ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

 U skladu sa tradicijom književne Radionice foruma Znak Sagite, pokrećem, kao glasnogovornik idejnog tvorca iz senke, Novogodišnju radionicu 2015.
Tema: Jadac.

Svi znamo šta je jadac, čije lomljenje je važan događaj u našoj tradiciji. Kome ostane veći deo nakon lomljenja, smeši mu se sreća, blagostanje i još stotinu čudesa! 
Kako odvažne autore ne bismo ograničavali biće dovoljno da se u priči najmanje jednom  pomene taj turcizam.
Fantastika je poželjna. Tolerisana dužina priče do 8.000 karaktera. Sasvim dovoljno!
Rok za slanje 31.decembar. Čitanje i rasprava do Božića, komentari do pravoslavne Nove godine.

Pokušaje slati na mejl: onyx.albero@gmail.com

Dakle, sve u 16. Idemo.

Što je Jadac??  :shock:

http://en.wikipedia.org/wiki/Wishbone (http://en.wikipedia.org/wiki/Wishbone)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.aura.ba%2Fgallery_images%2F4244_1.jpg&hash=e5f87af1ff3d54508f7dc7883386b533f46cca56)(https://www.znaksagite.com/diskusije/)

E, ovo mi se sviđa. Jako lepo. Bravo Džek! Dobra tema!

Hvala, ali čestitke prosleđujem čoveku iz senke!

je li jadac naziv za tu kokošju košćicu ili za samu igru? i što znači zapravao jadac? jadan? jel to? jadan onaj tko izgubi...:)

Quote from: saturnica on 10-12-2014, 21:58:01
je li jadac naziv za tu kokošju košćicu ili za samu igru? i što znači zapravao jadac? jadan? jel to? jadan onaj tko izgubi...:)

http://hjp.novi-liber.hr/index.php?show=search_by_id&id=fVdjXxk%3D&keyword=jadac (http://hjp.novi-liber.hr/index.php?show=search_by_id&id=fVdjXxk%3D&keyword=jadac)

1.   tanka dvokraka prsna kost u peradi; jadež
2.   etnol. vrsta oklade: ništa se ne smije uzeti iz suigračeve ruke nakon što se prelomio jadac (u zn. držim na pameti da ne bih smio)
3.   pren. poznato mi je [znam za jadac (o triku, zamci, prijevari i sl.)]





✧ tur. lȃdes, yades ← perz. yād-i dest: ručno sjećanje ≃ yād: sjećanje + dest: ruka

Spolja gladac, a iznutra jadac  :lol:

Jevtro, hvala, stvarno nikada nisam za ovo čula.

http://www.slobodnadalmacija.hr/Hrvatska/tabid/66/articleType/ArticleView/articleId/27987/Default.aspx (http://www.slobodnadalmacija.hr/Hrvatska/tabid/66/articleType/ArticleView/articleId/27987/Default.aspx)

Quote from: scallop on 10-12-2014, 22:10:31
http://www.slobodnadalmacija.hr/Hrvatska/tabid/66/articleType/ArticleView/articleId/27987/Default.aspx (http://www.slobodnadalmacija.hr/Hrvatska/tabid/66/articleType/ArticleView/articleId/27987/Default.aspx)

ma od kuda ste vi ovo sada iskopali? tekst uopće nema veze sa stvarnošću. sa Zadrom najmanje. a zločestih novinara ima svugdje. ako sam na išta ponosna sa svojim gradom onda je to čistoća i urednost.  ali da se vratimo na priču o kokošjoj koščici i zanimljivoj igri.

Zbog naslova. Mora da si čula i za jadac i za gladac.

Quote from: scallop on 10-12-2014, 22:20:44
Zbog naslova. Mora da si čula i za jadac i za gladac.

pa izgleda da sam bila blizu kada sam rekla, jadac kao jadan. ali, ne radi se ovdje o tome i nije to bitno već je u fokusu zbivanja valjda neka igra koju vi igrate. o igri je nekoj riječ. da bi se napisala priča trebalo bi znati kako se igra.

Quote from: saturnica on 10-12-2014, 22:07:24
Jevtro, hvala, stvarno nikada nisam za ovo čula.

Nema na čemu! Eto, mene je etimologija baš iznenadila, deluje sasvim kao slovenska reč.

pa reče ti Jevtropijevićka kako se igra, da uvališ bio šta u ruku onoga s kime si prelomila jadac, i obrnuto

pa makar ovaj zaboravio i uzeo nešto poslije 3 dana

a neka normalna stvar je u pitanju, čaša vode, olovka, šta god uvališ na prevaru

ništa ne smiješ da primiš dok traje igra, inače gubiš

moji roditelji igrali prije 35 godina, i još se opkladili da gubitnik dovijeka baca smeće - ćale je specijalizovao rad s kesama 8)

Znam za jadac! - rekoh i uzeh bratu 100 evrića, a tako je žarko želeo da me zajebe. Kladili smo se u automobile. Svako u svoj.

http://youtu.be/Tna0Mmu1XlI (http://youtu.be/Tna0Mmu1XlI)

Vid'o na 24Kitchen, kuvar vadi jadac da bi posle lakše sekao pile. Pravi abortus priče.

Zaylien - Dance of the Sugar Plum Fairy (Dubstep Remix) (http://www.youtube.com/watch?v=u4WJwy6DG-I#ws)

Gospođo J. molim vas, objasnite množinu od jadac; jadaci, jadci, jadačevi...?

Zahvaljujem što mene nisi pitao. xjestera

Quote from: Hrundi V. Bakshi on 14-12-2014, 18:43:13
Gospođo J. molim vas, objasnite množinu od jadac; jadaci, jadci, jadačevi...?

Već citirani HJP kaže:
http://hjp.novi-liber.hr/index.php?show=kosi_oblici&id=fVdjXxk%3D (http://hjp.novi-liber.hr/index.php?show=kosi_oblici&id=fVdjXxk%3D)

jȁdac m 〈G jȁca, N mn jȁci〉

jednina
N   jadac
G   jaca
D   jacu
A   jadac
V   jače
L   jacu
I   jacem
množina
N   jaci
G   jadaca
D   jacima
A   jace
V   jaci
L   jacima
I   jacima

A za eventualna objašnjenja&tumačenja preporučujem da cimate Džejpa, on je stručnjak.

Ne, ne, ozbiljno, znamo da je jarac = jarci i jarčevi, a ako se u priči koju možda pišem i koja će možda biti remek - delo multiplikuje^tm jadac u množinu, zbog potrebe fabule, kako ostati u granicama Svetog Pravopisa? Zato sam i pozvao gospođu J.

Hvala gospođo J. pišete istovremeno, odgovarate pravovremeno.

Bolje jaci nego jadnici...  :)

Ама, јадац је само један  :)

Ali pilića koliko hoćeš... :)

Jedan naš'o jadac u prasetu, al' se na isti udavio pa mu džaba bilo.

A kako to ide na srpskom? Ili se srpski jezik jadac gomilom nije bavio? I za taj jedan se deca za stolom otimaju.

jadac kao gradivna imenica...

Upravo sam poslao pricu na mejl, pa da se predstavim. Ja sam Aleksandar, pisem uglavnom horor price i ovo je prvi put da ucestvujem u radionici. Toliko za sada, pozdrav svima.

Dobro nam došao!

Završila sam priču, spremam se da je pošaljem i tek sad vidim da je bilo dopušteno više od 6000 karaktera!  :-x  Čist primer da pre pisanja treba prvo pažljivo čitati.

Nema veze. To je sad pa nikad.

Quote from: Miljan Markovic on 31-12-2014, 10:42:25
Dobro nam došao!

Hvala.

Malo kasnimo. Pristiglo je šest priča, taman da se iščitaju i komentarišu pre negko što se zahukta Nova radionica.



1. Dekica
2. Levoruki
3. Muzaferov nauk
4. Pobjednica
5. Ubogi Korpusija
6. Uoči slave


.pdf

1. Dekica (https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UVGxNWnhSakExS0E/view?usp=sharing)
2. Levoruki (https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UWl9zTExMcnhBMDg/view?usp=sharing)
3. Muzaferov nauk (https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UNWRlaG14R05FMjA/view?usp=sharing)
4. Pobjednica (https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UY3dtV3dab3hzcXM/view?usp=sharing)
5. Ubogi Korpusija (https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UT2hlTmY0XzQ0QU0/view?usp=sharing)
6. Uoči slave (https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UTVR6Q2xVN05QMVk/view?usp=sharing)


.doc

1. Dekica (https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UTUlkTFdlLVpSbmc/view?usp=sharing)
2. Levoruki (https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UV2VENkN5QTV0REU/view?usp=sharing)
3. Muzaferov nauk (https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UVWowWjBGTEZJVjQ/view?usp=sharing)
4. Pobjednica (https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UNk11TEQ2VldJbG8/view?usp=sharing)
5. Ubogi Korpusija (https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UcEg3X0JFS2lVWTg/view?usp=sharing)
6. Uoči slave (https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UX1I3Qm5IUkdPajQ/view?usp=sharing)

 
E jaci, jaci! Znaci, do Bozica tisina? Svidja mi se ovo sto sam do sada procitao, mada... jel smem da kazem?


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi57.tinypic.com%2F5fox8z.png&hash=62cde1e1328e556953ae1992897c762da5db4217)

Malo, ali nije loše.

Pročitao sam ovih dana prvu priču nekoliko puta, pa evo mojih komentara i sugestija.

,,Dekica"


Priča mi se svidela, pa ako u komentarima ima više zamerki nego pohvala, to je zato što slabiji delovi štrče u inače veoma dobroj priči, a ono dobro može se ovako opisati – efektna, vešto vođena priča, u kojoj se mentalna agonija dočarava, što se kaže, pokazivanjem a ne objašnjavanjem ili prepričavanjem. Baš zbog toga su mi bili slabiji oni delovi u kojima ipak ima suvišnog objašnjavanja:

,,dodirivala mu meko tjeme, mirisala ga, milovala mu prozirne prstiće u kojima je čak i bez napora vidjela krv kako pulsira žilama" – odlično potcrtavanje užasa odvajanja od svog tek rođenog deteta putem naglašavanja njegove fizičke ranjivosti; ono što mislim da je suvišno jeste ,,čak i bez napora", čini mi se da slabi rečenicu, a ako bi i ostalo, svakako bih izbacio ,,čak".

,,Bojala se da bi dijete putem moglo zaplakati, ali na svu sreću nije." – jače bi bilo bez ovog drugog dela, posebno zbog ,,na svu sreću", koje previše 'vodi' čitaoca. Da dete nije zaplakalo videćemo svakako do trenutka kada biva ostavljeno na pragu, a do tada će priča dobiti na tenziji izostavljanjem podatka da se to nije desilo, koji nam pisac daje još pre nego što je majka krenula na put s njim.

,,u to doba dana, odnosno noći" – slabije od jednostavnog ,,u to doba noći", čak ovako izgleda kao da se pisac naknadno setio da je ipak noć; čitalac zna da nije tako, ali ipak ostaje takav utisak.

Odličan treći pasus, u kojem se nastavlja sa opisom majčine teskobe, kroz sitnice na koje obraća pažnju, a koje joj govore da dete odlazi u nedovoljno brižne ruke. Dobar je i deo o tami, iako je mogao biti malo jasniji. Svejedno, čini mi se da nazirem šta se htelo reći – za novakinju, tama je više fizička, za majku, metaforička (znam da pojednostavljujem), a autor(ka) će mi reći da li sam u pravu.

,,prazna vreća u što se trenutno pretvorila" – najslabije mesto u priči, jer prosto nasilno okreće glavu čitaocu na nešto što je več dobro i sam video, i to kroz mnogo suptilnija sredstva u ostatku priče (već sam pomenuo neka od njih).

Kraj je sav u kontrastima, što mi se posebno svidelo. Prvo, majčino raspoloženje u neskladu sa (naglašeno vulgarnom) prazničnom atmosferom. Efektan motiv brbljivog budućeg oca u kontrastu sa ćutljivim majkama, veoma dobar način da se završi ovakva priča. I između njih dve postoji ogroman kontrast, jedna je puna nade, a za drugu znamo u kakvom je stanju. Sve ovo pokazano minimalnim brojem reči, što ovaj kraj i čini tako dobrim i pomaže da se zanemare pomenute mane.

Dakle, veoma dobra priča, uz tek nekoliko mana, koje se daju ispraviti jednostavnim izbacivanjem nekih reči, ali ništa suštinski ne smeta u ovoj priči.

Samo, moram da pitam, ima li ovde fantastike? Ja je nisam video, ali možda mi je nešto promaklo.

Ako nema fantastike, izmislićemo je.

Kimura, imaš moj dubok naklon. Priča je odlična. Davno se desilo da sam na radionici nešto pročitao bez da sam pomislio na greške, da sam neuznemiravan uživao pa mi još i bilo malo. Nek' me ovi s "Olimpa" opovrgnu, ako smeju.


Eto. Zamolio bih da ostane pribeleženo kako sam se iskreno izvinio.

Izvinjavanje si mogao do sada i da doktoriraš.

Pa zar nisam? Vidiš da sam mazohista...

Sad čekamo još neke da napišu sjajne priče, pa da te predbilježimo za notara.

E, to bi bilo odlično! Čujem da su notaroši opako plaćeni.

I zvaćemo te - Pokajni Steva.

Prihvatam, nisam namćor.
Nego, kako ti znaš koja je priča moja?

Na reč mi, prepoznao. Znaš, biti pokojnik ima i svojih astralnih prednosti  :lol:

Ovo ću ja zabeležiti kao kompliment (ako se nisi prevario).

eto, polako kimura opravdava epitete kojima sam je počastio na početku spisateljskih pokušaja; dakle, sada treba da očekuje masu netalentovanih drkaroša kako skaču za njom, hvataju je za noge i vuku nadole, u masu prosečnih baljezgatora...

Pozdravila te Leila Samaraj sa sve PR asistentkinjom.

Leila je izvanredan, vanvremenski talenat, ali malo živčana i nestrpljiva.

Malo živčana i nestrpljiva? Razmisliš li ti pre no što nešto lupiš?

Ne razmisli.

ne razumem oko čega se sporimo... objavljene Lejline stvari ne valjaju, to pokušavate da tvrdite? Ili pljujete njene poluproizvode koje je neoprezno kačila okolo?
Ako je ono prvo, onda se slobodno pobacajte sa neke stene, jer taj nivo literarnosti nećete dosegnuti ni do kraja ovog veka.

Prokomentirati cu price i biti cu kratka jer su i zamjerke minimalne. Naime, sve su mi vise manje dopale, zadaci ispunjeni a stil na nivou. No, imama i ja neke male zamjerkice, koje to gotovo da i nisu, i ne budete li se s njima slagali, zanemarite ih. Najprije LEVORUKI:


Kao sto rekoh, prica lijepo tece, stil je izbrusen, radnja zanimljiva i sve je ok sa zenskim demonom, osim sto mi je na samom kraju zasmetala njena smrt po udarcem branika automobila. Ako je udarac bio, kako se kaze, slab i jedva se osjetio, i zena nije odletjela deset metar u vis, da li se od toga moze na mjestu poginuti? Mislim da je to momak treba dobro nagaziti kotacima osim sto ju je samo tako njezno lupnuo. Meni je to pomalo neuvjerljivo.

MUZAFEROV NAUK:


Sto se tice ove price, ona je za moj ukus pomalo ljubavno sladunjava, ali recimo da je to i stvar ukusa. Kao drugo, mislim da ne valja da na kraju price saznajemo da se glavni lik zove Nenad. Domalo sam se zapitala, koji sad Nenad? Znaci, ili mu negdje spomenuti ime odmah na pocetku, ili ga od pocetka do kraja vozati u zamjenici.
Imali bih i nesto pod trece, ali to kad saznamo ime autora za koje sam 99 % sigurna da ga znam.

UBOGI KORPUSIJA


U ovoj zanimljivoj i duhovitoj prici imam samo jednu primjedbu a ona se odnosi na zadnju recenicu, sasvim suvisnu i nepotrebnu. Za mene prica zavrsava na mjestu kada glavni lik u predzadnjoj recenici otresa sline sa sebe i zagleda se u crvoliki puteljak. Tocka. Kraj. Koga briga hoce li starac  ubuduce nabaviti psa ili devu. :)

UOCI SLAVE:


Moram reci da mi je ova prica nekako najvise legla. Prica o pokojniku koji se vraca uporno i trazi prelamanje kosti! O uvijek ponovnom pokapanju jer se prethodno mjesto pokopa vise ne moze pronaci, mi je genijalno!
Ali.. Meni u ovoj prici nedostaje informacija sto je to Stojana u vanjskom svijetu promijenilo? I kad se vratio nije vise bio onaj stari? Zasto? Je li mi ne sto u prici promaklo? Sto je bio uzrok svade uz ogradu? Tada bi bolje razumjela zasto se pokojnik kao neka kazna i pokora uporno vraca na ovaj svijet k starim drugovima.
Sve drugo, kao sto sam i rekla, sama prica i stil pripovijedanja, bez zamjerke.

Quote from: saturnica on 07-01-2015, 21:03:08
UBOGI KORPUSIJA


U ovoj zanimljivoj i duhovitoj prici imam samo jednu primjedbu a ona se odnosi na zadnju recenicu, sasvim suvisnu i nepotrebnu.

Gle, molim te, pa i ja bih srezala taj kraj! Da budem precizna: dve poslednje rečenice.

Zainteresovan komentarima do sada sam pročitao dve priče. I zadovoljan sam. Sutra ujutro ću pročitati i ostale, pa ćemo da pričamo o njima.

Pročitao sam sve priče. Meni se ne dopada način na koji su postavljene .doc verzije. Ne mogu po njima da škrabam, pa da mi komentar bude iscrpniji. Ovako će svi biti uskraćeni. Valjda će Boban biti raspoloženiji da takvima kao ja izađe u susret.


Za početak, rukopisi su kvalitetniji, fantastike tek zrnce, nigde zapleta i preokreta. Mi ove radionice radimo da bismo usavršili pripovedački saspens u minimalnom obimu priča, a ne da se prezentira nešto što tek u daljoj obradi može da bude priča.

"Levoruki"

Da mi je neko rekao "prica o fatalnoj zeni, u kojoj se pritom pojavljuje i njen bivsi, propali ljubavnik", rekao bih "ne opet!", ali ovde izlizanu temu potpuno vadi fino podesen stil. Autor gotovo neprimetno vrsi prelaz sa obracanja na pocetku price na pripovedanje, a sve vreme veoma vesto redja slike i pred citaocem se polako slaze celokupna panorama tog odnosa.

Stil pitak, lako tece, uz sasvim lepo dozirane motive koji su tu da zacine celu stvar - recimo, "isprepletana kosa nad crvenom svecom spaljena da se ne rastanu" - kakva kosa, isprepletana, kakva sveca, crvena, zasto bas isprepletana i zasto bas crvena, izmedju ostalog i zato sto je to veoma upecatljiva slika, a kao sto rekoh, upravo za jake slike ovaj autor itekako ima smisla, a na zavidnom nivou mu je i vestina da ih poveze. Ponekad slike teku filmski - "Susretali smo se na raskrscima, u parkovima i radnjama. Na njega bih nabasao u svakoj kafani." - ovde je lako zamisliti kako se nize jedan flesbek za drugim.

Saturnica je skrenula paznju na nerealno lak, a smrtonosan udarac kolima i to stoji. Medjutim, moze se to protumaciti i kao subjektivan osecaj ubice - toliko je bio resen da karakondzulu treba ubiti da je i sam jedva osetio udarac, koji je objektivno mogao biti dovoljno jak da ubije. Ali ovo je vec tesko cepidlacenje s moje strane, ovaj lagani udarac, kako god ga protumacimo, svakako ne smeta prici, sto je saturnica dobro primetila.

Ubogi Korpusija

Po mom misljenju najbolja prica u ovoj radionici. Socan stil, na granici baroka, uz mnostvo virtuoznih momenata - cini se da ovaj autor najvestije barata jezikom. Naslovni lik, kako se popularno kaze, "smrdi kroz ekran", toliko je njegova fizicka odvratnost dobro docarana. Majstorsko koriscenje humora, nenapadno, a cesto urnebesno.

Mozda ne najvaznije, ali svakako nesto sto treba naglasiti - u ovu pricu je najvestije utkana tema jaca. Njegovo lomljenje ovde, cini mi se, ima najvece posledice na dalje odvijanje price, a i najzanimljivije je prikazano.

Dakle, jedna veoma upecatljiva groteska, vest humor upleten u smrdljivo, trulo tkivo okruzenja. Prica nas tera na smeh, ali nijednog trenutka ne dozvoljava da smetnemo s uma one mracnije elemente. Svidja mi se, recimo, kako se tu autor dotice one stare teme agonije besmrtnosti.

Kad sam video ovu pricu, lepo me je uhvatila depresija, jer sam shvatio koliko mojoj prici, ako se uporedi s "Korpusijom" nedostaje zivota.

Jedna zamerka - "za sve pare". Ne podnosim ovaj izraz ni u kom agregatnom stanju.

Autor bi mogao razmisliti i o tome da li je kraj stvarno suvisan, kako su rekle saturnica i kimura. Meni taj kraj ne smeta, ali moram da se slozim s njima da bi prica bila jos ubitacnija da se zavrsila koju recenicu ranije.

Svaka čast novi druže, postideo si me komentarima!
Al', evo da dodam nešto, možda korisno.
DEKICA mi je dirljiva (ne patetična, neka se ne brine autor), dobo pisana i upečatljiva.
Možda bi se tu i tamo neka reč ili rečenica mogle promeniti, a možda i ne bi. Verujem da će autor pri novom čitanju sam otkriti takve nedostatke.
Ono što bih ja mogla da zamerim odnosi se na okolnost da je DEKICA prosto slika, jedna uzbudljiva slika iz života, ali ne prava priča. Razmišljanje o toj slici povuklo me da postavim sijaset pitanja na koja nemam odgovor: ko je žena koja ostavlja dete, zašto ga ostavlja, u kom mestu i vremenu se odigrava sve to?
Da li su je na takav postupak navele neke izuzetne životne okolnosti ili je do lična slabost?
Ni u ostalim pričama, naravno, niko ne prati svoje junake od vrtića i osnovne škole, ali ja jedino ovde osećam ''nedostatak informacija''. Drugim rečima, mislim da bi DEKICA bila sjajan odlomak neke mnogo duže priče.

Hvala, kimura, a oko ovoga sto si rekla za "Dekicu", moje vidjenje je (a ujedno odgovara i na moje prethodno pitanje "gde je tu fantastika?") da ovde imamo jedan fragment iz slike nekakvog distopijskog drustva. Majka koja radja dete za nekoga drugoga i taj neko drugi koji bez pitanja uzima "isporuceno" novorodjence, cini mi se da je to prikazano kao "business as usual" u prici. Videcemo li sam u pravu.

Hajde da vidimo kako ću da se snađem bez podsetnika.


DEKICA


Najpre, to nije priča. Zapravo, nije radionička priča. Poznato nam je da je pisac odavno prerastao probleme sa rukopisom, tako da je važnije što priča nema zaplet, a endline deluje nakačeno za ovu potrebu. U vezi sa drugim pričama, Saturnica je nekoliko puta postavila pitanje: "Zašto?" To je ključno pitanje kod bilokojeg rukopisa i ako čitalac postavi to pitanje, onda pisac ima problem. Ili je bio nejasan ili je nešto propustio. DEKICA nema odgovor na to pitanje. Pripovedanje o odricanju od deteta je lep rukopis, tako da nema zamerke što je tema često u pričama prisutna. Setite se: "Svaka priča se ponovo može ispričati, ako pisac može bolje od drugih." Nema skrivene drame u pitanju gde je dete ostavljeno, ostavljeno je na pragu crkve ili manastira, novakinja = pripravnica za monahinju/časnu sestru. Tako se vekovima ostavlja neželjena čeljad. Da ne pominjem da je i u Starom Rimu postojala još gora praksa, da dete bude izneseno na sopstveni prag ako ga otac ne prihvati (Privatan život u Rimu).


Dakle, nemamo priču, imamo samo fragment dobre priče i nikako ga se ne treba odreći. Željen je. Priču je moguće upotpuniti, dopisati, što bih u svakom slučaju želeo. Moguće je da se poslednji pasus da upotpuniti, ovako izgleda našiven, da uz dekicu ide komad jadca, što bi daleko bolje leglo nego slavsko prisustvo Stojana u drugoj priči iz ovog meseca. Hajde da zamislimo da momak iz poslednjeg pasusa sa svakom svojom izabranicom lomi jadac i da od gubitnice, uz dekicu dobija i komad kosti koji je pretekao gubitak deteta. Mada može i na bilo koji drugi način, ali da ima vezu sa pričom.


POBJEDNICA


Isti autor nas je počastio još jednim sličnim fragmentom. Još više kus, ima dobro zamišljenu osnovu, ali i nedostaka volje da se priča smesti u priču. Nameštenih, ugoverenih brakova ima tušta i tma u literaturi, pa i ovde treba očekivati doradu i bolji, a ne samo lep rukopis. Buduća mlada čak ne mora biti ružna, ni mladoženja glup, dovoljno je da nema volje za taj brak, da postoje i neke druge želje i gubici... No, da ne dužim. Nema priče i kvit.

Vi bez podsetnika,a ja iz nekog razloga ne mogu više da otvorim priče.

Ni .pdf ni .doc? Onda traži od Miljana. Da vas upoznam međusobno?

Ima li još nekog ko ne može da otvori linkove?

 :?: 

Ma, ja sam pročitala priče čim su postavljene, al' htedoh da bacim još koji pogled pre komentarisanja.
Onaj ''Muzafer'' mi je sav sporan, mada priznajem da sam najviše o njemu razmišljala.

MUZAFEROV NAUK


Ubiću se! Koliko ti godina treba da naučiš jezik? Ne može ti pomoći ni Muzafer ni lokalni jezik. Mnogo grešiš u izboru pravog predloga, nekog krvavog aorista i još ponečeg. Priča bi bila slatkiš da nisi pukao u patetiku. Nećeš ti izgubiti žensku ni po koju cenu. Sećam se, i iz mrtvih si ih vadio. Sećam se, takođe, jedne druge tvoje priče u kojoj si strpao endline koji je pasovao kao piletu sise. Da se oženiš nekom lektorkom, pa da ima ko da ti sređuje pisanje.

Ni ženske mu ne odustaju. Lome jadac i ništa ne pitaju!

UOČI SLAVE


Ova priča ima najmanje odgovora na pitanje - Zašto? Mogao sam i očekivati. Nevolja je što nisam mogao da prebrojim koliko su ga puta zakopali. Mislim da je osnovni razlog upotreba priloga za vreme. Čitajući, imao sam stalno utisak da se priča događa - sada. Pogledajte ovu rečenicu:

Sada, dok je pružao ruku da prihvati jadac, Relja se nadao da je Milutin u pravu i da će biti svejedno ko izgubi.

Ne znam, kog vraga je bio potreban taj prilog. I poslednji pasus nas upućuje ka nekom "sada" uoči slave. Pisac mora da vodi računa da mu se čitalac ne pogubi ni u vremenu ni u prostoru.

ED. To nepitanje je trebalo da bude poenta. Bilo mu je svejedno ko dobije, izbor će biti odlazak u Nemačku.

UBOGI KORPUSIJA


je sočno zamišljena priča. Obradovao me je i rep-ni nastavak. Nije me obradovalo samo nadmetanje. Setio sam se priče kad su se navlačili Nasradin Hodža i Đavo oko pitanja može li mu Nasradin postaviti pitanje na koje neće biti odgovora. Pa, uzo Nasradin sito, prdnuo kroz njega i pitao Đavola kroz koju rupu je izašlo. "Na ovu, na onu", pogađao je Đavo uz redovno odricanje Nasradina. Na kraju, Đavo se preda i pita Nasradina da mu kaže odgovor. A, ovaj, pokaže na svoje dupe i veli: "Na ovu rupu je izašlo.".


Inače, priča je vrlo dobro poentirana. Starac se nije odrekao života, tako da je punchline da će sad kupiti psa, sasvim na mestu. Ja bih napisao isto.

Povodom Muzafera, pomislila sam (ali to sam samo ja) da žena možda neće rado pristati da se kocka u glavu nerođenog deteta, ma koliko Nenad bio voljan da namestu rezultat. Ili da postavi pravila po kojima se ne može izgubiti. Ne štima mi to.

S obzirom da nikada nije bila tajna koje su priče moje, i da sam jedina ovdje koja piše na hrvatskom jeziku, a trenutačni imam velikih zdravstvenih poteškoća pa vam se možda uskoro i  neću moći obratiti, odlučila sam glede kritike i kometara koje sam dobila obratiti svojim kontra mišljem. Evo ga:

Kada sam napisala ovo što  već jesam, svjesno sam ušla u rizik da vam ovakav stil i dužina,( time se već neko vrijeme bavim, pričama od 1000 do 2000 karaktera), neće svidjeti. Znači, znala sam da vam neće leći, da ćete u njima tražiti sve ono što inače tražite u pričama dužine 6000 i više tisuća karaktera, a to znači; zaplete i rasplete, poante, objašnjenja, tumačenja i sl., i da mnogi neće uživati u scenama i slikama koje nude moje iznimno kratke priče. Ne znam je li se itko od vas ovdje okušao u pričama ovakve dužine? Ako jeste, demantirajte me i pobijete ali primjerom (svojim ili tuđim svejedno) a ne riječima i teorijom, kako bi one treba izgledati. Dokažite mi da u pričama ovakve dužine trebaju vladati oni isti književni zakoni koji vladaju u pričama dužine od 6000, 10 000 i više karaktera. Trenutno čitam i domaće i svjetske pisce koji se bave upravo ovakvom vrstom pisanja, pisanja koje pomalo nalikuje na pjesme u prozi. U njima, koliko sam ja shvatila, vlada samo jedan zakon: a to je da imaju zaokruženu cjelinu, tema se mora odnositi na jednu sliku, scenu iz života, ali najčešće na jednu emociju. Emocije su ti najbitnije! Bio je zapravo za mene eksperiment i izazov ovako nešto i poslati na radionicu, ali kao što sam i rekla, očekivanja mi nisu ni bila prevelika. Trenutačno imam na desetke napisanih upravo ovakvih priča( čak i kraćih), osim što sam za potrebe Sagite ove dvije proširila na 2 500 karaktera.
Eto, što još da kažem, držim da moje priče u formi kakvoj su napisane, nemaju potrebu odgovarati na pitanje zašto. Nisi to priče od 8000 karaktera, gdje bi vi trebali znati je li ona koja ostavlja dijete neka jadnica na rubu neimaštine ili ju slijedi obiteljska sramota zbog rođenja vanbračnog djeteta. To ostaje na čitateljima da zamišljaju, i što god da si zamisle, pogriješiti neće. Nema tu prevelike mudrolije ni tajne. Ista stvar je i kod druge priče gdje neudatoj curi otkucava biološki sat, a izbor joj je skučen jedino na frajera s čačkalicom u ustima.
Moja greška je jedino u tome što u pričama nema ni f od fantastike, što je zadatak o jadacu iskorišten tek slabašno( osim u drugoj priči) i što one dužinski ne zadovoljavaju formu radionice.
Kako god, hvala svima na čitanju i komentiranju. Do sljedećeg pisanja... :)

Posto sam novi, ne znam nikoga ovde, niti mene neko zna, valjda nece biti problem da otkrijem da je prica "Uoci slave" moja, pa da odgovorim na primedbe.

Za saturnicu - prvo, da pozelim poboljsanje na zdravstvenom planu - drago mi je sto je moja prica ostavila utisak i zahvaljujem na komplimentima. Sto se tice nejasnoca, moja je krivica sto sam iskomplikovao pricu. Svi ti odgovori postoje negde u njoj, ali nisu dovoljno jasni, to stoji.

E sad, prica je takva kakva je, naknadna objasnjavanja je nece poboljsati, ali cu pojasniti ovo sto je pomenuto da vise oko toga ne bude zabune. Namerno je izostavljeno sta je to u inostranstvu promenilo Stojana, a ja sam hteo da se izmedju redova vidi da to nesto i nije morao biti neki veliki dogadjaj, tj. da je sam put iz sela mogao biti takav dogadjaj. To su tri manje-vise izolovana coveka, upuceni su jedni na druge, pritom dovoljno mladi da im se velike promene u zivotu mogu desiti. Jedan od njih onda upoznaje jedan sasvim drugi svet. To se htelo onim pismima koja postaju sve kraca i hladnija - njemu vise staro druzenje ne znaci mnogo. To je i uzrok Milutinove i Reljine ljutnje kad se Stojan vrati u selo. Sto se tice svadje kod ograde, Milutin doziva Stojana zato sto ovaj preglasno pusta muziku, a zna da Milutin slavi i pritom je odbio poziv - veliki kontrast sa bivsim prijateljstvom. Na neki nacin, poenta te svadje i jeste da je, maltene ni oko cega. Inace, nemrtvi Stojan ne da mira prijateljima jer su ga bas oni ubili, iako nehotice. Mislio sam da je to dovoljna motivacija. A kako je ubistvo vezano za muziku sa gramofona, i ona prethodi svakom Stojanovom dolasku, zato se taj motiv ponavlja.

Medjutim, vidim sad da nisam nista od toga dovoljno jasno pokazao u prici.

Isto vazi i za ovu konfuziju sa vremenom odvijanja pojedinih dogadjaja koju scallop pominje. Kad god se kaze "sada" - sada je. A sto se scallopovog drugog pitanja tice, pokopali su ga dvaput. Prvi put kad su ga slucajno ubili, drugi put ("sada") kad je Milutin nasao nacin da Stojanu, tako povampirenom, ipak dodje glave. Opet napominjem, stoji da je sve to dosta nejasno u prici, kao i ono vinograd-lozovaca-mrtva ruka i da su dzaba sad naknadna objasnjenja.

Zapamticu sve ove primedbe za ubuduce, da ne bih previse komplikovao i zbunjivao citaoce.

Doduse, voleo bih da se jave i drugi koji su procitali pricu i kazu da li su ovi detalji, posebno ova petljancija oko "sadasnjosti" i "proslosti" i njih zbunili.

Quote from: saturnica on 09-01-2015, 16:53:06
S obzirom da nikada nije bila tajna koje su priče moje, i da sam jedina ovdje koja piše na hrvatskom jeziku, a trenutačni imam velikih zdravstvenih poteškoća pa vam se možda uskoro i  neću moći obratiti, odlučila sam glede kritike i kometara koje sam dobila obratiti svojim kontra mišljem. Evo ga:

Kada sam napisala ovo što  već jesam, svjesno sam ušla u rizik da vam ovakav stil i dužina,( time se već neko vrijeme bavim, pričama od 1000 do 2000 karaktera), neće svidjeti. Znači, znala sam da vam neće leći, da ćete u njima tražiti sve ono što inače tražite u pričama dužine 6000 i više tisuća karaktera, a to znači; zaplete i rasplete, poante, objašnjenja, tumačenja i sl., i da mnogi neće uživati u scenama i slikama koje nude moje iznimno kratke priče. Ne znam je li se itko od vas ovdje okušao u pričama ovakve dužine? Ako jeste, demantirajte me i pobijete ali primjerom (svojim ili tuđim svejedno) a ne riječima i teorijom, kako bi one treba izgledati. Dokažite mi da u pričama ovakve dužine trebaju vladati oni isti književni zakoni koji vladaju u pričama dužine od 6000, 10 000 i više karaktera. Trenutno čitam i domaće i svjetske pisce koji se bave upravo ovakvom vrstom pisanja, pisanja koje pomalo nalikuje na pjesme u prozi. U njima, koliko sam ja shvatila, vlada samo jedan zakon: a to je da imaju zaokruženu cjelinu, tema se mora odnositi na jednu sliku, scenu iz života, ali najčešće na jednu emociju. Emocije su ti najbitnije! Bio je zapravo za mene eksperiment i izazov ovako nešto i poslati na radionicu, ali kao što sam i rekla, očekivanja mi nisu ni bila prevelika. Trenutačno imam na desetke napisanih upravo ovakvih priča( čak i kraćih), osim što sam za potrebe Sagite ove dvije proširila na 2 500 karaktera.
Eto, što još da kažem, držim da moje priče u formi kakvoj su napisane, nemaju potrebu odgovarati na pitanje zašto. Nisi to priče od 8000 karaktera, gdje bi vi trebali znati je li ona koja ostavlja dijete neka jadnica na rubu neimaštine ili ju slijedi obiteljska sramota zbog rođenja vanbračnog djeteta. To ostaje na čitateljima da zamišljaju, i što god da si zamisle, pogriješiti neće. Nema tu prevelike mudrolije ni tajne. Ista stvar je i kod druge priče gdje neudatoj curi otkucava biološki sat, a izbor joj je skučen jedino na frajera s čačkalicom u ustima.
Moja greška je jedino u tome što u pričama nema ni f od fantastike, što je zadatak o jadacu iskorišten tek slabašno( osim u drugoj priči) i što one dužinski ne zadovoljavaju formu radionice.
Kako god, hvala svima na čitanju i komentiranju. Do sljedećeg pisanja... :)

Slazem se s ovim za duzinu price. Mislim da je forma fragmenta "Dekice" i "Pobjednice" sasvim primerena broju slovnih mesta.
Inace, za motiv jaca, ok, u "Dekici" je marginalan, ali ne bih rekao da je slabasan u "Pobjednici", tu je lepo iskoriscen.

LEVORUKI

Vidim da nam je neko strpljiv. Možda je pisac već zadovoljan dosadašnjim komentarima. Mogu da kažem da je ne samo izašao iz kancelarije nego i iz sopstvene kože. Uvek sam napominjao da je za pisca vrlo važno da je u stanju da izađe iz svoje rodne vizure. Tek onda znamo da kreira nezavisne likove. Još da napomenem da je piscu i endline postao intenzivniji. Tako i treba.

Dodala bih još da je Bluelightova pretpostavka vezana na lak, ali smrtonosan udarac kolima uglavnom tačna. To jeste subjektivni doživljaj ubice, ali ne dolazi samo od rešenosti da ubije, više je to reakcija duše koja se ''vratila k sebi''. Demonska žena mu je bila tako teška, a pokazalo se da je tako lako osloboditi se nje.

Zadovoljna sam komentarima mada, čisto da i to kažem, nije baš svo moje životno iskustvo vezano za kancelarije. :lol:

Nisam zadovoljna time što sam i u ovoj priči napravila istu pravopisnu grešku na koju mi je jednom skrenula pažnju Dacko, jednom i vi, ali koja mi uporno, iako sam je svesna, ostaje u prstima.

Za UOŠI SLAVE mogu da kažem da mi se na idejnom nivou veoma dopala i da se nadam da će je autor  doterati.

Levoruki
Lepo i čisto pripovedanje koje ne štuca. Dopada mi se što je sve u infinitivu, uprkos drugačijim modnim vetrovima koji su se forsirali.   
Pojedine rečenice, u kojima se javlja višak sala, su mi zasmetale. Na primer, zašto moram da znam da je sveća, koja im je spalila kosu i tako ih trajno vezala, crvene boje? Nema neku funkciju, zar ne? Pa kada već nema, ostavite čitaocu da zamisli šta i kako hoće. Ja volim tamnoplave sveće a u magiji bele. Ne kažem da je crvena loša, ali crveno mora da ima neku ulogu ako je već crvena.   
Dobro, to se lako ispravi, nije propast sveta, ali vožnja u rikverc svakako jeste. Da svi levoruki nenamerno motaju kontra, ovaj svet bi bio još opasnije mesto. Sasvim neuverljivo opravdanje je naš zaposednuti smislio i tu me priča namrštila.



Uoči slave
Lepa priča koja nije lepo pripovedana. Uz sve već navedeno, dodao bih da, za moj ukus, autor previše objašnjava i navodi detalje koji su nepotrebni a što se tiče objašnjavanja, bolje da je objasnio zbog čega su se na kapiji toliko posvađali da je pala glava, a i ne mora. Iskreno, meni ne smetaju neodgovorena pitanja, autor je dao lep ruralni seting, tri lika i jednu scenu. Fajn baj mi, cela priča je ispričana, a čitaocu na volji da sam sebi odgovori po svom ćefu. Siguran sam da to nije propust, nego namera autora. Da je hteo, odgovorio bi.
Dakle, zasmetalo mi je detaljisanje nebitnih stvari (otvoren prozor – zatvoren prozor)  i često navođenje imena karaktera i onda kada nije bilo potrebno. Prozor na početku mi je okupirao pažnju, mislio sam da će se nešto desiti sa njim do kraja. Kao puška na zidu u trećem činu.
Sve su to sitnice koje se u jednom preletu isprave i mislim da bi vredelo da to autor odradi. Priča je dobra i ima sjajnu jezivu atmosferu koja bi se dala naložiti kroz postupke ona dva bilmeza koja ne znaju šta bi sa mrtvim; jeste da je 6k karaktera malo za to, ali sada je oslobođen te stege.

Muzaferov nauk
Ne kontam šta će nam anonimnost u radionici prilikom postavljanja i komentarisanja priča, kada se svi znamo. Drugo, ne moramo ni čitati priče, može se i bez toga komentarisati. Eno, recimo komentar

QuotePovodom Muzafera, pomislila sam (ali to sam samo ja) da žena možda neće rado pristati da se kocka u glavu nerođenog deteta, ma koliko Nenad bio voljan da namestu rezultat. Ili da postavi pravila po kojima se ne može izgubiti. Ne štima mi to.

jasno signalizira da je čitanje priča bez veze i demode. Naime, devojka, balavica, (što se da lepo videti iz teksta, spominje se neki fakultet?), se rado kocka za život deteta (a nije još ni dete, tek je skontala svoju blaženost) jer je dil pao da se ode hećimu koji će to očistiti a dugoprstaš skuplja kintu za to pa usled Muzaferovog popovanja se dvoumi i spaja ugodno sa korisnim. Tako je napisano i nikako drugačije. Sad, autor očito nije uspeo da to dovoljno jasno napiše pa se garantovano češka po glavi, ali da li je zaista toliko nejasno?
Dakle, ako se priče neće čitati, ili tek površno preletati, autor će fakat da privede lektorku pa neće morati ni pisati. Sve će darling odrađivati, od pisanja do glancanja! Da se ukine češkanje.


Dekica
Meni je ovo istrgnuta stranica iz neke knjige, svakako lepo i precizno napisana. No, autor je već objasnio pa da ne palamudim već komentarisano. U svakom slučaju, oduvek mi se dopadalo pisanje autora, nekada više a nekada manje, kao sada, i uvek mi je bilo teško da komentarišem uradak. Komentarima se ukazuje na greške, a autor ih nema u pripovedačkom segmentu. Idejni nivo i sve oko njega je opet stvar lične afirmacije i tu ne bih ulazio, a izvedba (zaplet, karakterizacija, loženje «atmosfere», setingovanje i sve ostalo) je autoru poprilično linearno, jednako, a to ne znači da je loše. Rekao bih –izgrađeno.


Ubogi Korpusija
Izgrađen stil koji je potaman legao u seting i priču. Nemam zamerki, Slažem se da je najbolja u krugu. Sporna poslednja rečenica, hm, meni ne smeta, ali se slažem da može bez nje.
I što je najbolje, ovakvo pripovedanje tera na lagano i koncentrisano čitanje jer se lako gubi nit prilikom preleta. Najs!

Quote from: Dart Džek on 10-01-2015, 10:34:52

Uoči slave
Lepa priča koja nije lepo pripovedana. Uz sve već navedeno, dodao bih da, za moj ukus, autor previše objašnjava i navodi detalje koji su nepotrebni a što se tiče objašnjavanja, bolje da je objasnio zbog čega su se na kapiji toliko posvađali da je pala glava, a i ne mora. Iskreno, meni ne smetaju neodgovorena pitanja, autor je dao lep ruralni seting, tri lika i jednu scenu. Fajn baj mi, cela priča je ispričana, a čitaocu na volji da sam sebi odgovori po svom ćefu. Siguran sam da to nije propust, nego namera autora. Da je hteo, odgovorio bi.
Dakle, zasmetalo mi je detaljisanje nebitnih stvari (otvoren prozor – zatvoren prozor)  i često navođenje imena karaktera i onda kada nije bilo potrebno. Prozor na početku mi je okupirao pažnju, mislio sam da će se nešto desiti sa njim do kraja. Kao puška na zidu u trećem činu.
Sve su to sitnice koje se u jednom preletu isprave i mislim da bi vredelo da to autor odradi. Priča je dobra i ima sjajnu jezivu atmosferu koja bi se dala naložiti kroz postupke ona dva bilmeza koja ne znaju šta bi sa mrtvim; jeste da je 6k karaktera malo za to, ali sada je oslobođen te stege.

Tako je, mnogo stvari je ostalo nedoreceno jer, ili sam smatrao da nije vazno podrobno ih objasnjavati, jer se nesto od toga da nazreti izmedju redova, ili sam hteo da pustim citaoca da sam izvede neke zakljucke. Primer ovog drugog je taj Stojanov boravak u inostranstvu, citaocu je ostavljeno na volju da zamisli sta ga je to moglo promeniti.

Za ovaj otvoren prozor sam mislio da je kasnije objasnjen u prici - Milutin osluskuje i ceka da cuje muziku sa gramofona koja prethodi svakom pojavljivanju (nemrtvog) Stojana. Ali, kao i neke druge stvari, moguce je da ovo nije dovoljno jasno pokazano u tekstu.

Svadja na ogradi je naoko besmislena - Milutin se zali sto Stojan glasno pusta muziku dok ovaj slavi - a u stvari do tuce dolazi usled nagomilane ozlojedjenosti zbog unistenog prijateljstva. Ubistvo je slucajno. U tom nezgrapnom rvanju, Milutin i Relja nehotice ubiju Stojana. Upravo je poenta da krv uopste nije morala pasti, hteo sam da naglasim besmisao te smrti. Opet, verovatno nije dovoljno jasno iz teksta, za sta ja snosim odgovornost.

Jedan komentar mi mnogo znaci, a to je da prica ipak ima jezivu atmosferu. To mi je i bila jedna od najvaznijih stvari.

Mozda uskoro uzmem da prepravim ovu pricu, vidim da se ljudima svidja ideja, ali ne i izvedba. Potrudicu se da malo otpetljam te nepotrebno zakomplikovane delove.

Ma, dobra ti je priča. Kao prva na radionici. Jedva sam prepoznao da autor još nije postavljao priče.

Hvala.

Quote from: Dart Džek on 10-01-2015, 10:34:52



Muzaferov nauk
Ne kontam šta će nam anonimnost u radionici prilikom postavljanja i komentarisanja priča, kada se svi znamo. Drugo, ne moramo ni čitati priče, može se i bez toga komentarisati. Eno, recimo komentar

QuotePovodom Muzafera, pomislila sam (ali to sam samo ja) da žena možda neće rado pristati da se kocka u glavu nerođenog deteta, ma koliko Nenad bio voljan da namestu rezultat. Ili da postavi pravila po kojima se ne može izgubiti. Ne štima mi to.

jasno signalizira da je čitanje priča bez veze i demode. Naime, devojka, balavica, (što se da lepo videti iz teksta, spominje se neki fakultet?), se rado kocka za život deteta (a nije još ni dete, tek je skontala svoju blaženost) jer je dil pao da se ode hećimu koji će to očistiti a dugoprstaš skuplja kintu za to pa usled Muzaferovog popovanja se dvoumi i spaja ugodno sa korisnim. Tako je napisano i nikako drugačije. Sad, autor očito nije uspeo da to dovoljno jasno napiše pa se garantovano češka po glavi, ali da li je zaista toliko nejasno?
Dakle, ako se priče neće čitati, ili tek površno preletati, autor će fakat da privede lektorku pa neće morati ni pisati. Sve će darling odrađivati, od pisanja do glancanja! Da se ukine češkanje.

Htela sam da oćutim, čisto radi mira. Al' ne vredi, ne mogu. Ja nemam mira.
Osim toga, mislim da nije pošteno držati jezik za zubima. Kog sam vraga čitala, ako neću reći šta mislim?
A jesam čitala, čak sam ti se na zbrkani uvod i vraćala!
I da, videla sam da tvoja balavica, po svoj prilici srednjoškolka, najpre uz blago protivljenje prihvata abortus, a potom sva zablista kad joj se ponudi jadac.
Sve to lepo piše i da, ja jesam sve to pročitala. Ali, ja se sa tim ne slažem.
Ne želim da se upuštam u moralisanja, pa čak ni u psihologiju. Znam da ima žena za koje je abortus prosto rešenje problema, baš kao što ima i onih što će muškarca koji im takvo rešenje predlaže trajno prezreti. Moja zamerka se ne odnosi na izbor koji tvoja balavica pravi, može ona izabrati šta god poželiš, već na to što uopšte takve stvari potežeš u jednoj kratkoj priči. Priči koja se zove ''Muzaferov nauk''!
Drugim rečima, sve treba da počne i da se završi između tvog Nenada i pokojnog Muzafera. Ne vidim zašto Nermu, tj. njen moral, svest ili nesvest treba da upetljavaš u sve to.
Zar bi ti ženi, makar bila i lektorka, otkrio svaku svoju misao?
Nenad komotno može da sakuplja svoju kamaru, da planira put u Nemačku i da se svađa sa Muzaferom, a da njegova devojka nema ni predstavu zbog čaga lomi jadac i šta je tom igrom dobila. Meni bi to bilo pravo napuštanje Muzaferovog nauka - eto to sam želela da ti kažem.
Naravno, ja ne bih ni pomislila da zvocnem ovim povodom da ne mislim isto što i Scallop: priča ima potencijal da bude prava poslastica.

 

Slutim da je autoru drago da se reše te nedoumice i da nisi očutala. Čak mislim, u stvari sam uveren, da je autor ubacio tu ljubavnu sladunjavštinu samo da ispoštuje temu i tu se spetljao toliko da je slatkiš utukao u pošećereni kiseli krastavac.
Garant mu je trebao motiv za lomljenje, a kud ćeš lepši od ljubavne boze, začinjene dilemom kamare ili sreće lepo opisane u Balaševićevom Vasi. Vidim na šta je autor išao punim gasom. Da vuk bude sit a ovce na broju. Da se ode šaneriti kamara sve sa darlingom ne samo u srcu, nego pokraj sebe, otimajući se od socijalnih okolnosti (fukara i hadžija se ne mešaju, kako veli upokojeni Muzafer) i krenu u gastarbajterski život neopterećeni savetima i željama starih.
Da, trudnoća se može izbaciti da slatkiš bude komotan, ali to bi eliminisalo Muzaferovo zvocanje. I nije srednjoškolka, taman posla! Ja pročitah neki fakultet :)

Milo mi je što se autor ne ljuti, pozdravi ga od mene  :)

Nisam mislila da se trudnoća izbaci, već samo Nenadovo razglabanje sa Nermom na tu temu.
Dakle, o tome se razglaba isključivo sa Muzaferom, pred zaljubljenom curom se ćuti, tako da ona, sirota, i ne zna zbog čega lomi jadac. Misli da je to, recimo, ''za sreću''.
Sitna adaptacija napsanog, a ipak značajna: držimo se odnosa Nenad-Muzafer, jer to i jeste tema, zar ne?
Nerma nije aktivan lik u priči (zato i ne treba upućiati čitaoca da razmišlja o njoj) - ona je izbor.

Što se ljubavne ljige tiče, ja tu ništa ne zameram. Ko voli - nek' izvoli!

...a ti se Muzafere kupaj.

Quote from: Karl Rosman on 12-01-2015, 23:19:35
...a ti se Muzafere kupaj.

xcheers

I opet nisam stigao na vreme da pošaljem za "Novogodišnju". Neka je sad, nek' ćuti ovde.



Taman je bilo nama mamaljuge s mlekom a prekrupe krmači, otac je voleo 'ladno  pa ostavio tanjir dok ne namiri u oboru, kad je zalupalo prozorskim oknom. Mati je ispustila kašiku da se baš čulo kad je zveknula o tanjir, prevrnula očima i ustala od astala. Istim je i otac odastrag počeo da se dernja, pa je i krmača zavrištala. Biće da ju je lemao. Ne bi nju moj otac, onako suprasnu, ako nije bila baš zaslužila. Požurio sam s pražnjenjem tanjira. Ja volim da jedem i vazda se plašim da će posle biti kasno.

,,Dobro veče!", nije čekao da ga se pusti unutra.

Kuma sam tad video drugi put u životu. Znao sam da postoji i tek ga se donekle sećao jer mi je jednom davno doneo šećernu lulu s vašara. Onu, raznobojnu.

,,Kume?", mati se našla  više sluđena neg'zatečena. I bila je u pravu. Čim je otac ušao, a to je bilo koliko odmah (ili, taman dok sam sebi u usta uspeo da navrnem ono najlepše iz tanjira, poslednje), i kako ga je video tako mu i opaučio tintaru sveže obezglavljenim petlom. Sve je mlaka krv prštala uokolo, po sveže omalanim zidovima i svukuda. Kažiprstom sam pokupio jednu kapljicu s astala, bilo je slankasto.

,,Ma, ne moj ga tako jako! Ne pred decom!", kukala je mati, al' jok. Dobio je još dva-triput, pa se i obeznanio podno kredenca.
,,Šta nemoj!", krenuo je otac da ga još i cakne u bele bubrege, al' se sapleo o petlovo krilo pa istim prizemljio pored venčanog kuma.
,,I, ko je ovu džukelu opet pustio u kuću?", larmao je pridižući se. Šarić se malo zbunio al' nedovoljno, nije odstupio dok i posldenja kaplja krvi nije bila polizana. Dobio je i on petlom preko rebara, pa je utekao meni podnoge.
,,Na, uredi", dodao je materi obezglavljenog.
,,Pa šta ti je on skrivio? Znaš da nema još dosta za pod kvočku", rastužila se mati.
,,Pitaj ga. Oblaporni skot, proturio glavu a krmača branila prekrupu. Sreća u bricu, da ga spasem", srkutnuo je malo od mamaljuge, bila je taman. Seo je pa jeo, kao da ništa od te krvi nije palo.

Zakucalo je na vratima, promolila se jedna zabrađena ženska glava.
,,Kumo moja! Hajd' uđi, sedi!", obradavalo joj se mati.
I, sela je, sve izgledajući u svog nesvesnog čoveka, onako krvavog. Prilično je mirno sve to podnela, kao da ništa bolje nije ni očekivala. Videlo se da diše pa joj je valjda bilo lakše.
,,A vas dvoje, šta čekate?! M'rš na spavanje!", upirao je prstom u gde nam je bilo mesto, prskao mamaljugom i mlekom preko usana. Uhvatio sam sestricu za ruku, pa hajd'. Bila je tek devojčica, daleko od tog da je bila stasala za pored šporeta, komoli za u njivu, al' dovoljno stara da je otac prestravi. Ja sam tad već bio dripac od šesnaest, pa da bih podbo pustim i Šarića kod nas u sobu.

,,I teraj tu džukelu napolje!", dernjao se za nama. Još uvek nisam smeo da mu lupim šamar, al' Šarića nisam oterao. I još sam mu posle svega dao da se naboka onih čvaraka skrivenih u šifonjeru. Zbog njih je lemao mačka misleći da ih je on obrstio, ono kad je ostavio nebranjenu vanglu po disnatoru. Šarić i ja volimo čvarke iznad svega.
Nije nam dugo trebalo da je nađemo. Šarić i ja smo to završili očas posla. Ako se nije krila u Muljavom vrbaku il' Čupinoj šumi, niti bilo gde okolo Đomparine bare, onda je morala biti negde blizu onih utrina kod Dobreča. Jer, te su utrine prostrane a Dobreč je mračan, hrastan, bez da ga se zamoli on motri ne bil'kakva potera iznenadila uteklog.

Spustili smo se na sve četiri, osmatrali je iz visoke trave. Šariću sam šakom pritisnuo njušku, frktao je preko nje, već se zaletao da lane, voljan i da ugrize.
Ona je pecala u jednom zatonu gde su hrastovi posustajali a vrbaci preuzimali. Na oko, bila je lepa. Jedino, biće da se k'o i njen otac ubola na glistinu kost pa je bila visoka da posluži za šljivomlat.
Nešto je šušnulo kroz šipražje, tek koliko da mi se Šarić otme a ja ostanem u neobranom. Ona se nije ni osvrnula.
Prišao sam joj.

,,Ja sam..." pružao sam joj šaku. A ona mene štapom. To jest, ne štapom, samo je jako trznula, manjov se zapraćakao pa mene pravo u oko.
,,Da me oćoraviš!", skidao sam onu gadnu sluz sa kapka, nadao se da ću progledati. ,,Znaš ti kakve boce on ima?!". Baš ju je bilo briga za mene i moje oko, s tri prsta je pokupila ulov iz trave, stručno ga stegnula da su joj njegove bodlje štrčale međ' prstima.
,,Zdravo", udostojila me se pre neg što je zevajućeg stvora strpala u džakče gde se već koprcalo nekoliko njemu slučnih.
Imala je neku staru konzervu, iz nje izvukla sledećeg nesrećnog dobitnika, natakla ga na udicu tako da se repom lepše koprcao, pa opet zabacila. Sišao sam do vode pa zaitio da isperem oko, peklo je. U tom se i Šarić vratio, konačno i zalajao na nju pa spustio rep. Tek pomalo, ponizno,  zamlaćujući njime prišao joj je, legao i spustio glavu na njeno stopalo. Češkala mu je obraz a on zadovoljan, dahtao.
,,Zdravo. Ja sam..." seo sam pored nje i opet joj pružio šaku.
,,Znam ko si", drmnula je štap da preko plovka podbode onog na udici.
,,Ali, traže te..." pomislio sam da bi joj značilo.
,,Znam i to. Pa šta", počešala je koleno gde ju je napastvovao komarac. Imala je kratku haljinu. Progutao sam suvu knedlu i nasmešio joj se.


Larmali su, pretili jedan drugom, otimali se o nešto. Došunjali smo se bliže. Sedeli su kaljajući guzice u raskvašenom međ lužnjakovim korenskim kvrgama, šamarali se masnim šakama.
,,Jesul' opet pijani?", šapnula je.
,,Verovatno. Vidiš da sede".
U tom je kreja odnekud gore dreknula, morao sam Šariću da skočim na leđa i s obe ruke pritisnem njušku da nas ne bi odao.
,,Džukela!", siktala je.
,,E, nije džukela neg' Šarić!", bezmalo sam je opsovao.
Ona dvojica su se i dalje šamarali, otimali. Sve dok se nisu umorili, pa odustali.
,,Da mi dodaš hleba, meni je ostalo još samo par krompira", prvi je upitao moj otac.
,,Naravno. Izvoli. Možda ti je ostalo još malo luka?", pružao je njen otac, naš kum, otkinut komad.
,,Hvala. Izvoli", nabo mu je jednu glavicu na vrh noža pa dodao.
,,Hvala".
Pa su nastavili da u tišini glockaju pečenog petla.

,,Rekao si da me traže", prosiktala je kao tek toliko da bi raspara tišinu.
,,Pa, da. Traže te"
,,Ko, samo njih dvojica?"
,,A šta bi ti, da se u poteri za tobom okupe sva sela?"
Frknula je nezadovoljno pa se puzajući spustla s našeg grmovitog uzvišenja. Pratili smo je, Šariću sam još uvek čvrsto držao njušku.
Besno se probijala kroz šipražje, krjala grančice ne gledajući. Jedva smo je sustizali. Konačno, sela je na neki natruli panj, pa se zamislila. Valjda se zamislila, gledala je nekud u daljinu. Makar što daljine nije bilo, samo šipražje mladica.
,,Oni, su... Oni su... Ne znam, ali oni su", i opet nije završila šta je imala na umu.
,,Oni su naši očevi", ako bih joj pomogao, prelilo mi se preku usana.
,,Budale!", u besu je petom tresnula panj ispod sebe i nastavila da mazi Šarića. Njemu se to nije svidelo, trgao se i zarežao. Počešala mu je obraze pa se on opet izvalio na leđa da bi nastavio s uživanjem.
,,Ne volim ih ni ja, al' takvi su kakvi su. Ajmo' kući", pokušao sam da je urazumim.
,,Ne pada mi na pamet!"
Bila je prelepa kad bi se durila, još lepša kad bi pobesnela.
,,Znaš, ja umem da napravim kuću od lepa. Celu kuću, sa sve prozorima. Umem i krov da utrščim", skrivao sam svoj od njenog pogleda. ,,Moraće da mi preda i nešto šume. I njemu je otac ostavio, pa..." Šarov mi je dokasao, poturio podbradak na maženje.
,,Sviđa mi se što mnogo znaš", prvi put mi se osmehnula. Prihvatila mi je ruku, pa smo otišli da zajedno uteknemo. Šarić je kasao za nama. Osim njega, osvrtao sam se, niko nas nije pratio.

,,Jesul' konačno otišli?", pročkiljio je prvi pod lužnjakovim kvrgama od korena.
,,Jesu valjda, dupe mi je već utrnulo", ustajao je drugi iz raskvašenog. Cvrkutao je međ' zubima, hvatao zaostalo od petla.,,Dobro ti je ovo s petlom, najedosmo se".
,,Petla je u'vatila krmača, ništa nisam smišljao".
,,A jel'?", coktao je i dalje.
Iza dubova i žbunja, izašlo je još nekoliko od porodica. Otresali su nakupljenu zemlju i mahovinu sa skuta i pantalona.
,,A, bilo je kranje vreme. Koliko im je trebalo, budibogsnama", pridizao se i prvi. Pa se sagnuo, bilo je ostalo još nešto za oglabati. Sažvakao je pa iz usta izvadio kosku.
,,Vidi kume, jadac!".
,,A hoćel' moj bata sad da ode od nas?", upitala je devojčica.
,,Hoće valjda, vreme mu je već", prihvatio se druge strane jadca. ,,U šta igramo?".

,,Ako prvo bude muško, da se zove po mom dedi. Ako i drugo bude muško, nek' bude po tvojoj babi". Krcnuo je jadac, pa su se potukli. Zaistinski.