Još je Tito bio živ, a Jugoslavija nije bila razjebana kad su se žitelji Čantavira po prvi put susreli sa ozbiljnom glavolomkom. Naime, kroz Čantavir je prolazio E-5, magistrala kontinentalnog značaja, pa su siroti pilići, guske i mačori ginuli u mnoštvima pri susretima sa pozaspalim vozačima holandskih šlepera i turskih cisterni, a bogami i biciklisti su na jedvite jade žive glave iznosili.
Dok se Juga raspadala, čantavirci su se najzad, posle silnih zaludnih kukumavčenja po državnim i pokrajinskim budžetima, odlučili da nadvožnjak nad kobnom magistralom izgrade uz pomoć samodoprinosa. Iako je pola sela pokupila namrgođena vojna policija, pa su se uglavnom potucali po Slavoniji, ideja nije napuštana i malo pomalo pare su se skupljale po cenu odricanja, žestokih porodičnih svađa i obazrivih psovanja države i seoskog odbora za samodoprinos.
Kad su se najzad pojavili bageri i skele, praćeni gomilom radnika pod šlemovima, radosti meštana nije bilo kraja. Godinama su se oni tako pojavljivali, pa nestajali, ali novaca nikad dovoljno. Malo, malo, pa bi se proglašavao nedostatak sredstava i meštani bi izglasavali novi samodoprinos. Gomile što cevče pivo pred dućanom su postajale sve brojnije, jer je malo ko mogao podneti zvocanje kućne policije zbog ogromnih besmislenih troškova iz ionako opustošenih kućnih fondova.
A onda se najzad desilo čudo i nad čantavirskom deonicom transevropskog koridora poput duge se uzdigao bezbedan prelaz preko opasnog koridora. Muževi su se vratili kućama i stali su pametovati suprugama o njihovoj neprilagodljivosti novim okolnostima, neprestano kroz prozore upirući prstom ka monumentalnoj konstrukciji iznad sela. Kokoške, biciklisti, mačići i babe pri povratku s pijace počeše oprezno da izučavaju to čudo savremene tehnologije najzad nemajući razloga da drhte pri pomisli na podivljale šoferčine i njihove monstrume.
Ako me računica ne vara, to čudo je trajalo tri dana.
Jer, jedne noći, prepune sirena i porodičnih rasprava, neki pripiti seronja iz natovskog superbombardera istresao je gomilu eksploziva na Čantavir. Idućeg jutra čantavirci su u čudu treptali tražeći pogledom monumentalni betonski luk što im se koliko juče nadvijao nad selom.
Uzalud.
Nekoliko dana posle toga, traktori i meštani ništa drugo nisu radili no raščišćavali grdne komadine betona rasutog po magistrali. Ne bi bilo zgodno da ih kazne zbog ometanja saobraćaja.
Kad je posao najzad dovršen, kučići, koke i ćurke se vratiše staroj maršruti, a meštani pivu i rakiji pred prodavnicom, ne mogavši da istrpe kokodakanje raspomamljenih supruga zbog zalud sjebanih para.
Treba li reći da su pilići, guske i mačori nastavili da ginu u mnoštvima pri susretima sa pozaspalim vozačima holandskih šlepera i turskih cisterni?
QQ, Stipane, vratiću te na popravni u Radionicu. Odavno nisam video toliku koncentraciju nepismenoća. Ako ovo prepričavanje predstavlja osnovu za neki rukopis, osnova nije loša. Umešati i fantastiku kao začin, napraviti likove koji bi nosili priču i na posao. Ovako, možeš da ga baciš preko ramena i ne osvrneš se.
U stvari, ne znam. Pade mi na pamet danas, pa sam zapisao i postavio ovamo, kad već nikog ne interesuje Radionica. Vidiš, i ja sam razmišljao da sednem i ovo razradim, ali baš nikakvu ideju nemam gde da turim fantastiku.
Aca je dosao u Cantavir vec na samom pocetku bombardovanja. Mestanima je rekao da mu je ovde opustenije nego u Novome Sadu gde ovih dana niko i ne svraca u njegovu advokatsku kancelariju.
Prvih dana je uzivao u maminoj kuhinji koja mu je budila secanja na detinjstvo. Dok ju je gledao kako kuva spontano mu je dolazilo da uradi domaci zadatak ali posto je to vreme davno proslo, zakrpio je ogradu na kokosinjcu i ocistio bunar.
Puste seoske ulice su polako pocele da ga bacaju u neku cudnu apatiju, a kevina hrana mu je u stvari bila jako teska za varenje. Nedostajao mu je grad ali ...
Jedina uteha, a i uzbudjenje koje je mogao da dozivi u Cantaviru je bilo vecernje okupljanje ispred Zikine prodavnice. Tu su seljani pili pivo i cekali da pocne nocno bombardovanje. Vec 10 minuta posle sirena avioni bi bili tu iznad njih. Leteli su ka nekom cilju u Beogradu dok ih je protivavionska odbrana tukla iz svih oruzja. Nocu se sve to lepo videlo. Videlo se da protivavionska odbrana nema sanse.
- Sidji dole da ti jebem mater! - vikali su pijani mestani. Neki od njih bi ih i gadjali praznim pivskim flasama.
Po zavrsetku predstave mestane bi, isto kao i sto ih je uhvatila, za 10 minuta prosla euforija. Presli bi na rakiju i setno patili za pasarelom koju ne mogu da izgrade tu preko auto puta koji im preseca selo kao sto je Berlinski zid presecao Berlin. Ovi koji bi se malo vise zapili, a ziveli su na onoj strani morali su da rizikuju zivot da bi se vratili kuci. I zivina im je stradala u velikom broju. Pasarela je bila neophodna.
- Pa zasto ne pitamo gazda Vasu? - upita ih Aca jedne veceri. - Evo ja cu sutra da svratim kod njega i da porazgovaram.
Te veceri Aca je sanjao Ninu. Njegovu neostvarenu ljubav. Gazda Vasinu cerku.
Izvini Stipe ali eto. Mogu ja jos i to bez sexualnih scena. Ambijent devedesetih i bombardovanja - to je fazon. SF treba da bude Bog ali ne bukvalno vec da ga citaoci sami nadju u prici. Sorry one more time.
Nisi dovoljno istraživao. Oko Subotice i Čantavira nije bilo PVO.
Prve baterije su bile postavljene tek oko Novog Sada.
Nije u tome stvar Stipe, nego je Sintetik sasvim drugačije postavio pripovijednje.
Ako je, i trebalo je. Samo je trebao malo bolje da se pripremi.
Quote from: Stipan on 14-10-2014, 09:18:37
Ako je, i trebalo je. Samo je trebao malo bolje da se pripremi.
Nije to njegova priča nego tvoja, što bi se on pripremao? Govorim o načinu pripovijedanja. Tvoj stil je poprilično novinarski, suhoparan. Koga briga za činjenice, ako čitaoca nisi uspio uhvatiti za gušu?
Ma dobro, skontao sam ja to i kad je Scallop rekao.
Biće to ponovo napisano, ne sekiraj se ništa.
Saturnice, Stipan je postavio skicu za priču, poređao nekoliko događaja na kojima se može graditi, a Synthetic nadrlja emotivnu sliku, koja se može ugraditi u bilo koju priču kao detalj. Nažalost, najčešće u nešto šta smo viđali u šund sveskama Erotike i slično. I Stipan to može žmurećki, ali, on ovoga puta traga za pričom i likovima, što je dobro.
Stipane, hoće li ovde biti i Porno Lala, seksualni gigant iz Čantavira, pregalac na polju seksualne revolucije, Guzenbauer za one stvari?
Da, u pravu ste, što se tiče potrage za pričom i likovima. Ali ja se bojim trenutka kada Stipan počne stiskati oči...
Ne znam Aleksije. U stvari, Scallop me izgleda bolje poznaje od većine ovde.
Ovo je ideja za jedan tematski konkurs, a da li će biti erosa ili neće - još uvek ne znam.
Quote from: saturnica on 14-10-2014, 09:48:34
Ali ja se bojim trenutka kada Stipan počne stiskati oči...
Imaš i čega da se bojiš.
Quote from: Stipan on 14-10-2014, 09:51:55
Quote from: saturnica on 14-10-2014, 09:48:34
Ali ja se bojim trenutka kada Stipan počne stiskati oči...
Imaš i čega da se bojiš.
obožavam virtualne junačine!
Samo ti obožavaj, ko ti brani?
Za neupućene, potrebno bi bilo obasniti ko je Porno lala, ali neću dalje da kvarim. Bitno kako je Stipan uzeo toponim za nešto što već ima eksploataciju u komičnom smislu na radiju, u jednoj emisiji... Bolje izmisli drugi naziv, drugo mesto, jesžr su ti asocijacije na ovo moje nabačeno i "Uloga moje prodice i svetkskoj revoluciji" Bate Čengića.
Ti znaš da ja na prvi pogled se zezam, ali ti govorim ono što mislim da je korisno.
Znaš šta je najsmešnije? Ništa u ovoj priči nije izmišljeno.
A ovo je u svakom slučaju radni naslov.
Zato t i spočita koleginica da deluje novinarski. Nisi izmišljao, držao se fakta i nema saplitanja (previlikog) o šiprag reči, metafora, parabola i svihonih stvari koje čine ukras u priči a kod tebe, kao po pravilu, zaguše radnju. Kasnije ti žao da se toga otreseš, da očešljaš rad, tako da je fakt da se čitalac umori dok stigne do kraja (Lun ti je izuzetak i Vučija nevesta).
To bi bilo i moj mišljneje o "Tami", tek da znaš.
Kad imaš datu temu sa detaljima,onda je bolje, ali tebi, sigurno, ovo deluje suvo, nekako siromašno, zar ne?
Uzgred: poslao sam ti ono. Valjda sam nabo adresu ili se nisi selio. (za znatiželjne, valjam povoljno silikonske sexi lutke iz Japana, odličan kvalitet, cena povoljna, ko želi može da mi se javne.... Stipan je naručio dve.)
Informacije radi:
Najavljen je tematski konkurs - SFRJ.
Neki grade mostove, a neki kopaju rupe.
Iz Aleksijeve sudske prakse: lutke se zovu Caja i Sosa i Porno Lala ih koristi da se sit naspava u ambaru.
Aha... Super, onda čekam poštara.
Poenta: nastavi ovaj tvoj Čantavir, samo nemoj više da brzaš. Neka odleži, smanji doživljaj i oduševljenje sopstvenim rečima i to može biti ok.
I neću više truniti na ovu temu, da ne ispadne svađa, ko po običaju.
Što? Pa nismo se svađali. Pažljivo sam te saslušao, baš kao i sve ostale.
Quote from: Stipan on 14-10-2014, 10:28:58
Što? Pa nismo se svađali. Pažljivo sam te saslušao, baš kao i sve ostale.
tek bi moglo biti svađe. zamisli ako lutke koje ti je poslao Aleksije, stignu oštećene. bez ruke, noge, glave... ili nedaj bože nekih drugih vitalnih djelova.
Nisam ni mislio na našu malu skupinu zgubidana. Svaki čas može utrčati neko sa strane, ko po običaju...
Quote from: saturnica on 14-10-2014, 10:38:10
tek bi moglo biti svađe. zamisli ako lutke koje ti je poslao Aleksije, stignu oštećene. bez ruke, noge, glave... ili nedaj bože nekih drugih vitalnih djelova.
Pa to bi zaista moglo biti neprijatno pri upotrebi... Lutaka... Šta li je već u paketu...
Quote from: ALEKSIJE D. on 14-10-2014, 10:42:09
Nisam ni mislio na našu malu skupinu zgubidana. Svaki čas može utrčati neko sa strane, ko po običaju...
Evo i mene, al' ne svađe radi.
Hoću da pitam da li je još neko (osim Stipana) raspoložen za pisanje?
Sintetikove zezancije ne računam.
Ma, to nije problem. Ima garanciju i na toplotu (ako žna nađe pa metne u furunu) i na težinu. A i par rezervnih delova sam pratio. Onih gumenih umetaka... Ma znaš već, dogovorili smo se ranije. Bio problem zbog veličine. Nemaju tako mali model rezervnog dela, ali se snašli... Japan je to . Teknika brale.
Quote from: kimura on 14-10-2014, 10:47:25
Hoću da pitam da li je još neko (osim Stipana) raspoložen za pisanje?
Pa to i jeste cilj postavljanja grube skice pred oči sagitaša i stavljanja glave u torbu...
Već sam mislio da niko neće skontati.
aloooo??? :shock:
nemojte da ste mi tako neprijateljski raspoloženi prema Sintetiku!
Dakle, napisao sam post i obrisao ga. Shvatio sam da sam hronično umoran i da ću, po običaju, ako budem rekao svoje neuvijeno mišljenje, da ispadnem - zloban.
A nisam, šta imam od toga?
Naime, iskoristio bih priliku da najdobronamernije pitam autora zašto je postavljao priču u ovakvom obliku? Šta je tačno trebalo da, mi kao čitaoci, dobijemo čitanjem ovog teksta? Posramljeni odgovor da ćeš da ga doradiš, kao i to da je priprema slaba?
Kakvo neprijateljstvo prema Sintetičnom?! Eto, ja ga volim gotovo koliko i ti.
Quote from: Miljan Markovic on 14-10-2014, 11:00:49
Naime, iskoristio bih priliku da najdobronamernije pitam autora zašto je postavljao priču u ovakvom obliku? Šta je tačno trebalo da, mi kao čitaoci, dobijemo čitanjem ovog teksta? Posramljeni odgovor da ćeš da ga doradiš, kao i to da je priprema slaba?
Quote from: Stipan on 14-10-2014, 10:52:21
Quote from: kimura on 14-10-2014, 10:47:25
Hoću da pitam da li je još neko (osim Stipana) raspoložen za pisanje?
Pa to i jeste cilj postavljanja grube skice pred oči sagitaša i stavljanja glave u torbu...
Već sam mislio da niko neće skontati.
Mislim da su neki preumorni pa ništa ne kontaju...
Quote from: kimura on 14-10-2014, 11:01:48
Kakvo neprijateljstvo prema Sintetičnom?! Eto, ja ga volim gotovo koliko i ti.
:)
Ahh ... Evo vam jedna pričica: http://dai.ly/x1f9xqc (http://dai.ly/x1f9xqc)
Svaka čast. ODLIČNO!
Evo ti Stipe pesma za pricu. Kapiras? To je to. Znaci, idu ove prijatne harmonije ali distorzija jebe kevu. Ludilo. Opsesija. Bombe. Ljubav. Srbi. Srbi. Srbi.
http://youtu.be/fi-S9lrnLZ8 (http://youtu.be/fi-S9lrnLZ8)
Ma nije meni to problem Sintetik, nisam ja ovo ni postavio zbog sebe.
Završiću ja ovo i ne samo završiti nego i objaviti.
Drugo je tu nevolja. Mene brine što nikog nije zainteresovalo Kimurino pitanje:
Quote from: kimura on 14-10-2014, 10:47:25
Hoću da pitam da li je još neko (osim Stipana) raspoložen za pisanje?
Jebote, koliko je sve ovo bilo drugačije u decembru 2010-te...
Stipane, tada je bilo voljnih da se oprobaju. Sa bilansom sam jako zadovoljan, i na tvojoj promociji su mi postavljana pitanja o nastavku Radionice. Ali, sve dokle god knjiga bude ispod tri slova nema od toga ništa. Najpre, Boban mora da podrži Radionicu. Nju moraju da podrže i objavljivani pisci, kao primer i reper za upoređivanje. Pre Radionice nisam pisao kratku priču najmanje petnaest godina, a sada raspolažem čitavom zbirkom i čim sredim pitanja oko izdavača (to je najmanji problem) i dobrog ilustratora (to je veći problem) evo i nje. Izgleda da su u poslednjih godinu dana zbirke priče postale popularnije kod pisaca, a nadam se i kod čitalaca.
Ah, da. Jovanka je jako malo govorila. U "sećanjima" su je novinari "lektorisali", ali mislim da za "Zbirku SFRJ" i nije bitno. Ionako, naši pisci u usta legitimnih istorijskih ličnosti kod nas turaju sve i svašta.
Nemojte da se ljutite ali meni radionica sada deluje kao autobus u kome ima vise kontrolora nego putnika. Ma i putnici su kontrolori. 2010 nije bilo kontrole, a opet smo svi placali kartu, cini mi se.
kad sve skupa zbrojim, ispada da sam najviše pisala upravo na sagiti. to je urodilo s nekoliko dobrih pozicija na natječajima. (uži izbori, elektronske i i one druge zbirke) čak i ova zadnja priče s radionice (6. mjesec, priča o poplavi) koju sam napisala, ušla je u uži izbor na jednom natječaju u hr.
hvala svima, naročito učitelju... :)
Quote from: SuperSynthetic on 17-10-2014, 12:59:32
Nemojte da se ljutite ali meni radionica sada deluje kao autobus u kome ima vise kontrolora nego putnika. Ma i putnici su kontrolori. 2010 nije bilo kontrole, a opet smo svi placali kartu, cini mi se.
meni se čini Sintetik, da ti trenutno nisi ni putnik ni kontrolor...:)...ali voliš se voziti.
I to bez karte. Bitnije mi je da stignem od tacke A do tacke B nego da imam kartu. Mislim kad toliko pocnes da razmisljas o karti, a zaboravis gde ides onda ...
Ama, Sintetični, nameravaš li ti da pišeš ili ćeš nam samo pevati?
O Radionici bih mogla da kažem isto što i Saturnica.
Žao mi je što je više nema i što se neke druge (meni sporedne stvari) nameću kao važnije u odnosu na pisanje.
Da bi svirao ili pevao covek prvo mora da se opusti. Da to sto svira ne uzima isuvise ozbiljno. Da ni samoga sebe ne uzima ozbiljno. Jednostavno da svira. Da se uzivi u to sto svira. Osecajno da svira. Ista stvar je i sa pisanjem. I sa slikanjem.
P.S Ja stalno pisem Kimuro, ne bas non - stop ali pisem. Kad nesto osetim, ja napisem.
Netačno. Umetnost je ozbiljna stavka u kulturi.
I sport takodje.
Quote from: scallop on 17-10-2014, 12:42:43
Najpre, Boban mora da podrži Radionicu.
Na osnovu čega da je podrži? Na osnovu sporta kao ozbiljne stavke u kulturi?
Mogao bi da nas posalje negde na pripreme.
Quote from: Stipan on 17-10-2014, 16:15:44
Quote from: scallop on 17-10-2014, 12:42:43
Najpre, Boban mora da podrži Radionicu.
Na osnovu čega da je podrži? Na osnovu sporta kao ozbiljne stavke u kulturi?
Pa, recimo na osnovu činjenice da na ovom "kulturnom" forumu ne možemo da održimo ni sto posetilaca dnevno ako ne iznedrimo neku pizdariju za lako kokanje u bubrege.
Pa zar ne vidiš da nema novih autora? Svi koji se pojavljuju su ljudi koji su na ovaj ili onaj način već učestvovali u radionici, od kojih je većina višestruko objavljivana i radionica im je potrebna koliko i kišobran beduinu. Nije uloga radionice da u besvest vrti jedne te iste ljude, već da privuče one za koje još uvek ne znamo. A toga jednostavno - nema.
Ne slažem se, Stipane.
Ni ti se ne slažeš sa samim sobom, pošto i dalje ovde postavljaš priče.
Uostalom, kišobran može poslužiti i kao suncobran.
Na pretposlednjoj radionici, onoj kad smo pisali o pilećim nogama, pojavio se sasvim taze učesnik.
I šta se dogodilo? Samo što nije dobio batine zato što se usudio da pošalje priču.
Bilo je još sličnih slučajeva, al' ovog pominjem zato što je vredan pomena.
Slušaj Kimura, nema veze da li ja postavljam priče ili ih ne postavljam, a pošto si sad već i ti zastupljena u značajnoj antologiji, nema više veze ni da li ih ti postavljaš ili ne postavljaš.
Što se tiče taze učesnika, Scallop zna da je na mojoj promociji posle njegovog govora bilo zainteresovanih da se uključe u Radionicu. Doduše, on ih je prepustio meni na staranje, pa sam im objasnio kako ovde stoje stvari. Rekoše da će pogledati kako to izgleda, pa će postaviti priče. I gde su?
Reći ću ti. Shvatili su da ovde nema maženja, pa su odustali. Mnogo je lepše postaviti pesmicu na fejs i dobiti gomilu komentara u stilu: "Divno", "Prekrasno", "Genijalno", "Ljubim te, maco" i slično.
Niko ne želi da nauči. Svi misle da im je bog dao talenat, pa mogu sami.
Nije Sagita za svakoga, Sagitina Radionica još manje.
Nekako se ustežem da ti saopštim činjenicu da ne vidim pisca u Srbiji kome na ovaj ili onaj način nije potrebna Radionica. Jevtropijevićka bi se sa tim sigurno složila. Imamo precenjeno mišljenje o našim dostignućima. Recimo, sin mi je sinoć rekao, a on se opasno u te stvari razume, da se ni ja nisam do kraja izborio sa ženskim likovima. Apsolutno niko nije jasno i potpuno originalan ni u svojim pričama. Eto, ni Boban u svom najnovijem delu nije u stanju da poštedi rabljenja likova kao što su Vuk Karadžić, Apis i ko zna ko još. Ne znam kako drugi, ali mene smori i prvi pogled na takav tekst, iako je on dostigao vrhunske nivoe literarnosti kod nas. Bre, ne umete ni priču da postavite tako da čitaoci kažu: "E, ovo je nešto novo!" A, zašto? Zato što vam je najlakše da pazarite u bajatoj literaturi i osrednjim filmovima. Nema truda da se potegne nešto zaista novo, niko ne čita stručnu i naučnu literaturu iz koje bi se dalo izvući daleko više motiva nego iz drp offa.
Drugo pitanje su novi ljudi na Radionici. Prepadamo ih kao pirane u Amazonu. Primetio sam da su suroviji oni koji u svom pisanju nemaju ono šta traže od drugih. Pa, se ti novi pojave jednom i hvataju maglu. Džaba što ja najčešće pitam za iskustvo u pisanju pre nego što pomislim na komentar. A da Boban pozove na FB zainteresovane, svakako bi ih bilo.
Pa što ih ne pozove? Ja sam ga pitao zašto je pustio radionicu niz vodu.
Izbegao je odgovor kako samo on to zna.
Zašto se ne postaraš za te ljude, pošto ti ih je Sallop prepustio?
I bez tebe su mogli otvoriti topik na Radionici.
Svojevremeno si sam takav postupak nazivao samoubilačkim i, uopšte, koristio si sve neke preterane izraze, kao da onaj ko piše sluša uvek samo hvale i laskanja.
Ipak, ja potpuno razumem što se novajlije ustežu. Ovo je forum, ne znaš to te kritikuje ni kako da ga shvatiš, naročito kad se komentari svedu na nekoliko reči.
Quote from: kimura on 17-10-2014, 18:30:42
Zašto se ne postaraš za te ljude, pošto ti ih je Sallop prepustio?
I bez tebe su mogli otvoriti topik na Radionici.
Pa postarao sam se. Objasnio sam im kako se postavljaju priče i to vrlo detaljno.
Šta je trebalo da uradim? Da im tražim broj mobilnog?
Quote from: kimura on 17-10-2014, 18:30:42
Svojevremeno si sam takav postupak nazivao samoubilačkim i, uopšte, koristio si sve neke preterane izraze, kao da onaj ko piše sluša uvek samo hvale i laskanja.
Pa jesam. A ti si kao bila mnogo fina?
Kako ste od tako fina mesta kao što je Čantavir stigli do radionice, nije mi jasno? Ne možete na silu vaskrsnuti mrtva magarca sve i za žilu da ga potežete. Neka kači ko šta hoće, drugi neka se nadovežu, ako žele, i molim lepo. Opet neki lametni o stanju našeg SF-a, o književnim dometima, originalnosti, o učenju kako valja obraditi teme te u kutiji šibica smestiti svemir i tralalala.
Pošteno recite: hoće li Boban objaviti ZS 21 - Radionica 2 i gotovo. Ako to najavi, skočiće i kuso i repato slati svoje radove od tih famoznih 6k. jerf imaju motiv. Koji motiv sada imaju? Poboljšati pisanje? Ajte molim vas! Svaki skriboman koji se dočepao tastature drži kako je Hemnigej u najmanju ruku. Motiv da ga neko pljuje, zeza, ismeva? Ne treba to nikom, dragi moji.
Ali šargarepa u vidu priče! Ej! U ZS! Opa bato! Istrpeće takvi sve po njemu svaku čas kiblu prosipali.
Ovako, u ovom trenutku povjesne zbilje, dajte da se zabavimo, zezamo i svešto ide uz to.
Sad videh da je Stipan nešto lepo napisao.
Može. Traži mobilni i slike slobodnije sadržine, u tri poze, ako treba i sa kesom na glavi. Za one stidljive. To sigurno povećava čitanost.
Nisam bila zlonamerna, nisam vređala.
Svaki negativni komentar dala sam u želji da se popravi što se može popraviti.
Da me zaista poznaješ ne bi se brecao zbog ''somotnog neba'', na koje sam ti odmah, još pri prvom postavljanju priče skrenula pažnju. :)
Scallop je 100% u pravu. Svima bi dobro došla neka Radionica.
A da ti nama, Aleksije, daš neku svoju priču ili dramu, bilo šta?
Golišave slike u prilogu samo ako baš želiš.
Ne pišem SF, tako da nisam u konkurenciji.
Ne bi se dopalo ni široj ni užoj populaciji.
A imaš i plitku matericu.
Gle, sad! Hoćeš da te molimo?
Nije obavezno, ali poziv ostaje...
Quote from: kimura on 17-10-2014, 18:45:40
Da me zaista poznaješ ne bi se brecao zbog ''somotnog neba''
Što da se ne brecam? Ovo je Sagita, tu je tradicija brecati se.
Quote from: ALEKSIJE D. on 17-10-2014, 18:42:49
Pošteno recite: hoće li Boban objaviti ZS 21 - Radionica 2 i gotovo. Ako to najavi, skočiće i kuso i repato slati svoje radove od tih famoznih 6k. jerf imaju motiv.
Pa sad, to može biti motiv, a i ne mora biti. Kad smo počinjali nije bilo ni reči o tome da će išta od naših pisanija ikada biti objavljeno.
Quote from: Stipan on 17-10-2014, 19:01:37
Što da se ne brecam? Ovo je Sagita, tu je tradicija brecati se.
Tradicija se može i napustiti.
Ali onda to više ne bi bila Sagita.
Stipane, nisi mi neka mustra za brecanje. xfrenki Ti si fini i nežan pisac, spreman na saradnju u svakom trenutku.
Gde idemo na pripreme?
Quote from: SuperSynthetic on 17-10-2014, 23:17:37
Gde idemo na pripreme?
predlažem more. palagruža na primijer.
Ako me geografija još uvek služi, rekao bih da je Jabuka najdalje :mrgreen:
Quote from: saturnica on 17-10-2014, 23:42:01
Quote from: SuperSynthetic on 17-10-2014, 23:17:37
Gde idemo na pripreme?
predlažem more. palagruža na primijer.
A hajde. Gde je to? Nisam nikad bio. Mogli bi i na Goli otok. Bilo bi interesantno. Mogli bi da krstarimo malo. Da jedrimo po nemirnom moru. Bura da nas šiba. Ah, kakve bi tu priče ispale. Ko preživi pisaće. Tema - horor na moru. A?
http://youtu.be/F7oDhuIPiTQ (http://youtu.be/F7oDhuIPiTQ)
Quote from: pokojni Steva on 18-10-2014, 00:03:26
Ako me geografija još uvek služi, rekao bih da je Jabuka najdalje :mrgreen:
ako misliš da nas vrag odnese što prije, može i na jabuku...:)
a ne Sintetik, palagruža nije za horor, ali zato jabuka...?...uguglaj... :-?
Jedno celo leto sam radio na jedrilici kod mog ortaka Ostoje. Svaki dan smo vozili turiste oko Maratona na Floridi. Florida keys. Ja sam tada bio klinac, a on je vec bio mator konj. Sa njim me je upoznao Vasa L.A koji je bio genije ali za Ostoju je bio mala beba. Ostoja je bio ludak. Psihopata. Mislim naucio je on mene da jedrim i to. Brzo sam to skapirao i isao u cik cak kad plovimo uz vetar, menjao pravac i zatezao jedra da ne leprsaju ili pustao jedro da nas vetar gura kad idemo niz vetar. Mnogo veca fora je bila da skapiram kako tamo vreme funkcionise. Weather. Tamo je mali crni oblacic u dalekoj daljini na prekrasnom plavom nebu imao potpuno drugacije znacenje nego ovde. Ovde bi takav oblacic znacio nista, a tamo je znacio - spasavaj se. Bezi. Pakao stize. Ostoju pakao nije brinuo uopste. Cak sta vise. Dapace.
On je inace u Majamiju imao nekoliko raskrsnica na kojima je izuzetno dobro poznavao funkcionisanje saobracaja. Tu je znao kako da podleti pod auto i da posle za to naplati osiguranje. Nakupio je tako poprilicnu kintu i kupio ovaj brod na kome je poceo da vozika turiste, a brod je osigurao na milion dolara.
I tako kada bi se mali crni oblacic pojavio na plavome nebu i za 15 minuta se pretvorio u straobalnu oluju sa kisom - storm, ja sam pakovao jedra, palio motor i trudio se da teram u talase jer ako pustis da te talascine udaraju bocno razbice te u param parcad. Turisti vriste, ja jadan teram, a Ostoja coolira i ceka da se sjebemo ne bi li naplatio svojih milion dolara. Bog me je cuvao. Jednom su nas cak rendzeri spasili.
E, a bilo je tu i jedno mesto na koje su turisti mnogo voleli da ih vodimo. Bahia Honda. Prekrasan zaliv, ali da bi usao u njega moras da prodjes ispod mosta. Medjutim ako je malo jaca plima udarices jarbolom o most i odvalices jarbol. Morao sam strasno da pazim. To sam naravno radio sa upaljenim motorom i u svakom trenutku sam bio spreman da ubacim u rikverc ako vidim da ce jarbol da dodirne most.
I tako proteram ja jednom i udjem u jednu uvalu, istovarim turiste, a brod usidrim i sa camcem izadjem na obalu. A na obali divota. Pijemo mi tu pina kolade u kafani, turisti opusteno uzivaju, a Ostoja se smuva sa jednom Kanadjankom te iznajmise svi oni sobe u toj kafani posto su resili da tu i prespavaju. Ja odem na brod da spavam i povedem Silviju, sestru one sa kojom se Ostoja smuvao. Nisam je spopadao. Mislim bio sam umoran. Zaspao sam. Ceo dan sam se rvao sa brodom. Kad sam zaspao nebo je bilo oroseno zvezdama, a more kao bara. Probudio me je pakao. Izadjem na palubu, a kisa i vetar odvaljuju. Kisne kapi takovom silinom udaraju da hoce oci da ti isteraju. Kozu da ti oderu. A mrak nikad crnji. Cekao sam munje kao zeblo sunce jer sam samo u tim trenucima video gde su stene te nekako bezao od njih. Motorom naravno. Silvija mi je tu puno pomogla.
Odoh sada. Vec strasno kasnim. Vidimo se.
http://youtu.be/1kjEkQ2LCOg (http://youtu.be/1kjEkQ2LCOg)
Elem, čisto da ohrabrim radioničare i zahvalim se svima koji su dovodili u red moje pisanje:
Upravo mi je javljeno da će se u UBIQ-u broj 15. pojaviti moja novela "Reči u vremenu".
Uuuu... trebalo je da procitam ovo gore sto sam napisao pre nego sam ga postovao.
Bravo Stipe.
Laku noc.
http://youtu.be/oIekDlyhHCg (http://youtu.be/oIekDlyhHCg)
P.S Ovaj edit-modify strasno kratko traje.
Quote from: Stipan on 18-10-2014, 19:32:53
Elem, čisto da ohrabrim radioničare i zahvalim se svima koji su dovodili u red moje pisanje:
Teško da je iko mogao da ga dovede u red, a koliko ja znam mnogi su ga dovodili (i još uvek ga dovode) u pitanje. :evil:
Quote from: Miljan Markovic on 19-10-2014, 03:26:38
Teško da je iko mogao da ga dovede u red, a koliko ja znam mnogi su ga dovodili (i još uvek ga dovode) u pitanje.
Jebe se vuku šta ovce misle o njemu.
Psiholoske devijacije su bile u tolikom porastu da su i zivotinje pocele da obolevaju od njih. Vukovi su umesto da jedu - opstili sa ovcama. Kod ljudi je to islo mnogo, mnogo dalje. Dve najvece multikompanije su shvatile da ce jedino opstati ako se izoluju od mutanata, kako su nazivali populaciju koja je u sve vecem broju podlegala devijacijama. Napravili su odgajivacnice u kojima su strucnjacu ukrstali ljude.
...I sve bi bilo poput bajke da se u jednu od epruveta sa oplođenom jajnom ćelijom nije pokakio komarac zaražen ebolom...
Kasnijim ispitivanjem je utvrdjeno da je i virus ebole mutirao te vise nije bio smrtonosan vec je kod zarazenih izazivao neprekidnu erekciju. Iz zarazene epruvete je nastala nekolicina ljudskih mladunaca koji su se rodili sa erekcijom. Cim su malo porasli pobegli su iz odgajivacnice. Mozete misliti kako su stradale ovce pa i koze. Stocari su ove odbegle primerke sa erekcijom jurili helikopterom ali nisu uspeli sve da ih eliminisu. Ovi koji su se spasli eliminacije visu nisu dirali stoku ali su zato stradale zenke njihove vrste - zene.
A ono što se devet meseci kasnije sjurilo po naseljima niko nije mogao ni da nasluti!
A onda je neko zakucao nežno na vrata Stipana i Sintetika. Kad se, onako krmeljavi, pridigoše i navukiše gaće i čakšire, nasloniše nosine na ragastrove, svak u svom paralelenom svemiru, veliki, kasapski prsti, uleteše im u nozdrve, povukoše u hodnik onom veštinom kojom kasapin cima iz obora veprove za brnjicu. Od silnih suza ne stigoše ni jasno raznanati lica iznad belih mantila, tek,priljubljna obraza uz hladan, davno pran pod od terace, shvatiše da imaju retku privilegiju da ponovo isprobaju Hudinijev trik izvlačenja iz košulje dugih rukava.
Sad, u tišini, miru sobe sa gumenim zidovima, pod svetlom neona, zamišlaju kako su samo debele kravivice made in Čantavir...
I njihovi svemiri sklopiše se u taj tren kroz suzu na obrazima koja spaja dimenzije vremena i prostora. Osetiše metafiziku kao stvarnost, trudeći se da dotaknu vrhom jezika slane sline rastegljene do vrha usne...
Kraj je namerno Stipanovski.
Paz' ti Aleksija!!!
Je l ti čuješ parkiranje belih kola sa krupnim ljudima ispred kapije?
Misliš ovih sa bocama u krupnim šakama? Ovih što mi prilaze sve tepajući nešto?
Ako ih ima troje, pirpazi se! Onaj u sredini, što su mu ruke iza leđa, ima košulju sa nekim čudnim rukavima! Nije bila na zadnjoj reviji Verici Rakočević... To samo za privilegovane. Samo sedi, zažmuri i ispruži ruke. Manje boli.
Ja to iz iskustva.
Lepo je. Sad sam potpuno opušten.
Izvini, Aleksije, moram sad ići s njima.
Obećali su mi da će sve biti u redu.
Tamo gore, u brdima...
Za to vreme su mladunci, greskom nastali u odgajivacnici, porasli i resili da se bore za svoja prava i jednakost razlicitih. Izasli su na ulice u cilju da ih ostatak gradjanstva prihvati onakve kakvi su - sa stalno ukrucenim udovima. Prvo su mirno setali ulicama grada, a onda isukase svoje crvene Banove koji su se belasali na suncu u punom sjaju. Mlatili su njima. Paradirali.
"Mlatili su njima. Paradirali. Sklonio sam se u prvu apoteku i kupio vazelin. A onda videh kako na vrata, nasmešni, ulaze neki momci u belim mantilima..."
Bem ti oči! Stalno permutujem slova!!! (lično zapažanje, off topik)
Ne veruj im, Aleksije brate! Smrt dođe i prođe, ali užasno boli!
a kako se mutirani virus ebole odrazio na žene? za muškarce znamo...
Tvoj Čantavir nije u tokovima EU. Ljubav boli, ali se nešto zarad napretka i vere u bolje sutra, mora i istpreti.
Naši dedovi žrtvovali su živote za bolje sutra, za crvne zore kada se žito ima sejati iz aviona, kada neće biti ugnjetnih. Pradedovi izgiboše zbog prava da mogu gajiti svinje u svojim šumama (a onda im monarhija uvali da budu ugnjetači mirnih i tihih, civilizovanih pripadnika KK monarhije), a tebi teško malko skinuti gaće i poturiti se?
Izem ti revolucionara iz Čantavira!
Stisni zube, stegni doručje kakve stolice, i isturi svoj zaštićeni deo! Pa ti druže hoćeš da budeš gospodin!
Teoriju o mutiranom virusu još nisu razradili. Nisu žensko pa ne znaju kako funkcioniše to čudno telo sa viškom rupa...
Quote from: saturnica on 21-10-2014, 13:09:54
a kako se mutirani virus ebole odrazio na žene? za muškarce znamo...
Tuzne su bile. Resise da i one pokazu sta znaju te se poskidase i raspalise po ulicama. - Izudaraj me pendrekom po guzi! - vikale su pandurima dok su prolazile pored njih, a pandurima nije bilo nimalo lako. I tako... Svi ti pendreci, a i ostala teska oprema. Veselje!
Quote from: SuperSynthetic on 21-10-2014, 13:12:20
Quote from: saturnica on 21-10-2014, 13:09:54
a kako se mutirani virus ebole odrazio na žene? za muškarce znamo...
Tuzne su bile. Resise da i one pokazu sta znaju te se poskidase i raspalise po ulicama. - Izudaraj me pendrekom po guzi! - vikale su pandurima dok su prolazile pored njih, a pandurima nije bilo nimalo lako. I tako... Svi ti pendreci, a i ostala teska oprema. Veselje!
što je ovo? neki jebeni happy end?
fuj....
Jabuka! Jabuka! Jabuka!
razočarana sam vizijom čantavira...
Quote from: ALEKSIJE D. on 21-10-2014, 13:10:12
Pradedovi izgiboše zbog prava da mogu gajiti svinje u svojim šumama.
Ali oni su umirali samo jednom!!! Kako bi im bilo da ustaju i umiru stotinama puta!!!
Quote from: saturnica on 21-10-2014, 13:21:33
razočarana sam vizijom čantavira...
(Č)antavira, moliću lepo, a ne (č)antavira!!!
Quote from: saturnica on 21-10-2014, 13:16:44
Quote from: SuperSynthetic on 21-10-2014, 13:12:20
Quote from: saturnica on 21-10-2014, 13:09:54
a kako se mutirani virus ebole odrazio na žene? za muškarce znamo...
Tuzne su bile. Resise da i one pokazu sta znaju te se poskidase i raspalise po ulicama. - Izudaraj me pendrekom po guzi! - vikale su pandurima dok su prolazile pored njih, a pandurima nije bilo nimalo lako. I tako... Svi ti pendreci, a i ostala teska oprema. Veselje!
što je ovo? neki jebeni happy end?
fuj....
Parada uzdignutih crvenih Banova, kako je to istorija kasnije nazivala je imala kljucni uticaj na promenu biti funkcionisanja drustva. Profit je prestao da bude glavni pokretac civilizacije i uslo se u jedno sasvim drugo doba. Doba potpuno drugacijih vrednosti. Pravih, konkretnih vrednosti. Cvrstoca je bila ono sto je do juce bio profit. Ovu poslednju revoluciju covecanstva su u mnogome iznele zene na svojim plecima te su kasnije i uzivale u plodovima revolucije.
Ovog puta ću se baš hvaliti.
Moja priča "THE AWAKENING" je uvrštena u "Planet Europa" SF Story Collection.
Jeeee!!!!
Dame i Gospodo - Caaarr Stiiipaaan Maalliii!!! Salim se Stipe. Svaka cast. YEAH!!! BRAVO!!!
Sajam definitivno stiže...
Moja priča "Hod po ogledalima" ugledala je svetlost dana u Alminoj zbirci kratkih priča "Kajmakčalanska 11"...
E, da... Sajam pokreće štamparije.
Evo, i moja priča ,,Viva la revolución" se pojavila u zbirci priča ,,Preobražaji" izdavačke kuće ,,Oksimoron".
O ČANTAVIRU, ŽUŽANI I NADVOŽNJAKU
Tata je bio tih i neupadljiv čovek, po zanimanju prosvetni radnik, a u Čantavir ga je dovela profesija. Kad sam se rodio, bio je direktor seoske škole.
Detinjstvo mi je uglavnom bilo baš kako treba, sa sve lutanjima po sokacima i voćnjacima, svinjokoljima u novembru, letovanjima u Sutomoru i plastičnim sandalama.
Jednog prolećnog jutra u Čantavir su stigle građevinske mašine i postalo je veselo. Posvuda je bilo peska i šljunka za besposlenu dečurliju, a godina je protekla u opštem veselju raspojasanih balavaca. Radnici kô radnici, kako došli, tako i otišli. Za sobom su ostavili široku asfaltnu traku kakvu nikad ranije nismo videli.
Nevolje su počele mnogo kasnije, negde u vreme kad sam počeo da se udvaram Žužiki, onda kada se novoizgrađeni put prozvao E-5 i priključio transkontinentalnoj saobraćajnoj mreži. Siroti pilići, guske i mačori ginuli su u mnoštvima pri susretima sa pozaspalim vozačima holandskih šlepera i turskih cisterni, a bogami i biciklisti su na jedvite jade žive glave iznosili. Pa opet, sve je to mene malo doticalo. Upravo sam otkrivao tajne putenosti i jednostavno nisam imao vremena za lokalna tračarenja.
Žužu sam upoznao na Tiborovoj rođendanskoj proslavi. U stvari, osim doma kulture, kućna okupljanja su bila jedini događaj vredan spomena za nekog ko je imao vrele godine, kao ja tada. Mislite da su klinci po selima bili drugačiji od vas? Ma jok. Isto tako su bili željni svega, uključivši i prikazivanje pred vršnjacima. To je bilo vreme minića i prozirnih bluzica, a Segedin je bio blizu. Kakva god selendra Čantavir bio, preko grane smo bili ,,Jugo", zapadnjački ološ prepunih novčanika. Tako je i moja Žužana, zahvaljujući mađarskim buticima, delovala poput holivudske starlete.
,, Seretlek, Milan, o kako te seretlek", tepala je svojom neobičnom kombinacijom mađaskih i srpskih reči i zaista me je volela poput kuje u teranju. Bili su to divlji dani.
Đavo je odneo šalu kad je jedne letnje večeri snaš Tonu po vrelom asfaltu razmazala neka italijanska kamiončina i zbrisala u Mađarsku. Mada sam bio golobrado štene, dobro se sećam silnih rasprava oko izgradnje nadvožnjaka nad kobnom magistralom. Bojažljivo se šaputalo da je matora petljala nešto sa crkvom i nečistim silama, ali to su bila tek šaputanja u po glasa. O drugome se tu radilo i nešto se moralo preduzeti kako bi se opasna deonica nekako obezbedila. Sastančilo se po mesnoj zajednici, u Lacikinoj kafani i u domu kulture, ali bez ikakvog rezultata.
Celu sam tu priču zaboravio kad sam otišao na studije u Beograd i tek tamo shvatio zašto je mama tako neizlečivo mrzela Čantavir. Grad je bio svetlo i provod, živahnost i sloboda. Žužanu sam ubrzo preboleo, jer sve mi je bilo na raspolaganju. Sanjica je bila iz Skoplja, Mihela iz Samobora, Jadranka iz Splita i sve su bile prelepe i podatne. Slušao sam Ramones i Disciplinu Kičme i udisao život kakav nisam ni slutio da postoji. Bilo je vreme nju vejva i sve je vrcalo od ljubavi i slobode.
Interesantno, koliko god da sam uživao u tom novootrkrivenom raju, upravo sam se tamo po prvi put u životu susreo sa zvukom sirena. Označile su Titovu smrt i završetak jedne epohe, mada u to vreme nisam toga bio svestan.
Kada sam diplomirao vratio sam se u Čantavir i mrzeo ga tačno koliko i moja majka. Bila je to učmala sredina i nikako nisam razumevao kako sam se nekada tamo dobro osećao. Žuža me je tešila i jedne večeri mi reče da joj je snaš Tona nekakva rođaka, mada mi nije bila najjasnija porodična veza između pokojne Bunjevke i razvratne Mađarice. Sećam se da se pričalo kako pokojnu snaš Tonu uveliko viđaju kako šećka oko međunarodnog puta, ali sam to, naravno, pripisao seljačkom sujeverju. I ko bi ga sada znao, možda je upravo zahvaljujući tim bulažnjenjima najzad i izglasan samodoprinos za izgradnju nadvožnjaka, uprkos žestokih porodičnih svađa i obazrivih psovanja države, najčešće u Lacikinoj kafani i uz pivo pred Gaborovim dućanom. Šta bilo da bilo, nedugo po tom uspehu lokalne samouprave, ja sam dobio posao u Novom Sadu i pobegao iz sela.
Čim sam ponovo namirisao grad, zaboravio sam Čantavir.
Vratio sam se par godina kasnije bežeći pred vojnom policijom, ostavljajući nekoliko cura s kojima sam se muvao i posao koji ionako nisam voleo. Jest' da mi se nije vraćalo u Čantavir, ali mi se još manje ginulo u nekoj slavonskoj vukojebini.
Prvih dana sam uživao u maminoj kuhinji koja je budila sećanja na detinjstvo. Gotovo mi je dolazilo, dok sam je gledao kako kuva, da uradim domaći zadatak, ali pošto je to vreme odavno prošlo, zakrpio sam ogradu na kokošinjcu i očistio bunar. Žužika je u to vreme već bila udata ženica, pa sam se morao odreći hopa cupa zabava s njome. Pričalo se da je imala stomak do zuba pred oltarom, ali slabo su me zanimala lokalna ogovaranja.
Mama me je pomalo nervirala neprestanim mrgudanjem na tatu zbog ogromnih izdvajanja za mesnu zajednicu, kao da je sam samcat doneo odluku o samodoprinosu. Izgleda da nije bio jedini kome je žena zasela za vrat, pa je gomila što cevči pivo pred dućanom i raspravlja o susretima sa pokojnom snaš Tonom postajala sve brojnija. Malo je ko mogao podneti zvocanje kućne policije zbog besmislenih troškova iz ionako opustošenih kućnih fondova.
Nekoliko puta me je Žužika spopadala na ulici ili pred dućanom, ubeđujući me kako ima nešto važno da mi saopšti, ali sam gledao da izbegnem bilo kakav kontakt s njome. Na muvanje sa udatim ženama u Čantaviru se baš i nije blagonaklono gledalo. Međutim, njeno navaljivanje i puste seoske ulice su polako počele da me bacaju u apatiju, a mamina hrana mi je, u stvari, bila jako teška za varenje. Jedva sam čekao da zdimim odande.
Čim se opasnost od mobilizacije stišala, vratio sam se u Novi Sad i otvorio sopstvenu advokatsku kancelariju. Posle toga je matori nabavio mobilni, pa sam se sve češće čuo s njim i redovno mi je saopštavao vesti o napredovanju izgradnje nadvožnjaka. U početku su mi njegova pominjanja snaš Tone bila smešna, ali kad se u priču ubacilo i Žužikino dete, počeo je da me plaši, pa sam ga zamolio da prekine. Ono što je spadalo u domen realnosti bilo je da su se radovi na nadvožnjaku otegli godinama. Radnici su se pojavljivali, pa nestajali, ali novca nikad nije bilo dovoljno. Malo, malo, pa bi se proglašavao nedostatak sredstava i meštani bi izglasavali novi samodoprinos. Tata je postajao sve neraspoloženiji i nekako sam znao da mu mama i dalje prebacuje zbog kućnog budžeta.
Nadvožnjak je završen petnaestog marta hiljadu devetsto devedeset devete. Proleće zadnje godine dvadesetog veka. Tata nije delovao posebno euforično kad mi je to saopštio, pa sam i sâm vest prihvatio kao rutinsku. Već sledećeg meseca stvari su krenule po zlu. Prva loša vest je bila da se moja Žužana bacila pod točkove zahuktalog međunarodnog voza, a druga me je mnogo direktnije pogodila, jer se Novi Sad odmah našao na udaru bombardera i život više nije bio bezbedan. Šta mi je drugo preostalo nego da se još jednom vratim u Čantavir?
Meštanima sam rekao da je u Čantaviru opuštenije nego u Novome Sadu gde tih dana niko i ne svraća u moju advokatsku kancelariju. Nije da je bilo neke posebne zabave, izuzev večernjih okupljanja ispred Gaborove prodavnice. Tu su seljani pili pivo i čekali avione. Sirene bi ih najavile, a onda bi se uz tutnjavu uzdizali iz Mađarske i proletali ka nekom cilju u Beogradu.
,,Siđi dole da ti jebem mater!", vikali su, a poneki bi ih gađali praznim pivskim flašama. Po završetku predstave meštane bi prošla euforija. Prešli bi na rakiju i prepričavali strašne priče o noćnim susretima sa snaš Tonom. Navodno je nadvožnjak postavljen tačno iznad mesta gde je poginula, pa nema spokoja od okasnelih galamdžija. Gluposti, mislio sam, ali nečim sam se morao zabaviti, zar ne? Kako bilo da bilo, selo je imalo nadvožnjak, pa su sada mužjaci mnogo lakše izlazili na kraj sa suprugama. Što god im prebacivale, jednostavno bi im spomenuli njihovo prethodno zvocanje oko samodoprinosa, proglašavajući ih ćurkama.
I kod kuće se stanje okrenulo i mama više nije imala argumenata. Kad god bi počela sa svojim rafalnim žalopojkama, tata bi joj očitao bukvicu upirući prstom kroz prozor ka monumentalnoj konstrukciji nadvožnjaka koji se poput duge nadvijao iznad sela. Morao sam priznati da je matori u pravu. Kokoške, biciklisti, mačići i babe pri povratku s pijace više nisu imali razloga da drhte pri pomisli na podivljale šoferčine i njihove monstrume. Doduše, i saobraćaj se proredio, ali nadvožnjak je stajao postojano kao klisurina, svedočeći o ogromnim odricanjima stanovnika Čantavira.
Ni te noći nije bilo mnogo drugačije. Vratio sam se kući pomalo nacvrckan iz dežurstva pred prodavnicom, saslušao tatinu litaniju o značaju nadvožnjaka i legao da spavam. Probudila me je tutnjava i u početku nisam mnogo toga razumeo.
Tek idućeg jutra, dok su čantavirci u čudu treptali tražeći pogledom monumentalni betonski luk što im se koliko juče nadvijao nad selom, shvatio sam da je neki pripiti seronja iz natovskog superbombardera istresao gomilu eksploziva na Čantavir, kao prstom u dupe pogađajući upravo taj jebeni sirotinjski nadvožnjak.
Nekoliko dana posle toga, traktori i meštani ništa drugo nisu radili no raščišćavali grdne komadine betona rasutih po magistrali. Ne bi bilo zgodno da ih kazne zbog ometanja saobraćaja.
Kad je posao najzad dovršen, kučići, koke i guske se vratiše staroj maršruti, a meštani pivu i rakiji pred prodavnicom, ne mogavši da istrpe kokodakanje raspomamljenih supruga zbog zalud sjebanih para.
Znate, postao sam posle toga pomalo histeričan. Sve mi se češće priviđala snaš Tona, pa sam nedugo posle toga pobegao u Novi Sad.
Nikad se više nisam vratio u Čantavir. Predao sam se nekom poluživotu u kome sam neprestano menjao partnere. Radojka, Brankica, Milena... Ko bi ih sve popamtio? Kad je mama umrla osam meseci za tatom, kuću smo budzašto prodali preko neke agencije i podelili pare sa bratom. Znao sam u to vreme razmišljati o tome kome li će moja imovina pripasti kad me više ne bude bilo, jer dece nisam imao. Nekako su izostala sa liste mojih prioriteta. Sve je to nestalo u godinama što su nakon toga prolazile, svaka gora od prethodne i možda se više nikad ne bih setio Čantavira da me u snovima sve češće ne obilazi snaš Tona, visoko uzdižući svoj kljakavi srednji prst prema meni.
Evo čitam.
Ovu magistralnu nepismenoću si ostavio za buduća pokolenja?
ginuli su u mnoštvima
Koju nepismenoću? Ajde kaži konkretno, nije da baš najbolje razumem šta hoćeš da kažeš...
Nekako nisam siguran da postoji više mnoštava. Kad reč koju napišeš izgleda mnogo glupo kad je pročitaš naglas, najpre će biti da si negde zeznuo. Ili nisi, ali deluje kao kosmodisk - glupo a i ne pomaže.
Sad je priča obimnija, ali i dalje bi je tek trebalo napisati. Mnogo toga je prepričano.
Ispijanje piva pred zadrugom može delovati kao dobar refren, ali mora da tu bude i ritma.
Snaš Tona može da bude dobro mesto za postavljanje crvendaća, ali tu bi morao da pitaš Ljuštiku za savet kako se to radi. Ovako, kao da je nisi ni pomenuo.
I uobičajena oblovina ti je bezveze, pomenuo si je da ne bi zaboravio. Ne funkcioniše.
Dakle, sad od svega napravi priču od cca. 25-30 strana i evo te u još jednoj zbirci.
Quote from: scallop on 26-10-2014, 14:10:30
Evo čitam.
Ovu magistralnu nepismenoću si ostavio za buduća pokolenja?
ginuli su u mnoštvima
Pardon, nisam video da su mala slova.
Ljuštika me mrzi, a i inače ga ne bih pitao za savet.
Hvala na pojašnjenju, poradiću na tome.
Ljuštikla ne mrzi nikog. Bio bi najsrećniji kad bi ti uspeo da ispovrtiš dobru priču.
Ko te jebe. Ovo je poslednji post koji ovde ispovrćem