnem u daleko više karaktera. Napisao sam nekoliko zamerki, koje sam nakon drugog čitanja pobrisao. Svodile su se na to da me način pripovedanja u pojedinim momentima odvede u zabunu, tj postane konfuzan, ali sam u drugom pokušaju bio potpuno uvučen i sve je klizilo kao po staklu. Stil je karakterističan, pa je bilo potrebno prešaltati se.

Dopada mi se i to što je autor posvetio posebnu pažnju detaljima, koji takođe imaju preneseno značenje. Moguće je i da učitavam, usled toga što mi se priča dopala, ipak sumnjam. Mada, i to ,,učitavanje" je diskutabilna kategorija. Ako ja nešto vidim u priči, to onda postoji u ravni stvarnosti koju krojimo ona i ja. No, manimo se te vrste palamuda sada...

Satire su dobre, u ovom trenutku (uvek) potrebne, i treba ih pisati.  Da ne bih drndao u prazno, pošto nemam šta da sugerišem, teram dalje...

Ocena: 5


Eksperiment

Previše od početka je posvećeno predstojećoj proslavi nove godine, da bi se preko toga nehajno prešlo, a priča nastavila da se bavi problemom sa vremenom u kancelariji.

Tri časovnika pokazuju različito vreme, i ne mogu da se otmem utisku o podređenosti priče motivima. Tri časovnika treba da budu u funkciji priče, dok se ovde priča lomi, plete i ubija da im bude na usluzi. To potvrđuje kraj.

Ne postoji nikakav sistem u odnosu tri časovnika, koji bi nam pomogaso da osetimo gde bi mogao dea nas odvede kraj.  Ono čemu svedocčimo je čisti dues ex machine, i svakako da nije dobro.

Skrenuo bih pažnju autoru:

Ne bi trebalo porediti bilo šta u priči sa likovima iz serija ili filmova. Dopusti mi da seriju Poaro nisam gledao. Kako onda da znam kako je lik koga mi predstavljaš obučen.  Zamisli da gledaš film, a glavni junak ti je zamućen, in a njegovom mestu piše – pljunuti Arturo Bandini.

Dovraga i prokleta vrata.  Ove reči su izuzev na titlovima filmova i prevodima knjiga, potpuno nekarakteristične našem jeziku. Ako već mora da psuje, eto prilike da se iskaže bogatstvo srpskago jezikoga....

ocena: 2 +






Logor

Ovo je odlično.

Samo mi se konačna Bigovićeva odluka ne čini ubedljivom, ali to je moj problem.

Ubedljivi likovi, savršeno doziranje informacije o okruženju u kome deluju, sjajne rečenice...

Alal vera autoru!

Ocena: 5


Minut naše sreće:

Nezgrapne rečenice, ne klize već zapinju. Kraj priče je trebao da bude jasniji. Poslednja rečenica bi trebalo da predstavlja veliko finale, a zapravo ne predstavlja ništa. Čak ni smisao koji treba da nosi, ne pije vode u priči, ako se razmisli.

Ocena: 3 -

Muka s Trizancima

Interesantno.  Ova priča me deli na pole, pa ću da ih pustim obe da govore:
Prva polutka (veličine solidnog praseta)
Mat Til de Fiore je  pseudonim, i vidimo da je toga svestan i naš urednik.
Prilikom susreta sa Trizancima, već smo bogatiji za saznanje da plaća alimentaciju, a bogami i za činjenicu da je zapamtio pomenuti pseudonim.
Mat Til de Fiore – sad kada znamo da je ime čudno, fakat ćemo se poigrati da vidimo šta nam je to autor u njega spakovao. Osim Matilda, teško ćemo dobiti druge asocijacije.

I urednik to ukapira tek kad se probudio, na kraju priče kad treba da nam spakuje zaključak koji nas ostavlja zapanjene. Iznenađene. Onako kako u kratkoj priči valja. Zašto se nije setio Matilde kada je uzeo rukopis u ruku?

Druga polutka: Urednik jeste pomislio na Matildu prilikom čitanja rukopisa, samo što je to ostalo u domenu podsvesnog i manifestovalo se u njegovom snu. On ide na bankomat, Trizanci mu skreću pažnju na onu koju je zapostavio, i budi se sa saznanjem.

Glup sam. Druga polutka je u pravu.
Dobra priča.  Sve na mestu.

Ocena: 5


Pred vratima

Komentar: Ubila me poređenja

Говорио је полако као да су мисли резанци које извлачи из тањира.

I ovakve stvari:

У наредном кадру видимо Војислава како гура језик прстима у уста

Леву руку је држао у џепу од сакоа у коме се, судећи по изгледу, налазио будилник.


Još samo ovo – na početku svaki od trojice ima po sat, a na kraju nam autor turi još tri iznad ulaza, jer se kanda setio da nije dovoljno naglasio da njihovi prethodnici pokazuju različito vreme.

Ocena: 1




Smrdljivi jarac

Ovde se može primeniti ono Skalopovo o broju uvedenih likova. Toliko imena je utrpano, samo da bi se na kraju iznenadili činjenicom da je troje poginulo. Sve to je moglo i da ih je petoro umesto devetoro.

Posledica je ta da mi sve do pred kraj nije bilo jasno ni ko tu koga, nit čiji je u čijoj. Utisak na mene nisu ostavili likovi, kao što je slučaj sa logorašima, već samo tvist – činjenica da su duhovi.  A tačno nisam siguran da li me je tvist zaista pukao, ili sam jednostavno bio sluđen žestokim tempom i tim nabrajanjem likova.

Ocena: 3 -


Tačno vreme:

Reference na događaje i likove iz stvarnosti nisu uspele da poprave utisak da se radi o lošoj priči. Autor toliko insistira na tome, natura nam ih pod nos, pa se dobijaju loši, neubedljivi dijalozi.

Ni ispis nije dobar. Evo npr:

imam sekretaricu i ovog klinca pametnog onoliko koliko sam ga plaćao. A, plaćao sam ga malo.

Podvučeno je nepotrebno.

Ocena: 2

Vreme smrti

Ok, nije moglo jednostavnije - tri sata, jedan za rođenje, jedan za sadašnjost i jedan za vreme smrti. Ovaj autor je valjda jedini koji je odabrao ovakav pristup, i na taj način zaobišao konkurenciju.

Priči je trebalo još prostora. Nema tvista, srlja se prema kraju.

Ipak, moram da primetim lepo pripovedanje. Ovaj autor nesporno ima dara za to. I to je utisak koji je dominantniji od gore izrečenih zamerki.

Ocena: 3+

Evo linkova za anonimuse

.pdf


https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_ULTMzRkk2UjAzZFU
https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UbUY2ejRKazVZTmM
https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UNy1TTURLNFFVdGc
https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UdGxSNXhBdjNKN00
https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UQzh4Z0J3NE5VbGs
https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UbDFXVnJ6Q1VPZFE
https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UeEdoM0MzRFJhb0k
https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UanNhaUhOaWh2MlE
https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UeDVnMXR3U1laRVE
https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UTFpoUEd4OGhYcDg



.doc i .docx


https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_USzA3eDQ0VkVrLUU
https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_USFFfRFlYN19wSWc
https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UWTgyRnJjOGttdjA
https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_USHNIUmc5UlB0OTA
https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UOVN3NXlpMW9uM2M
https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UZU5kUW9HdFpoQm8
https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UZDZOZzBTektUT28
https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UNkp3RXc5N3RULVE
https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UYXRFSi1CTzFTUms
https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UUlRpaVNHTWgyZkk


Šta je sad? Jesam li ja nešto zbrljao ili je došlo vreme za komentare?

Mac, nemoj anonimuse, za goste na topiku. Jesi li siguran da je sada u redu?


Stipane, Hiddena su svrbeli prsti. U svakom slučaju, večeras ću i ja postaviti komentare.

Dobro... Ja ću posle tebe, najverovatnije ujutru.

Hvala mac!

Miljane, izloguj se pa onda vidi da li ćeš se zahvaljivati macu. :)

Plut, umesto što nadnosiš senku sumnje nad macovim rešenjem možda ne bi bilo loše da postaviš komentare na priče.  :!:

I da ne bude zabune, izlogovao-se-ulogovao. Radi!

Nisam problem ja, već njegovo rešenje. Ni ulogovana ni neulogovana ja to da otvorim ne mogu.
A komentara će biti, nisam sve pročitala.

Dakle, biće da je Plut u pravu. :) A evo adresa za goste na topiku. Ovo nije klasičan "link". Iskopirajte liniju adres bar i, ako slučajno ne radi, dodajte ispred https:


.pdf


//drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_ULTMzRkk2UjAzZFU/edit?usp=sharing
//drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UbUY2ejRKazVZTmM/edit?usp=sharing
//drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UdGxSNXhBdjNKN00/edit?usp=sharing
//drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UNy1TTURLNFFVdGc/edit?usp=sharing
//drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UQzh4Z0J3NE5VbGs/edit?usp=sharing
//drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UbDFXVnJ6Q1VPZFE/edit?usp=sharing
//drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UeEdoM0MzRFJhb0k/edit?usp=sharing
//drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UanNhaUhOaWh2MlE/edit?usp=sharing
//drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UeDVnMXR3U1laRVE/edit?usp=sharing
//drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UTFpoUEd4OGhYcDg/edit?usp=sharing

.doc i .docx


//drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_USzA3eDQ0VkVrLUU/edit?usp=sharing
//drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_USFFfRFlYN19wSWc/edit?usp=sharing
//drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UWTgyRnJjOGttdjA/edit?usp=sharing
//drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_USHNIUmc5UlB0OTA/edit?usp=sharing
//drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UOVN3NXlpMW9uM2M/edit?usp=sharing
//drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UZU5kUW9HdFpoQm8/edit?usp=sharing
//drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UZDZOZzBTektUT28/edit?usp=sharing
//drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UNkp3RXc5N3RULVE/edit?usp=sharing
//drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UYXRFSi1CTzFTUms/edit?usp=sharing
//drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UUlRpaVNHTWgyZkk/edit?usp=sharing

Trebalo je da Miljan napiše da se kopira u adress bar. Nadam se da smo s tim obezbedili gostujuće čitaoce.


A, evo i mojih komentara:

00.00.00

Priča jako dobrog tempa i sa nekoliko tipiziranih nedostataka na koje sam ukazivao prethodnih dana. Najpre, priča je napisana za Radionicu, a ne za čitaoce, što znači da se oseća pritajena paranoja kako će priču prihvatiti čitaoci ZS, a ne kako bi bila prihvaćena štampana za bezličnog, nama tako potrebnog čitaoca. Previše psovanja, bez obzira što je priča smeštena među likove kod kojih se psovanje očekuje. Za mene ozbiljan propust što je najpre pronađena ,,narukvica", koja se u daljem toku ,,pretvorila" u časovnik. To se dalo lako izbeći sa dve narativne rečenice (opisivanje nije prepričavanje nego vizualizacija). Meni najdopadljiviji pasus sa prikazom smrti pod vodom. Priča pripada polovini koja se bavi smrću. Ocena: 4-.

DA SAM JA NA VAŠEM MESTU

Volim ovakav rukopis i kad imam zamerke one se tiču strukture, a ne bilo čega drugog. Ovde ih ima manje nego inače kod ovog pisca i zato sam vrlo zadovoljan. Hteo bih da naglasim da je postigao vrlo kvalitetnu karakterizaciju, a ako neki čitaoci imaju zamerku na lik osobe koja traži obaranje drveta, to nije lik nego simbol pretnje. Imamo samo lik Slavujka koji beži od zle sudbine, a kao antagonista se pojavljuje entitet sela i on mi je sjajan. Dakle, osnovna primedba je na tok priče, jer se raspilavila u digresiji pijanke i krkanja. Autor je potrošio najmanje 1500 karaktera na nepotrebno i ometajuće. Poznato je da sam sklon krkalačkom narativu, ali ovde mi je bilo mnogo za pristojan užitak. Nadam se da će autor znati koji akov vina da izostavi i koji butić da ne iznese na sto. Na kraju, pisac sjajno poentira i takvo mi je poželjno. Pročitajte par puta poslednji pasus. Ocena: 5-.

EKSPERIMENT

Što jes' – jes'. Ovo je eksperimentalna priča. Ne u smislu neke literarne dekonstrukcije, već eksperimentalni pokušaj pisanja priče. Autoru je poznato da je za početak priče važno da bude efektan i napravio je efektan početak. Zatim, da je potreban zaplet (naravno, sad priča nema nikakvu vezu sa uvodom) i dobili smo čak dva elementa. Čitajući, shvatam da na našeg junaka deluju dve sile, jedna koja bi da ga preko raznih časovnika izvede sa radnog mesta i druga, da ga, preko sve težeg otvaranja vrata, zadrži u kancelariji. Meni je bilo krajnje zabavno. Poznavao sam i takve likove. Tok priče sadrži neophodnu dramu. Onda se priča neočekivano (ili očekivano?) uruši u samu sebe. Poentiranje je krajnje banalno, loše i neuverljivo konstruisano, zapravo, bolje da ga nema. To je ono šta sam napominjao: endline treba da bude neočekivan, ali i prihvatljiv, diskretno najavljen u sadržini priče. Budući da je tok priče prihvatljiv, trebalo bi promeniti početak i kraj! Totalno nekarakteristično za ovu Radionicu. Ocena: 3-.

LOGOR

Logor je još jedna vrlo dobra priča. Odličan rukopis, ali stilski za zrno tanja; već sam uočio da je ovaj autor manje raskošan kada zaista prati zadatu temu. Likovi su dobro diferencirani, tako da čitalac može da opredeli svoja očekivanja. Dobro je da je Bazarevič ostao u senci, jer ni on nije lik već pretnja. Nekoliko vrlo lepih stilskih figura (jednom će, valjda, i one stići na red u ovoj Radionici). Ovoj priči ću još zameriti prilično tanak i neubedljiv endline, a mogao je da bude ekstaza. Kada pišete dobru priču, poentiranje mora biti još bolje. Ocena: 5-.

MINUT NAŠE SREĆE

Neke priče me izlude. Posebno ako su, kao ova, prelepo pisane, a ostave me sa delimičnim ili potpunim nerazumevanjem. Čak sam uveren da sam je razumeo, ali postoji par delova rečenica, kao ,,Tamo negde žive dve porodice..." Koje dve porodice? Posumnjam tada u sve šta sam pročitao. I bespotrebno se vraćam na početak, jer ne nalazim ono za čime tragam. Ocena: 4.

MUKA S TRIZANCIMA

Nekada dobar, čvrst rukopis nije dovoljan za dobru priču. Jesam li već negde pisao da se uz čitanje priče u našem mozgu ne sme oblikovati pitanje ,,zašto?". Posebno ako se u nastavku čitanja ne pojavi odgovor ,,zato". Ako ima ,,zašto?" ,,zašto?" ,,zašto?", mora da sledi ,,zato" ,,zato" ,,zato". Takođe, jesam li negde izneo stav da nisam poštovalac priča koje iz obećavajućeg pripovedanja skliznu u objašnjavanje da je sve što se dogodilo samo san? Nekako se osetim prevarenim. Da Tiktakus nije ,,rukopisom podupro komodu" (mogao je da nagovesti da će to učiniti), da je pre dremke zveknuo komentar tipa: ,,Gde je drama u delu gde klinci traže tačnost?", da je sve o bankomatu i trizancima izdvojeno ogromnim trotačkama, mogli bismo nekako da prepoznamo zaplet kao zov deteta na malo pažnje od strane oca. Ovako je ocena: (samo) 3+

PRED VRATIMA

Ovo je još jedna solidna priča. Volim kako piše ovaj autor i moguće je da sam zbog toga manje kritičan. Primedbi na suvišno komplikovanje priče ovoga puta nemam, već mi je drugo čitanje potpuno razjasnilo nedoumice. Ne bih je dodatno komentarisao, jer bih time uticao na mišljenje drugih čitalaca. Ocena 4.

SMRDLJIVI JARAC

Priča koja me je veoma prijatno iznenadila. Negde u nesvesnom, intenzivno sam osetio to devetočlano društvo, koje je zajedno odrastalo, živelo i rasulo se. Životna priča ispričana u smrti. Dinamično popunjena od početka do kraja, koji nas ostavlja da razmišljamo. Ako ima jezičkih primedbi, one me nisu zaustavile. Usput sam protutnjao kroz niz stilskih figura što je dodatna vrednost priče. Zašto će, onda, priča dobiti nižu ocenu nego što zaslužuje? To što mi oko ušiju lebdi senka već viđenog nije smetnja; svaka se priča da ponovo ispričati, ako se može bolje. Problem je što priča zanemaruje jedno od osnovnih pravila za pisanje kratke forme – broj likova. Autor nam je natovario čak devet likova. Neko će smatrati da to i nisu likovi, ali, o tome će se raspravljati kad stignemo do detalja. Možda nesvesno, autor je skoro sve prijatelje izvukao iz prostora ovlaš informacije i sa par detalja ih ocrtao. Dvoje su se izdvojili u poseban život, jednom su vrata kola priklještila prste i tako dalje. Problem je što je svako od njih nosio ime, dao signal da bi mogao da bude značajan u priču, pa je moje čitanje osujećeno kontrolom pomenutih imena. Ko je gde bio, ko je kada ispao iz priče... Znači, likovi u priči su postavljeni malo bliže čitaocu nego što je poželjno. Ocena: 4+.

VREME SMRTI

Ovo je priča zbog koje je Steva opalio zvoc o upotrebi ,,lošeg prezenta". Da se razumemo, prezent ne može da bude loš, ali se lako može postaviti pitanje: zašto prezent u priči o starcu koji će za koji minuta da uhvati balon? Prezent se koristi tamo gde bismo da dodamo gas u pripovedanje, a našem liku je potrebno sve samo ne brzina. Inače, priča je pristojno ispisana, ima početak, sredinu i kraj. To napominjem jer je vidljivo da je autoru to jedna od prvih napisanih priča. Ima tu finih rečenica i, naravno, biće to i bolje. Još ću napomenuti da je autor bio prilično stisnut, tako da odabranom rešenju nedostaje inventivnosti. Ocena: 3+.

Аух...а ја тек прву прочитао, `нако овлаш...:)

VREME SMRTI
Jeste, zbog nje mi se ćuba kofrčila. Baška što ja uvek zapatim žgaravicu od prezenta, za kojeg smatram da je potpuno bezrazložno utuvljen ljudima kao jedini ispravan/poželjan (napraviću ja dinamiku i pradavno prošlim vremenom), ali ovde me iz nekog razloga momački žulja. Scallop kaže da prezent ne priliči onom što se drži za grančicu, meni se učinilo da se autor pomalo izgubio i da ga je, sve zaobilazeće prepreke sadašnjeg vremena, skretao u prepričavanje. Naravno da nemam znanja kojim bih potkrepio svoju tvrdnju, samo kažem.
Što je važnije, a manjak usleđujućeg sam zamerio većini priča, ,,Vreme smrti" je sasvim jasno postavljena. Imamo jednu sobu s lupanjem na ulaznim vratima (editujem da primetim kako je bila zvonjava. Meni se ipak više sviđa lupanje), čiču kojem još jedan rođendan zaista nije potreban i kutiju od Šafhauzena. Nema rasplinjavanja, sva pažnja je reflektorski usmerena u starca i prisećanja. Scena odiše starim nameštajem i teškim zavesama, sve je kao mahovina na dodir.

E a sad,
,,...bila boje kao stari papir", jok, nego je bila boje starog papira. Lepo poređenje. Stari papir ima miris, ima boju koja se menja, i još jednom štimuje ugođaj u pričanju. Takvo šta bi moralo da vodi autora koliko i kalup šustera.
,,Taj tren, taj nalet spoznaje, odigra se u flešbekovima", ovakve rečenice bacaju u đubre sve meni prijatno u priči. Prvo, flešbekovi su neprimereni duhu priče, a taj nalet taj tren su iziskivali raniju bolju razradu. Da ne bi zaista ostali samo tren u naletu (pride, zašto se autor odlučio za tek polovinu propisanih Kk?).

Da ne bih dramoserio dalje, Scallop reče da je autoru ovo jedna od prvih priča. I meni se pričinjava slično. Pride, upratio sam jednog ,,novog" da se uredno vrzma ovom radionicom, kanda iščekuje. Što je lepo, biće da mu znači. Takvima što imaju šta da kažu se i nadamo. Čini mi se da čovek traži kako da najbolje izbaci ,,to" iz sebe, i trebalo bi mu pomoći.

Kad bi postojala ocena za ,,najdražu" priču ovog kruga, to bi bilo to.

Mogli biste i bez ocena. Nije osnovna škola, a i dostojanstvenije je. :)

Quote from: D. on 06-02-2014, 04:16:17
Mogli biste i bez ocena.

Složio bih se. Slabo ko, tek samo jedan, ovde ima prava da ikog ocenjuje. Ostalo je u principu razgovaranje, bih ovako il' onako. Ne ponavljati greške prošle radionice.

Hmm... Ja nit' sam stručan, niti opširan kao prethodni govornici, ali eto... I ja malo da progovorim...


00:00:00
   Ovo je savršen primer kako se od bajate i stoput viđene priče može napisati nova i sasvim solidna storija. Autor se lako probija kroz zamke holivudskih klišea, čineći ih lako čitljivim, pa čak i relativno orginalnima. Lepo izvedeno.

DA SAM JA NA VAŠEM MESTU
   Jako specifičan i lako razaznatljiv način pisanja, sa svim svojim manama i prednostima. Dakle, nemam nikakvu sumnju oko autora ove priče. Način građenja rečenice mi se izuzetno dopada, autor je sklon da u malo reči mnogo kaže. Korištene reči često zalaze u arhaizme i konzervativni svetonazor autora time još više dolazi do izražaja. Kreščendo priče je sjajan.
   Međutim ova priča, baš kao i autorov celokupni opus, ima ozbiljnih nedostataka, koji se kriju upravo u njegovoj orginalnosti. Ovakvo pisanje će odbiti prosečnog čitaoca naviklog na zapadnjačku instant umetnost koja u današnje vreme prevladava, dakle uvek će imati vrlo mali broj poštovalaca.
   Ako bih tražio mane u konkretnoj priči, to bi bio središnji deo. Ostalo je nejasno zašto su seljani onesposobili krčmara i oborili hrast. Ja imam svoje pretpostavke, ali se to ne bi smelo ostaviti tako labavo drešeno. Takođe, ime Slavujko za glavnog protagonistu je jezivo!

EKSPERIMENT
   Nategnuta priča bez pravog osnova i teme. Završnica je obesmislila neke lepo postavljene putokaze i moglo je biti mnogo bolje uz malo više mašte ili truda. Povremeno korištenje žargona i psovki deluje nakalemljeno i bilo bi mnogo bolje bez tih ispada. Jednom rečju, slabo, mada autor ima ozbiljan potencijal.

LOGOR
   Za početak, nešto sasvim lično: ne volim ovakve teme. Igre sa bliskom istorijom su najčešće kontraproduktivne. Ali to je lični stav koji sa pričom nema mnogo veze. Sama storija je fino sročena, sa meni vrlo bliskim zapletom. Ljudska psiha je mračni bezdan, rekao bih. Završnica mi se veoma dopala, podsetila me je na ,,Noćnog portira" Lilijen Kavani.
   Ako bih tražio greške, pre svega bih je našao u razvoju Bazarevičevog lika. Shvatam ja da je autor bio ograničen brojem karaktera, ali bez obzira na to, lik glavnog krvnika je previše naglo izvučen na površinu. Mnogo bi bolje bilo da ga je prikazao kroz postupke ili razmišljanja... No, to bi verovatno zahtevalo mnogo dužu formu.

MINUT NAŠE SREĆE
Prvi utisak kod čitanja ove priče je bio da nešto nije u redu sa redom reči u rečenici. Potom sam to prihvatio i čitajući dalje, shvatio sam da je sasvim dobro odmeren, jer ovo je priča pisana u duhu starih majstora horora, pa je i sama izvedba tome podređena.
Mnogo detalja u priči (što bi me verovatno negde drugde iritiralo) ne ometaju čitanje, naprotiv daju mnogo na atmosferi i tihoj jezi koja napetost održava do samog kraja.
Moj apsolutni favorit u ovom krugu. Baš me zanima ko je ovo napisao.

MUKA S TRIZANCIMA
Obično ne marim za loše rukopise onih što bi voleli da budu pisci, ali ovo je ipak radionica, pa da se pozabavimo i ovom pričom.
Viškova, boli glava!
Ja bih na primer, ovo drugačije napisao:
,,Ni u jednom smislu. A ovakav zaključak nije slučajan."
Recimo ovako:
,,Ni u kom smislu, a to nije slučajno."
Ovakvih viškova duž teksta je bezbroj.
dalje...
Rečenice su nezgrapne i izveštačene, valjda u pokušaju da stilski podseća na trećerazredne detektivske priče. Ritam pripovedanja je neujednačen i truckav. Cela priča je izuzetno naivna i nikako ne bi mogla da se podvede pod etiketu fantastke. Možda pod ,,Poučna priča za  dečicu".

PRED VRATIMA
Groteska, solidno izvedena idejno i stilski od početka do kraja. Nekako me podseća na češku školu satiričara. Nemam primedbi, ali ne mogu se pohvaliti ni nekim naročitim oduševljenjem. Onako, prosečna priča iskusnog autora...

SMRDLJIVI JARAC
Autor je izuzetno pismen i tu kapa dole, ali priča je smandrljana, nejasna i sa previše likova. Samo zahvaljujući očitom iskustvu, uspeo je da istera storiju do kraja.
Nejasno, bezrazložno intimno i zbrzano.

TAČNO VREME

Stabilna priča, dobrog tempa i uz očito dobru pripremu (podatke nisam proveravao, oni koji me znaju da nisam pristalica rovarenja po guglu, ali pretpostavljam da su verodostojni). Jedina priča ovog kruga koja zaista ima SciFi atmosferu i zbog toga mi je još draža.
Moj problem ovde je da nisam baš najbolje razumeo poentu, ali to može biti i do moje rasejanosti. Priča sjajno izvedena, ali za mene pomalo nejasnog završetka.

VREME SMRTI
Nemam tu mnogo toga da dodam posle Steve, priča je fokusirana i potpuno jasna. Međutim, kako je u vezi ove priče već pominjan prezent, moram napomenuti da meni ne smeta njegova upotreba, i sam ga često koristim, ali mi smeta mešanje vremena. Naime priča je pisana čas u sadašnjem, čas u prošlom vremenu, što mene ometa; vreme korišteno u priči mora imati svoju funkciju, a ovde to ne vidim. Takođe, opet da se nadovežem na Stevu, ima nekoliko jezičkih omaški, već je pomenuta boja papira, a ja ću pomenuti još jednu: Neispravno je :"Zapazi da su sva tri časovnika identični", trebalo je: ,,Zapazi da su sva tri časovnika identična".

A ti to šacuješ talente i bi da nam ćapiš najboljega? Biće da si se navukao na kintu i na prelepi pogled sa ranča kojeg si zaradio urednikovanjem, upravo onog ograđenog kadificama, i s kog sa travkom u ustima setno gledaš u somotno nebo.

Nego, da se ja lepo vratim na svrhu mog posta. Nisam stigao da pročitam sve priče, a prokomentarisaću ono što jesam. I ocenjivaću.

00

Sasvim dobra priča. Volim pisanje u prvom licu autora koji to dobro radi. Dakle, sviđa mi se pripovedanje, kao i ritam i ideja. Nemam zamerki na pisanje, al ipak postoje stvari koje mi se nisu svidele. Termin "gospodar vremena". Takođe mi je upao u oči deo koji se Scallopu veoma svideo, i koji je solidno napisan, ali je nelogičan, a samim tim i neuverljiv. Glavni lik je skočio u more u sred noći i pod vodom video Karlove otvorene oči i usta!? I pored ovih zamerki koje imam jako sam zadovoljan.
Ocena 4.

Da sam na vašem mestu

A ja bih ovoj priči zalepio čistu peticu! Sjajan prvi pasus. Sajan poslednji pasus, a između odlično pripovedanje, toliko dobro da sam želeo još. Imam nekoliko beznačajnih zamerki.
Ocena 5.

Eksperiment

S obzirom na to da znam da je priča Ekspriment, u pravom smislu te reči - eksperiment, jer autoru je ovo prva priča koju je napisao, konstatovaću da sam zadovoljan i prijatno iznenađen. Jako mi se svideo prvi pasus kao i neke slikovite rečenice koje su došle posle njega. Dakle, uz malo rada i više slobodnog vremena dobićemo još jednog autora na Sagiti čije pisanije vredi čitati. Nadam se da će učestvovati i sledećeg meseca.
Ocena 3+ (plus za podstrek )

Logor

Mrzim kad mi se to desi, ali desi se. Pre ili kasnije. Mrzim kad čitam nečiji tekst, kao, recimo, priče autora "Da sam na vašem mestu" i priče "Logor" i pomislim, jebote, kako je ovo dobro. Oću i ja ovako. A ova priča je jako dobra. I neke rečenice su me raspametile. Blago sam razočaran pasusom sa lošijim ritmom i jednim drvenim dijalogom. I upravo iz tog razloga moja ocena 5-.

00. Sat koji pokazuje preostalo vreme


Dobra zamisao. Koliko im  je trebalo od pljačke do nesreće? Sat i petnaest minuta? Mnogo je. Za ovakvu ideju treba jača završnica. Priča o medalji je lep motiv i uvođenje majke je fino leglo. Međutim, tu se oglasio strah od skliznuća u patetiku što priču vodi dalje od ,,ivice", pa nekako ispade ,,mlako".  Karlova smrt, koja kao odlična horor scena ispada vrhuncem priče na pogrešnom mestu, otkriva ideju prerano, pa je autor zbrdžio kraj kako bi ispalo da tu ima još nečega, a nema. ,,Tri sata" su u priči upoređena u toku pljačke, zato ispada da je zadatak površno odrađen, tek reda radi, što i ne bi bila neka zamerka da se nije moglo bolje. Dovoljno bi bilo da se ,,gospodar" na kratko našao i na ruci protagoniste. Smeta mi upotreba izlizanih citata: ,,a ju toking tu mi" i ,,umri muški". Možda je to upotrebljeno za karakterizaciju junaka, ali zar nije moglo da se iznađe nešto originalnije (kad se već specijalizovao za meksičke sapunice)?

Da sam ja na vašem mestu

Bolji ritam bi se načeo da je prva rečenica sasvim ista kao naslov. Inače, stil je sjajan i poentiranje zadovoljavajuće i odlično izvedeno. Što se ritma tiče, ako se izuzmu zanimljive rečenice, ravnjikavo je, tj.  navođenje radnje do samog kraja je, ruku na srce, elegantno izvedeno, ali  je nešto moglo i da ,,grune" negde u sredini. Npr. ,,od kad je stigao u selo podno hrasta", ukazuje da hrast zauzima centralno mesto u selu, iznad svega je, natkriljuje, što je jako bitno za priču, a samo je ćušnuto. Možda na to čitalac, onaj neki, nefokusiran, opušten, ne obrati pažnju, a valjalo bi. 

Eksperiment

Ima tipfelera (dj=đ, ns=na...). Raspredanje o  ,,peder-balu", što je inače izraz koji se otrcao još sredinom osamdesetih, ispada suvišno. Posle dobre rečenice - Dan je bio posebno okrutan prema raspoloženju. – ide suvišna. Isto je i sa kerom. Autor, verovatno, želi na ovaj način da okarakteriše svog junaka, ali je to nepotrebno pošto ga je dobro oslikao pričom o njegovom strahu od šefa koji ga vodi u vremenski paradoks. Međutim, umesto oličenja straha, na scenu stupa neka gospoja, pa taman kad pomisliš da ovde ima materijala da se namulja japanska horor pričica, omače se da je to neki eksperiment H. Dž. Velsove drugarice iz ranog detinjstva. Moglo je bar da se proba sa opisom kako je snajka bile obučena, da čitalac sam provali da nije iz ovog vremena, a ne da se zlorabi ,,Poaro".  Kraj je tanušan i za pitanje: ,,Čemu sve ovo?" No, nije sve tako crno, gradivo je prepoznato, ima dobrih rečenica i detalja.

Logor

Dobro smišljena metoda golootočkog maltretiranja. Ja volim ovakve priče i možda nisam najobjektivniji. Sve je izvedeno dobro izuzev samog kraja. Sviđa mi se:  ,,...sloboda je bila tu, duga sedamnaest vagona natovarenih govedima." Još par takvih detalja bi obogatilo priču. Ovako, ispada da je autor namerno operisao ,,ukrase" iz straha da ne pretera.

Minut naše sreće

Ova priča me je namučila. Nikako nisam mogao da se skoncentrišem. Prvo sam mislio da je stil krivac, ili struktura priče i na kraju sam morao da promenim font. To je pomoglo, ali samo malo. To nešto, što smeta, se zadržalo. Poreklo prvog sata je objašnjeno, podrobno, naširoko. A otkud druga dva? Prvi sat je doneo deka iz rata, maznuo ga, ili skinuo nekom glavu i eto zla u kući. Tanka zamisao, neoriginalna, ali lepe rečenice umeju da prevare. Nego i tu ima žuljeva. Npr. deda doneo sa ,,ratišta"? Moj deda je bio u ratu, otac na vojnim vežbama, a ja na ratištu (sin će valda da ostane na ,,kanterima"). Nisam u cvetu mladosti, ali teško da mogu da budem deda ovom autoru (mislim). A sat izgleda kao da je napravljen u nekoj jami u paklu, to mi je bljutavo. A vraća se kao ,,bad penny" (soundtrack - može Rory Gallagher, a može i Big Black, zavisno od raspoloženja, a i krštenice, izvoda iz m.k.r. za nekrštene). Onda, žena neće supu, odmah sam provalio da je neki zombi. E, ali – tri nesinhronizovana zla – mi se svidelo. To je bio dobar koren da se od njega krene. Posle toga je počela žešća matematika, te koliko kasni ovaj, onaj, taj, umire majka/žena, ustaju, neće supu... Autor zna da piše, tu se negde krije ideja koja je možda baš dobra, ali ta struktura je muka.

Muka s trizancima

Kada izvučem utikač obično se ugasi fen, a ne nestane svetlo, ni u stanu, a kamoli u celom naselju, bloku, možda gradu. Do ove priče nisam znao šta je ,,baklja", pa hvala na tome. Kako je znao da je kartica izazvala ceo kuršlus? Ako bankomat ima svoje napajanje kako se to odrazilo na komplet elektriku? Naježio sam se na ime ,,Tiktakus", ali Ranko, Kasko i Tamanko" nije loš izbor. I nisu loše zamišljeni, dečije, alisauzemljičudoidni. Slabo finale. Moglo je bez bankomata, pa trizanci, pa neka frka,  jurnjava, mačevanje sa armijom karata, pije čaj sa ćerkom koja je mačka i nosi čudan šešir, anime, Gibli, šjz... Ah, da. Ne znam ni za jednu Matildu u porodici.

Ne provociraj Miljane. Ovo nije ni mesto ni vreme za to.

Verujem da neki učesnici još nisu pročitali priče. Ipak, za dobro pisanje podjednako važni su i komentari (dobro čitanje), pa molim da se potrudite. Već razmišljamo o temi za sledeći mesec. Postavićemo je istog dana kao i prošlog meseca.

Vila Moro bi onda dobila ocenu 2-? :D

Ili 1+? :D

00
Sasvim solidna priča. Zamerke bi se odnosile na konfuzno kucanje, paragrafe, italike, ko gde šta, imao sam problema. Pride, čini mi se da je lik povukao autora da jezik priče spusti blizu uličnog žargona. Manje više psovke, nego u smislu oblikovanja rečenica i njihove šturosti. Ne kažem, dobrim delom to funkcioniše, daje fini ritam, al' ponekad mi je smetalo. Ne volim ,,Rane" i ništa od te divljačke ikonografije. BBB - bajbok, buve, bukagije, ne opevavanje. Možda mi zato nije sasvim legla, ali mi se svidela. Voleo bih da je vidim ispričanu malko drugačije.


EKSPERIMENT
Ne bih se zadržavao ovde. Mislim da tu negde stoji šaškasta rečenica o vratima što bolje zadržavaju ljude unutra nego hladnoću van. To na primer valja, ostalo ne.


LOGOR
Da li sam negde pomenuo klaustrofobiju usmerenih reflektora? Bubnjara, prozor, dva robijaša i metak između njih. E, tako se to radi.
Malo me je poplašilo kad su strovaljena sva imena u prva dva kraća pasusa, to ni u filmu ne volim (BBC obožava), onda moram da pamtim. A nije bilo potrebe da se štrecam, strava je dočarana jasno i lako kao da je tek nalet ledene promaje povukao odnekud.
Mislim, čini mi se, da je zaključna rečenica priče morala da ima još nešto prikačeno. Kao da mi landara, a ključna je.
Lepo pripovedanje, svaka čast.

MINUT NAŠE SREĆE
,,Osmehujem se mojoj divnoj ženi dok sipam vrelu supu u tanjir pred njom". Ne hvala, ručali smo.
Loše rečenice, bezidejne, u krug se vrti neki motiv, unutrašnji monolog, nešto... 

Quote from: Stipan on 06-02-2014, 18:35:20
Ne provociraj Miljane. Ovo nije ni mesto ni vreme za to.

Ovde nije mesto i sada nije vreme. U svakom slučaju, može bez ovde i sada, a pogotovo bez ovo.

Quote from: D. on 07-02-2014, 00:26:12
Vila Moro bi onda dobila ocenu 2-? :-D

Si pročitala? Onda da te dodam na spisak.

A prelaznu bi dobila u svakom slučaju. U stvari, zavisi s čime je upoređuješ. Ako ćemo upoređivati s knjigama tvog drugara, onog što si ga napušavala gde god si stigla dok si se osećala snažno, čitaj, dok si imala podršku, odnosno, zaleđinu ovde na forumu, a sada, ironično, samo ti je ostao on i Truman, onda bih TvM mogao da ocenim sa čvrstom peticom, a ako ćemo upoređivati sa nekim ozbiljnim piscima, onda, da, dao bih joj prelaznu.
I, da ti objasnim. Nije toliko bitno gde si bio, ne u onom geografskom smislu, već gde si sada i šta si usput naučio. Neki nauče. Neki ne. Nadam se da ti hoćeš.

Okani me se Miljane, ili me više ovde nećeš videti...

Vidim da se Steva malo napeo, a mogao bi još. Voleo bih i komentare i drugih. A najviše bih voleo da Miljan i Stipan kukuriču negde drugde, a ovde da se bave Radionicom. Još jednom ću da zahvalim D. Njeno prisustvo je nenadoknadivo.

Vreme smrti
Zašto mu je klecnulo staračko koleno kada nije mogao da se seti gde je već video takve satove? Jedino objašnjenje je predosećaj, a ako dodamo i naslov priče, da je čovek u ,,lepim"  godinama i da mu je rođendan, jači bi kraj bio da je preživeo. Fin je stil pisanja, ali ima detalja koji smetaju (flešbekovi, informacije kroz moždinu...). Takođe, kroz moždinu dolaze informacije iz kožnih receptora, pa ,,jeza", koja je navedena, može samo da ga podstakne da uspostavi vezu sa tragovima sećanja u slepočnom režnju prednjeg mozga.     

I ja bih dodao pola ocene da je preživeo. :!:

Miljane, tvoj glavni problem i jeste što si pogubljena pičkica od muškarca koja se večito upoređuje sa drugima, jer je nesigurna i nestabilna, u večitoj potrazi za potvrdom ega i identiteta.

Pogledaj samo kako arogantno komentarišeš, kao da ćeš time da zamažeš oči drugima, ostaviš utisak da si znalac. Tipičan mehanizam nesamopouzdanih. A za godinu dana i kusur dana na radionici nisi uspeo da naučiš ni da komentarišeš priče, a kamoli nešto drugo. Koga briga šta se TEBI "sviđa" ili za šta ti misliš da je "dobro"?

Najveći si hejter ovde i kada več govorimo o podršci, da ti nije scallopa, bio bi samo obična kukavica. Ovako si kukavica sa "zaleđinom".

Zato ti je bolje da naučiš da komentarišeš i da prestaneš da se rugaš drugima, jer ni ti nisi bolji.

Mator, a krenuo u potpuno pogrešnom pravcu što se osvešćivanja i rada na sebi tiče. Umesto da ide u pravcu saosećanja i tolerancije, on se kreće u pravcu sebičluka i hladnoće. Nije da to nije tipično za većinu muškaraca, koji, izgleda, i imaju kurac samo da bi ih boleo za druge. :)

Eto, čak biste i priču o tome čemu muškarcima služi kurac mogli da pišete.

Scallope, nema na čemu. :)

Quote from: D. on 07-02-2014, 11:27:03

Scallope, nema na čemu. :)

Slažem se, ali što rekao Nasradin Hodža, pomažem sprdati se.

Ako mogu da primetim... VREME SMRTI  sasvim lepo se uklapa u standarde ZONE SUMRAKA - ako je ovo drugo neko, osim Skalopa i mene, davno gledao na TV...  :)
Sa pomenutim zamerkama (i flešbekovima!  :-x ),  dopada mi se više od ostalih.

Ih, pa kako da te volim!? To je prosto nemoguće.


Mator - jesam! (tri bambija za mene!) Ostvaren - jesam, kao što ti voć rekoh, na mnogo nivoa! (jes! još pet!) I đubre - nisam, (deset!) za razliku od tebe, jer verovala ili ne, postoji nekolicina, dakle, ne mnogo njih, koji me vole i cene, opet za razliku od tebe, jer tebe niko ne voli, a, bogme ni ne ceni. Da te nema na ZS čamila bi u sobičku i umišljala da si posebna i koliko te je majka Srbija uskratila za uspeh u boga-pitaj-čemu.

A sad idi i živi svoje romane, a nas pusti da pišemo.

Miljane, ti si slabić i uopšte nisi džentlmen. :) Ostvareni muškarci ne ponašaju se kao ti. Ponašaju se kao Boban. :) Ti si, jednostavno, mali. U svakom smislu. ;)

E, nek' si mi rekla. A Boban jeste car. I treba mu uručiti orden, pogotovo, kad si ti u pitanju.
A ako ne tražim previše, zamolio bih te da nas, bar na kratko, ostaviš na miru, ili, ako tražim previše, a tebi nije ispod časti, mogla bi da budeš od koristi i prokomentarišeš priče.
Hajde, meni za ljubav.

Ne treba mi tvoja ljubav. :) Meni treba ljubav jakih muškaraca. :)

OO:OO:OO

Vidi se da je autor priču sklepao tek tako, samo da odradi zadatak. Moguće da ova pisanija nije trajala više od nekoliko sati. Dok se u prepravak grešaka, što stilskih, što gramatičkih, što logičkih, nije ni ulazilo, ili moguće je da se za to nije imalo vremena. Kako god, loše odrađeno. Predlažem temeljitu rekonstrukciju priče, u protivnom neka je autor baci u wc školjku i dva puta potegne vodu. One naročito loše, znaju se opirati vodenom vrtlogu, pokušavajući još uvijek pronaći svoje mjesto pod suncem.

Da sam na vašem mestu

E da sam ja na mestu autora ove priče, ja bih s njom pravo na vrata nekoga konkursa. Lepo je Slavujko otpevo svoj zadnji poj. U svemu se slažem sa Stipanovim komentarima, u lijepom pripovijedanju, pomalo arhaičnom, u odličnim slikama, rečenicama koje su građene ko neboder pa deru visine! Ponavljam također i ja Stipanovo pitanje; zašto su seljani pomogli uniformiranom čovjeku da sruši stablo?

Eksperiment

Nema pojma što tu reći. Nit vrhunca, nit zapleta, nit raspleta. Kao da je neko rastegnuo neku dugačku špagu, tako sam se i ja po ovoj priči ushodala. Bez uspona i padova. U njoj fali iznenađenja, uzbudljivosti, akcije, da ne kažem kako joj fali i ono najosnovnije; radnja.

Minut naše sreće

Ja ne vidim u priči nezgrapne rečenice. Stilski mi je sasvim ok. Ali zato vidim kao i ostali, puno nejasnoća. Sva sreća da je scallop napisao primjedbu o iznenadnom pojavljivanju u tekstu dvije obitelji, jer i ja sam se pitala na kraju, od kuda se sada stvorila druga? Ali i sama funkcionalnost sata u priči je nejasna. Ubija, zašto? Iz hira ili osvete? U jednom trenu se kaže kako će ga sat ubiti ako napusti obitelj?
Da li se tu možda aludira na današnje propadanje i izumiranje braka i obitelji kao zajednice općenito, ili sam samo ja otišla malo predaleko tražeći neki smisao u ovoj pomalo zakukuljenoj priči.

Ne ostavljaj nas! :cry:  Bar do hiljadu pregleda. Čak je i Varvarin zbog tebe navratio. Da vidi Zonu sumraka.

Quote from: saturnica on 07-02-2014, 13:10:46
zašto su seljani pomogli uniformiranom čovjeku da sruši stablo?

E, za odgovor bi morala da pročitaš i moj komentar. Selo je drugi lik, ali prikazan kao entitet. Selo se uvek povodi za vlašću, pa i u ovom slučaju.

Quote from: scallop on 07-02-2014, 13:16:27

Quote from: saturnica on 07-02-2014, 13:10:46
zašto su seljani pomogli uniformiranom čovjeku da sruši stablo?

E, za odgovor bi morala da pročitaš i moj komentar. Selo je drugi lik, ali prikazan kao entitet. Selo se uvek povodi za vlašću, pa i u ovom slučaju.

ok, ispravak.

Quote from: varvarin on 07-02-2014, 11:57:02
Ako mogu da primetim... VREME SMRTI  sasvim lepo se uklapa u standarde ZONE SUMRAKA - ako je ovo drugo neko, osim Skalopa i mene, davno gledao na TV...  :)
Sa pomenutim zamerkama (i flešbekovima!  :-x ),  dopada mi se više od ostalih.

A "Dead of Night" (1945)?

Smrdljivi jarac
Nije lako pratiti ovoliko likova, ali je stil zanimljiv i to je olakašavajuća okolnost. Razna dešavanja uspešno skreću pažnju sa satova, dinamično je i dobro struktuirano. Malo me je razočarao tvist (pa on je mrtav), pošto je prečesto rabljen i to u popularnim filmovima (,,Peto čulo", ,,The Others"...), što je povađeno dobrom završnicom koja uspostavlja vezu sa uvodnim delom priče. Ja lično ne volim Džarmuš – Vejts – Kejv- Korto... kićenje. Ima jedan naš film, neću da kažem koji, gde ti navedene nabijaju pod nos. Takvi detalji govore o afinitetima autora, a ne o njegovim likovima.

Kako je Saturnica pomenula moj komentar, a ja se slažem sa njenom primedbom, moram da kažem da postoji mnogo načina da se čita priča. Mislim da je središnji deo priče nedorečen, a Scalopovo tumačenje je isto toliko ispravno koliko i bilo koje drugo... Uz sve poštovanje, naravno...

Može i Steva da se složi sa tvojim i Saturnicinim mišljenjem, ali to ne menja činjenično stanje. Uz sve poštovanje. xfrog

Muka s Trizancima

Opet je netko ovdje spomenuo kljakave rečenice. Evo predlažem da taj neto izdvoji jednu, pa da vidimo što je kljakavo, oči koje čitaju, ili pisac koji piše.
Meni je u ovoj priči sve bilo super dok trenutka dok nismo došli do nesretnog bankomata. I tu priča naglo prestaje za mene biti dobra i simpatična. Prelazimo u bajkovitu sferu. Smiješna dječja imena, satovi koji kucaju u grudima, ma sve super i sve ok, ali ne tu i ne na tom mjestu. (Kradem autoru ideju za neku priču za djecu. )
Po meni, na bankomatu se trebalo dogoditi nešto sasvim drugo. Možda da ga netko opali daskom po glavi, ili da iskoči jedan od onih čije je pisanje podmetnuo pod stolić. Ili još bolje, nešto sasvim neočekivano. Najbolje da sam pisac kaže što.

Quote from: Stipan on 07-02-2014, 13:39:22
Kako je Saturnica pomenula moj komentar, a ja se slažem sa njenom primedbom, moram da kažem da postoji mnogo načina da se čita priča. Mislim da je središnji deo priče nedorečen, a Scalopovo tumačenje je isto toliko ispravno koliko i bilo koje drugo... Uz sve poštovanje, naravno...

Stipe, veži usta u brnjicu!

Pred vratima

Nisam uspijela pročitati zbog tehničkih poteškoća.

Smrdljivi jarac

E ovo mi je najdraža priča. Dok sam čitala samo sam čula srce kako mi kuca, tik-tak, tik-tak. Toliko lijepo pisanje, toliko fantastičnih slika. Što tek reći za skupinu momaka koji kolektivno pišaju u smjeru žabljeg kreketanja... :)
Istina bog, mogli bi joj naći mane, kao uostalom i drugima, da ima višak likova, reći da ideja s duhovim koji nakon smrti nisu svjesni kako ih živi ne doživljavaju, da je već viđena i ne baš tako svježa i originalna. Ali, zaboga, kao da su tuđe ideje ovdje nam ponuđene bile ne znam kako unikatne!!
Ok, moguće je da gajim određene slabosti prema autoru, pa nisam dovoljno objektivna. Ali tako je to i inače s piscima i čitateljima. Zaljubiš se i gotovo. Mane pretvoriš u vrline.
E da, za kraj nisam spomenula i snagu emocija kojom je priča napisana. One i te kako nedostaju nekim pričama koje su možda i briljantnije napisane nego što je ova.

Alain, vidim da si stalno na Radionici. Kako ti sve ovo vidiš? Da li je to novo iskustvo za tebe? Hoćeš li nam nešto komentarisati?

Pozdrav svima.

Da, Scallope, ovo me veoma interesuje (naravno mislim na komentare koji su vezani za priče, one druge rado preskačem). Pročitao sam sve priče, nadam se da ću komentare izbaciti za vikend. Teško mi ide čitanje sa kompa, nervira me, pa mi zato treba više vremena. Inače, ako me vidite da sam stalno ovde (pa čak i sad u radno vreme 8-)), to je zato što kad upalim kompjuter odmah otvorim nekoliko stranica koje stalno pratim tipa vesti, sport, a sad i ZS :lol:, pa mi one najčešće budu otvorene dokle god je komp upaljen.
Palo mi je sad nešto na pamet, a ne znam da li je takva praksa bila na radionicama pre: Da li bi možda pisci mogli da, posle glasanja, daju komentare u kojima bi objasnili nastanak priče. Ne mislim na ideju već na postupak, proceduru nastajanja iste. Šta su želeli da postignu pričom i šta misle koliko su u tome uspeli.

Quote from: Alain on 07-02-2014, 15:38:15
Da li bi možda pisci mogli da, posle glasanja, daju komentare u kojima bi objasnili nastanak priče. Ne mislim na ideju već na postupak, proceduru nastajanja iste. Šta su želeli da postignu pričom i šta misle koliko su u tome uspeli.

To ti je, u stvari, dobra ideja. :)

Drago mi je što si se odazvao. Neću sad u detalje da sam ja vidljiv na topiku samo kad sam na temi Književna radionica, pa verujem da je tako i sa tobom.


Naknadno objašnjavanje šta je pisac "teo da oće" jeste zgodno, ali uvek pomislim kakve su šanse da pisac to objasni svima koji su čitali. Posebno ako nema pristup, kao što je slučaj sa većinom objavljene literature. Jednostavno, nemamo priliku da svima šapnemo šta smo hteli. Sa objavljenim pisac iscrpljuje svoje mogućnosti. Nadam se da ti je to jasno, jer post D. je namenjen obmanjivanju, a ne podršci. Naravno, ovo su priče koje stvarno nisu objavljene i topik je namenjen da dobijemo sugestije kako bi priča mogla da bude bolja. Isto tako, možeš da "objasniš", ali će ti više koristiti kako su drugi videli tvoju priču. I ja ću da objasnim, ali od toga nema fajde za mene. Možda za one koji čitaju.

Da, razumem. Možda bi objašnjavanje čak izgledalo i kao pametovanje posle napisanog.
U svakom slučaju, svaki komentar (opet, naravno u vezi sa pričama) mi je značajan. Samo, od mene se ne može očekivati previše fantastike, oduvek mi je bio draži krimić od sf, bar što se žanrovske literature tiče, al dobro sad :).

Scallope, ovo je radionica. Ne manipulišite ljudima. Ovde se uči, i zato jeste veoma dobra ideja da autori objasne šta su hteli. Tako će sebi (i drugima, ali najpre sebi) osvestiti gde su omanuli, a šta su dobro uradili. Zar vam već nisam rekla da niste dobar učitelj? Pre svega jer vam dobri đaci predstavljaju konkurenciju. :)

Ajde, sad možeš i da prilegneš. Prebacili smo hiljadu pregleda. Dolaze ovde sa svih strana ZS kao zunzara na mrcinu i ako je za fajdu dosta je. Još će neko pomisliti da si kvalifikovana za ono šta napišeš.

Naravno da jesam. Ja sam 10 godina držala radinice. Vi niste. Pisanje vas ne čini i učiteljem. Uvek se setite toga kada pokušate da diskvalifikujete konkurenciju. Dakle, ne dirajte u moje pravo da napišem svoje kvalifikovano mišljenje, moliću lepo. :)

Da ne dovodim u sumnju deset godina radionice, dozvoli da dovedem u sumnju tvoje kvalifikovano mišljenje.

Ne možete, jer ne iznosim mišljenje o pisanju već o metodama rada u radionici, za šta sam veoma kvalifikovana. :)

Ja ću da zanemarim nadziranje (1 hiddena), pa ću da ti objasnim da su tvoje kvalifikacije bezvredne. Ovo je književna radionica i sa njom si se prvi put susrela pre tri godine. Objasni ti meni gde si pre organizovala slične radionice, jesi li nekad pisala i objavljivala sa piscima mlađim od sebe, jesi li uopšte imala kontakt sa nekim ko se bavio pisanjem? Nula jaja, dušo draga. Ma, i prve priče su ti objavljene uz moju podršku. Koje, pa, nisu? 

Nikada mi nije bilo jasno zašto vas ja toliko ugrožavam. Prvu priču objavio mi je Goran Skrobonja i vi nemate veze sa tim. Samo se samouznosite i samoreklamirate. Odvratna osobina. Dakle, tajm aut, ne bih ponavljala celu scenu sa vama.

Pa, izvoli. Pun mi je torbak tvoje istine. Štetočina si, osim za nabijanje postova, pa ako je to motiv što te drže ovde svaka im čast. Ništa nisi dala piscima u pokušaju na Radionici, jer nisi imala šta da daš. Samo si početnik sa aspiracijama da nekog uveriš da nisi. To neće moći tako.

Quote from: D. on 07-02-2014, 16:43:46
Nikada mi nije bilo jasno zašto vas ja toliko ugrožavam. Prvu priču objavio mi je Goran Skrobonja i vi nemate veze sa tim. Samo se samouznosite i samoreklamirate. Odvratna osobina. Dakle, tajm aut, ne bih ponavljala celu scenu sa vama.

Ne ugrožavaš ti nikog, nemaš toliko snage, nego bre smrdiš! Jebote, izmesti se, okači međ' šunke, satruni, grickaj kookosove oraje, ovaplodi sa na nekom drugom mestu, samo zaveži više! Sretao sam manje dosadnih muva avgusta meseca, a mi klali piliće. Shvati, nepoželjna si.

Stevo, mislila sam da si pametniji. Ili sam mislila da imaš više kičme.


Dakle, ako ne vidiš ko je ovde stvorio sukob, znači da si glup. Ako vidiš, samo držiš stranu, znači da nemaš kičmu.


Dakle, ovo što ovde radite, na čelu sa scallopom čija je jedina moć da uporno ponavlja stotinama puta ponavljane stvari, bez inovacija, ućutkujući one koji predlažu i inoviraju, je smešno i opet vodi u glupiranje.


Podržala sam predlog, imam pravo na to.


Pisanje je kao slikanje. Pitanje je: zašto ne možemo svi da budemo Van Gog? Zašto u glavi imamo jednu sliku, ali ne uspevamo da je naslikamo onako kako je zamišljamo? Zato je Alain dao genijalan predlog. Onaj koji bi ceo koncept radionice mogao da osveži i učini je efikasnijom: da autori objasne kakvu sliku imaju u glavi, a da ostali daju fidbek zašto njima ta slika tako ne izgleda.


Stevo i scallope, matori ste za radionicu. Šta ću vam ja, kada nemate mašte da vidite šta je dobar predlog. :)

Sad još samo da se Alain prevari i poveruje da u tebi ima nečega. Nema. Stalno pokušavaš da se uhvatiš za nekoga, ali ne ide. Ne znam ko još naseda na tvoje priče. Ustvari, jedinu podršku imaš od Zoska, a njegova podrška je da bude više štete na forumu. Naravno, sad ni Steva nije pametan. Jedino je pametan Boban, koji ti s vremena na vreme poruči: "D. aman, dosta je!" Reci nam ko to još nije poručio.

Ali kakve to sad veze ima sa predlogom???

Deset hiljada puta smo od vas čuli ama baš istu frazu "pisac nema priliku da šapne čitaocu u uvo šta je hteo da oće". I to je vaša jedina mudrolija na radionici.

Dajte priliku autoru da šapne šta je hteo da oće tamo gde se uči pisanju, pa kasnije i neće morati da šapuće.

Toliko od mene.

Vaše osećanje ugroženosti ima veze samo sa vašim nesamopuzdanjem.

Da, u sedamdesetdrugoj godini sam vrlo nesamopouzdan. Ne znam gde mi je mesto, a ti znaš. Ni ne čitaš šta sam napisao, a imaš bolji stav, boldovan. Daj nam reci gde se takvi mozgovi zapaćuju. Još od neolita ljudi čuvaju vatru i mudre, a ti imaš bolje rešenje. Zato nam i nije nigde bolje. Kad nesposobni dobiju pravo glasa, sposobni reaguju ili bolje nisu ni zaslužili. Zato neću prestati dok te ne uklone.

:)

Ok.

Pošto nam je D. natukla još sto postova, da zamolim za komentare one koji su mislili da su se sa delimičnim komentarima izvukli. Kao i Alain, još neki veruju da bi mogli nešto da objasne. Dobar komentar je pola priče. Ko ume da vidi nedostatke u tuđim pričama lakše će da vidi svoje. xfrog  Posebno, nismo dobili komentare od Coffina, Hrundija, da ne pominjem one koji nisu dovršili, a započeli.

Vrlo sam zadovoljan pristiglim pričama. Autorima ću navesti ono što mi je zasmetalo, ali to ne mora nužno da se shvati kao manjkavost priče, već pre kao neko moje spoticanje u čitanju sa postojanim uzrokom, a možda i bez njega. Ocenjivanje ću preskočiti iz istog razloga, jer verujem da smo gotovo svi robovi subjektivnog utiska, kao i malo sujete, pa i čitavog sistema faktora, a to sve bi bilo kakvo upoređivanje priča po kvalitetu, pa još i kvantifikovano, moglo da okonča kao i prethodnu radionicu.

00:00:00

Priča je osmišljena kako treba, a i ispričana bez poteškoća. Jedina smetnja su mi neka ponavljanja koja ne izazivaju baš očekivanu reakciju.
uvijek ista žena? uvijek iste trafike? (ovaj deo nije potreban)
Nisi ti ja! Kad te samo vidim kojom brzinom dereš kurtone! Za jednog muškarca u najboljim godinama, sramota! Jebeš li ti išta ili ih puniš slinama iz vlastitog nosa? (ovo obrazlaganje mi je na tren zazvučalo izveštačeno, pa stoga i nepotrebno)
Uzbuđenje. Žene. (nepotrebno ponavljanje)
Sigurnosti. Snalaženja. Točnosti.(takođe)
Moj sat na ruci, onaj najobičniji, na baterije, bio je i ostao jedini gospodar oko kojeg sam gradio čvrstoću i opipljivost svijeta. (ovaj deo bih takođe izbacio bez problema)
Dozivao. Dozivao.  (ponavljanje)
Sve u svemu, ova priča nema nikakvih problema u sklopu, osim što se mogla  ispričati u manje karaktera, pa da ne probije ograničenje.

DA SAM JA NA VAŠEM MESTU

Ova priča me je osvojila stilom i rukopisom, jer mi takva tematika baš i ne prija, ali opet - stvar ukusa. Ispis je na mestu, u duhu situacije, ideja postoji, a sve je izloženo kako treba.
Problematična mesta:
nadao se da će iz glave ispovrteti nešto pametnije. (izraz "ispovrteti" mi malo odskače iz priče; iako poznajem stil autora, ova reč mi baš ne paše, a malo je i saplela ritam)
Nad svime, mrzeo je neznančevu utegnutu odoru, kao da mu je bila prišivena uz telo, klot crna i bez ikakvih oznaka da bi Slavujku možda pomogle u premišljanju od koje je službe bio nepozvani gost. (nepotrebna rečenica, objašnjenje o premišljanju se moglo uz manje karaktera prišiti na prvo pominjanje uniforme)
il' još važnije spram nesrećnog Slavujka uhvaćenog u kontriranju mogućim vlastima. (nepotreban deo)
sve nejasnijim (možda "manje jasan", ovako ima previše n-j-n-i-j-i, pa para uši)
umrežavali (nije mi u duhu jezika u upotrebi)
krmeljivu izmaglicu (ovo mi deluje malo izveštačeno)

Sve ostalo je na mestu. I ovo je moglo da stane u 6000k.

EKSPERIMENT

Ima dosta nepotrebnih delova od samog početka, a cela priča mi je dosta mučna za čitanje zbog opterećujućih rečenica koje vode do prilično šupljikavog kraja.
Za početak: "đ".
Dalje:
Opet ista priča, naš organizator ne može da izdrži da svake godine od tog dogadjaja ne napravi bal pedera, zahvaljujući nepogrešivom talentu za činjenje pogrešnih izbora. (sasvim je dovoljno bilo "opet ista priča", jer se u nastavku daje obrazloženje, a može se izbeći pomijnanje "bala pedera".)
"Zašto uopšte razmišljam o tome?" pitam se i pokušavam da nastavim da radim (upitnik je sugerisao da se pita, mogao je samo nastaviti sa radom)
Pokrenuo sam se i počeo da radim. Ipak, promenio sam prioritete i radio ono što više volim, bez obzira što sam za to imao rok od još nekih mesec dana. Efekat je postignut. Glava mi se razbistrila, dan više nije bio siv već prijatno topao za zimske mesece. Sve mi je išlo od ruke, program je bio u finalnoj fazi. (ovaj ceo pasus mogao je da stane i u "rad je odradio svoje, pa se sve razbistrilo")
Prokleta vrata (su u prevodima, bar mi imamo bolje izraze, mada nije nužno ni da ih upotrebljavamo)
Popodne tog dana mi je bilo vanserijski lepo, noć još bolja, a sledećeg jutra me uobičajeni životni ciklus doveo do stolice i dugmeta za uključivanje računara, samim tim i početka radnog dana. (priča se da je sve lepo u rečenici koja me pritiska težinom prilično nepotrebnih informacija)
Odnosno, nisam razmišljao o tome do trenutka kada je u desnom uglu monitora ponovo pisalo 16:00. Ovoga puta nisam izjurio već za svaki slučaj proverio i ostala dva sata. (ovo se može prišiti na prethodnu rečenicu "i o tome nisam razmišljao sve dok...", pa da se preskoči to "odnosno")
Pokušavao sam malo grubom silom, malo smirenijim pristupom, a na kraju i uz pomoć stvari iz kancelarije. (preformulisati)
"Ne! Nemoguće! Ovde nema nikog osim mene, poludeo sam! Vidim nepostojeće brojeve na časovnicima, čujem glasove." analizirao sam situaciju i svoje mentalno zdravlje. (ovo nije analiza, već samo ponavljanje prethodno rečenog)
Osetio šaku na svom ramenu (bez svom)

Logor

Odlično napisana priča, sa par propusta na samom početku.
Prvi pasus ceo bih preformulisao, a ima i jedno nepotrebno "svoju" Možda bih priču počeo, npr: "Svi su se plašili...", pa onda u drugom pasusu stavio "Kada je ušao u baraku, zatekao je dvojicu...". Opet, ko zna zašto to moje ne bi fukcionisalo.
,,Po naređenju Centralnog komiteta naše narodne republike, ima se mesečno, jer je Centralni komitet milosrdan, na slobodu pustiti po jedan logoraš. Stočni voz koji stoji na koloseku, polazi u četrnaest časova i saobraća do Beograda. Tačno pet minuta pre četrnaest časova, jedan od vas dvojice mora biti na peronu. Ako jedan, ili obojica izađete ranije, bićeteustreljeni. Ako obojica izađete istovremeno, u zadato vreme,bićete ustreljeni. Ako ni jedan ne izađe, bićete tretirani kao ,,zakasneli na voz", i streljani." (ovo streljani na kraju bih promenio u ustreljeni, jer bi se onda zaokružio odličan pasus)
Problematičan mi je dijalog gde se ova dvojica natkuruju i igraju strpljenjem protivnika, jer ga kroz rečenice ne osećam, a nema naznaka o gestikulaciji, ili trenutku napetosti.
Konačno, kraj bih preformulisao. Poenta je u redu, ali mislim da bi bolje bilo da sadista ništa nije rekao.

MINUT NAŠE SREĆE


Iako mi priča deluje prilično raštrkano, a ostala mi je dužna i par objašnjenja, stil mi je bio sasvim lak za ispratiti. U samim rečenicama nisam se susreo sa mnogo problema, koliko u pokušaju da detaljno isprtim šta se tu desilo. Poenta mi je jasna, ali ima nekih nepotrebnih delova koji su me samo zbunili.
Problematična mesta su mi "besmislena gravura", jer se gravura ne radi da bi predmet dobio smisao, niti da bi se one same razumele, a pretpostavljam da je autor hteo da kažu da ne nalazi smisao u postojanju gravura na tom mestu. Takođe i "kuckajući jezik"... ne mogu da kažem šta mi je zasmetalo, ali mi je baš nekako kiselo zazvčalo.

MUKA S TRIZANCIMA

Ova priča je kuckala OK, dok nije krenula da se pretvara u bajku. Imena su mi previše nevina, kao i deo sa "Mat Tilda", dosta je lako za ukapirati da će tu biti neka Matilda. Sve u svemu, iako je ispis prilično kvalitetan, kao i sam početak, do kraja sve biva nekako previše nevino i kiselo koliko i "kuckajući jezik" iz prethodne priče.
Problematična mesta:
Retko naiđem na dobar rukopis na koji nemam zamerke. (ne mora ili "dobar" ili "na koji nemam zamerke")
Iz glavne ulice skrećem u sporednu u kojoj se nalazi bankomat. Parkiram. Treba da podignem malo novca da bih imao za ujutru.A trebalo bii da odvojim deo kolača i za alimentaciju.  (Ovo bih sve preformulisao, naročito deo sa "parkiranjem".)
"pravi zajebanciju" (može i bez zajebancije)
preskočih postavljanje pitanja sebi, kako je ovo moguće? Kad si na uliciu mraku s tri dečaka koji na mestu srca imaju satove,činjenica da satovi ne pokazuju tačno vreme i nije toliko važna. A o tome kako su likovi iz nečije žrvljotine oživeli ne želim da razmišljam. (ovo mi liči na racionalizaciju uz crtanje čitaocu)
[/font]

PRED VRATIMA

Ovde fali "teorije uma", jer autor previše egocentrično upotrebljava simboliku, pa poenta mora sa mukom da se izvlači, a i tada ne mora da znači da će biti izvučena. Sličan problem sam i sam imao, pa sam morao da se opečem na "perforacije i brke" da bih skontao da ne zna baš svako šta se to kod mene učvorilo u ideju, pa još i kad je prenesem trudeći se da rečenice zabole i njega i mene...
U svakom slučaju, malo razrešiti upotrebu simbola i olakšati mehanizam, i prokuckaće.
Problemi:
Војислав је поранио и пожурио колико је могао улицама засутим песком који је режећи крцкао у претњи оклизнућем. (Ovo je početna rečenica koja jednostavno ne može da natera na voljno "dalje". Kad pesak krcka i preti okliznućem, ja poželim da pročitam "Vojislav je u žurbi umalo kliznuo".)
Људи који су чекали испуштали су у усклађеном ритму уздахе парних локомотива напујданих за трку. ("U redu je dahtalo k'o na šinama", ako već mora da prođe voz, iako je lakše bez njega)
Стајали су тако у немом безумљу правећи погледима један другоме по прострелну рану на сред чела. (I ovo bih preformulisao)
[/size]

TAČNO VREME

Ovo valja od početka do kraja. Nemam zamerki. Jedino bih izbacio ono "nije se ugasila", nakon informacije o tračku svetlosti, jer ovako nekako upućuje na to.

VREME SMRTI

Ova priča je iznesena dobro, iako je dosta neoriginalna i nekako... očekivana kod zadatka sa tri časovnika. Čini se kao najlakše, ali daleko od najzanimljivijeg rešenja, ali opet - nisam tu da sudim.
Stil je sasvim u redu, izloženo je sve bez problema, jedino pri kraju ima dva momenta. Prvi sa fleševima su svi do sada pomenuli, a ja bih dodao još i:
Ako je na levom satu vreme njegovog rođenja, na središnjem trenutno vreme, onda je na desnom... misao nije želeo da završi. Tri i trideset šest. Na zidnom satu velika kazaljka se pomeri na šesticu. Pola četiri. Sklopi oči.  (ovo mi liči na crtanje, naročito "onda je na desnom" sa sve tri tačkice). Inače, sve je kako valja.

Inače, u vezi sa Radionicom, drago mi je što je sve profunkcionisalo, a predlog da autori na kraju kažu par reči o sopstvenim pričama podržavam, kao što bi valjalo da kažu i šta planiraju dalje sa pričom, da li će usvojiti sugestije, koje nalaze konstruktivnim i tome slično. Računam da bi to pomoglo autorima da poboljšaju postojeće priče, a voditeljima omogućilo jasniji uvid u rad i delotvornost Radionice, pa možda navelo i na neke izmene.

Quote from: scallop on 07-02-2014, 15:50:05
Naravno, ovo su priče koje stvarno nisu objavljene i topik je namenjen da dobijemo sugestije kako bi priča mogla da bude bolja. Isto tako, možeš da "objasniš", ali će ti više koristiti kako su drugi videli tvoju priču. I ja ću da objasnim, ali od toga nema fajde za mene. Možda za one koji čitaju.

Ponoviću deo svog posta da bi postalo jasnije. Ukoliko ponavljanje doprinosi jasnoći.

Quote from: scallop on 07-02-2014, 17:37:31
Pošto nam je D. natukla još sto postova, da zamolim za komentare one koji su mislili da su se sa delimičnim komentarima izvukli.

Možda bi pomoglo da ljude prvo naučite šta je relevantan i koristan komentar, tj. kako se komentariše priča. Za početak. I to je deo učenja u radionici. :)

Šta veliš da ja dođem kod tebe na obuku?

Ne. :) Daleko sam. :)

A da pokreneš kurs iz komentarisanja priča sa posebnim topikom? Mene ni ne interesuje posebno kako komentarišu, nego koliko imaju osećaj za celinu priče. Pun mi je torbak "sviđizma" i "smaranja".

Pa i meni je. Zato i kažem. :)

Јбт, људи, ваљда видите да ово створење догмиже само да би вам упропастило ово што сте поново покренули? Игноришите је, не одговарајте на злобна булажњења и не само што ћете растерећеније радити, него ћете је ударити тамо где је највише боли - остаће по страни, безначајна каква и треба да буде.

Нећу много тупити на ту тему. Матори сте људи, радите како мислите да је најбоље, али заиста је безвезе кад видим како титрате интелектуалну и моралну беду, а радите у корист сопствене штете.

To je zato što znaju da sam u pravu. :)

I ja bih volela da me ignorišu. Onda ne bi bilo šumova na temi, samo lepih predloga i podrške lepim predlozima. :)

Negde se nismo razumeli. Ko je ovde šum?

Ma pogrešno vam je pitanje. Vi biste da istrebite čoveka, kao i na prošloj radionici koja je zbog vaše sujete i propala. Istrebite svoju potrebu da dominirate i da mi se obraćate i šumova neće biti. :)

Sad ćemo malo da se lažemo, jel' tako? Pa, ćeš da lepiš na mene ono šta je zalepljeno na tebe? Ne vredi ti.

Ok.

Ali ja sam samo podržala predlog. Ni jednim migom vam se nisam obratila tom prilikom. Ali vi biste da budete vođa. Ko Vučić. Takav čovek još se ne rodi.  :)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimagizer.imageshack.us%2Fv2%2Fxq90%2F38%2Fmhqk.jpg&hash=fb045b12bb0a6f5b1db0d67f686380aed80d0224) (https://imageshack.com/i/12mhqkj)

Čisto sumnjam da je to sve. Napećeš se ti još. Ne daj se. Mada bi trebalo da te opomenem da samo radiš u korist svoje štete.

Ne sumnjajte i svima će biti bolje. U ovom slučaju, sami ste uradili u korist svoje štete. Ja sam samo podržala predlog. Ne upisujte mi svoju zlobu. :)

Još nekolko puta ponovi pa ćeš da poveruješ. Daviš nas satima, a ja se trudim da ne podelim s tobom odgovornost za maltretiranje topika. Nema zlobe, samo beskrajna ravnodušnost.

Quote from: D. on 07-02-2014, 17:15:56
Vaše osećanje ugroženosti ima veze samo sa vašim nesamopuzdanjem.

A zbog ovakvog stava smo kao društvo i dogurali dovde. Koga na ovom svetu ti svojim postojanjem i "vrednošću" možeš da ugroziš? Kome ti možeš da predstavljaš konkurenciju? Ko si ti uopšte na mapi ovog sveta? Koji su tvoji uspesi i šta si postigla s tim tvojim izmišljenim radionicama? Izvini, ali više nisi mlada, šta imaš iza sebe? Imaš, beli papir i ništa stvarno što bi napisala na njega.
Kad prestaneš da lažeš samog sebe bude lakše.

 PRED VRATIMA
,,Војиславу је испао језик и почео да ландара на ветру..."
Slično sam se i ja osećao čitajući, tačnije preskačući kroz ovu priču. Može biti da je dobra, al' ja ipak ostajem pri svom mišljenju.
Ne bih da ikog uvredim, ali:
,,У наредном кадру видимо Војислава како гура језик прстима у уста, дете како прави нови пљувачни балончић..."
Ovo zaista veze nema sa bilo kojim, poželjnim, oblikom književnosti. Izvinjence.

SMRDLJIVI JARAC
,,Gazda Bole, na Vejtsu i Džarmušu kaljen..."
Gnušam se elitizma. Sad, autor može da se pravda kako su gorepomenuti nešto kao opšta mesta popularne kulture. Nisu to čak ni u Americi. Tačka.
,,Dvoje-troje doje..."
Jao ,,džiber-tok", moj omiljeni!
,,...ako neko zabode sve tri strelice u tripl dvaes'"
Nisam bacao pikado, ima tome, od neke 1996. Ne sećam se šta je tripl dvaes', nit' me intrigira.
,,,,Dve od tri?", ,,kriket?", ,,može", ,,'ajde", i to bi bilo to"
Šta ko gde kako? Do ,,zašto" sam izgubio interesovanje (i što bi Sal kazao: ,,Hitnuo to u dalji ćošak sobe"). Nerviram se jerbo je očito da autor može, vidi se da može, ali mu se bodlje na kresti vazda zabadaju u krila.

MUKA S TRIZANCIMA
,,Retko naiđem na dobar rukopis na koji nemam zamerke", i to baš podosta, ali priča mi se, nekako, svidela. Mislim, ,,presecanje konusnim snopom" je baš ćoškasto, zar ne, a ja sam se kikotao. Nimalo podsmešljivo. Moj najveći problem je što u pričama ne tražim gde se možda krije logička zavrzlama, dal' je tema poštovana, niti brojim šta se sve moglo a nije bilo sadenuto u 6Kk – gledam u potencijal priče i autora. Ovde imamo silna raspričavanja i ostala rasplinjavanja, tipa: kroj odela, leptir mašna, duks, tršavo i začešljano. Ili: ,,preskočih postavljanje pitanja sebi, kako je ovo moguće?" Nezgrapno je, nema svrhu. Ovde bih poslao onaj pominjani reflektor da osvetli samo bitne detalje, da se priča premetne, a ovo što je poslano na radionicu ostane nacrt jedne simpatične i šaškaste priče. Ima mesa.

TAČNO VREME
Smatram se osobom prosečnog, možda tek jedan nogostup iznad a kad je do opšteg obrazovanja. Posle svakog čitanja ,,Tačnog vremena", osećao sam se kao da sam proveo više nego ugodnih XY sati, tokom kojih mi je ispričana najlepša i najduža priča, i to na najfinijem  staromandarinskom.
Nikako ne razumem potrebu da se čitaocu uskrati pravo na uživanju u lepom pripovedanju tim ,,Paskal" i sličnim pitalicama. Ima nas koji bi da se jednostavno prepustimo kvalitetnoj priči, bez da na kraju ispadnemo magarci.

Po svršetku komentarisanja, izvinio bih se ako krancle nisu valjale, il' je bilo premalo prosutog šećera u prahu. Ja nisam profesor da delim ocene, jer ih imam samo tri: može, ne može i može da bude. Pride, nikom nije namerno podvaljeno parče od trtice, a drugima krtina jer sam znao da masno ne vole. Sve je bilo na tacni, pa ko se u'vatio za šta.
Dodao bih da mi je vanvremenski drago što je radionica opet zaživela. I, nikako ne shvatati negativne komentare kao konačnu presudu, više gledajte da šta od njih maznete.

Šarmantno. xrofl xrofl xrofl

Delimo mišljenje  :evil:

Postignuća su za muškarce sa malim kitama. Nama ostalima je dovoljno da budemo ono što jesmo. :) I ne dirajte me, te svega ovoga neće ni biti. :)

Gde sam ja pomenuo postignuća malim kitama?

Ma ne ti. Zna Miljan. :) Tebe sam otpisala. :)

Nit' me interesuje. Ajde jednom budi razložna, povuci se u svoju Gvadalaharu, pusti nas kratkođoke da mrsomudimo tu nešto, ono kao pisanje, književnost. Mislim, stvarno se već ubuđalo pa dezintegrisalo to tvoje proganjanje. Niko ti neće odbiti na nedoslednost ako evaporiraš odavde.

Ono što me je razočaralo kod tebe je ta zamena teza u koju sada veruješ. Kao da si se u Miljana pretvorio. Muškarci su tako labilne ličnosti, podložne autoritetima i zastrašene. Ajde, isprati scenosled još jednom, pa vidi ko koga proganja. Ja se i jesam povukla.

Uf, jes, to mi radi & sad ga lomi! A povukla sise gde, na palmu? Ma daj...
Vidi D, nema zamena teza, ja ću se ubuduće zaista truditi da te ne primećujem. Ne bih ni sad, da se ne ponašaš kao poslednji skot na mestu gde bih ja želeo da prevlada neka i donekle školska atmosfera. Znaš, sa časa đaka izbaciš, al' pošto Bobana boli, ja pokušavam da utičem na tvoje ostatke savesti. Smanji doživljaj, osim ako ne uživaš u tome da te čitava Sagita naziva glupačom. Ne želimo više da se igramo s tobom, idi prošetaj negde, bolelo te baš kao i Bobana. Sad je barem ceo svet tvoj. Zar ne?

Da si imao svest, stara radionica bi opstala.

O poslednjim skotovima nećemo, to je tvoje polje.

Već sam vam rekla, malo pozitivne energije ne bi vam škodilo. Čitava Sagita? :))) Dragi moj, Sagite više nema. Kao ni radionice. Samo scallopove sujete. Shvatićete to jednom. Kada shvatite i da se vrtite u krug. Isti saveti, iste rečenice, isti ljudi.

I ničega od ovoga ne bi ni bilo, nego sam osetljiva kada me šutiraju. Pa se inatim. Znaš ti kako je to, nego si, naprasno, zaboravio. Stigla te karma što nikad ništa nisi uradio kada su tebe šutirali. Stokholmski sindrom, malo izokrenut.

Quote from: D. on 08-02-2014, 01:24:25
Da si imao svest, stara radionica bi opstala.

O poslednjim skotovima nećemo, to je tvoje polje.

Već sam vam rekla, malo pozitivne energije ne bi vam škodilo. Čitava Sagita? :) )) Dragi moj, Sagite više nema. Kao ni radionice. Samo scallopove sujete. Shvatićete to jednom. Kada shvatite i da se vrtite u krug. Isti saveti, iste rečenice, isti ljudi.

I ničega od ovoga ne bi ni bilo, nego sam osetljiva kada me šutiraju. Pa se inatim. Znaš ti kako je to, nego si, naprasno, zaboravio. Stigla te karma što nikad ništa nisi uradio kada su tebe šutirali. Stokholmski sindrom, malo izokrenut.

Da se negde zapiše: Steva pročitao citirano i mrtav 'ladan otišao da opere sudove. Ende.

Mnogo ozbiljno ti sebe shvataš. Malo mrtav, malo živ. Pa opet mrtav. Ali kasno je sad. Izabrao si pogrešnu stranu. Sve pogrešno. U životu se treba boriti za sebe i svoje ideje. Inače završavamo pogaženi, gazeći druge.

Vidiš kako bi sad scallop da menja istoriju. Od onog uvoda u zbirku, gde mi je priznao samo "iniciranje" radionice. Smišljeno. A ovamo ne ume ljude ni da nauči da komentarišu priče, nego ih siluje da komentarišu. Bez objašnjenja, pojašnjenja kako se to radi, ima tu i novih ili, makar, razmatranja njihovih predloga. Treba nešto inovirati, a ne, haotično, kopirati staro. Ponavljati.

Rekao Miljanu da otvori temu. Istu kao i onu što sam ja otvorila. I kaže: "D. obmanjuje." Haha.

Scallop bi samo da ima svoje kraljevstvo. Plaši se novina. Tako je i od radionice zazirao, dok nije uvideo njen potencijal, pa je sad njen šef. 

I zabole mene i za umanjivanje mog doprinosa, ja otišla iz Srbije, nego više ne mogu ni sa ljudima sa razmenim reč-dve, a da mi scallop ne pripiše (upiše svoje, zapravo) obmanjivanje? Ovo je sad, kao, njegova teritorija? E, da vidiš kako nije. Nije. Pogotovo kada nisam najbolje raspoložena sa proseravanja tipičnih pripadnika ljudske rase, zbog sujete i osuđene na propast. Ceni sebe, al ceni i druge. To je jedini put za slogu.

Zabole mene što me mrze. Ja ne mrzim nikoga. Mržnja je uvek samo lični potpis.

E, sad možeš i ovo da citiraš i mrtav ladan da pereš sudove. :)

Eh, zaboravih ovaj osećaj. Dobar je. :) Baš sam obradovana što sam od prvih nekoliko pročitanih priča uživala u tri.
Elem...


00
Vrlo, vrlo dobar ritam. Sve nekako fino teče. I nije baš da teče, ali piči. Ne baš da ti obrazi utrnu, ali taman toliko da se kosa zavijori, pa ti sve nešto prija i blago se ježiš. Ono što je i meni najviše zasmetalo tiče se tehnike. Ubi s tim italikom. Dok sam povatila ko kome šta kad i kako...ode voz.
I naravno, nismo tu samo da hvalimo već više da skrenemo pažnju na ono što nam škripi. Meni fali ubedljivost. Sve te nepotrebne "bezobrazne" reči ne doprinose. Te mi se čini da su momci od 20 i nešto, pa da se ipak kreću oko 40, pa im smanjim na 30... nikako da se odlučim.
I šta još? Sitnice. "Sjetio se onog filma umri muški", da zanemarimo malo slovo, ali "onog"... hm... ne ide mi. Pa pokušaj ignorisanja neprijane situacije zviždukanjem i stilu "a ju toking to mi"? Kako? Zašto time?
Nemam nekih zamerki na radnju, ništa spektakularno, ali ok. Ritam je i dalje ono što mi je najbolje u ovoj priči, ali dovoljno da mi se cela dopadne. Nije me smorila!
Umalo zaboravih to pomenuti.


Eksperiment
Žao mi je, ali o ovoj priči ne mogu puno toga da kažem. Možda malo i jer mi se spavalo, a ona je samo pomogla u toj nakani. Možda nije red autora ubijati u pojam, ali bih rekla da nam je to neko mlađahan, tako da...ima vremena. Nisam htela, ali biću toliko okrutna i samo prekopirati prvi utisak koji je ostao iznad naslova, nakon čitanja.
Prepričavanje. Skoro sam zaspala. Neuko, bledo, ravno, jednolično.
"Prodorne plave oči" eh. Mnogo se vrti u krug i ne zna šta da uradi sa likom i pričom.
I ko je lik koji ih kao stavlja u eksperiment tj pravi sebi zabavu? A zabava je...da zaspiš.

"Odelo kao u seriji Poaro" uh i oh. (Smem da kažem da sam se smorila?) :mrgreen:


Logor
Vrlo prijatno iznenađenje. Ovo mi se mnogo dopalo. U startu su me zabunila prezimena, ali sam se sabrala na vreme. Ideja priče me je baš kupila i što duže čitam to više ne uspevam da pretpostavim kako će na kraju razrešiti. E tu nastaje problem. Kraj mi je nekako kao sekirom odsečen, ono kao evo baš bih sad hteo da kaž../tras, gotovo, nema dalje, otkotrljalo se u bunar, potonulo, nema. Bledunjavo i u fazonu "nemam pojma šta ću, ma može i ovako, zabole me." Šteta je tako dobru priču osakatiti neinventivnim krajem. Poentiranje nikakvo. I eto, gle sad, tako dobra priča a koliko sam redova potrošila na slab kraj. Ovde se krava baš ritnula na kraju.
Dobro, nije baš tako strašno, ali je greota. Ono što mi se još sviđa jeste tako iskren opis onoga što Bigović oseća. Nema foliranja, on zna, oseća, sve zna. E to je meni ubedljivost. I da, stilski je moglo biti malo doteranije, ali izgleda da mi je to ideja nadomestila. (Nije me smorila, ali pssst).

Minut naše sreće


Pisanje u ovoj priči je solidno. Negde posle drugog pasusa počeo sam da shvatam da u stvari nešto ne shvatam, a kad sam se ponadao da ću je, ipak, razumeti, što bi rekao Scallop, naišao sam na ,,Tamo negde žive dve porodice..." I onda je sve krenulo nizbrdo. Utiska sam kao da je autor sekao priču da bi se uklopio u 6Kk te je iz tog razloga nerazumljiva.


Muka s trizancima


Ovakva priča na radionici ZS je pravi bezobrazluk. Ne znam odakle autoru ideja da pošalje priču bez krvi, bez ijednog ubistva i nimalo napetosti. Mislim da bi trebalo da se dogovorimo da priče ovakvog tipa ne prihvatamo. Ako zanemarimo da smo na forumu ZS-a, da bi ovako nešto bilo dobro ispričano trebalo bi bar stotinak strana teksta.

Tačno vreme

"Stabilna priča, dobrog tempa i uz očito dobru pripremu (podatke nisam proveravao, oni koji me znaju da nisam pristalica rovarenja po guglu, ali pretpostavljam da su verodostojni). Jedina priča ovog kruga koja zaista ima SciFi atmosferu i zbog toga mi je još draža.
Moj problem ovde je da nisam baš najbolje razumeo poentu, ali to može biti i do moje rasejanosti. Priča sjajno izvedena, ali za mene pomalo nejasnog završetka."...kraj citata.

Ako Stipan dobije po kičmi zbog ovakvog komentara, reko, bit će mu lakše ako i ja podastrem svoja krhka leđa. Rasejanost ili što drugo, shvatila nisam. Alal vera svima koji jesu. Isprika autoru.

Vreme smrti

Slatka mala pričica. Sasvim solidno napisana.
Evo i jedne rečenice koju sam izdvojila kao naročito nezgrapnu, baš me zviznula poput šake u oko..
,,Jeza koju oseti dok se puzala uz kičmu mu je kroz moždinu do mozga donela informaciju odakle su mu satovi poznati."
Oseti jezu kako mu puže niz kičmu sve do... ne znam kako dalje, a nije ni važno. Svakako bez riječi informacija i moždina.
Zadnja rečenica u priči, suvišna je.
I ja bih da mi smrt pokuca na vrata tako. Dok shvatiš čemu služe satovi i vrijeme na njima, nema te više.

Quote from: saturnica on 08-02-2014, 11:37:20

Ako Stipan dobije po kičmi zbog ovakvog komentara, reko, bit će mu lakše ako i ja podastrem svoja krhka leđa.

Hvala Saturnice... Ti si mi jedino svetlo u ovom mračnom tunelu...

00:00:00

Dobra priča, čita se lagano, ima dobar tempo. Čini mi se da je njegova izgubljenost, u trenutku kada su ušli u sobu sa stovima, preterana. A možda je ta nesigurnost i izgubljenost njegova reakcija na opasnost sa kojom se prvi put susreće.
Kao i većini, zasmetalo mi je spominjanje narukvice umesto sata. Jasno mi je da se htelo reći kako oni isprva nisu shvatili da je u pitanju sat (zbog njegovog nesvakidašnjeg izgleda), ali je to trebalo rešiti drugačije.
Kraj je baš dobar.

DA SAM JA NA VAŠEM MESTU[/b

Najbolja priča. Deo kad Slavujko govori sa seljacima mi je odličan. Neko reče, čini mi se. da mu nije jasno zašto su ga onesvestili. Očigledno zato što je bio prepreka seči stabla.
Nemam više šta da dodam.

EKSPERIMENT

Nejasan uvod o novogodišnjoj proslavi, odnosno veza sa ostatkom priče. Na par mesta ima nepotrebnih informacija kao: "Popodne tog dana mi je bilo vanserijski lepo, noć još bolja..."
Kraj mi se nije dopao i nekako je povukao veći deo priče u lošu stranu.

LOGOR

"U baraku je ušao drug Bažarevič. Svi su se plašili razvodnika straže Bažareviča." - Ne štimaju mi ove dve rečenice. Verovatno bih počeo bez "U baraku je ušao drug Bažarevič" jer to može da se ubaci u narednom pasusu. Sviđa mi se dijalog između robijaša.
Kraj, odnosno poslednja rečenica, jeste obrt, ali nekako tanak. Verovatno jer nije pripremljen pre. To mi je najslabiji deo priče.

Hajde, Alain, napni se. Svi smo na tvojoj strani.

Pred vratima


Sviđa mi se pisanje. Ali... izgleda da autor gdegde ne zna kad treba da završi rečenicu "Војислав је поранио и пожурио колико је могао улицама засутим песком који је режећи крцкао. у претњи оклизнућем. ", a ume i da upotrebi neodgovarajuću reč (из прстију потекле канџе, ). Nekako, kroz celu priču se provlače mehurići i balončići. Ali ovo su sitnice. Dakle, pripovedanje mi se svidelo, može i bolje, a priča - tu i tamo. Al, sve u vemu, zadovoljan sam.


Smrdljivi jarac

Eh, još jedna priča o onima što su mrtvi, al ne znaju. Ipak, nisam ostao ravnodušan. Naprotiv. Jako mi se svideo stil. Više od stila autora priče "Da sam na vašem mestu. Možda iz razloga što sam i ja na Džarmušu i Vejtsu kao i gazda Bole. Dakle, čekam novu priču ovog autora.


Tačno vreme

E, pa, u ovoj priči je sve tačno. Kao i vreme. Odličan primer kako u priču treba da se utka priprema. Takođe, ova priča je odličan primer šta treba da se uradio da čitaocu i pored sjajnog pisanja, kad pročita poslednju rečenicu, mnogo toga ne bude jasno. Po meni, ovoj priči nedostaje reč ili rečenica koja bi (mi) do kraja razjasnila o čemu se radi. A sve mi se čini da je autor želeo da (me) zaboli glava. Namerno. A meni bol u glavi nije pomogao da je prokljuvim. Opet, ja sam plavuša, biće da je do mene.


Vreme smrti

Tanka priča, ali solidno napisana i ukrašena lepim detaljima.

MINUT NAŠE SREĆE

Ovu priču sam pročitao najviše puta, pokušavajući da je sasvim shvatim. Priče ima ali, kako Steva reče za jednu moju ovde, ja je nisam video sasvim. Ima dobrih rečenica, ima i par lošijih na koje su drugi ukazali već pa ne bih da ponavljam.

MUKA SA TRIZANCIMA

Lepa priča. Nemam zamerki. Stil je možda lošiji od priče Logor i Da sam ja na vašem mestu. Eto.

PRED VRATIMA

Nije mi se svidela. Mnogo satova, malo suvisle priče. Bledo i prozirni kao mrtvi starac.

SMRDLJIVI JARAC

Ova me priča podseća iz nekog razloga na Balaševića, i to ne samo zbog mesta radnje. Mnogo likova mi nije smetalo. "Noć na zemlji" nisam gledao, ali to je već moj prtoblem :). Lepo je opisana atmosfera u birtiji. kraj je dobar. Sve u svemu. jedna dobra priča.

TAČNO VREME

Liči na Indijanu Džons. Lepše bi mi bilo bez toliko podataka. Tema je ok.

VREME SMRTI

Autor je morao da ima originalniju ideju, kao što mnogi rekoše.Starčeva smrt je kliše.

Moram još nešto da velim. Mnogo se stvari ovde može naučiti, mnogo pametnog i korisnog čuti. Nisam upoznat sa istorijom nekoh sukoba ovde, niti me to interesuje, što ste već i rekao nekad pre. Nemam pojma ko je ovde dobar, ko loš, ko smrdi, ko miriše. Znam da sam za kratko vreme neke stvari u vezi sa pisanjem počeo da shvatam. Ne znam koliko je to od pomoći iskusnijim ljudima, ali verujem da i njima može biti. I hvala svima za to do sad i za ubuduće. Svim zaraćenim stranama :|. Zakopajte ratne sekire malo, ako može xcheers. Pa da svi gledamo D.-inine noge :)
Više se neću osvrtati na ovdašnje svađe, već sebi zvučim kao neka baba.
Ajd živeli svi.

Kad pre stiže da markira D.- ine noge?!

Tek kad vidi moje noge.

Quote from: Stipan on 08-02-2014, 17:19:26
Kad pre stiže da markira D.- ine noge?!

A kad ce ako nece sad? To je ta dob Stipe moj, ostario si.

Quote from: scallop on 08-02-2014, 17:25:16
Tek kad vidi moje noge.

Da ih je malo baciti pod solarij, skoro da im ne bih nasla zamjerke.

Quote from: saturnica on 08-02-2014, 18:00:19
Da ih je malo baciti pod solarij, skoro da im ne bih nasla zamjerke.

Namigušo nijedna!

Zaboravio sam da pitam kad se glasa za priče i kako?

Nisam siguran da ćemo glasati. U svakom slučaju, najpre ćemo objaviti nikove autora, da znamo čije smo priče čitali. Sigurno će biti dodatnih komentara, a imaćeš priliku da postaviš i svoja pitanja. Sve je privid. Uvek smo čuli i mišljenja pisaca o svojim pričama i dobijenim komentarima. Valjda ćemo otvoriti autore u ponedeljak ujutro, a ako nam se jedini preostali pisac, koji možda i nije u kontaktu sa forumom, smilostivi, moći ćemo i ranije.

Batalite glasanje. S tim smo sjebali prethodnu Radionicu.

Ne bih se sasvim složio. Pre će biti da se Gazda smorio. Ionako nas dvojica nikada nismo bili prvi. xrofl xrofl xrofl

Što nisam bio prvi... A što sam tri puta bio zadnji?

Kad ne znaš da napišeš - poslednji.  xfrog

Ah, da, nadao sam i da Plut neće splasnuti entuzijazam. I, Hrundi bi mogao da sredi avion i sleti.

Scallop ljubomoran čak i na moje noge!!!

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimagizer.imageshack.us%2Fv2%2Fxq90%2F843%2Fx5h0.jpg&hash=330d3678366e91b984dcf477ba7fe6485685ffb0) (https://imageshack.com/i/nfx5h0j)

I nisu ti neke. Aj' budi dobra i prebaci fotografiju na odgovarajući topik.

Quote from: scallop on 08-02-2014, 21:31:28
Ah, da, nadao sam i da Plut neće splasnuti entuzijazam.

Pa i nije. :lol:

Minut naše sreće. Baš sam imala problema sa koncentracijom. Nikako da uspem. I moram priznati da je malo toga meni ovde jasno. Ajd' naveliko nam je objašnjeno otkud prvi sat, više nego što nam je potrebno u 6.000 karaktera. Dalje, nisam baš upratila otkud ona dva. A tek mi nije jasno zašto ti satovi ubijaju. Ok, oni su zlo, ali da li je slučajnost što je završio baš kod njega ili je tako moralo biti. Zašto? I da, ko su sad te dve porodice na kraju? I molim da se obrati malo pažnje, ako neko izgubi svest nema šanse da bi mogao da ostane dovoljno pribran za bilo šta, a ne još i da primećuje delove sata kako se razleću. Hm... xrotaeye




Muka s trizancima. Prvih nekoliko pasusa su baš lepo odrađeni i prilično su mi se dopali. Sve do bankomata je dobro, a onda počinje da štuca. Nije da mi nešto preterano fali, ali je pad evidentan. Sve je pomalo bledunjavo, a stil nekako jednoličan i slab. Meni je čitava ideja simpa, dopadaju mi se i imena, ali ne verujem da je priča namerno skliznula ka ispisu za decu. Kako god, uz prepravke i još malo truda od nje bi se mogla napraviti baš baš dobra priča. I... konusnim snopom osvetljava mrak? :!:


Pred vratima. Od peska koji je režeći krckao u pretnji okliznućem nikako nisam mogla da se oporavim i krenem dalje. Posle puno muka i vraćanja na pesak, dočekale su me lokomotive napujdane za trku, dečje glavurde, balončići, golubovi...uf. Izvinjavam se, ali zaista da komentarišem ne mogu, iako sam pročitala celu priču.

Zahvaljujem. Još samo mic. :lol:

Quote from: scallop on 07-02-2014, 17:13:13
... Ustvari, jedinu podršku imaš od Zoska, a njegova podrška je da bude više štete na forumu. ...

a?

Quote from: Miljan Markovic on 08-02-2014, 14:23:09




... Možda iz razloga što sam i ja na Džarmušu i Vejtsu kao i gazda Bole. Dakle, čekam novu priču ovog autora.

Možda me nisi shvatio, a godilo bi ti sigurno - "kaljenje" na Džarmušu i Vejtsu se najbolje iskazuje kroz metodičnost u građenju priče, jakim slikama koje priču armiraju, karakterima koji ne potrebuju pozivanje na nešto što će neko da prepozna po imenu i prezimenu, pa da poveže, pa da se seti, pa da kaže aha!, "Alternative Ulster"! Autor u samoj priči nije pokazao ništa sem da bi da je nadrkan, da razmišlja kao pripiti pubertetlija i da na leđima vozari dva tovara talenta s kojima ne zna šta će. Takav od mene može dobiti lepu reč tek i ako ispovrti nešto s mudima. Ova njegova sada, pa to nije ni dlakavo.

Domickala i ja! :lol:


Smrdljivi jarac. Ovaj čovek ume da piše i kad bi hteo priče bi mu bile mnogo bolje. Barem što se tiče mojih standarda. Ima ritma i dinamike, ima šlifa. I pored toga što je ovo već viđeno, može da prođe. Međutim, ono što ja, kao još neki, ne volim jesu ukrasi tipa Vejtsa, Džarmuša i sl. Tu se slažem sa Mandragorom, ovo nam više govori o autoru nego o liku. Ako hoćeš da mi dočaraš lik, daj mi neku drugu naznaku, neki detalj sa garderobe, frizuru, ponašanje...ne znam, nešto čime ćeš i nekome ko nije gledao "Noć na zemlji" ili nikada čuo za Džarmuša, približiti lik o kojem pišeš. Znaš, briga mene kao čitaoca da li si ti slušao Vejtsa ili nekog drugog i koje si filmove gledao, ali ako želiš da to vidim u tvom liku onda mi nije dovoljno samo pominjanje njihovih imena. Daj mi više od toga.
O broju likova i raznim imenima, neću da trošim reči, drugi su to već uradili. Mene su malo iziritirali i to mi je remetilo koncentraciju i, verujem, skrenulo pažnju sa bitnih momenata.


Tačno vreme. Ovo je toliko lepo napisano da je naprosto bilo čisto uživanje čitati je. Neverovatno lepo teče, odnos pomoćnika i glavnog lika je tako iskreno opisano, kao da stojim pored njih i gledam ih. Ma sve je toliko divno bilo dok nisam stigla do kraja priče i shvatila da me je autor izvozao po lepom putu i krajoliku, stao, izgurao iz auta u sred naše priče i pustopoljine i otišao. Ostadoh da stojim i češkam se po glavi.
Slažem se ja da je priprema bitna, ali ne mogu, ne želim, neću da prekidam čitanje, guglam i tražim. Dovoljno mi je lepo da to neću ni posle čitanja da radim. Ne znam da li je ono sa kineskim carem istina, a i briga me. Njegova priča je bila samo izlet koji je jako lepo napisan i nema uticaja na dalji tok priče. On je tu da mi putovanje bude još ugodnije. Paskal me je zbunio i priznajem da moje opšte obrazovanje nije toliko široko i na kraju nisam sve pohvatala. Možda i jesam, ali to ne znam.
Eto, prelepa priča... samo da sam još i kraj shvatila. To je i jedina zamerka.


Vreme smrti. Meni se ovo dopada. Malo preterano dat gas priči, ali je ok. Tematski ništa spektakularno, stilski takođe, ali ima nečega što drži pažnju i vuče kroz priču. Ne mogu se oteti utisku da je priča malo ofrlje i na brzinu napisana, a to već nije lepo prema nama. Nije fino. Volela bih da ovaj autor učestvuje i u sledećem krugu, ali da se baš potrudi. Mislim da može.

Priča - nik autora

1. 00 - saturnica
2. Da sam na vašem mestu - Steva Lazin Ljuštikin
3. Eksperiment - Obi Van Kenobi
4. Logor - Hrundi V. Bakši
5. Minut naše sreće - hidden
6. Muka s trizancima - Miljan Marković
7. Pred Vratima - Mandragora Dragon
8. Smrdljivi jarac - Coffin Annal
9. Tačno vreme - Scallop
10. Vreme smrti - Alain

Ode i smokvin list. I sada su naši pisci pokriveni samo svojim pričama. Malkice. Recite im šta biste još hteli o pričama, a oni će vam reći šta su želeli da pročitamo.

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 09-02-2014, 16:20:46

Quote from: Miljan Markovic on 08-02-2014, 14:23:09
... Možda iz razloga što sam i ja na Džarmušu i Vejtsu kao i gazda Bole. Dakle, čekam novu priču ovog autora.

Možda me nisi shvatio, a godilo bi ti sigurno - "kaljenje" na Džarmušu i Vejtsu se najbolje iskazuje kroz metodičnost u građenju priče, jakim slikama koje priču armiraju, karakterima koji ne potrebuju pozivanje na nešto što će neko da prepozna po imenu i prezimenu, pa da poveže, pa da se seti, pa da kaže aha!, "Alternative Ulster"! Autor u samoj priči nije pokazao ništa sem da bi da je nadrkan, da razmišlja kao pripiti pubertetlija i da na leđima vozari dva tovara talenta s kojima ne zna šta će. Takav od mene može dobiti lepu reč tek i ako ispovrti nešto s mudima. Ova njegova sada, pa to nije ni dlakavo.

Stevo, današnja mladež je čudna. Možda brija. Kako onda da mu bude dlakavo kad čim malo poraste on se lati brijača. Treba ih razumeti. :)

E ovako, ja sam baš baš zadovoljna. Priče koje su me najviše kupile su priče ljudi čije pisanje volim. Malo ću da pretrčim.
Saturnicu standardno ne možeš prepoznati, nekad je dobra, nekad manje dobra. Kao da se još nije odlučila za stil. Ili možda tako više voli.
Miljan napreduje, to je moj utisak. Mora više da se potrudi, ali ova priča pokazuje da može i bolje.
Mandragori i hiddenu nešto nisu bili dani za pisanje. Momci, neprijatno sam iznenađena.
Coffin je standardan. Može bolje, ali mora još mnogo da vežba i da malo spusti loptu po pitanju "svašta sam video, čuo i svašta znam". A možda će to prirodno doći s godinama.
Videćemo da li će Obi u sledećem krugu usvojiti neke komentare.
Za Alaina sam već rekla šta sam mislila. Leba ti, ajd' se malo potrudi u sledećem krugu.
Scallope, u ovoj priči sam najviše uživala od svih tvojih na Radionici. Hm... mislim.
Hrundija, jednostavno, volim.

Vidi Hiddena! Bravo, dečko!!!
Brige mene što se nikom nije dopalo, ovo je sjajna priča!

Mda... Sad kontam zašto se Miljan brecao na mene...

Ako je ikakvo opravdanje, izuzev Stevine, nisam imao pojma koja je čija priča.

Ajde, nemoj da foliraš.

Eto ti ga sad... Dobro, poznao sam još neke... I tebe, naravno...

A ja se krstio pola sata zbog pozitivnog komentara. Još si prepoznao SF motiv! Daj reci nam koji je. Svi su se na to spotakli.

Quote from: Stipan on 10-02-2014, 11:58:42
Ako je ikakvo opravdanje, izuzev Stevine, nisam imao pojma koja je čija priča.

Quote from: scallop on 10-02-2014, 12:02:02
Ajde, nemoj da foliraš.

Quote from: Stipan on 10-02-2014, 12:03:37
Eto ti ga sad... Dobro, poznao sam još neke... I tebe, naravno...

Stari prevarant si ti, da ne upotrebim neki drugi i teži izraz.

Nemoj da upotrebiš neki drugi i teži izraz. Uspeo si i ovako da me ubediš da više ne prilazim Radionici.

Pa, ako nemaš leđa da poneseš nemoj ni da nosiš. Pomalo si postao dosadan sa tim obećanjima.

Da se rasprava ne bi prerano izrodila, počeću od konstatacije Plut da su joj priče Hiddena i Mandragore neprijatno iznenadjenje. Ova dvojica su, na nekom mom intimnom spisku, vredni pažnje. Dobar rukopis, jasna volja da se napreduje i meni je to dovoljno. Postojanje nejasnoća se da otkloniti. Hidden će razmisliti zašto smo se spotakli o "dve porodice" i otkloniti nedoumice. Meni je daleko važnije da se hrabro upustio u neke stilske figure, koje sam lako pronašao u popisima istih, a pojedinci su u njima videli omaške. Upotreba simbola je za mene slatka mana. Na drugoj strani, Mandragora i dalje ima poriv da bude složeniji nego što je to potrebno, ali daleko manje. I kod njega su prisutne fine stilske figure, kadriranje može da bude iritantno, ali i vrlo moderno. Naravno, i kod njega broj satova smeta, ali ja ih vidim kao simnbol otkucavanje života. Motiv da kad mora da čeka svako ima svoju muku je sasvim na mestu. Pisac ima i pravo i obavezu da u svakom trenutku dokači i ono šta zaista živimo.

Znači, opštili smo na neviđeno, sad nek' započimlje šiz!

Još jedared pa nek' i dosadim, drago mi da se Alain odvažio i učestvovao na radionici. Gre'ota je što kasni dve godine, uz savete s prošlih, do sad bi već imao jasniju sliku. Uzdam se u njegovu pamet i komad upornosti.

Hrundi je zlojeb kojeg (čak i u njegovim lošijim izdanjima, a ova priča to nije) prepoznajem ne po stilu već po čvrstim rečenicama. On ne priča, on bičuje. K'o da je, na daj Bože, kakav WaffenSS. Mislim da je jedan od onih koji može da napiše epopeju i na temu tronošca što se potura pod guzicu a postrance krave.

Saturnica standardno oscilira. Možda joj pri pisanju hoće zasmetati trenutno raspoloženje, znam da je to slučaj kod mene. Ova priča joj je izuzetno dobra, barem kako sam je ja video – onako sređenog teksta i s manje povlađivanja kretenoidnom govoru ulice.

Coffina i Miljana bih postavio na avers/revers iste kovanice. Slično vole svoje pisanje i jednako su lenji da porade po tom pitanju. Uz malu razliku, Coffin ima još vremena da se otrezni od silnog ,,kaljenja".

Ja Scallopa cenim što se posvetio pedagogiji (ovaj par krila dobrim delom dugujem njemu), i to u obliku potpomaganja svakom jednom literarnom siročetu (jer, svi smo od lošeg oca i još grđe majke), ali Hidden i Mandragora su ipak zaludno trošenje vremena.

Obi Van – mej d fors bi vid ju bradr, al' ajd' probaj s rasadom celera, il' možda kupatislkim pločicama. Naćićeš se negde.

I opet, Scallop. Ja s tim čovekom ratujem od kad smo se internjetski upoznali. A posle nastavili. Ipak, mislim da je naše nerazumevanje od ideološke prirode - ja drvim o Jesenjinovoj ,,Urvini", on insistira da se pri čitanju mora poznavati barem osnovni tlocrt onog akceleratora. O našim pričama govorim.

Sipan i D. – bili su ,,sastavni deo" ove radionice, zašto ih ne pomenuti. Nadam se da se više neće vraćati.

Izgleda da ćemo još malo oklevati.


Steva je bio prilično iskren, ako je moguće biti prilično iskren. Tačka gledišta je prilično pomerljiva, pa često napominjem da je kutija mojih cigareta dimenzija 10,5x6,0 cm., ali nije manje u pravu onaj koji ustvrdi da je 10,5x2,5 cm. Ima i drugačije naherenih mišljenja. Najpre bih zaključio da između čitanja i komentara skoro niko nije ponovo pročitao moje savete šta posmatrati u pričama koje komentarišemo, a potrošio sam preko 5000 karaktera da ih napišem. I dalje je dominantno sviđanje, a video sam i spravljanje rečenica.


Činjenica je da Hrundi i Steva odskaču talentom i rukopisom, ali i dalje znaju da podguznu šamlicu ture preblizo repu krave (prvi) i da ne razmere pravilan odnos između osnovnog toka priče i digresija (drugi). To znači da jesu ispred, ali i dalje nisu završili trku. Ostali su tamo gde ih je namestio, ali ćemo se sa Hiddenom i Mandragorom još ćerati. Ima u njihovom rukopisu nečega šta ne želim da protraćimo. Ja sam šnajdersko dete, pa mi je jedna od prvih lekcija ona o odnosu merenja i sečenja. Dvojici koji su se prvi put ogledali sa pisanjem cele priče želim samo dobrodošlicu, kao što bih poželeo bilo kojem novom učesniku na Radionici.


Ovakva Radionica ima karakter koji se razlikuje od svih drugih. Ovde ne učestvuju oni koje smo pozvali nego oni koji su došli. Jedino bi se Steva uslovno mogao smatrati pozvanim. Ni ja se nisam pojavio da se bavim pedagogijom (pre andragogijom), nego da podelim ono što sam godinama napabirčio. Možda sam ja učio od boljih nego vi, ali i ja vam jedva dopadoh.


Gde su sad pitanja koja ste želeli da postavite?

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 10-02-2014, 16:14:53

Sipan i D. – bili su ,,sastavni deo" ove radionice, zašto ih ne pomenuti. Nadam se da se više neće vraćati.

Jedi govna. Tj, nastavi da ih jedeš, jer ih, izgleda, strašno voliš. Poltrončino jedna matora. :) 


Javljam se gde i kako želim. I ti mi nikada i nigde to nećeš zabraniti. Razumeo? :)  E, tako. Sad se vrati krilima, pedagogiji i ostalim lažima koje ćeš uskoro, usled nedostatka kičme i jasnog stava, opet da pljuješ. Ko bi rekao da si tako mlohav, svako je sa tobom patos obrisao. Zato se i ponašaš tako jadno. Mah-mah.

Mislim, i mene je scallop pokušao da ubedi da je zaslužan za moje prve objavljene priče. Ali nije uspeo. Takvog foliranta svet nije video skoro. Kradljivac tuđih dela i zasluga.

Scallop je niti zaslužan za radionicu (on i ne zna šta je to), niti za objavljivanje bilo čijih priča. Za zbirku radioničkih priča zaslužan je Boban i zaslužna sam ja, jer sam priču pokrenula i održavala, zajedno sa Bobanom. Scallop je tu levo smetalo koje bi da preuzme neke silne zasluge, da ga ljudi pamte kao pedagoga i učitelja. Manipulator kojeg nije bilo sramota da pokuša da posvađa mene i Bobana, da ga emocionalno ucenjuje, pod parolom prijateljstva. Realno, koji je scallopov učenik ikad nešto postigao?

Dakle, ćutaću kada se meni ćuti. A neću. :) I ništa mi ne možete. :)

A ovo se desi kada me p(r)ozivate. :) Dakle, ne zovite me, ne prozivajte, ne pominjite.

Ova radionica je jedna uprošćena kopija one koju smo nekada imali, sa tom razlikom što je scallop uspeo da sebe postavi na pijedestal učitelja, konačno.

Nisam se javljala u celom ovom procesu komentarisanja priča, koji i nije proces komentarisanja, jer su se komentari sveli na sviđanje i nesviđanje, jer scallop ne zna da vas nauči kako se analizira priča (budući da nisam ne ulaže neki napor u analizu).

Jednog lepog dana sinuće vam o čemu se ovde radilo (to kada shvatite fašističke metode isključivanja i teranja ljudi sa radionice i repetitivnost koja ne vodi nikuda, osim stevinim krilcima (pilećim)).

Zamoliću još jednom - ne pominjite me. Hvala.

A ako budem lepo raspoložena, možda i izanaliziram nekoliko priča. Kad već nema ko. :)

Da podsetim Stevu da su se meni jedinoj sviđale njegove priče dok su ih drugi pljuvali (uključujući i scallopa).

Šta ćeš, rekao mi je jednom jedan psiholog da spadam u 2% ljudske populacije koju je teško izmanipulisati. Steva je svakako u ostalih 98. Što mi je, iskreno, iznenađenje o kojem razmišljam u poslednje vreme. A sve je počelo kada nisam htela da mu čestitam na objavljenoj priči jer je bio namerno grub kada je komentarisao moje priče. Ja to zovem pičkicom od muškarca. Then again, ja nikada i ne sretoh samopouzdanog muškarca koji se neće ponašati kao najgori jadnik, osim Bobana. Spasio mi je život taj čovek. Ne bih znala kako izgleda kada muškarac NIJE precvali kuronja. A pun ih je forum. :)

Hoćete još, ili ćete me ostaviti na miru? :)

Uživajte. :)

Cmok.

Da ne grešim dušu, vidim sad zoska na forumu: ni on me nikada nije razočarao. Ovako, virtuelno. Mnogo mi je drag zbog toga. To se zove Kičma! To je Džentlmen! A ne kao ovi cvetići Miljan i Steva, skinuli me sa liste prijatelja na fejsu.  xrofl  Smešnih li jadnika. A meni je pun q smešnih mlohavaca.


Zosko:  xremyb

I Meho je blizu dobrog muškarca. Čim napuni pedeset. Then again, i on često ume da glumi ludilo zarad ravnoteže među zaraćenim stranama. :)

A da vi, koji verujete Radmilu, ne biste, na kraju, ispali ovce, zapamtite jedno: on je lažov. I to opasni lažov sa kompleksom boga. I veoma sam ozbiljna kada ovo izjavljujem.

I, za kraj, evo još malo mojih nogu. Na bajkovitoj plaži u Keniji. Svet je moj, što reče neko. :)

Srećno svima sa pisanjem i uživajte u igrarijama. :)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimagizer.imageshack.us%2Fv2%2Fxq90%2F593%2Fad0t.jpg&hash=94b9bde15fd4a5cb8aa8256b8b9a049ece9da082) (https://imageshack.com/i/ghad0tj)

Ал си се расписала - ко луда истресаш каменчиће из ципела, а они никако да испадну, па жуљају ли жуљају. Него, апропо батакова, не заборави да их ја први поменух, чини ми се. Но, јел имаш ти неку слику на којој неко мушко пригрљава, приљубљава, приватава, треп-треп у тебе? Или бар женско? Иначе, џаба ти сав свет, ако га са неким не делиш!

Hm... Bog, noge, podguzna samlica, rep. Interesantno.

Quote from: D. on 11-02-2014, 04:56:13
Šta ćeš, rekao mi je jednom jedan psiholog da spadam u 2% ljudske populacije koju je teško izmanipulisati.

Nađi ti lepo drugog psihologa i traži pare nazad, a onda se potrudi i nađi jednog što ti neće povlađivati, prosto, da ne bi živela u zabludi. Vidiš šta se dogodi kad je svet pun šarlatana. Da ne bih ponavljao šta mislim u kojih 2% spadaš, odnosno gde ne pripadaš, oćutaću.
I da ne bude zablude, ovo zatrpavanje topika pokazuje mnogo, bez ijedne tvoje napisane reči o tome.

ОСАМ порука кипеће злобе заредом? Нема шта, тај психолог што лаже за мале паре (верованије бесплатно) не ради пос'о. Дно свег дна и још много испод.

Ja ću da sačekam dok ne prođe košava. Nadam se da nema zatrpanih.

Evo ovako.

Prvo, hvala Stevi na podršci ovih dana. A i ostalima koji odvajaju svoje vreme za komentarisanje ovde. Mada je problem zahvaljivati se, može da izgleda kao da se nekome uvlačim :x
Drugo, neko reče da bih dobio bolje ocene da sam ostavio starca živog na kraju. To je bila jedna od varijanti. Od dve varijante, da budem precizniji. Prva je da se završi ovako kako se završilo i tako sam mislio ispočetka. Ali kada sam napisao priču, da ne ispadne da sad nešto kenjam, d' izvinete, meni se nije svidela. Bila je nekako... jednostavna, prosta. Da se razumemo, da sam umeo bolje, bolje bih je i napisao. O ideji i da ne govorim. Mogu da probam da se vadim na vreme, kog nisam imao previše, al mi nekako bljutavo. Elem, padne mi na pamet, u tom nezadovoljstvu napisanim, da sve ostavim kako je, samo da posle njegovog saznanja šta govore satovi, nastavim tako što će starac da ustane, uzme satove, dogega do kuhinje, vrhom štapa pritisne pedalu na kanti za otpatke i ubaci satove u nju. I da nastavi da živi. Ko jebe satove. Čak bi to nekako bilo u skladu sa njegovom džangrizavošću. Ali, opet mi je to visilo, trebalo bi promeniti deo teksta, a vremena nije bilo, pa sam ostavio ovako.
Shvatam da je središnji deo zbrzan, traganje za komšijom za kojeg misli da ga zajebava je trajalo duže.
Iskreno, bez obzira na uvod, razradu i zaključak, meni je bolja prva vezba (ko je čitao, zna) u tom smislu da sam tu rekao sve što sam hteo da kažem, odnosno ispala je otprilike onako kako sam želeo.
Hajd'mo dalje.

Niste znali da nisam trpeljiva patrijarhalna ženka i da ne ćutim dok drugi seru po meni?

Ništa zato, sad znate.

A sad pišite i zabavljajte se, a mene ne pominjite. :)

Hvala.

Quote from: D. on 11-02-2014, 12:54:45
Niste znali da nisam trpeljiva patrijarhalna ženka i da ne ćutim dok drugi seru po meni?

Prvo nisi ženka. Ženka mora da bude ženstvena, što nisi. Drugo ni si žena, a kao treće nisi ni čovek. Al si u svom sobičku do jaja! I niko kao ti! Ajd prosveti nas, jel te svemu tome naučio čika doktor da bi mogla da dočekaš sledeći dan? A živo me interesuje šta bi on rekao na to da se neko ko kaže da se nalazi na Kenijskoj plaži zamlaćuje Sagitom? Al, dobro, svi znamo odgovor na to pitanje, a možda ga zna i tvoj čika doktor.

Ne razumem šta je to što vas tera da uporno tražite komunikaciju sa mnom ili isterujete nekakav mak na konac.

Da se vama uživa i piše, to biste i radili.

Ja sam istresla bes, vratila sam vam ga tačnije. Ne valja držati negativnu energiju u sebi. I sad sam ok. Ne mrzim nikoga i nisam više besna.

Ali mi nisu jasni ljudi, poput tebe - večito besni, večito krivca nalaze u drugima, samo ne u sebi.

Malo se osvrni i pogledaj kakav si trag ostavio. Koga si povredio. Nije lepo (ni... "ljudski", jel) gledati samo sebe i svoje potrebe. Misliti da smo uvek u pravu.

Lep pozdrav. :)

Samo da obavestim da ja ne vidim logoreičnu i prljavorečivu gospođicu kao subjekat nego kao objekat za obračunavanje sa mnom.

Alain, meni uopšte ne smeta što je završio kako je završio. No, da ne bude da nema šta da smeta, ima. Moja najveća zamerka jeste jednoličnost, ravna linija do kraja. Svi smo znali šta će se desiti i ti nas na kraju nisi iznenadio. To smo i očekivali. Naravno, svi bismo mnogo više voleli da smo se iznenadili, ali ne nekom nelogičnošću ili nebulozom, tek da se iznenadimo. Tačno je, onda bi morao da menjaš tekst iznad.
E sad, ok i da se desilo ono što smo čekali, ali je onda sredina morala biti drugačija. Vodaj ti mene kako hoćeš tamo gde možda i nisam htela ići, ali hajde nek' nam bude lepo, nek' to bude put u kojem ću uživati i pamtiti. Mislim da rečenice mogu biti lepše, malo bogatije. Ne teraj me da ti kažem kako to zamišljam. Ne zamišljam, samo želim osećaj koji je usfalio.
Ali tu se opet vraćamo na to da bi morao menjati tekst, a to se tebi nije dalo.
Prilično je korektno i ovako, priča ide, ne štuca, teraš je, ne staješ...ali dosta toga fali.

Quote from: scallop on 11-02-2014, 14:39:32
Samo da obavestim da ja ne vidim logoreičnu i prljavorečivu gospođicu kao subjekat nego kao objekat za obračunavanje sa mnom.

U neke stvari se ne dira. Kao, na primer, u moje i Bobanovo prijateljstvo. Razumeli? :)

Nerazumeo i nema šanse da promenim mišljenje. Kome je primereno ovako nesuvislo i bahato prostačenje po topiku, a povremeno navraća da isprati efekte, očigledno ih smatra korisnim i očekivanim. Jel' to sada pretiš svojim prijateljstvom i prijateljem? Prepao sam se. Opet ćete da isfabrikujete da sam nešto slagao, ukrao, zloupotrebio? Kako da ne, ja sam šampion zla na ovom forumu. Jedva čekam da upropastim nekog talentovanog pisca. Da, mator sam, pun deluzija, šljemam u samoći i sanjam sebe na pijedestalu domaće fantastike. Ako ima još slobodno dopunite. Ipak, najviše mi je krivo što sam te odbio za prijatelja na fejsbuku, pa sad ne mogu da te izbrišem, kao što radi većina onih koji su se zajebali.

Pokušaću da se vratim na temu topika, ako je to uopšte moguće. Većina komentara na moju priču ukljućuje nerazmevanje i nejasnoću šta je pisac ,,teo da oće". Jedino je Hidden zaključio da je loše napisana. Verovatno je da sam sam kriv, nekako nemam sreće sa pričama koje su eksplicitno SF. Praktično sam jedini koji se još bavi time i nije nikakvo čudo. Sa druge strane, motivacije za pisanje na zadatu temu su uobičajeno tanke, a motivacija je osnovni uslov za dobro pisanje. Dakle, svako od učesnika mora da izvuče na videlo ličnu motivaciju, a zadatu temu je teško u to uklopiti. Zato je meni važno da je Obi-van reagovao iz jasne lične opsesije radnim vremenom, a to što nije istisnuo i dramu (zaplet i rasplet, a posebno pančlajn) je posledica neiskustva, koje se ranije ili kasnije stekne.

Dakle, ako želim da dobijem pravu reakciju moram poći od lične motivacije da napišem priču ,,Tačno vreme". To je najteži deo posla. Prvo, nisam bio sasvim zadovoljan pričom ,,Vreća", koja je precedent  ove priče, a bio sam zadovoljan likom koji sam u nju ugradio. Vredelo je dograditi lik Mirona Zdanskog, varijantu Indijane Džonsa u postkatastrofičnom društvu. Hteo sam, još, da mu dodam lik pametnog i hitrog pomoćnika. Tema o tri časovnika mi je otvorila prostor da pokažem koliko je važna priprema za uverljiv rukopis. Nadam se da niko nije pomislio da su moja tri časovnika čekali  decenijama u tintari da ih jednom ispovrtim. Odabrao sam ih posle dobrog pregleda topika o istoriji merenja vremena i učinili su mi se kao dobar začin za priču. Takođe, želeo sam da uspostavim kontakt sa idejom da bi u takvom društvu mogli da budu aktivni vremenski trgovci sa antikvitetima i da Mirona smatraju pogodnim partnerom. Moguće je da je hint sa isplatom na simsu njegovog prozora malo tanak. Valjda nedostaje reč ,,unutrašnjeg" uz sims ili da je prozor na petom/petnaestom spratu. Ali, ja redovno precenjujem svoje čitaoce. Poslednje što sam mislio da mogu da pokažem je nešto na šta redovno ukazujem. Kratke priče 6Kk se mogu nadovezivati tako da prerastu u dužu formu, čak i u roman. Uslov je da se postave uverljivi likovi koji takvo nadovezivanje dopuštaju. Sad, koliko sam u tome uspeo je druga priča i svakako ću o tome razmisliti.

Posebno me je zabavila Stevina opaska o mom staromandarinskom jeziku, što je aluzija na nerazumljivost. E, pa, Stevo, za poslednjih nekoliko godina sam morao da naučim daleko više tvog mladobanatskog. Uvek se naše viđenje svodi na trun u tuđem oku.

Pre nego što postavimo novi zadatak postavio bih Hiddenu jedno pitanje:


Na osnovu čega je zaključio da je "podvučeno nepotrebno"?


imam sekretaricu i ovog klinca pametnog onoliko koliko sam ga plaćao. A, plaćao sam ga malo.

Podvučeno je nepotrebno.

To je primer scallopovog smisla za humor. Kao i -
Meni bi bio problem da mu ih nabrojim, kako li ih je car... brojao?

Zanimljiva je i struktura priče. Počinje sa zagrevanjem za finale, pa se vraća da razjasni kako je do toga došlo. Kao epizoda neke akcione serije.

Moguće je da sam se ogrešio o tvoju priču, pa te molim da ne uzmeš za zlo. Čitao sam komentare koji su je prepoznali kao dobru, ali ostajem pri prvobitnom stanovištu. Pokušaću da objasnim šta me je navelo da napišem sporni komentar.


Tvrdnja da je pametan koliko ga je plaćao, igra na samoj granici klišea. To što je za junaka on klinac, a ne ime ili profesija, dodatno nas skreće sa puta da pomislimo da je mali ipak sposoban da upotrebi onoliko pameti koliko mu je za nju plaćeno.
Svirati onako kako si plaćen za isto je ozbiljan zanat.


Pošto nisam poverovao da je klinac, pomenut nakon jedne sekretarice, sposoban da ovo primeni, jasno mi je da nije pametan. A pošto nije pametan, a junak nam je već rekao kako određuje platu - mi znamo da je plaćen malo pre nego što nam pisac to poturi pod nos.


Naravno, do kraja priče se ispostavi da klinac i nije tako glup, te se moj komentar može preformulisati - rečenica nije višak, ali joj prethodi niz okidača koji nas navode da to pomislimo.




Sledeća zamerka se odnosi na ono što si očigledno hteo da nam demonstroiraš, a to je važnost pripreme. Imam utisak da si ponesen dobrom namerom doveo do toga da u malo karaktera staviš čitaocu pod nos brojne enciklopedijske reference. Meni je to opteretilo priču, toliko jaki motivi (svaki od časovnika poseduje snagu barem jedne kratke priče), u tako malo karaktera uopšte nisam imao šanse da osetim ko je nosilac pripovedanja. Artefakti deluju jače od likova...

Nikome ne uzimam za zlo mišljenje. Imati mišljenje je uslov da se nešto komentariše. Mene je više zanimalo na osnovu čega si zaključio da ga plaća malo. Želeo sam da se oseti koji odnos ima Miron prema klincu (znatno je stariji) na početku priče, da bi se kasnije primetila i promena u tom odnosu. Očekujemo da naši likovi dožive u priči i neku promenu, zar ne? Zadata tema ne mora da bude okosnica priče. Ja sam je upotrebio kao zgodno upozorenje na potrebu pripreme gde ste najfaličniji. Prilično je gnjecavo kad se svi zalete u priču sa ranije (žuri), sada i kasnije, pa još oko smrti. Majka invencije od pisca očekuje više inspiracije.

Pogledom u kalendar mi se ukazalo da je februar kraći od januara taman toliko da je danas trebala da se obznani nova tema. Ako će je biti.

I mi smo gledali, pa je sutra. Imaćete fore do 1. marta.