Idemo dalje.
Tema za april: Pileće noge
Rok za slanje je 1.maj do ponoći, a onda faza čitanja čije trajanje ćemo odrediti u zavisnosti od broja priča. Tolerisana dužina priče je do 6.000 karaktera.
Priče slati na mejlove: rangelak@gmail.com i miljan.dale.markovic@gmail.com
Ako nekoga nije impresionirala tema, mene jeste. Čim je Miljan pomenuo kao opciju. Dakle, ako još niste odlučili kom pravcu ćete da se vrnete:
- pogledajte šta o tome kaže voodoo magija;
- zirnite u wicca rituale, može i domaće jer je Najtflajer Wiccan :-? ;
- jeste li ih voleli u pilećoj supi?
- kupujete li pileće nogice za kućne ljubimce?
- proverite kako je u restoranu Chicken Bone u Masačusetsu;
- pomislite li na nogice dok jedete omiljene viršle (spec. za Batu);
- znate li da se kod naših starijih kazivalo za one što mnogo ogovaraju (olajavaju), da su jeli pileće noge kao mali?
Sigurno toga ima još, ali od mene toliko. Malo li je?
Quote from: scallop on 19-04-2014, 15:49:02
- pomislite li na nogice dok jedete omiljene viršle (spec. za Batu);
Na piliće kojima zbog zračenja prilikom nuklearne katastrofe počinju da izrastaju viršle umesto nogica. Eto ideje!
Patka sa pilecim nogama, ispilila se navodno negde u Kini, plasi se vode...
Quote from: kimura on 19-04-2014, 19:09:09
Patka sa pilecim nogama, ispilila se navodno negde u Kini, plasi se vode...
normalno je da se boji. kako da pliva bez peraja na nogama?
Moja avatar slika je zapravo glava od petla kome sam nakon klanja iz dokonosti dobro prokuvao glavu, očistio je od perja, kreste, suvišnog mesa itd.. mozak mi je zadavao malo problema jer sam morao kroz malu rupicu da iščačkam čitav kliker mozga kako mi se ne bi usmrdela lobanja.. a nogice, nogice tog istog petla su završile na trpezi, dobro se sećam. i još se sećam da je petao bio beo i da je imao paperjaste nogice.
Pošto ti je mozak zadavao malo problema kako ti se ne bi usmrdela lobanja, avatar te sasvim dobro služi. Izvini, nisam mogao da se uzdržim. xrofl xrofl xrofl
:lol: drago mi je da je neko prepoznao smisao ovoga šta sam napisao.
elem, kada smo već kod pilića, nogica i stabilnosti evo jednog zanimljivog primera klinč advertajzinga između mercedesa i jaguara. kokoške su definitivno neiskorišćen resurs.
Mercedes-Benz TV: MAGIC BODY CONTROL TV commercial "Chicken" (http://www.youtube.com/watch?v=nLwML2PagbY#ws)
Jaguar vs Chicken - Reply ad to Mercedes - Funny commercial (http://www.youtube.com/watch?v=FAGOcyvBap0#ws)
Quote from: Palmer Eldrič on 19-04-2014, 21:37:19
Moja avatar slika je zapravo glava od petla kome sam nakon klanja iz dokonosti dobro prokuvao glavu, očistio je od perja, kreste, suvišnog mesa itd.. mozak mi je zadavao malo problema jer sam morao kroz malu rupicu da iščačkam čitav kliker mozga kako mi se ne bi usmrdela lobanja..
Posle navedenog valjalo bi da lobanja malo odstoji u benzinu (iz apoteke) kako bi se odstranile masnoće, a onda da se izbeli hidrogenom.
igrom slučaja radim nabavku u farmaceutskoj industriji pa mi je to prošlo kroz glavu (usmrdelu :evil: ) da upotrebim medicinski benzin, ali ko sad da se bakće. Kada sam još kao klinac preklao petla to mi nije padalo na pamet, a sada me mrzi.. jbg što kaže Koja: mladost ne opravdava besvest. 8)
Quote from: Mandragora Dragon on 21-04-2014, 21:02:51
Posle navedenog valjalo bi da lobanja malo odstoji u benzinu (iz apoteke) kako bi se odstranile masnoće, a onda da se izbeli hidrogenom.
Mravi to rade bolje. A, i Temperans Brennan aka Bones ima neke recepte.
Kad već ispovedam detinjstvo, mravlju kiselinu sam osetio nekoliko puta. Mravlja jaja su veoma dobar mamac za belice i bodorke, a da bi došao do njih moraš ruku da zavučeš.. pa gotovo do ramena. Sećam se da mi je gunđao neki dekica govoreći mi da preturanjem po mravinjaku prizivam kišu.. paganština neka verovatno.. ali karboksilna kiselina kad zapahne njuh i uđe u oči uopšte nije prijatna.
svetio sam im se tako što sam vadio gumu iz pivčića, sipao zejtin i pržio ih u pivčiću na šporetu na drva.. od tad moja duša nema mira..
Quote from: Palmer Eldrič on 24-04-2014, 21:26:37
Kad već ispovedam detinjstvo, mravlju kiselinu sam osetio nekoliko puta. Mravlja jaja su veoma dobar mamac za belice i bodorke, a da bi došao do njih moraš ruku da zavučeš.. pa gotovo do ramena.
Da prostiš na pitanju, u kom delu Alfa kvadranta si obitavao kao dete? I ovde kod nas se mravi legu negde dole, ispod, al' je teško zavući prst ispod praga il' temelja kuće.
Quote from: Palmer Eldrič on 24-04-2014, 21:26:37
svetio sam im se tako što sam vadio gumu iz pivčića, sipao zejtin i pržio ih u pivčiću na šporetu na drva.. od tad moja duša nema mira..
Sve jednako čitam, pa taman uobličim pivčić kao nešto imaginarno, izvadim mu gumu, spremim zejtin al' gde ga sipati da bi se isti pržio na šporetu (na drva). Izgubio si me...
Ja sam digao ruke još kod pivčića.
Tilva njagra brdo, okolina Borskog jezera. U pitanju su šumski mravi, koji dižu svoje mravinjake u bukovoj i hrastovoj šumi, i na dubini od 30-50 cm ispod grančica, slame i ostalog su odaje sa larvama. I same lave se razlikuju. one bele najsvežije bez opne su najsočnije i predstavljaju gozbu za belu ribu (ali se vrlo teško kače na udicu), a one malo žutije već kriju polužive mrave unutra u najkasnijem stadijumu razvoja. Ked naiđeš na te larve, mravi babice koji čuvaju te sobe su vrlo agresivni i pomahnitalo grizu tako da moraš brzo da skupljaš larve.
jbg nisu to žuti ili leteći mravi koji kopaju tunele po betonu i legu jaja u temelju kuće..
Ne znam šta nije jasno kod čepa (pivčića). Sipao sam ulje u čep i čep stavljao na plotnu. Kada bi se čep usijao, stavljao sam mrave u čep i pržio ih. Čep mi je služio kao minijaturni tiganj. Čak sam jednog mrava i pojeo iz radoznalosti. :)
Danas odoh u Bačko Gradište, imam dojavu da se nekakvo jagnje okreće na ražnju a i Tisa je na par koraka od istog pa se možda i praćnem. A pošto ne mogu i jagnje i sosa i mesa, onda sam juče pravio nedeljni ručak pa otud i ove dve dame...
Blur je nastao prirodnim putem - nogice tek što su napustile supu, pa se zamaglila kamera
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi57.tinypic.com%2Fwaplrm.jpg&hash=b0b9778a2740a704526e1791fd174867466c7776)
Miljan kaže da priče pristižu iako nisam siguran da ne vidi duplo. Oni koji još nisu poslali imaju tri i po dana. Pa, srećan im Prvi Maj.
Radili smo 20 sati dnevno i jeli samo pilece noge. Jedva smo i za njih imali. Keva nam ih je redovno servirala svako vece kada bi se vratili iz fabrike. Svakome po dve. Vec sam mislio da cu od njih poceti da kukuricem kada se pojavila ona. Revolucija. Na dupetu je imala istetovirane tri osmice.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi62.tinypic.com%2F24v62x5.jpg&hash=fd1c9acdbbf475eaf40fd0cfc0342eec89b63e08)
SRECAN PRVI MAJ!
Pošto ovde nema Prvog maja čitam nešto i ponovo mi nadođe sedamnaesto Skallopovo pravilo:
17. Kad nešto ne možeš da pročitaš, mora da nije dobro napisano.
Povod je rečenica:
Alkohol je tekao prepljavljujući krv u venama i sve je manje bio svestan sebe.
Ima toga, tamo gde čitam, mnogo još. Previše.
Alkohol je uglavnom svestan sebe.
Pojavila se na nasim vratima trazeci nekog druga Jožu Josipa.
- Druga? Ciji je on drug? – bila je zabezeknuta keva. Okrenula sa ka nama trazeci pomoc. Revolucija je to iskoristila i usla nam u kucu.
- To jedete? – bilo je prvo sto je rekla kada nas je ugledala kako glodjemo pilece nogice. – Zasto ne jedete meso?
- Nemamo – odgovorio sam skruseno mereci njeno zanosno telo.
- Neko ima. Kada ste poslednji put jeli meso?
- Za Uskrs.
- To je bilo pre nedelju dana. A pre toga?
- Za Bozic.
- Vi u Boga verujete?
- Verujemo – rece keva.
- Bog ne postoji - dodade Revolucija opusteno i pogleda u pravcu kredenca. - Lepe su vam ove crvene casice.
- Hocete da popijete nesto? – upita je keva.
- Moze. Bas ste ljubazni – rece ona i sede pored mene. – Mogao bi da mi pravis drustvo – dodade gledajuci me izazivacki preko ramena.
- Pa mogao bih – odgovorih. Keva me je prostrelila pogledom ali je ipak uzela radžu sa kredenca i dve crvene casice.
Revolucija je drala kako je pila. Dok ja jednu ona 4 i to na ex. Raspricala se.
- Neko jede meso svaki dan. Jede jer ima. A to je vase meso. Vi ste im ga zaradili radeci u njihovim fabrikama svakog dana po 20 sati. Vi jedete noge a oni meso. Ali i vi mozete da jedete meso i da radite 8 sati dnevno. -
Flasa se brzo praznila. Revolucija je punila crvene casice do vrha. Meni je njena prica zvucala sve logicnije i logicnije dok sam gledao njene grudi kako se nadimaju ispod uske majice. Nije nosila brus. Kada je stigla do dna flase unela mi se u facu i rekla:
- Svakom coveku je potrebno 8 sati odmora i 8 sati razonode tako da za rad ostaje samo 8 sati. To je nas cilj. Tri osmice. – Tu je ustala i podigla svoju suknjicu. Tada sam prvi put video tri istetovirane osmice na njenoj guzi. Bilo me je sramota od keve ali Revolucija je bila picka u pravom smislu te reci. PI-CKE-TI-NA! Mislim da sam se tada zaljubio u nju do usiju.
Sinteticni, sretan ti Praznik rada! 888
Nikada ga nikome nisam cestitala, ali kako ti je pricica prigodna, rekoh, sto da ne.
Sretan i tebi!
To što se kod nas slavi kao prvi maj, odnosno "praznik rada", ustvari je običaj koji potječe još od poganskih vremena. U originalu se to zove Valpurgijska noć. Po narodnom njemačkom vjerovanju Valpurgijska noć (ona s 30. travnja na 1. svibnja) noć je kada se vještice skupljaju na Brocken planini i kada se savjetuju sa svojim bogovima. Inače, ta Valpurgijska noć jedan je od najvažnijih sotonističkih blagdana i redovno podrazumijeva rituale i ljudsko žrtvovanje.
Anton LaVey, pak, američki pisac, sotonist i okultist je u toj Valpurgijskoj noći osnovao svoju sotonističku crkvu. On je smatrao Valpurgijsku noć najdemonskijim praznikom u čitavoj godini. Kada vještice i demoni krstare zemljom, orgijama slaveći rođenje proljeća i Sotonu. LaVey je obrijao svoju glavu prilikom stvaranja sotonističke crkve kako bi podsjetio na egzekutora, odbacujući Sveto Trojstvo i duhovni život u zamjenu za odanost paklu i materijalnim zadovoljštinama.
P.S Jesu Hrvati malo tendenciozno napisali ovaj text ali eto. Svidja mi se ona scena kada vještice i demoni krstare zemljom, orgijama slaveći rođenje proljeća. Revolucija. 888! Pilece noge. Boze me oprosti.
Imamo šest priča:
1. Horori na nedeljni ručkovi
2. O jednoj sasvim običnoj pilećoj supi
3. Prsti
4. Tragovi u snegu
5. U tri i deset za Rumu
6. Zdravko
Provereni autori su poslali priče. S njima rame uz rame tu su i neki novi klinci. Nov topik i nove priče sutra posle 18h.
Mislim da ne bi imalo smisla da se ne pomene i "Valpurgijska noć" Gustava Meyrinka, a prevodilac knjige nam je forumska drugarica. Ovo me je podsetilo i na roman "Anđeo sa zapadnog prozora" istog autora. To bi gradivo valjalo da obnovim.