ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Pomalo je čudno da ja otvorim ovu temu, jer slabije čitam fantastiku, al ajde...valjda mi nećete zameriti.
Povod je moje čitanje ( ili pokušaj istog ) Collection of Ghost Stories Čarlsa Dikensa sa kojim se razvlačim jedno dva meseca. Iako ima dobrih priča veliki broj nepoznatih reči i kopanje po gugl translejtu mi ubija zadovoljstvo. :cry: Kako stojite sa dikensovskim engleskim, koliko ga smatrate zahtevnim?

Quote from: Truman on 03-01-2015, 21:53:01Kako stojite sa dikensovskim engleskim, koliko ga smatrate zahtevnim?

nimalo.

Čitam Ramu 3 kako sam samo aktualan
U jednom trenu sam pomislio da čitam kakav svemirski porno 50 nijansi sive
Nadam se da neće biti dosadno ko drugi dio

Quote from: Ghoul on 03-01-2015, 22:02:28

Quote from: Truman on 03-01-2015, 21:53:01Kako stojite sa dikensovskim engleskim, koliko ga smatrate zahtevnim?

nimalo.

+1

ne znam kakav je taj dikensovski engleski, ali ako je nimalo zahtjevan to svakako ne ide u prilog studentima filologije

a i ti Truki čitaš svašta, voliš izazove, na sljedećem nivou uzmi Šekspira u originalu, pa Dositejeve spise sa staroslovenskom azbukom, eventualno Njegoša, poslije toga možeš i Zaharija Orfelina, glagoljicu ili japansko pismo, sky is the limit 8-)

Novu čitalačku sezonu započeo sam sa uvodnom knjigom Sage o vešcu Geraltu ,,Sezona oluja'' od Andzeja Sapkovskog.

Vidim da te Veštac silno oduševio, dao si petaka svim knjigama... I mene zanima, ali štrecam se čisto po količinskom pitanju, pa reci nešto više o prvih 2 ili 3 knjige, kad stigneš.

Poznato je da sam ja prilično blagonaklon u ocenjivanju, mada umem nekad dati i loše ocene, recimo dao sam dvojku delu ,,Mala braća'' Rika Hautale, to mi je horor na nivou američkih tinejdž horora C kategorije, i nikako mi nije jasno kako ga nahvališe King i drugi velikani horora, osim ako nije ono ,,kolega je, iz esnafa je, pa još iz Mejna, pijemo nekad i pivu i bacimo bilijara'' pa ajd da ga pohvalimo, što mi implicira da nije samo kod nas često(neobjektivno)hvaljenje jedan drugoga, već ima toga i na Zapadu.


Veštac-svidelo mi se tu više stvari, prije svega postavka sveta, to je neka verzija postapokaliptičnog sveta ali u srednjovekovno-epskofantastičnom maniru, sa slovenskim i germanskim toponimima. Geralt je veštac, profesionalni ubica koji za pare ubija razna čudovišta i mutante. Dobro je izgrađen glavni lik, njegov cinizam,pogled na svet, opori humor...uopšte autorov humor s kojim lagano gazi po ljudskoj vrsti, prilično me se dojmio. Takođe i odnos ljudi prema drugim rasama, od vilenjaka i patuljaka, do već pomenutih čudovišta. Ubačena je i romansa sa čarobnicom Jenafer, a kako ja volim i romanse, uz sve gore pomenuto, nije moglo da mi se ne svidi. I generalno stil pisanja-lagan, tečan, neopterećujući, a sve stigne da ispriča i pokaže-i fantastiku, i humor, i ljudsku bedu,itd. Pravi odmor za dušu od epskofantastičnih knjiga u kojima se opisuje svaka božija travka.


Onoliko koliko poznajem tvoj ukus, tebi bih preporučio prve dve, uvodne knjige-Poslednja želja i Mač sudbine, koje su u stvari više kao neke zbirke priča u kojima je sve pobrojano što sam gore naveo ponajbolje odrađeno...kasnije već od treće knjige, kreće ,,klasičnija'' epska fantastika, u kojoj upadaju čarobnjaci, devojčica Ciri kojoj je namenjena epska uloga, kreće potraga i potera itd. Ja to volim, ali poprilično sam ubeđen da se tebi ne bi nešto preterano svidelo, pa eto preporučujem da se zadržiš samo na prve dve. :)

@Anomander: Ja sam pročitala prve tri knjige Vešca (ostatak tek čeka na red, biće pročitan svakako), i one dve zbirke priča (koje su uvod u epska zbivanja sa Ciri) su mi bile znatno bolje od treće knjige. Ta treća mi je kao prilično trapav pokušaj da se napiše roman, poglavlja dođu kao nedovršene priče koje su onda nevešto skrpljene u celinu. Da li su četvrta i naredne knjige bolje po tom pitanju?


@libe: u prve dve knjige ćeš prepoznati elemente bajki; neke priče su dobrim delom obrade bajki poput Male sirene, Lepotice i zveri i slično, sve sa nekom zvrčkom i sve prilično dobro uklopljeno u opštu priču o Geraltu.

Onda delimo sličan utisak Angel, i meni su prve dve knjige bile najbolje, kasnije nešto opada kvalitet ali mi je i dalje jako dobar utisak celog serijala pa sam mu možda i subjektivno dao veću ocenu. Slične su i četvrta, peta, šesta, možda nešto bolje od treće. Svidela mi se recimo sedma, Gospodarica jezera, posebno deo pred sami kraj.

Hvala!

Vestac roman (od 3. do 7. knjige) me je debelo razocarao. Pricama iz prve dve knjige pisac je postavio prilicno visok standard i napravio odlican world setting, koji je posle popljuvao u preostalim knjigama. Serijal koji se sastoji od preostalih 5 knjiga je gori iz knjige u knjigu, toliko da sam defitnitivno digao ruke posle pete knjige. Toliko mi je zao da je covek jedan prelep setting, odlicnu ideju spustio na nivo klasicnog military fantasyja koji se moze naci na svakom uglu. Od Vesca sam definitivno vise ocekivao. Ukratko, poklonio sam svih tih 5 knjiga koje cine roman serijal, a zadrzao samo one prve dve koje su mi zaista jedinstvene i po pricama i po svetu u kome se desavaju.
@Angel, ako ti je treca knjiga bila trapava, najbolje da stanes tu i postedis sebe daljeg saplitanja :(

Da li je druga knjiga dovoljno zaokružena da se na njoj stane?
(to da nema nikakvih nejasnoća ili nekakvih klifhangera koji se tek u kasnijim knjigama detaljnije obrađuju?)

Čini mi se da jeste, to su uglavnom zaokružene pripovetke povezane tek glavnim likom. Ja sam imala tu nezgodu da počnem čitanje upravo sa poznijim knjigama i nije mi bila jasna lavina pohvala na račun Sapkovskog, a baš pre neki dan sam završila prvu knjigu (čudni su putevi bibliotečki) koja me je maltene oduševila (dobro, utisak bi bio slabiji da sam sa njom počela).

Meni je "Veštac", inače, za preskakanje. Mislim da je jedini razlog uspeha na SAD tržištu to što su napravljene video igre, a na našem to što je reč o "slovenskoj" fantastici, premda zapravo to i nije. Znam da većina ne deli moje mišljenje, ali što se mene tiče "Veštac" je u rangu lošijih novelizacija FRP kampanja. Da se razumemo, ima i vrhunskih novelizacija (Malazan, Wild Cards...), ali ovo jednostavno nije to.

Quote from: PTY on 05-01-2015, 13:17:29
Da li je druga knjiga dovoljno zaokružena da se na njoj stane?
(to da nema nikakvih nejasnoća ili nekakvih klifhangera koji se tek u kasnijim knjigama detaljnije obrađuju?)

Dovoljno je zaokružena, da. Odnosno, vidi se u nekim pričama da je to najava za Velika Epska Zbivanja (tm) koja kreću od treće knjige, ali same priče su zaokružene.


EDIT: A možeš da staneš i na prvoj knjizi.

e dobro onda, malko su mi splasnule zalihe za citanje, pa da ih obnovimo.  :)

Quote from: Nightflier on 05-01-2015, 13:35:37
Meni je "Veštac", inače, za preskakanje. Mislim da je jedini razlog uspeha na SAD tržištu to što su napravljene video igre, a na našem to što je reč o "slovenskoj" fantastici, premda zapravo to i nije. Znam da većina ne deli moje mišljenje, ali što se mene tiče "Veštac" je u rangu lošijih novelizacija FRP kampanja. Da se razumemo, ima i vrhunskih novelizacija (Malazan, Wild Cards...), ali ovo jednostavno nije to.

Ne bih rekao da je razlog slovenska fantastika. Slovenska fantastika je i Vukodav, nama još ,,srcu bliža''(Rusi,jel) plus imao je jakog izdavača iza sebe, pa ipak nije izazvao tako jako oduševljenje i dobar prijem i kritike kod nas kao Veštac. Mislim da je ovde ipak reč o nekim kvalitetima koje sadrži sama priča, a ne o slovenstvu...
Zanimljivo mi je da smo se faktički svi složili u oceni da su prve dve knjige najbolje. Redak slučaj u diskusiji o nekoj knjizi na Sagiti da ljudi poprilično različitih ukusa u čitanju, dođu do istog zaključka.

Quote from: Anomander Rejk on 05-01-2015, 14:56:11

Quote from: Nightflier on 05-01-2015, 13:35:37
Meni je "Veštac", inače, za preskakanje. Mislim da je jedini razlog uspeha na SAD tržištu to što su napravljene video igre, a na našem to što je reč o "slovenskoj" fantastici, premda zapravo to i nije. Znam da većina ne deli moje mišljenje, ali što se mene tiče "Veštac" je u rangu lošijih novelizacija FRP kampanja. Da se razumemo, ima i vrhunskih novelizacija (Malazan, Wild Cards...), ali ovo jednostavno nije to.

Ne bih rekao da je razlog slovenska fantastika. Slovenska fantastika je i Vukodav, nama još ,,srcu bliža''(Rusi,jel) plus imao je jakog izdavača iza sebe, pa ipak nije izazvao tako jako oduševljenje i dobar prijem i kritike kod nas kao Veštac. Mislim da je ovde ipak reč o nekim kvalitetima koje sadrži sama priča, a ne o slovenstvu...
Zanimljivo mi je da smo se faktički svi složili u oceni da su prve dve knjige najbolje. Redak slučaj u diskusiji o nekoj knjizi na Sagiti da ljudi poprilično različitih ukusa u čitanju, dođu do istog zaključka.

Varaš se glede "Vukodava". On se odlično prodavao. Čak daleko bolje od nekih naslova za koje se sada smatra da imaju dobru prođu. Ne znam za ceo serijal, ali prva tri su jedno 30% prodavanija od prva tri "Vešca".

Od početka godine pročitah "Martians" (duhovito i zabavno), kao i dva albuma Korta Maltezea (repriza reprize).

Slijedi "Zavodnik" gospodina Dejana Ognjanovića, pa "NulaNulaNula" (ispazario), "Digitalni Ugljenik" (dobio na poklon), "The Book of strange New Things",  "Peripheral" (sve sa PTY liste), te Nabokov i Flober. Inače mi ja "Ada" daleko najbolja knjiga koju sam pročitao prošle godine (i ne samo prošle), ali i najzahtjevnija, pa riješih da se bacim na žanr - računam da odmorim malo od klasika. Ne nabrajam (popularnu) nauku, za koju nažalost imam sve manje vremena, ali tu me na polici  čeka "Elementary geometry from advanced standpoint" i tužno gleda - a tačno vidim da je genijalna.

Sve u svemu, a sudeći po početku, biće ovo dobra godina u kojoj ću da čitam sve ono što su mi ljudi preporučili da je dobro, a da je izašlo u prošloj :)

Pozdrav.

U vezi Vesca, prva i druga knjiga su zbirke prica samo labavo medjusobno povezane, i mogu da se citaju kao celina za sebe. Jedini cliffhanger i veza izmedju prve dve knjige i potonjeg serijala je devojcica koju Geralt preuzima kao svoju sticenicu. Moja topla preporuka je da se stane na prve dve knjige. Inace, price iz ove dve knjige su defitinivno medju najboljim fantasy pricama koje sam ikada citao. To vazi pogotovo kad se uzme u obzir broj krajnje nesrecnih obrada tradicionalnih bajki na koje sam naletao tokom godina i koje su jako popularne kako u inostranstvu, tako i kod nas. Ako neko zeli da vidi kako se to perfektno radi, nek procita prvu knjigu o Geraltu (kod nas prevedenu kao Poslednja zelja).   

Nego, samo da svrnem pažnju na The Peripheral: ko i svaki Gibsonov roman, to je muka božja sve do tamo četvrtog ili petog poglavlja. Nit se zna ko je ko, nit se zna ko koga i zašto, to je sve ko zdrmano u šejkeru i prosuto ti direktno na glavu. Šta da se radi, to je Gibson, tako je to sa njime. I ne samo da se posle petog poglavlja čovek već donekle navikne, nego zapravo sam tekst malko smiruje lopticu i dopušta ti ga ga pratiš bez šepanja.
Mene je spasilo to što sam tih par prvih poglavlja čitala čim sam nabavila knjigu, pa priznala poraz i ostavila roman za kasnije, a onda mesec dana kasnije krenula od samog početka.
Ali isplatiće se eventualno sva ta patnja, imaj na umu... šta da se radi, Gibson je to, njega čovek voli zbog njegovih mana koliko i zbog vrlina.  :lol: [size=78%] [/size]

glede Sapkowskog: kao da ima nekih dvojbi oko hronološkog redosleda priča u prve dve knjige, pa vidim da neki savetuju da se krene sa drugom po redu, The last wish, umesto sa prvom, The sword of destiny.
(a još ako neko od vas ima mobi verzije, cenila bih neizmerno da mi ih šibne pa da gvirnem u to večeras...  :oops: )

Ja sam čitala od prve knjige i nisam imala nikakvih problema. Jeste to hronološki ispretumbano, ali pošto je svaka priča zaokružena celina, ta ispretumbanost se vidi samo u pominjanju događaja koji su se, hronološki gledano, desili ranije, što ne ometa praćenje (ili bar meni nije).

Slazem se sa Angel, Libe. Sapkovskog definitivno mozes da citas od prve knjige, dogadjaji su namerno malo ispremetani da se tek na kraju knjige sklopi kompletna slika.

E da, ima jedna stvar koja me jako zanima, a to je pitanje prevoda Sapkovskog kod nas. Pouzdano znam da ga je progurao kod naših izdavača čovek koji je i preveo prve dve knjige, Milan Duškov. Kasnije prevode su radili Milica Markić - te sam dve knjige čitala i prevod je odličan; sledeće (koje tek treba overiti) su prevodile Zorana Lutovac i Vesna Milutinović-Đurić, i tu kreće zbun, jer vidim u COBISS-u da je Vesna Milutinović-Đurić ponovo prevodila i ove prve dve knjige pa me baš zanima zašto, kvalitet prevoda nije u pitanju sigurno. Zna li neko?

(Našla sam nekrolog Duškovu iz kog se vidi kako je to bio neki svestran i redak čovek, nažalost, eto, kod nas nedovoljno poznat, prevodio i npr. Albaharija i Gorana Petrovića na poljski: http://polja.rs/polja458/458-21.pdf (http://polja.rs/polja458/458-21.pdf) ).

Prevodilac prve dve je preminuo, a ČK nije mogla da se dogovori s udovicom oko prava. Slično se desilo i s pravima za prevod "Hobita", pa je rađen novi. Pretpostavljam da je reč o parama, ali samo pretpostavljam.

Šteta. :(

Quote from: PTY on 05-01-2015, 19:45:46
glede Sapkowskog: kao da ima nekih dvojbi oko hronološkog redosleda priča u prve dve knjige, pa vidim da neki savetuju da se krene sa drugom po redu, The last wish, umesto sa prvom, The sword of destiny.
(a još ako neko od vas ima mobi verzije, cenila bih neizmerno da mi ih šibne pa da gvirnem u to večeras...  :oops: )

Koliko znam, Poslednja želja i jeste prva zbirka priča, A Mač sudbine druga. Tim redosledom su objavljene u Srbiji i takav redosled čitanja je, hm, prirodan.

Inače, pročitao sam svih sedam i moj utisak je da se Sapkovski u knjigama 3-5 mučio učeći kako se piše roman, ali sam veoma zadovoljan sa poslednje dve knjige, pa bih kompletan serijal ipak ocenio uspešnim. Prve dve su svakako mali žanrovski dragulji.

Pa, fanovi se većinom slažu da taj redosled jeste prirodan, ali izgleda da ste tu malko povlašteniji od anglosaksonskog tržišta, za promenu  :)

Naime, na engleskom je najpre objavljen The Witcher sa 5 priča, pa je potom objavljen Sword of Destiny sa 6 priča, a tek kasnije The Last Wish sa 7 priča, od njih su 4 zapravo reprinti iz The Witcher zbirke.

Eto, da imam priliku, svakako bih čitala ta domaća izdanja.

S tim da mi prve dve knjige imamo u dva izdanja. :) Naime, Vešca je prvo radio IPS, koji je izdao Poslednju želju i Mač sudbine. Kasnije, IPS puca, a pet romana Vešca izdaje Čarobna knjiga. Na kraju, Čarobna knjiga izdaje i Poslednju želju i Mač sudbine. Tako prve dve knjige imam od IPS, a ostalih pet, kao i šestu ,,Sezona oluja'' od Čarobne knjige. Inače sam ga počeo čitati slučajno, u stvari prvu knjigu sam dobio na poklon, i oduševio se, kako to obično biva, neplanirane stvari uvek ispadnu najbolje.

Ista kolekcija kao i Anomanderova. Ne mogu da prežalim što svih sedam knjiga nemam u prevodu Milana Duškića, svaka čast prevodiocima koji su preuzeli rad na prevodu, ali on je imao ono nešto što je njegov rad izdvajalo.


@PTY
Izvinjavam se što dosađujem, ali ako je takva situacija sa izdanjem na engleskom jeziku, mislim da je znatno bolje da sačekate dok vam domaće izdanje ne padne šaka. Zapravo, skenovi su odavno dospeli na net, pa ako niste njihov ogorčeni protivnik, možete i na taj način doći do domaćih knjiga.

A što se teme tiče, "Slomljeni anđeli" Ričarda Morgana.


Prvi deo, gorak i mračan, a opet veom zabavan, sajberpank triler čija se radnja odvijala na staroj dobroj Zemlji bio je prijatno iznenađenje. Slomljeni anđeli su, avaj, čist prosek, a nema više ni mnogo sajberpanka. Zato ima mnogo više Frederika Pola.


Radnja se preselila na Sankciju IV, daleku planetu na kojoj besni konflikt čiju prirodu namerno (a rekao bih i opravdano) Morgan nije objašnjavao. Dovoljno je znati da se njegov antiheroj, Takeši Kovač, kao plaćenik bori za jednu od sukobljenih strana i da je, tokom oporavka nakon teškog ranjavanja, dobio zanimljivu ponudu.


Kroz prvu knjigu se tu i tamo provlačila priča o tome kako smo u pionirskim danima osvajanja Sunčevog sistema otkrili da je Mars nekada bio naseljen i da je bio kolonija vanzemaljskog naroda nazvanog jednostavno Marsovci. Njih odavno više nema, nikada nismo otkrili zašto, ali smo zahvaljujući njihovoj tehnologiji i zvezdanim mapama koje smo uspeli da dešifrujemo ubrzali sopstveni put ka zvezdama i naselili mnoštvo planeta koje bismo ko zna kad inače otkrili. Ipak, nismo otkrili previše tragova marsovske civilizacije i svaki artefakt koji se pronađe predstavlja pravo malo blago za koje bi mnogi bili spremni da ubiju. A Takešija Kovača je upravo kontaktirao tip koji tvrdi da je njegov tim arheologa pronašao funkcionalnu marsovsku kapiju koja vodi u drugu galaksiju i da se s druge strane kapije nalazi - njihov svemirski brod! Podseća vas sve ovo na nešto?


U svakom slučaju, imamo arheološko nalazište koje se, igrom slučaja, nalazi baš u sred ratne zone. Labavi savez kapitala, mozga i mišića s ciljem da se otvori pomenuta kapija i prisvoji tuđinski brod. Izvesnost da će jedna strana izdati ostale u odsudnom trenutku. Neizvesnost koliko tačno ima zainteresovanih igrača koji bi da pokupe glavni zgoditak na kraju partije. Sve u svemu, jedan sf triler koji je započeo, odvijao se i okončao po ustaljenoj formuli za ovakve priče. Nema štete u tome što sam ga pročitao, ne bi bilo šteta ni da mu nikad nisam prišao. Može Morgan mnogo bolje.

Nisam nikakav protivnik skenova, daleko bilo, nego ne umem ja da na to nabasam, još onomad od baneprevoza...  :cry:  Ne znam gde to nalazite, ali ako ti ovaj konkretno sken ikad padne saka, seti me se. :)
(I batali persiranje, ko boga te molim)


Ps. Slazem se, jedino Altered carbon vredi citanja, ostalo je onako, osrednje.

Pa mogao bih ti svakako poslati te dve knjige čim uhvatim vremena i rešim se nekih obaveza, ali ima jedna kvaka. Naime, u svim knjižarama sad viđam Poslednju želju i Mač sudbine u izdanju Čarobne knjige, odavno nisam naletio na te dve knjige u knjižari a da su izdanje IPS, ono koje ja imam i za koje svi kažu da je bolji i lepši prevod nego u ČK...A ja mislim da bi ti to ipsovo izdanje mnogo bolje leglo...

uh bogamu, pa te dve knjige su do skora u bivsim IPSovim knjizaram bile na rasprodaju reda 500 dinara za obe ili sl. Ako je tolka frka mogu da bacim pogled ponovo i da ih kupim ako su jos tamo, pa cemo videti za slanje u daleku Afriku.

Knjige su morale da se povuku iz prodaje čim je drugi izdavač kupio prava.

@Berserker, e jesi ortak, hvala ti mnogo, ako ti ikad padnu saka a ti mi javi pa... skombinovacemo vec nesto.
(a mozda do tada i vi najzad dobijete pejpal, vreme je vec pobogu!  ;) )

Ja stvarno nisam video odavno ta IPSova izdanja, mada ne tvrdim da Berserker nije u pravu, možda su
mi promakla...

pogledacu ovih dana i javljam sta sam uradio :)

Pre par sati poštar mi doneo Noćnu stranu - Dugo Sunce i Jezero Dugog Sunca, poslednja dva domaća izdanja Džina Volfa koja nisam imao u vlasništvu. Za par minuta počinjem da ih čitam... treći put.


Ima dana kada se zajebem i poverujem da je život zaista divan.

Sledeći korak: čitaj Vulfa u originalu.

To ću svakako morati da uradim sa Book of the Short Sun.


Premda, priznajem da se plašim kako će to izgledati. Laskam sebi da pristojno poznajem engleski, ali nisam siguran da je to dovoljno da čitam pisce poput Volfa ili Iana Mekdonalda. Možda Volfov stil u Knjizi Dugog Sunca i nije daleko od jednostavnosti, ali, koliko se sećam, u prve četiri knjige Novog Sunca je predivan i... komplikovan.


Ne mogu da prežalim što Sirius B nije stigao da objavi onu zbirku Volfovih kratkih priča koja je planirana.  :cry:

Čitam četvrtu knjigu o Vešcu, Sapkovski i dalje ne zna kako se piše roman, ali ovo je primetan napredak u odnosu na treću knjigu. Poglavlja su i dalje dužine pripovetki, ali mi više ne liče na pripovetke sa otfikarenim krajem, i redosled dešavanja je podnošljiviji.

Malo odmaram od fantastike, pre nego što se ponovo bacim na Sandersona, Aberkrombija, Kinga i ostale.
Trenutno čitam Zamak Franca Kafke, onda sledi Izabranik od Tomasa Mana, pa Neobične priče Mopasana...

Posle odlicnog i dinamicnog "Marsovca" Endija Vira kojim sam otvorio 2015. čitalačku godinu, bacio sam se konacno na "Uporište" Stivena Kinga. King odavno nije moj pisac. Posle prve "hrčak'' faze skupljanja svega i svačega, rasprodao sam dosta knjiga koji mi se jednostavno nisu dopale. Tu sam negde od celog Kinga zadržao samo ''To'' i ''Izmaglicu'' kao jedine 2 knjige koje su mi budile neke pozitivne emocije prilikom čitanja. E jebi ga, posle par hvalospeva na račun ''Uporišta'' kupio sam prvi deo, posle nabasao negde na 3. na akciji...To ''Uporište'' je čučalo pune 3 godine na polici pa sam sad odlučio da vidim valja li čemu. I naravno, završavam prvu knjigu i opet se prisećam svega onoga što me je odbilo od ovog megaloskribomana. Aman, prva knjiga je maltene gotova, a pisac nas još uvek upoznaje sa likovima!?! Na 500 strana upoznaje ljude sa likovima iako je radnja očigledna otprilike od 3. strane - lepa globalna apokalipsa. E sad, i ta apokalipsa je imala smisla da je opisana na 100-150 strana, ali potrošiti ovoliki papir na uvodjenje likova, njihove istorije, sve one bitne i totalno nebitne detalje koji prosto pune strane, to može da napiše i proda samo King (i Simons u poslednje vreme). Ajde, neću odustati posle trećine, pozajmiću negde 2. deo da vidim kako će Antihrist da okuplja svoju vojsku (mislim, i to je totalno očigledno) dok se dobrice udružuju, ali se stvarno nadam da ću naići na nekakav opasan twist u zapletu. Jer inače, ova knjiga mi je na prvi pogled bolno straightforward očigledna: apokalipsa, preživeli se nalaze, dele na dva tabora, na kraju dobrice pobedjuju uz odgovarajuće žrtve i pristojan deo pobijenih nosećih likova. Ja se zaista nadam da knjiga nije ovo što sam upravo napisao, jer bih se osećao kao totalni potrošač ako potrošim svoje vreme i energiju na nešto što je tako prosto i očigledno. Ajmo dalje da vidimo dal sam u pravu (jako se nadam da sam totalno promašio u svom predvidjanju zapleta :( )

Quote from: Berserker on 31-01-2015, 19:08:35
Ja se zaista nadam da knjiga nije ovo što sam upravo napisao

Jeste!
Ruku na srce, ja sam čitala onu matoru, prvu objavljenu verziju romana, koja je, koliko se sećam, dosta kraća, pa je samim tim i rasplinutost manje izražena, ali... to ti je to.

 :cry: :cry: :cry: :cry: :cry:  Prodajem Uporište 1 i 3, nepročitane....

Pošto je 3 deo?

salim se malo, necu odmah da prodajem, probacu makar 2. deo da vidim kako ide...inace vec duze vreme saljem neke od knjiga na limundo i kupindo, ali to odradjuje moj brat umesto mene pa se tu nesto ne pitam mnogo. Sad mi je tek palo na pamet da okacim ovde makar linkove knjiga koje prodajem, ima tu dobrih stvari. Bacicu spisak na male oglase, a naci ce se tamo i ova Uporista koja imam, sad ili za par nedelja :)

Krenuo sa Ghoulovom Poetikom horora. Prvih 50 strana uvoda i definicija sam nekako pregrmeo, sad me, nadam se, čekaju konkretne informacije.

Brendon Sanderson "Put kraljeva"


Put kraljeva, kao i Arhive olujne svetlosti, ako dozvoljavate da se slikovito izrazim, neodoljivo me podsećaju na dete rođeno u bračnoj zajednici Džordanovog Točka vremena i Sandersonovih Maglorođenih. Koliko je to dobro ili loše zavisi od odgovora na pitanje da li je pomenuti brak prirodan rezultat duge veze tokom koje su mladenci shvatili da su stvoreni jedno za drugo ili je sklopljen nakon što je mlada iznebuha objavila da je trudna. Da budem iskren, tolkom čitanja su mi utisci naginjali čas na jednu, čas na drugu stranu, a na kraju se ne osećam nimalo pametnije nego na početku. Pretpostavljam da će mnogim čitaocima konačna ocena knjige zavisiti od toga koliko su voleli pomenute serijale i da li u Putu kraljeva nalaze baš one njihove elemente zbog kojih su postali njihovi fanovi.


Neću vam reći ništa novo ako pomenem da je knjiga predugačka (ima više od 1400 strana za pročitati u ova dva toma!). Postoje čitava poglavlja koja su očigledno višak, npr. ono sa Nan Balatom koje uopšte nije bilo potrebno pisati jer se moglo rekapitulirati u dve rečenice (i što je najsmešnije, upravo to se dogodilo) u nekom od Šalaninih poglavlja. Za divno čudo, dužina nije velika mana knjige, bar nije bila u mom slučaju. Moguće je da sam bio dobro raspoložen za čitanje, ali verovatnije je da je pravi razlog to što je Sanderson imao želju da dosta toga predstavi i utemelji u prvencu svog serijala, pa je to učinio kako treba. Knjige kojima se započinju nove sage su zapravo najlakše i najlepše za čitanje jer se u njima prvi put srećemo sa potpuno novim svetovima i likovima, pa im nije toliko teško da ostave dobar utisak kao njihovim nastavcima. Sanderson je za potrebe Arhiva olujne svetlosti izgradio ogroman i obiman svet, a opet sam utiska da je u Putu kraljeva lukavo izbegao da nam previše toga otkrije, tako da je ostalo dovoljno materijala za knjige koje slede. Takođe, rekao bih da je mudar potez to što radnju priče pratimo, osim kada se započinju novi odeljci, iz ugla samo četiri lika (od kojih dva uvek dele isto poglavlje), tako da nema dugog čekanja da se pripovedanje ponovo vrati na onu nit koja vas najviše interesuje. Na taj način je postignuto da čitaocu bude znatno lakše i prijatnije da prati dešavanja u romanu.


Zaplet je, suštinski, novo prežvakavanje teme o drevnom zlu koje se hiljaditi put vraća da uništi čovečanstvo, bukvalno kao u Točku vremena (pročitajte opet prolog Točka vremena, a zatim prolog Puta kraljeva i garantujem deža vi iskustvo). Ali to je zasad samo pozadinska priča, gurnuta u senku rata kog Aletkar, nazovi država sklopljena od desetak do juče nezavisnih kneževina vodi protiv Paršendija, čudnog neljudskog naroda koji je prihvatio odgovornost za mučko ubistvo aletskog kralja s početka knjige. Događanja u ratu, ali i u nekim drugim delovima sveta, pratimo očima četvoro najvažnijih protagonista:


1. Kaladina, čoveka rastrzanog između neverovatnog talenta za ubijanje i njegove žarke želje da život posveti lečenju drugih ljudi, koji igrom slučaja postaje vojnik-rob u zadužen za nošenje mostova na Smrskanim ravnicama, suludom bojištu na kome se vodi rat protiv Paršendija. Kaladin je klasičan "nikad nisam želeo ovu odgovornost, zašto se to meni događa" lik, ali s obzirom da se nalazi u samom centru zbivanja i da se oko njega dešavaju vrlo čudne stvari, verovatno je i najzanimljiviji za praćenje u prvom delu Arhiva.


2. Šalan (verovatno najbolji dokaz da je Sanderson konačno napredovao u portretisanju svojih likova), mlada, ljupka, nespretna i vrlo inteligentna plemkinja nižeg ranga (u mojoj glavi pomalo liči na Odri Hepbern), koja je, da bi pomogla porodici koja se našla u velikoj nevolji, krenula na put kako bi postala učenica zloglasnog jeretika, ćerke ubijenog kralja Aletkara, Džasne Kolin. Problem sa Šalaninim delom priče je što je njena sredina, bar meni, bila dosadna, puna dokonih premišljanja i ponavljanja, dok su se početna i završna poglavlja pokazala izvanrednim. Treba dodati plus Sandersonu jer je napisao ženski lik koji je znatno interesantniji od Ninaeve, Elejne, Egvene i ostatka Džordanove horde.


3. Svetli gospodari Dalinar Kolin i Elokar Kolin. Dalinar je brat preminulog kralja koji je, mučen grižom savešću, pred sebe stavio zadatak da obezbedi presto svog bratanca i očuva kraljevstvo u komadu po svaku cenu, a Elokar je njegov  sin. Uprkos podzapletu o vizijama koje muče Dalinara, njihova poglavlja smatram ne naročito zanimljivim delovima knjige, jer mi je zbilja teško da se poistovetim sa svakodnevnim mukama i dilemama visokog plemstva odmah nakon što završim sa čitanjem o Kaladinovim.


Kao što rekoh, zaplet je klasičan, ali je zato svet uvrnut, i to na pozitivan način. Čini mi se da je Sanderson, nakon Maglorođenih, uspeo ponovo da stvori čudan i zanimljiv setting, ali da mu je ovaj put posvetio mnogo više pažnje i da je zato ovaj novi svet znatno življi i uverljiviji. A rekao bih da smo tek zagrebali njegovu površinu.  Sistem magije je, naravno, Brendonova najjača strana i ponovo je osmislio nešto nesvakidašnje, ludo i veoma funkcionalno. Samo kad ne bi toliko preterivao kada opisuje dvoboje ili bitke - u takvim situacijama ponekad glavom počnu da mi promiču slike iz Matriksa i dobijem osećaj da čitam scenario za prokleti holivudski blokbaster.


Za kraj, da pomenem nešto što je Sandersonov zaštitni znak i bez čega njegove knjige ne mogu. One su uvek delom čist triler, sa krimi podzapletom koga ponekad niste ni svesni, ali koji vas u završnici neočekivano tresne u potiljak, pa je tako bilo i ovoga puta. Što znači da sam na kraju Puta kraljeva doživeo nekoliko otkrovenja koja nisam ni najmanje očekivao. Lepo odrađeno, moram priznati.


Na kraju, da li preporučiti ovog književnog mastodonta ostalim zaljubljenicima u fantastiku? Ako ste voleli Maglorođene i Točak vremena, mislim da nećete pogrešiti ako se odlučite da posvetite svoje vreme Arhivama olujne svetlosti. Ako vam je samo jedan serijal bio drag, moraćete da delate po sopstvenom instinktu. Lično, zadovoljan sam pročitanim i rado ću nastaviti sa praćenjem sage, ali moram napomenuti da Put kraljeva nije nikakvo remek delo koje će vas oduvati i kupiti za sva vremena, poput, recimo, Igre prestola ili imena vetra. Ali jeste i više nego solidna priča koja ima potencijal da preraste u dug i zabavan ep.

Noćna strana okončana. Na stranu to što su ovde svi verovatno čitali Volfa pre dvadesetak godina, previše poštujem čoveka da bih pokušavao da se bavim prikazima njegovih knjiga. Započeo sam sa čitanjem Jezera Dugog Sunca.

Quote from: neomedjeni on 09-02-2015, 12:35:45
Noćna strana okončana. Na stranu to što su ovde svi verovatno čitali Volfa pre dvadesetak godina, previše poštujem čoveka da bih pokušavao da se bavim prikazima njegovih knjiga. Započeo sam sa čitanjem Jezera Dugog Sunca.

ma slobodno se bavi Volfom, u svakom pogledu :) Recimo ja sam obozavalac Novog Sunca, dok sam kod Dugog Sunca odustao na pocetku druge knjige i nikad ga nisam procitao. Prosto smatram da Dugo Sunce nikako nije na nivou prethodnog serijala. Takodje, ima i on svojih debelih promasaja, kakva je npr fantasy duologija Carobnjak-Vitez koja je ovde naisla na ocajan prijem, i to sa pravom; u pitanju je teska komercijala koja u sebi nema ama bas nista sto bi podsecalo na majstora Volfa.

Hm, meni je i dan danas, premda ga smatram sjajno zamišljenim, Urt Dugog Sunca očajno napisana knjiga. Jednostavno se vidi da je Volfu bilo dosta Severijana i priče o njemu i da je jedva dočekao da se to završi. Tako da sam svestan da je i Volf samo smrtnik koji je u stanju da napiše lošu knjigu.


Ali mi Dugo Sunce uopšte nije loše. Mislim da je samo njegov pristup pisanju tog serijala, nešto u samom stilu bilo drugačije u odnosu na Novo Sunce, pa je možda to malo ohladilo čitaoce. Kada sam prvi put čitao ovo i navikao se na činjenicu da se ne radi o direktnom nastavku Novog Sunca, počeo sam da uživam u priči o svešteniku čija je vera u bogove koji ne postoje dirljivo iskrena. I držala me je sve do samog kraja.

Mislis na Urt Novog Sunca, petu knjigu u serijalu? Ona je napisana 4-5 godina posle zavrsetka serijala. Knjiga novog sunca je ustvari tetralogija, i vidi se da se radnja prirodno zavrsava sa cetvrtom knjigom, Citadelom Autarha. Pretpostavljam da je 5. knjiga tu manje vise iz razloga cedjenja keša iz suve drenovine, i to se oseca. Posteno, voleo bih da vidim jos nesto od njegovih ranijih radova kod nas, ali pretpostavljam da se to nece desiti upravo iz razloga sto je kao stvaralac bio na vrhuncu jos 80-ih godina.

Aha, na to. Novo Sunce jeste tetralogija, ali mislim da je peta knjiga kao neka vrsta zaključka oduvek bila planirana. Inače nikada ne bi bilo potvrđeno da je Severijan Pomiritelj. Da ne pominjem onaj detalj u Kandži kada Autarh, za koga Severijan misli da je samo sluga, otvara izvesnu knjigu pred njim. Tek u Urtu je postalo jasno šta se tu desilo.

Čitam Pattern Recognition, dakle sa 12 godina zakašnjenja, pa reko' da okačim ovaj pasus opisa Rusije na samom početku 21. veka:

QuoteAt least a dozen of this one's colleagues seem to have negotiated security as well, this evening, and attend to a clientele consisting entirely of large, clean-shaven, short-haired, remarkably square-headed men in dark suits. Like some lost America, down to blue strata of cigarette smoke and the completely un-ironic deployment of the Frank Sinatra, through both of which the gestures of these men are carving out the shapes of triumph and empire, defeat and frustration.

A i ovaj detalj je simpatičan:

QuoteOne sign she can read is above an ATM, and says BANKOMAT, which she decides is what ATMs would have been called in America if they had been invented in the fifties.

Nikad nije kasno...  :)


Mada ne poklanjaj puno pažnje Gibsonovom pogledu na Rusiju. Meni deluje da mu to nije jača strana...

Pa da, i ja sam stekao utisak da je on otišao tamo turistički na onoliko dugo koliko je i Kejs u romanu bila, otprilike.

Quote from: angel011 on 14-01-2015, 10:05:22
Čitam četvrtu knjigu o Vešcu, Sapkovski i dalje ne zna kako se piše roman, ali ovo je primetan napredak u odnosu na treću knjigu. Poglavlja su i dalje dužine pripovetki, ali mi više ne liče na pripovetke sa otfikarenim krajem, i redosled dešavanja je podnošljiviji.

Prerano sam lanula, u drugoj polovini ponovo tone u haotičnost.

Pročitala sam i ostatak serijala o Vešcu, sa sve uvodnom knjigom koju zapravo treba pročitati nakon svih ostalih (Sezona oluja). Čudan je to serijal, i razumem i one koji su odustali na pola, kao i one koji su se oduševili nakon što su završili.

U prve dve knjige, potrebno je pročitati obe da bi se sklopile kockice. Ista je fora sa ostatkom serijala; potrebno je pročitati sve, završno sa sedmom (ova uvodna je ionako naknadno dodata), da se sklope kockice, i tu onda mnogo što-šta što je ubačeno u prethodne knjige, naizgled da se veštački poveća napetost, ima više smisla. I dalje su tu zanatske manjkavosti, kao i povremeni WTF trenuci (ako postoji mit u kome je Hemdal sebe obesio na Jasen Sveta na devet dana, ili verzija u kojoj je Freja trojna boginja, ono, devica, majka, i starica, molim da me neko uputi), ali ima i mnogo čega drugog.

Sapkovski je načitan, i to se vidi. U serijal je ubacio gomilu toga što mu se dopalo u knjigama koje je čitao (glavni lik po nekim karakteristikama podseća na Elrika, njegov kompanjon na Munglama, mitologije raznih naroda, folklor raznih naroda, bajke, hobiti, ženski red koji bi da vedri i oblači i upravlja izvesnim superbićem, obrazovani sloj društva koji se u kvazi-srednjevekovnom društvu razume u biologiju, hormone, genetiku, ukrštaju pripadnike određene familije ne bi li dobili superbiće...), i to, sve tako na gomili, funkcioniše. Što uopšte nije lako. A onda u Sezoni oluja još uzme da citira Peljevina, markiza de Sada, i tako. I to sve i dalje funkcioniše.

Meni je drago što sam sve pročitala, no, ovo je jedan od onih serijala koje je zaista rizično preporučiti, ne zato što će neki da mrze a neki da vole, nego zato što ima i sjajnih stvari i teških brljotina, a mora sve da se pročita da bi se sklopilo ono sjajno, pa je pitanje vredi li nekom da čita 7 knjiga (koje, kako serijal odmiče, postaju sve duže) ili ne.

praštajte zbog oftopika, ne znam đe da turim

tražim Hofmanov Zlatni lonac, elektronsku verziju, ili sam slijep ili ne mogu ni engleski da nađem, kamoli srpski, toga sigurno nema

To je na srpski prevedeno kao "Zlatni ćup" a ne lonac, ima iks izdanja, lako mogu da se nađu antikvarna. Imaš na Gutenbergu ovo: http://www.gutenberg.org/ebooks/author/2008 (http://www.gutenberg.org/ebooks/author/2008) pa pročačkaj malo po zbirkama, možda je negde svrstano.


EDIT: Evo ga! Zlatna saksija! http://gutenberg.net.au/ebooks06/0605801h.html (http://gutenberg.net.au/ebooks06/0605801h.html)

prokleti Hrvati ga preveli ''lonac'' i ja samo to tražio...
doduše, na jednom mjestu nađoh propali rapidshare link, al za ''ćup'' ni to. Kako uopšte može da se prevede kao lonac ako je ćup...

Hvala!

Pa pot ima sva ta značenja na engleskom.
Uključujući i zlatna vutra.  :lol:

Verovatno su prevodili s engleskog?

Verovatno jesu prevodili sa engleskog, pošto nemački original nema sva ta značenja.

Osnovno značenje reči Topf je šerpa, na nemačkom.
Hrvati su zapravo najbliži u svom prevodu, ali to i ne čudi pošto se oni oduvek više oslanjali na nemce no na engleze.

Narode, ne hulite na prevodioca Božidara Zeca (Breht, Kaneti, Niče, Hajdeger, Jaspers, Vitgenštajn), skupo biste mi to platili :lol:

(a nemački jezik je lep i višeznačan, baš kao i svaki drugi. Možda malo više od ponekih.)


EDIT: a za neverne Tome preporučujem da provere značenje 2a i 2b: http://www.duden.de/rechtschreibung/Topf (http://www.duden.de/rechtschreibung/Topf)

Okej, prihvatam ispravku. Možda i u nemačkom postoje sva ta značenja. Nije trebalo da budem toliko decizan. :oops:

Ali da je osnovno značenje modernom nemačkom šerpa, to sam bio u pravu. Vidi pod 1. Ima čak i lepa sličica.  :lol:

jopet nejasno kako može i lonac i ćup... i saksija :)

no, samo da naglasim da sam ljubomoran na one koji šprahaju njemački, moram jednom da naučim :(

ili bar da zaradim neke grdne pare da platim prevodioca

to je jezik, sve ostalo su fićfirići 8-)

Pa može, ko što i na srpskom šolja može da bude i klozetska i za kafu :)

A nemački... pa uči brate, kako ćeš inače da spoznaš Hegela u punoći izričaja?


(sad stvarno prekidam sa oftopikom)



ONTOPIK da se iskupim: Evo pročitala sam (najnovijeg...) Alana Garnera, Boneland, i dalje je toliko, toliko dobar da je to prosto bolesno.

Ponovo čitam Simonsovo Leto noći...bilo mi je pet, šest godina na pozajmici, pa sam ga odlučio vrnuti nazad.
To mi je, uz Teror , njegov najbolji roman, nekako mi kod njega(sa izuzetkom Pesme Boginje Kali)najviše leži horor, dok me nije kupio sa svojim sf i fantastikom. Ima on u sf i fantazi delovima odličnih deonica puta, ali ima i delova gde me smori pokazivanjem kako zna sve živo od Ilijade i Homera do Džona Kitsa, i kad počne sa svojim neprikrivenim svetonazorom mi-smo-ameri-središte civilizacije-misija nam je da civilizujemo-ostatak varvarskog sveta...što mi strašno ide na živac. Ni Crna brda mi se nisu nešto primila.

No, videćemo, koliko čujem Laguna će izdati još jedan njegov horor Deca noći, u kojoj će biti i
likova iz Leta noći, pa tom romanu ću pružiti šansu...

Jesi hteo da kazes da ti je Leto noci njegov najbolji horor, ili najbolje delo uopste? Meni je recimo kupio Hiperionom (ne preostali delovi, samo prva knjiga). Posle toga sam pokupovao ostale knjige, i Leto noci mi je recimo delovalo kao dobra kopija Kingovog "To", ali ne nesto vise od toga. Pa me je sve vise i vise smarao istim stvarima koje navodis, tako da sam potpuno preskocio Olimp, Druda i Crna brda. Jesam li nesto propustio time?

Premda pitanje nije upućeno meni, pomenuo bih da mi je Olimp bio sasvim solidan. Ništa na nivou Hiperiona, ali meni je prijalo.


Uz napomenu da, premda Endimion ne smatram naročito dobrom knjigom, nikada nisam imao osećaj da je Simons podbacio sa Padom Hiperiona i Usponom Endimiona. Nije napisao knjige u rangu Hiperiona koji je remek delo, ali je napisao dobre knjige, kako mi se čini.


Tako da je moguće da moj čitalački ukus preporuku za Olimp ne čini baš pouzdanom.  :lol:

Kad ste već kod Simonsa, da li se u Drudu uopšte dešava nešto osim toga da je Dikens prepotentni skot? Jer na prvih 80 strana se uglavnom dešava samo to...

Dešava se.  :lol:

Dobro je. :)

Quote from: Berserker on 20-02-2015, 15:25:24
Jesi hteo da kazes da ti je Leto noci njegov najbolji horor, ili najbolje delo uopste? Meni je recimo kupio Hiperionom (ne preostali delovi, samo prva knjiga). Posle toga sam pokupovao ostale knjige, i Leto noci mi je recimo delovalo kao dobra kopija Kingovog "To", ali ne nesto vise od toga. Pa me je sve vise i vise smarao istim stvarima koje navodis, tako da sam potpuno preskocio Olimp, Druda i Crna brda. Jesam li nesto propustio time?

Nisam se dobro izrazio. Najbolja njegova knjiga uopšte mi je Teror, a posle njega Leto noći, a eto obadvoje su i horor...

Ne radi se o knjizi koju čitam, ali moram negde da pomenem da sam upravo pročitao da je Čak Polanik/Palanhjuk napisao ili dovršava pisanje nastavka Borilačkog kluba.


Jebiga na kvadrat.

Joj, koliko sam se i ja tako osetila kad sam čula :(

Ako moze pomoc -

1 Zna li iko kakav je prevod knjige Sudar (JGB) izdavaca - Mladost (1988, Zagreb)?

2 Interesuje me sadrzaj knjige Ruski Splin - Utopia. Je li identican sadrzaju knjige The Dedalus Book of Russian Decadence?

3 Sabrane price Kortasara iz 2012 sadrze Skolice i 62/Modelo para armar? Bilo bi za pretpostaviti da sadrze ali procitao sam drugacije na jednom forumu...

3) Ne sadrže. I Školice i Modelo para armar su romani (i to poobimni), a ne pripovetke.

1) bio mi je odličan kad sam ga čito, pre 20 godina. veoma je hrvatski, ali to lepo leže uz patologiju texta.

2) nije isti sadržaj, ni blizu.

Mnogo Hvala. Svi odgovori upućuju na to da ću morati odriješiti kesu.

Navedeno izdanje Sudara, zbog tvrdi korica i interesantne naslovnice, mi se učinilo zanimljvim pa sam odlučio da ga "ponovim", samo sam htjeo biti siguran u vezi prevoda - iako je to bilo sporedno u ovome slučaju.

Što se tiče Splina - posjedujem Dedalus-ovu knjigu pa, ovaj put, nisam htjeo duplirati priče, posebno zato što me pošta iz Srbije košta više od same knjige. Ali sa obzirom da se radi o totalno različitom sadržaju onda cu očigledno morati nabaviti i izdanje Utopije.

sudar ti je 10 maraka na pik.ba
a na pijaci 5

nemam kad da prekucavam niti imam čime da slikam sadržaj, ali uopšteno, sadržaj SPLINA čini ovo:
-a. blok - poezija, izbor, 65 strana
- čehov - 'putnik prve klase'
- remizov - 5 priča
- sologub - 4 priče
- zamjatin - 4 priče
-andrejev - 5 priča
- brjusov - 4 priče
= ukupno, 392 str.

Ty, Ghoul.

@Swan, Znam za pik.ba ali vidio sam isto u jednoj lokalnoj antikvarnici, pa moram ispoštovati čovjeka - već sam ga dovoljno maltretirao!

Samo bih da napomenem da je scena iz Jezera Dugog Sunca, u kojoj Patere Gulo i Ustavica čitaju Zumbulino pismo Svili najbolja scena čitanja tuđeg pisma u književnosti na koju sam naleteo (a da je se sećam, da se malo ogradim). Zapravo, možda sam subjektivan i možda me je samo zaveo trik sa neobičnim manirima u govoru koje je Volf prišio čoveku, ali imam utisak da je Ustavica jedan od njegovih najboljih likova, ako ne i najbolji. Dokaz kako se s malo truda ličnost koja treba da popuni sporednu ulogu klasičnog ambiciozno-beskrupuloznog činovnika može učiniti nezaboravnom čitaocu.

citam odiseju 3001
jesam azuran moderan i pratim svjetske trendove haha
uglavnom neko rece da je ovo najveca i najduza knjiga posveta :D

pfff, taj ispljuvak od knjige i ne treba smatrati delom serijala. Dovoljno je slaba i 2061, ali se Klark definitivno usr'o sa 3001. 

ma samo je jedna 2001 ...ostalo su sve varijacije na temu... a tek me čeka Izgubljeni svjetovi 2001... to je neko na forumu mislim Lurd opisao kao najbesmislenija kentaurova knjiga :D

Izgubljene svetove ima smisla čitati jedino ako voliš Odiseju u svemiru tolikim žarom da moraš da znaš za svaku nebuloznu ideju koju je Klark s pravom odbacio u procesu pisanja knjige. Inače samo gubiš dragoceno vreme.

cito sam ja to 1997, a 2002 koristio za seminarski rad na faxu iz predmeta historija civilizacije
morat cu dovrsit ponovno

Тја. На неке књиге ти касно укажу.  :(
Ово је требало да читам пре тридесет година.
Андреј Бели - Петроград...

Ahhh, moram jedno  xsmlove2  da stavim za Belog, imala sam oko dvadeset druge tako jednu fazu, Petrograd, Kotik Letajev, eseji, udri, držnedaj :) Predivan pisac, i potpuno lud, samo se teško "ulazi" u tekst, svaki put mi je trebalo po par desetina stranica da se naviknem na stil, a posle krene loženje samo od sebe.
Nikad bolji prikaz razmišljanja deteta i povezivanja i pamćenja u detinjstvu nisam videla nego u Kotiku Letajevu. Nikad.

Gem stvaranje jedne utopije od Pola...
jbt kako sam ja moderan konzument :D
sitna slova ima oči da mi ispadnu ako ne odustanem :D
reko tanka knjiga ovo ćemo prije neke debele kad ono kvrc...font za stvaranje dodatne miopije... -0.25 po poglavlju

Rekoh ja...
Ali jedno je kad si student književnosti, a drugo kad si student građevine.  :(
Ovo bi, verovatno, trebalo čitati u originalu, ali moje učenje ruskog se okončalo pre 30+ godina, tako da ništa od toga.

Eto, Blejd čita Cvajga, ti čitaš Belog... a ja strepim za vas obojicu, ovako na daljinu...  :( te ljude treba čitati kad je čovek mlad i pun blentavog optimizma, i dok je svet oko njega taman dovoljno ružičast da mu proza ne preotme stvarnost.

Moja prednost je da sam od početka svestan da ga čitam u pogrešno vreme. :)
A stvarnost mi je, nažalost, dovoljno poznata da bi bila u opasnosti da bude oteta...

Ček, Libe, je l' tebi Cvajg optimističan ili deprimirajuć, i isto pitanje za Belog?

Dete drago – jer jesi dete, inače ne bi to pitanje na taj baš način postavljao  xremyb - kad se jedan ubije nadomak završetka rata, i kad drugi umre od šloga dok je jurio po knjižarama svoje knjige da bi iz njih čupao predgovor kojim mu je kolega unakaradio život, to ti je po logici stvari prilično deprimirajuće, znaš.

Naravno, ljudi takvog senzibiliteta neretko nađu lepotu čak i u najmračnijoj stvarnosti i garant se taj njihov neizmerni talenat ogleda u dikciji i sitnaksi im jednako, ali to ne menja fakt da ja po difoltu strepim za meni drage ljude sličnog senzibiliteta kad se takve proze dohvate...  :(

Još jedna forumašica mi se obraća sa "drago dete". :lol: Ovo mogu samo da protumačim kao uspeh!

dobro, dobro, ali ne zanemari ni fakt da je to u velikoj meri i odraz naših životnih & starosnih doba...  :)

Što se Belog tiče, a to ti Jevtra može mnogo bolje reći od mene, nema tamo ničeg deprimirajućeg...


U Petrogradu ima svega, ali sve deluje "vodviljski zavodljivo"; raznobojni simbolistički domini švrćkaju prospektima u cik revolucije; postmodernistički citati kuljaju sedamdestak godina pre postmodernizma, a odisejske tirade desetak godina pre Odiseja. Doduše, ima malo edipovštine, ali i to je "fol" (što sam, uzgred, valjda, prevazišao, hrabro). Plus, mnoštvo materijala za Nemanju Radulovića, a, s obzirom na to da mi je baba u Bajinoj Bašti bila majstor za salivanje strave, nema opasnosti da upadnem u zamku trumanizma. Dakle, predivan tekst. Još jednom, šteta što ne znam ruski..


I ne brini, zna Mića da izađe sa svim tim na kraj. Teže mu je sa ovom domaćom prozom. Tu neprestano ima težnju da  :-x ...

Pa, ako ikad savatam Jevtropijevićku negde uživo, već imam spisak pitanja na koje malo ko osim nje može da mi odgovori, pošto ne poznajem tako mnogo rusofila. (Zapravo, ako ćemo pravo, u RL ne poznajem ((više)) nijednog.   :mrgreen:)

ali Cvajg je druga priča, pogotovo biografija.

Da, upravo završavam treću domaću knjigu u nizu (i to sve dobitnici NINove nagrade) i baš osećam potrebu da... hm... presečem nečim normalnim. :lol:
A što se tiče depresije, eh, Cvajga sam čitala, nek se Libeat ne zabrine, u gimnaziji, baš kad je trebalo - to, one njegove silne biografije i pseudobiografije, od Marije Stjuart preko Fušea do Klajsta i Kazanove, neviđeno zabavne i poučne su mi bile, i s kilometra se videlo koliki je tu autorski udeo (veliki) a koliki suva istorija (mali) - i ni on, ni Beli, ni, štajaznam, Cvetajeva, nikad me nisu pomerali ili bacali u depresiju koliko su to mogli autori srazmerno manje žalosnih života, poput Čehova ili Lema. (Lem: kao tuč težak.)

Evo sad razmišljam... zbog kakvog štiva bih se ja za nekog zabrinula... Paviljon br. 6, možda. Vraćanje Paviljonu i iščitavanje, definitivno. Ne baš mnogo drugog, sem logorske literature tipa Šalamov i Štajner, ali to bi bio ozbiljan signal. Hm.




PS dok sam ovo skrpila, javila se Libeat, pa evo da dodam: http://www.knjizara.com/Eros-nemoguceg-Aleksandar-Etkind-9707 (http://www.knjizara.com/Eros-nemoguceg-Aleksandar-Etkind-9707) sjajan uvod u ludilo ruskih umetnika ranog XX veka. Jeste da je o psihoanalizi ali je mnogo više sočna trač-hronika :)

Eto vidiš, čim te Cvajg nije bacio u depresiju, to znači da si meni pouzdana za dajdžeste.  :lol: A ja sam u godinama kad me samo dajdžesti zanimaju, to kad se radi o ljudima koji su na ovaj ili onaj način završili u čeljustima 'krmače koja proždire svoj okot'.

Nego, sad najozbiljnije, Cvajga sam čitala nakon što sam u potpunosti razumela njegovu opasku da više nije organski vezan za zemlju u kojoj je rođen, a nikad nije uspeo da pošteno sraste sa onima u kojima živi. Da sam ga čitala pre toga, moj utisak bi svakako bio drugačiji.

Uh. Mene je Tišma (onaj pravi) znao da baci u depresiju...

A meni je ona uvek više ličila na germanofila...  :)

PTY

QuoteEto, Blejd čita Cvajga, ti čitaš Belog... a ja strepim za vas obojicu, ovako na daljinu...  :( te ljude treba čitati kad je čovek mlad i pun blentavog optimizma, i dok je svet oko njega taman dovoljno ružičast da mu proza ne preotme stvarnost.

Kasno Libe kasno...

Cvajg je zaista druga priča. Uostalom, "Jučerašnji svijet" mi je tako legao da sam (silom na sramotu) ubacio "Nestrpljivo srce" ispred nekoliko romana koje sam planirao da čitam. U svakom slučaju, malo sam kada čitao nešto ovako razoružavajuće. Cvajg je, za mene, čovjek koji je u jednom trenutku shvatio kako stvari stoje i odlučio da umjesto od sebe, odustane od svijeta koji ga okružuje. Može se reći da se dostojanstveno povukao držeći se svojih iluzija, za koje je do samog kraja znao da to jesu (o čemu je, uostalom, i autobiografija). Ne vidim ništa nezrelo niti tinejdžerski romantično u njemu - u stvari, prije je tužan i sjetan nego depresivan. Nešto kao Korto Malteze lišen cinizma. Čovjek koji pripada čovječanstvu, u pravom smislu te riječi. A onda shvata da je taj pojam (ako refencira na moral ili razum) podjednako iluzoran kao što je to za njega i pojam (da ne kažem konstrukt) države ili nacije.

Zanimljivo je da su mi kao literatura za zabrinutost prvo na pamet pali Orvel i Štajner, a onda vidjeh da Jevtropijevićka takođe spominje Štajnera :) . Mene Orvel bedači u "Apsidistrama" i "Borbi za vazduh" čak i više nego u anti-utopiji, a "7000 dana u Sibiru" (ako se misli na tog Štajnera) bolje dočarava užase staljinizma od Solženjicina ili Kiša (na koga je uticao... blago rečeno). Od novijih romana, izdvojio bi "Porodicu Jeltiševe" Senčina. Ono poglavlje o branju ljekovitog bilja (žimolist) i pijaci sam pročitao dva puta prije nego što sam završio roman. Dakle, završio poglavlje i vratio mu se još jednom koliko mi je bilo upečatljivo. U svakom slučaju, teško mi je da se zamislim u Gulagu, ali nemoguće da se ne zamislim u Jeltiševima. Ono se, bar na Balkanu, može desiti (i dešava se) bilo kome. Evo, baš prije par dana u Sutomoru je od gladi umrla Radmila Karan, inače izbjeglica sa Kosova kojoj je muž svojevremeno bio univerzitetski profesor u Prištini. To nije čak bila ni fusnota u CG medijima (SRB da ne spominjem), jer ključni pojmovi (Kosovo, glad, srpski izbjeglica, pravi doktor nauka) ne zvuče privlačno. To su Jeltiševi - glad, bijeda, siromaštvo, koje se ignoriše jer je tako lakše.

Jeltiševi? Cvajg? (genijalni) "Paviljon br. 6"? Ništa bez dnevnih novina i crne hronike. Kakvo je doba, može i rubrika "zabava", sa lavinom starlet-tračeraja.

P.S. Sad vidjeh PTY. Ima Pekić onaj predivan citat u "Pismima iz tuđine" (čini mi se) kada kaže da se staro korijenje ne može obnoviti, a novo ne može pustiti. Malo ko je uhvatio taj osjećaj bolje od njega. Ma tuga!

Quote from: Mica Milovanovic on 19-03-2015, 12:17:43
A meni je ona uvek više ličila na germanofila...  :)

E tek to mi treba, o njima tek ništa ne znam... mada, u principu, treba mi upravo ono što verujem da je njen forte, rusi i nemci ranog 20tog veka uglavnom. Tu bih ja danas mogla za zađem samo uz najčvršće od svih ozbiljnih preporuka.

Quote from: BladeRunner on 19-03-2015, 12:25:35
PTY

QuoteEto, Blejd čita Cvajga, ti čitaš Belog... a ja strepim za vas obojicu, ovako na daljinu...  :( te ljude treba čitati kad je čovek mlad i pun blentavog optimizma, i dok je svet oko njega taman dovoljno ružičast da mu proza ne preotme stvarnost.

Kasno Libe kasno...

... Može se reći da se dostojanstveno povukao držeći se svojih iluzija, za koje je do samog kraja znao da to jesu (o čemu je, uostalom, i autobiografija). Ne vidim ništa nezrelo niti tinejdžerski romantično u njemu - u stvari, prije je tužan i sjetan nego depresivan. Nešto kao Korto Malteze lišen cinizma. Čovjek koji pripada čovječanstvu, u pravom smislu te riječi. A onda shvata da je taj pojam (ako refencira na moral ili razum) podjednako iluzoran kao što je to za njega i pojam (da ne kažem konstrukt) države ili nacije.

Daleko bilo da je nezrelo ili romantično.

Ali kad sam ja bila takva, mogla sam da zadržim distancu naspram takvih stvari, da u njima vidim apstrakciju,  predočenu kroz simbole i metafore, ili samo dokument o nekom davnom vremenu koje se naprosto ne može ponoviti. 

Danas ja tu distancu ne mogu tako lako da uspostavim kad je o ovakvoj prozi reč, zato jer znam da ništa od toga nije apstrakcija.

Da. I meni fali znanje o ranim rusima i nemcima... Čitajući po jevtrinoj preporuci onu sjajnu knjigu o ranim ekspresionistima srpskim i hrvatskim, polako mi se otvara svest da fantastična književnost kod nas nije, kao što smo dugo u getu verovali, nije sve vreme bila na marginama glavnog toka, već da je fantastika Vinavera, Rastka i Nastasijevića možda ono najbolje što smo imali u to vreme. A to što su je skrajnuli i što danas praktično nigde ne može da se nađe prava i dubinska analiza odnosa fantastike i ekspresionističke/avangardne književnosti. Nailazio sam na pojedinačne analize određenih pisaca, kao i enciklopedijski Palavestrin članak, ali široke, sveobuhvatne analize niko da se prihvati (bar koliko ja znam).


Jevtro, jesam li u pravu?

nego, samo da dojavim za jednu knjigu, onomad smo ovde pricali o njoj: nemac, jelte, jedan od retkih koje sam citala  :lol: I naravno da mu nisam zapamtila ime, tek m iga je ovde neko pomenuo, jer sam zapamtila naslov romana.

I eto, skoro naletim na taj roman, Morski psi i sitna riba, i to u prevodu Milene Benini, znaci nije onaj prevod koji sam svojevremeno citala, ali nema veze.

i nabavim je ja, naravno, sva sretna, i nekoliko puta posegnem za njom, ali... to je toliko potresno i tragicno da ja jednostavno ne mogu da se sa time nosim. I eto, veoma mi je drago da sam nasla tu knjigu, ali eto, male su sanse da cu se usuditi da je ponovo procitam.

Quote from: Black swan on 18-03-2015, 15:09:56
Gem stvaranje jedne utopije od Pola...
jbt kako sam ja moderan konzument :D
sitna slova ima oči da mi ispadnu ako ne odustanem :D
reko tanka knjiga ovo ćemo prije neke debele kad ono kvrc...font za stvaranje dodatne miopije... -0.25 po poglavlju

i ja imam ogroman beklog nepročitanih knjiga, u proseku kasnim oko 30 godina :)

čitam Šeklijevu Savršenu planetu. Šekli je genije!

Ja ovih dana koristim lokalnu biblioteku da opet čitam braću Strugacki. Neverovatno koliko je to dobro i nakon toliko godina, kako te taj stil i neka planska genijalna haotičnost i iščašenost teksta odmah osvoje.
Majstori. :)

thumbs up i za Seklija i za Strugacke. Mogao bih njih da overim, posto sam oba Seklija objavljena kod nas (Trampu svesti i Savrsenu planetu) citao maltene na godisnjem nivou do pre 10 godina, al Strugacke bogami odavno nisam...

Quote from: Berserker on 19-03-2015, 14:55:47
thumbs up i za Seklija i za Strugacke. Mogao bih njih da overim, posto sam oba Seklija objavljena kod nas (Trampu svesti i Savrsenu planetu) citao maltene na godisnjem nivou do pre 10 godina, al Strugacke bogami odavno nisam...

Trampa svesti je odlična, neverovatan neki osećaj sam imao kada sam je završio :)

Quote from: Anomander Rejk on 19-03-2015, 14:15:10
Ja ovih dana koristim lokalnu biblioteku da opet čitam braću Strugacki. Neverovatno koliko je to dobro i nakon toliko godina, kako te taj stil i neka planska genijalna haotičnost i iščašenost teksta odmah osvoje.
Majstori. :)

ja sam Strugacki burazere (onaj komplet koji su, čini mi se, objavile Dečije novine) pribavio kroz trampu sa drugarom, koji je za njih bio potpuno nezainteresovan. ja mu ponudio neka Polarisova izdanja koja su u to vreme isplivala iz nekih budžaka i pojavila se po knjižarama, on prihvatio, svima lepo :)

Ovo se baš rasplamsalo, ne znam odakle da krenem :)
@Blejd: pa da, preživeli logoraši poput Štajnera, to ti je što ti je... ne može biti mnogo mračnijeg pogleda na čovečanstvo. Senčina nisam čitala, deluje zanimljivo po ovome na netu, a tematika podseća na Petruševsku. Mogu ovako uzgred da preporučim i Vasilija Grosmana, pisala sam o njegovim pričama već negde na forumu, on je pisao i o pogromima u Drugom svetskom ratu i o sasvim svakodnevnom mirnodopskom užasu (nepokretan, bolestan čovek čeka ženu da se vrati sa posla, nje nema pa nema, i polako shvata da joj se nešto moralo desiti...).


@Mića: Uh, na Tišmu sam zaboravila, tj. pre sam ga potisnula nego zaboravila :( Upotreba čoveka u lektiri bila mi je dovoljna da se zakunem kako nikada nikako ništa više od toga čoveka... A što se tiče fantastike: čini mi se da si u pravu. Problem je što je od '45. negde do osamdesetih istraživanje uglavnom bilo određivano nekim drugim kriterijumima i smernicama a ne interesovanjem za fantastiku, i taman kad je krenula konsolidacija (potpomognuta upravo postmodernim piscima i piscima/profesorima poput Pavića), raspala se Jugoslavija i mogućnost nekakve sinteze uglavnom otišla u čabar. Pogledam nekad onu knjižurdu "Srpska fantastika" iz 1989. i smorim se od toga kolike su se mogućnosti tada otvorile i ostale otvorene do danas. Trenutno ima mnogo istraživača koji se bave upravo različitim avangardnim piscima sa neke nove strane - sad, da li će biti nečeg sličnog tome što priželjkuješ po opsegu i temeljnosti, stvarno ne znam. Veliki bi bio posao.

@Libeat: dobro, nisam ja ni rusofil ni germanofil koliko, hm, ne mogu da kažem ni bibliofil jer ne skupljam knjige sem u glavi :lol: ali rani dvadeseti vek, sve do čistki tridesetih, jeste jedno veliko ahhhh u ruskoj književnosti. Piljnjak! Babelj! Bulgakov! Cvetajeva! Brjusov! Remizov! Pa Platonov! Mila majko, Platonov!!!!!1 (Sad bi me drugarica ubila što ne pominjem Hlebnjikova, pa bolje da stanem.) I ono, ništa od toga nije realizam ni pod razno, ali nije baš ni fantastika kakva se danas piše i čita, prosto eto... ispitivanje slobode u svim pravcima. I onda, jelte, definitivni zid cca 1937.


Sećam se i tog pominjanja romana o podmornicama i pogotovu detalja o kljuvanju očiju :/ a sad vidim da je stari prevod Zvonimira Goloba i Irene Vrkljan, kakav tandem...





EDIT: naravno da sam od svega zaboravila baš na Cvajga, od koga je sve i počelo... pa eto, u doba najaktivnijeg čitanja ja nikakve, ali nikakve podatke nisam imala o njegovoj biografiji, bio je prosto ime na koricama i očito čovek bujne mašte i sposobnosti za uživljavanje u druge. Moguće je da bi danas sve bilo drugačije, pogotovu da krenem sa tog drugog spisateljskog kraja.

     Pa to je to, to me fascinira, ta dimenzija "doživljaja knjige". I znam sad, mi uvek to pominjemo, i kobajagi smo svesni toga, ali ne znam da li smo zaista, to onako, u punom sondiranju. (Naravno, govorim isključivo o sebi, ali stalno mi se omakne neki od formata generalizacije.)

Recimo da uzmeš bilo koju knjigu, ali zaista bilo koju, čak i bilo koji žanr (samo da nije baš goli jednodimenzionalni šund), pa da je dadneš blizancima na čitanje, i da onda razmotriš utiske, ali onako skroz ozbiljno, doslovno i bukvalno, da razmotriš te silne razlike u "doživljaju". I zamisli samo onda kako te razlike rastu sa dodavanjem kojekakvih specifičnosti, to od onog najtrivijalnijeg generacijskog jaza pa na dalje. Haos, kažem ti: svaka knjiga bukvalno živi sa svakim novim čitanjem, i to je sasvim neovisan i kompletan život, u svakoj instanci.

Sećam se ne tako davno kad je Valentica urednikovala onaj Apeks posvećen muslimanskim autorima, i neverovatno mi je bilo kako standardni žanrovski tropi i meme menjaju svoja suštinska značenja prelaskom iz jednog u drugi kulturni format. A radilo se upravo o motivu vampira, dakle o jednom od najrudimentarnijih žanrovskih motiva koji opstaje skoro pa nepromenjen tokom celog svog trajanja. Zamisli samo kakvu onda to transformaciju doživljavaju neki kompleksniji motivi - pa to je material o kom se tomovi mogu da pišu. (a i pišu se, samo nisu juzer-frendli za laike poput mene, tako da su ovakni razgovori neka vrst surogata...  :oops:   )

I eto, sad kad kažem da je Cvajg potresan ali istinski, to jeste otvoreno za tumačenja, jer garant ima ljudi koji mogu da pročitaju njegovu biografiju i ne osete mnogo toga potresnog, i štajaznam, nije da sad to smatram falinkom, nego prosto, eto, učini mi se kao da nismo čitali istu knjigu, a zapravo i nismo, bar ne u smislu u kom se to jezički dezignira, nego u onom smislu u kom kažemo da je svaka knjiga stvarni svet za sebe, dok u principu želimo da kažemo da je svako čitanje svake knjige ceo jedan svet za sebe.  I najbolje što može da te zadesi je da eventualno nađeš nekoga čije ti je tumačenje knjige blisko, i to ne blisko u smislu da je genetski identično tvome, jer to ionako ne postoji, nego blisko u smislu da ti je dovoljno razumljivo da u njemu možeš da prepoznaš sva odstupanja od tvog čitanja, i da ta odstupanja makar donekle sebi objasniš, jer to također utiče na dublje razumevanje, i knjige i tebe jednako.

Tako da, eto, ako ti se ikad prohte da o tim ahhhh rusima i nemcima kažeš pokoju, gdegod i gdekako, šibni to ovde na forum, ili barem kakav link, jer nije da neće biti pročitano...  :wink:

A za Morske pse... da, to kljucanje očiju, to jesu bile moje noćne more, dugo posle čitanja. I eventualna smrt tog deteta - jer bio je on dete, naravno - koja je meni prvi put u životu donela spoznaju da su i nemci, eto, umirali u ratu, i to bolno i bespotrebno koliko i oni koje su ubijali. I jesam ja o toj knjizi onako pomalo nostalgično već godinama musala, ali sad kad je imam u rukama, sad shvatam da to uopšte nije bila nostalgija. štajaznam, kad sam bila klinka knjige su mi bile uglavnom sluge, ali sad su silni gospodari... a ta promena statusa podrazumeva silno strahopoštovanje, all other perks notwithstanding...  xnerd

odlicna diskusija. digresija: kcerka i ja godinama vodimo polemiku oko "bolje forme", sto ce reci rat izmedju ljubitelja pisanog stiva i stripa. dok ona preferira roman, uzmem strip, te citamo "istu" pricu.
i sad, sto je meni zanimljivo, ona tvrdi kako roman ostavlja potpunu slobodu njezinoj imaginaciji, masti, kreativnosti, te je nakon citanja stripovane obrade istog djela u pravilu razocarana, dok ja kako u romanu, tako i u stripu ne vidim previse "slobode". znaci roman mi rijecima opisuje sve ono vizualno, ne ostavlja poseban prostor, te jedino zahtijeva dodatno vrijeme potrebno za isti dozivljaj. prije te diskusije nisam ni pomisljao da pisana rijec ostavlja toliko individualnog prostora.

Zavisi koliko si vizuelan tip i koliko čitanje doživljavaš kao ređanje slika, a koliko kao intelektualnu igru između tebe i pisca (što, naravno, ne isključuje jedno drugo). Ja, nažalost, nisam toliko vizuelan tip i veoma retko pisac uspeva da kod mene stvori "sliku". Više su to intelektualne "slike" (brojne asocijacije, poređenja i podsećanja na ranije pročitana dela, itd. itd.) nego vizuelne "slike", ako razumeš šta hoću da kažem.

vjerujem da su ustroj slika, kao i intelektualne slike, uvijek prisutne, te ugrubo vode do konacnog efekta ili emocije.
samu pisanu rijec smatram neobicno kompliciranim nacinom postizanja efekta. kad citam, uvijek gradim i sliku kao sastavni dio procesa. i tu u pravilu nemam osjecaj da mi ostaje prostor za sopstvenu kreativnost, pisac me vodi.
nakon citanja vidim kostur price, strukturu, ritam, sklad, asocijacije... poput partiture, te ostaju emocije.

ispratih diskusiju oko slobodanide, brzog pisanja, grubog ili efektnog. svidja mi se taj nacin pisanja, jer kroz nekolicinu efikasnih rijeci moze stvoriti istu sliku kao i dvije stranice (suhoparno-)informativnog teksta, "crtanja", a ne pamtim da sam naceo ista opseznije sto mi nije narusilo taj proces osim kafke.

hocu reci, roman, strip ili film dozivljavam na isti nacin, znaci ni jedna forma ne ostavlja poseban prostor, uz to sto je pisana rijec vremenski najzahtjevnija. tako da se odlicnim piscima divim na istrajnosti na tako primalan nacin izraziti dobar mozaik.
tu se uglavnom razilazim sa kcerkom kojoj dobra knjiga ostavlja mogucnost ugradnje svojih "vizija".

Dokopao sam se danas Murakamijeve Audicije. Film mi je u top 10 horora all time, videcemo sta kaze Murakami na sve to :lol:

Trenutno citam Reconstructing Amelia  od Kimberly McCreight. Odlicna je

Quote from: Mileva on 29-03-2015, 00:50:55
Trenutno citam Reconstructing Amelia  od Kimberly McCreight. Odlicna je

Амелија није фантастика, оно што није сф,ф,х... се обично постује овде http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,4345.0.html (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,4345.0.html)

Pre par dana sam počela da čitam Elrojevu Perfidia i mamice mila kako je to odlično napisano!

Tek sam na 20% pa nema šanse da išta ozbiljno spojlujem, ali ima tu mnogo poznatih nam faca, Dadli Smit je za sad glavni, naravno, a proza je kao i sva Elrojeva, gusta i nabijena do pucanja po šavovima, glavni zaplet se vrti oko pronalaska leševa četvoročlane japanske familije u naizgled sepuku scenografiji, i to dan pre bombardovanja Perl Harbura, ali podzapleti govore o svemu i svačemu, naravno, Elroj je to, a inače ne treba ni posebno napominjati da ti podzapleti imaju svoje podzaplete, ili barem tvist-bradavice  :mrgreen:  i već vidim da ću se sa Perfidiom družiti brat-bratu dva meseca!

Eto, neopisivo mi je drago da se Elroj vratio upravo sa Second L.A. Quartet, pošto mi je Underworld onako, ok legao, ali ne baš tolko da ga kući nosim, dok mi je ovo suvo zlato, stvarno.  :!:

Quote from: дејан on 31-03-2015, 10:50:53

Quote from: Mileva on 29-03-2015, 00:50:55
Trenutno citam Reconstructing Amelia  od Kimberly McCreight. Odlicna je

Амелија није фантастика, оно што није сф,ф,х... се обично постује овде http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,4345.0.html (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,4345.0.html)

Ok, nisam znala, naziv je "Sta citamo 2015" :roll:

Nakon besramnog razvlačenja, konačno sam pročitao i Kaldea Dugog Sunca. Volfovo pisanje nije ništa slabije nego u dve knjige koje prethode Kaldeu, a do promene je došlo utoliko što radnja više nije pretežno fokusirana na Svilu, već je teret njenog nošenja ravnomerno podeljen među 7-8 likova. Pomalo zbrzan rasplet ove knjige, ali čini mi se da je to Volfu zaštitini znak.


Sada je na redu Egzodus, ali pošto sam ga pre godinu dana zakopao u kutiji na koju sam dodao još dve stripova i hrpu kojekakvog đubreta, a nisam nešto raspoložen za rudarenje danas, presećiću ovaj serijal Danom Mitre, pa ću mu se kasnije vratiti.

Quote from: neomedjeni on 11-04-2015, 09:34:44
Nakon besramnog razvlačenja, konačno sam pročitao i Kaldea Dugog Sunca. Volfovo pisanje nije ništa slabije nego u dve knjige koje prethode Kaldeu, a do promene je došlo utoliko što radnja više nije pretežno fokusirana na Svilu, već je teret njenog nošenja ravnomerno podeljen među 7-8 likova. Pomalo zbrzan rasplet ove knjige, ali čini mi se da je to Volfu zaštitini znak.


Sada je na redu Egzodus, ali pošto sam ga pre godinu dana zakopao u kutiji na koju sam dodao još dve stripova i hrpu kojekakvog đubreta, a nisam nešto raspoložen za rudarenje danas, presećiću ovaj serijal Danom Mitre, pa ću mu se kasnije vratiti.

dohvatio sam se i ja Vulfa, po prvi put sa debelim zakašnjenjem. za sada ide fino, a pošto nisam neki brzi čitač vidim da će godina biti u znaku Vulfa :)

Super, šta čitaš? Ako je Solarni ciklus, nadam se da si počeo sa Novim Suncem, a ne Dugim Suncem, jer je to prirodan radosled i jer je Novo Sunce ipak za klasu bolje.

Quote from: neomedjeni on 14-04-2015, 10:35:37
Super, šta čitaš? Ako je Solarni ciklus, nadam se da si počeo sa Novim Suncem, a ne Dugim Suncem, jer je to prirodan radosled i jer je Novo Sunce ipak za klasu bolje.

pa da, redom, od Novog Sunca pa na dalje. dokle je Polaris prevodio?

Kompletno Novo i Dugo Sunce. Za Kratko smo ostali kratki. Kanim se da te tri knjige pretvorim u svoju vežbu iz engleskog, nakon što dovršim Egzodus.

Quote from: neomedjeni on 14-04-2015, 11:39:40
Kompletno Novo i Dugo Sunce. Za Kratko smo ostali kratki. Kanim se da te tri knjige pretvorim u svoju vežbu iz engleskog, nakon što dovršim Egzodus.

Je l prevedeno još nešto od Vulfa, ali onako, u komadu, da nisu zasebne priče po almanasima, antologijama i slično?

Okean je preveo pre desetag godina dilogiju Vitez-Čarobnjak. Prigodno, prva knjiga se zove Vitez, druga Čarobnjak.

Nabavljena Republika lopova. Kako ću uklopiti njeno čitanje sa Pillarsima, Konanom, Volfom, Danom Mitre i drugim obavezama, nemam pojma, ali vremena se mora naći. Prve stranice obećavaju.

Plavo, gotovo prozirno - Rju Murakami. Zatvorio sam krug Murakamijevih knjizica koje su izdate na srpskom. Ako postoji neko ko se doznaje u zivot i rad doticnog molio bih da me informise da li je dogadjaje opisane u knjizi pisac zaista doziveo u ranoj mladosti? Mislim da sam negde ranije to procitao ali sad ne mogu da nadjem, moguce i da je neko to lupio na nekom forumu pa sam  to nesvesno ubelezio a posto se i junosa u knjizi zove Rju, isprojektovao da je to on. Sto se tice same knjige, nije mi legla, uopste ne volim ovakve teme i nije mi prijalo slikovito opisivanje anusa nekog crnog americkog vojnika ili boja necije povracke, mada verujem da je sve to bilo prilicno kul 1976. godine i ako se uzme u obzir da je ovo bio prvi roman jednog 25 -to godisnjaka, mora mu se skinuti kapa. Ima tu i zanimljivih deonica, trip na meskalinu npr. ali veci deo je nesto sto mene uglavnom ne zanima, sto ne znaci da se nekome nece svideti. U Miso supi mi je i dalje njegov najbolji roman.

Skot Linč "Republika lopova"


Eh, kad samo pomislim da je malo falilo da se nikad ne upoznam sa pričom o Loku Lamori. U vreme kada je prva knjiga izašla, njena naslovna ničim nije odavala da se radi o epskoj fantastici. Mislio sam da je u pitanju još jedna od kvaziistorijskih dramica koje su nam izdavači tih dana bez milosti servirali na nedeljnom nivou (dakle, nešto ređe nego ovih dana). Nešto kasnije sam naleteo na neki sažeti opis knjige i skapirao o čemu se tu radi, ili bar mislio da sam skapirao o čemu se tu radi, jer i dalje nisam imao nikakvu želju da je kupim. Tek kada je prošlo nekoliko godina od njihovog objavljivanja, pročitao sam Laži Loka Lamore nakon što sam pozajmio knjigu u lokalnoj biblioteci, pošto nisam uspeo da pronađem ništa što bi mi se više čitalo. Progutao sam knjigu za dva dana i prvom prilikom je pazario u knjižari, beznadežno zaljubljen u kvazivenecijanski svet koji je Linč uturio među njene stranice i duo lukavih prevaranata koji živi samo kako bi ga pljačkao.

Laži su bile gotovo savršen debitantski roman. Stoga sam valjda očekivao previše od njegovog nastavka i ostao razočaran kada sam shvatio da je Crveno more znatno gora knjiga. Od Republike lopova, koju sam predugo čekao, nisam imao pojma šta da očekujem (ako na trenutak zaboravimo pohvale upućene knjizi druga Korvina).

Srećom, ovaj put je Linč odradio mngo bolji posao. Republika lopova nije bolji roman od prvenca u seriji, koji i dalje ostaje njegova najbolja knjiga, ali mu je dovoljno blizu da kažemo da ga je zadovoljstvo pročitati.

Treći deo sage o Gospodstvenim nitkovima zapravo se ne sastoji od jedne, već od dve ravnopravne pripovesti. I obe su, u suštini, njanjava ljubavna priča o tipu koji godinama šeni, cvili i pati zbog jedne divne crvenokose devojke i divnoj, crvenokosoj devojci koja nije baš ravnodušna prema njemu, ali ga godinama gazi kao poslednjeg bednika iz nekih svojih razloga. Dakle, konačno malo realnosti umesto uobičajenog klišea o mračnom kuleru betmenovske brade i konanovske građe na koga žene skaču iz zasede kako otvori vrata da izađe na ulicu preklinjući da ih oplodi. Prva pripovest ima za pozadinu lokalne izbore za neku vrstu državnog saveta u Katrenu, a druga pripremu za izvođenje čuvenog pozorišnog komada u nekoj nečuvenoj vukojebini čije sam ime zaboravio, a knjiga mi momentalno nije pri ruci. Prva se odvija u sadašnjosti, druga u budućnosti. Obe su prisutne u svakom poglavlju knjige, od početka do kraja i konstantno se klifhengerima (postoji li uopšte neka lepa, domaća reč kojom bi mogao da se prevede ovaj izraz?) poigravaju sa čitaočevim strpljenjem vešto kao Strpljiva sa Lokom i Žanom kroz celu knjigu.

Kad smo kod Strpljive, pomenuta je Kamorski čarobnjak/čarobnica, još svašta nešto što ne bi bilo fer otkriti i, što je za Loka najvažnije, spas u poslednji čas. Jer, u onoj priči koja se odvija u sadašnjosti, stanje najprevejanijeg lopova iz Kamora nije se bitno popravilo u odnosu na ono s kraja Crvenog mora. Loka otrov polako ali sigurno vodi ka onom svetu, Žan bezuspešno trčkara okolo u očajničkoj potrazi za lekom, vreme ističe, lipe cvatu... A onda se pomenuta pojavljuje na njihovom kućnom pragu s ponudom da pokuša da izleči Loka ako njih dvojica zauzvrat pristanu da joj pomognu da namesti izbore Katrenu, gradu državi vezanih čarobnjaka. Začkoljica se, osim u tome što bi Lok radije umro nego da radi za Katrenske čarobnjake, krije u tome što je nameštanje izbora lokalni sport kojim se bave dve strane. A druga je za sprovođenje svoje kampanje izavrala Lokovu staru, nikad prežaljenu ljubav iz Kamorskih dana, Sabetu. Jedinog lopova kog Lok nikada nije pobedio u direktnom odmeravanju.

S druge strane, priča o prošlosti prati Lokovo i Sabetino odrastanje s Gospodstvenim nitkovima i istoriju njihovog odnosa, preciznije, dečakove nevešte pokušaje da se udvara jedinoj devojčici u Veriginoj bandi, sve do sudbonosnog putovanja na koje ih je njihov zaštitnik poslao jednog leta tokom kog su mu dokurčile pubertetske bubice sa kojima su se njegovi štićenici neuspešno uhvatili u koštac. Kako bi im pružio priliku da jednom za svagda definišu svoje odnose, Veriga je Sabetu, Loka, Žana i braću Sanca poslao svom starom prijatelju kako bi naučili da glume. Uz poruku da se ne vraćaju nazad ako ne obave uspešno zadatak na koji su poslati. Što neće biti lako, jer, kada su konačno stigla na cilj, deca su saznala da je njihova buduća trupa u ogromnim dugovima, a njihov šef u dobro čuvanom zatvoru zbog fizičkog napada na lokalnog plemića. Lok i ekipa su se tako, nenadano, našli pred izazovom pred kojim bi i znatno stariji i iskusniji prevaranti ustuknuli i podvili repove.

Da bi Republika lopova bila dobra knjiga (kakva na kraju i jeste ispala), Sabeta je morala da bude sve ono što su čitaoci prva dva naslova ove serije očekivali. Žena koja je toliko zavrtele pamet Loku Lamori da nije u stanju da misli na druge, žena čije prisustvo se nekako uvek osećalo u blizini Gospodstvenih nitkova u prethodnim knjigama ma šta da se događalo, ali koja se zapravo do sada uopšte nije pojavila u priči, nije smela da bude ništa manje upečatljiv i intrigantan lik od samog Loka inače sve ovo uopšte ne bi funkcionisalo. Srećom, pokazalo se da je Sabeta iz ove dve priče upravo takva. Linč je svoju fatalnu zavodnicu zamislio kao zbrkani haos emocija, s jedne strane, plahovitosti, samopouzdanja i drskosti, a s druge, nesigurnosti, straha i ranjivosti, kome je dodao prstohvat tajanstvenosti i šarma, dodavši kao završni detalj egzotiču lepotu (egzotičnu za jedan fantazijski svet, jelte), kako bi pokazao da prilikom susreta s njom jedan mladi, zbunjeni lopov nije imao nikave šanse. Pa, mene je ubedio.

Za razliku od prve dve knjige, Republika lopova ne stavlja toliki naglasak na akciju, zapravo, ne stavlja ga uopšte. Okolnosti u koje je Linč bacio Gospodstvene nitkove ne zahtevaju poznavanje mačevalačkih veština, snažne mišiće ili preciznost u rukovanju samostrelom, već druge vrste snalažljivosti, one radi kojih ovi postoje. Izborna trka, kao i izvlačenje već otpisanog zatvorenika iz zatvora idealni su pozornica za svakovrsne prevare, podmetanja, ucene, ormice, izdaje i slične delatnosti, u kojima se Lok i Žan osećaju kao ribe u vodi. Jedini problem, ovaj put imaju posla s nekim ko im je i više nego dostojan protivnik. Kad se tome doda kako sem igara koje se odigravaju na površini, postoje druge, skrivene od očiju javnosti i mnogo opasnije, možemo sa zadovoljstvom zaključiti da je Linč ovaj put svoje junake zapetljao u brižljivo ispletenu mrežu pripovesti iz koje se nije lako ispetljati. Ali je istu vrlo prijatno čitati.

Ono čega sam se najviše plašio, da će me razočarati kraj, jer su me prethodne knjige naučile da je Linču završnica najslabija, a i imao sam neke naznake da je i ovde to slučaj, ovaj put se nije dogodilo. Čak sam veoma zadovoljan raspletom priče o pozorišnoj predstavi, dok je ona vezana za dešavanja u Kamoru, uključujući i epilog... prihvatljiva. Drug Korvin je u pravu kada kaže da bi nešto što se tu desilo moglo da ujebe nastavak serijala, ali može to, uz malo sreće, da ispadne i sasvim dobro. Ono što je važno, Republika lopova mi je vratila veru u Linčovo pisanje i ovaj serijal, uzdrmano nakon prethodne knjige. Nek lopove služi sreća!

Pročitao Pesmu sudnjeg dana od Martina. Pah, prilično razočaran. :-o Očekivao sam mnogo više, snažnije štivo, mračnije, jezivije, tajanstvenije...dobar deo knjige se sveo na već poznata jadikovanja o prohujalim šezdesetim, hipijima koji su kao mogli promeniti svet...a nisu već su se utopili u sistem, i generalno žal za mladošću. Sve vrlo mlako, i već dosta puta obrađeno, ni to sa roc bendom Nazgul nije puno pomoglo, definitivno razočarala me knjiga.
Sad čitam Valkiru od Marije Semjonove.

Dobio Petao u prozoru, Milana Nikolića, izdavač Svjetlost Sarajevo - 1960.
Korice ispucale, sve požutelo, lepljeno selotejpom koji se koristio za vreme izgradnje piramida ali još uvek drže, pa tom džepnom izdanju daje svojevrstan šarm, ali džaba. Da li narod onda beše zdraviji ili me baujahr zeza ne bih znao; uglavnom ne vidim slova, mute mi se i iziskuju ozbiljan napor pod dobrim osvetljenjem.

Da i ovde prenesem svoju oduševljenost romanom "Srca, ruke i glasovi" Ijana Mekdonalda:

Što bi rekla Lajza Mineli, božanstvena dekadencija od knjige.
Divni, savršeni SF koji se istovremeno bavi uticajem nezamislivo napredne tehnologije na naše živote, politikom i političkim podelama, etikom, zagrobnim životom i metafizikom... ma šta god hoćete. Sve pisano raskošnim, poetskim jezikom, a prikazani svet organske tehonologije je nezamislivo vizuelno bogat, podsećajući na najbolje slike Maksa Ernsta.
Neverovatno koliko je ovo ambiciozno štivo i koliko autor uspeva u svemu što je naumio. Kroz životnu priču neme devojčice Matembe Fileli, Mekdonald prikazuje svet sa nepomirljivo zavađenim frakcijama koje su podeljene verom i jezikom. Kad sam stigla do dela sa preimenovanjem toponima kao ključnim simbolom tlačenja, tačno sam znala da je solidan deo ovog konflikta preuzet iz irsko-engleske istorije, i gle, autor je detinjstvo i mladost proveo u Belfastu, šezdesetih i sedamdesetih, ali podela između Ispovednika i Proklamatora nije puka alegorija niti je mehanički preslikana, analogije se mogu povući i sa nama bližim i bolnijim podelama.
Mekdonald uspeva da stvori svet oblikovan "Zelenim talasom", revolucionarnim biotehnološkim prevratom, iz koga proističu ne samo prikazane tehnologije već i različiti pogledi na svet, religiju, umetnost, svrhu života. "Srca, ruke i glasovi" prosto zastrašuju stepenom u kome se ovako razrađen koncept stapa sa upečatljivim i životnim likovima - ne radi se samo o tome da navijate za njih, nego pojedine scene čak i kod ovako blaziranog čitaoca poput mene zaista zazivaju spontanu neposrednu emotivnu reakciju, strah, sažaljenje, katarzu.
Ima li ova knjiga mana? Pa, od silne krcatosti idejama i slikama, kompozicija je možda malo popustila: ovde ima materijala za bar dve knjige, a etape Matembinog puta/života ponekad su malo sažetije i odsečnije prikazane nego što bih to volela, ali u suštini, zamerka mi se svodi na to da je knjiga prekratka za to koliko je dobra, pa... odbacite je.

Da poštedim i ostale neupućene guglanja, u pitanju je u originalu Hearts, Hands and Voices (1992), tj. u Americi The Broken Land.

http://www.paladin-beograd.com/index.php/srca-ruke-i-glasovi-ijan-mekdonald (http://www.paladin-beograd.com/index.php/srca-ruke-i-glasovi-ijan-mekdonald)

Izgleda daću morati da im dam prednost ispred Tekije.


Toliko toga za čitanje, a toliko malo vremena.  :cry:


On topic, trenutno gustiram Frederika Pola - "Dolaze kvantne mačke".

Mekdonald je meni sve bolje lezao iz knjige u knjigu. Secam se da me Bespuce (prvo sto sam procitao) i nije nesto odusevilo raspletom, Nekrovil (drugo sto sam procitao) je imao fenomenalnu postavku ali me nije nesto kupio radnjom, ali me je zato Reka bogova i pogotovo Knjiga izgubljenih snova (gde se inace nalazi jedna od 3 najbolje SF price koje sam ikad procitao) nacinila njegovim trajnim poklonikom. Posle toga me je nekako uvukao u svet tako da mi je Tekija prirodno dobro legla, a sad je samo sticaj tuznih okolnosti doveo do toga da nisam jos kupio njegovu knjigu koja je vec vise od 6 meseci prisutna na trzistu :(

Imala sam sreću ili nesreću da kao prvu čitam REKU BOGOVA. Izuzetna knjiga, na nju sam se čak i vraćala, a to mi se ovako matoroj retko događa. Posle sam čitala sve Mekdonaldove knjige koje su kod nas objavljene, jedino mi je BRAZIL promakao.

Brazil je odličan, način na koji se čovek poigrao sa tri vremenska toka je za udžbenike. Prilično mi je nejasno kako to da nikada nije pokupio neku od ovih najzučnijih nagrada, Huga ili Nebulu, pored hiljadu nominacija koje je imao.


Ispravka, sad nađoh da ima jednog Huga za noveletu. Svejedno, i dalje deluje kao da je izbegavan.

Suviše je pametan za prosečnog američkog čitaoca SF-a

BRAZIL pod obavezno, Kimura...

Pod obavezno.  :)

http://jewishbusinessnews.com/2014/03/06/ian-schrager-to-finally-open-the-books-on-studio-54/ (http://jewishbusinessnews.com/2014/03/06/ian-schrager-to-finally-open-the-books-on-studio-54/)

Patrik Rotfus "Muzika tišine"


Govoreći o ovoj knjizi na jednom drugom forumu, član po nadimku Glokta mi je pomenuo kako bih se mogao razočarati, pošto je, kako kaže, The Slow Regards of The Silent Things vrlo spora priča u stilu 'kako autističan um vidi svet', a da bi se čitaoci iole zainteresovali npr. za detaljan opis pravljenja sapuna, smeštena je u dobro poznati svet iz serijala Kingkiller Chornicle. Kazao je da priča jeste lepa i tužna, ali to bi bila i da nije u pitanju Ori i da se ne odvija u univerzitetskom podzemlju - takav seting za priču nije bio neohodan sem kao navlakuša za Kvoutove obožavaoce.


Drug Glokta je bio u pravu. Muzika tišine je vrlo spora priča. Laguninih 148 strana u ovom izdanju su, realno, oko 100 strana u nekoj normalnijoj verziji. Najznačajniji događaj u priči je pravljenje sapuna. Pojavljuje se samo jedan lik. Mogla je da bude prebačena u sadašnje vreme i da se dešava nekoj sasvim drugoj osobi i njena svrha ne bi bila promenjena.


Opet, Muzika tišine je apsolutni trijumf.


Priznajem kako ne verujem da će mnogo ljudi deliti moje mišljenje. Zapravo, ne verujem da će mnogo ljudi uopšte dovršiti čitanje ove priče. Kad bolje razmislim, kakvo crno dovršavanje, i stizanje do kraja drugog poglavlja je upitno. Ko god ovo bude kupio samo zato što se loži na priču o Kvoutu i želi parče nečeg sličnog iz Rotfusove kuhinje dok čeka na završnu knjigu trilogije, pošteno će popizdeti.


Opet, Muzika tišine je apsolutni trijumf.


Ma koliko voleli epsku fantastiku, ako smo iole objektivni priznaćemo sebi (a i drugima, ako baš moramo) da je ona po mnogo čemu limitiran i predvidljiv žanr. Heroji, dame u nevolji (ponekad i u devetom mesecu trudnoće), dobri čarobnjaci, zli čarobnjaci, zmajevi, demoni, kristalne kugle i lobanje, čarobno prstenje i crni mačevi... Pisanje jedne žanrovske priče se najčešće svodi na pougravanje sa napred nabrojanim motivima dok vam iz metaforičkog pera koje godinama maltretirate vašim neveštim pokušajima stvaranja neviđene epske sage konačno ne izađe nešto što će neki jadni izdavač iz neke jadne američke/engleske/poljske vukojebine nevoljno prihvatiti da objavi, kad već Umberto Eko neće da mu da ekskluzivna prava za svoje romane. Malo je ljudi koji su se udaljili korak ili dva od ovih obala. Još manje onih koji su se usudi da pokušaju da ih napuste kako bi probali nešto isto, ali potpuno drugačije. Rotfus, ma koliko voleo (a volim mnogo) njegove knjige o Kraljoubici, nije u njima probao ništa slično.


Ali u Muzici jeste.


Jedan lik za celu priču. Splet praznih soba i hodnika ispod Kvoutovog univerziteta kao pozornica događaja. Nema zmajeva, drevnog zla, mladih protuva, kao ni čarobnjaka bilo kojeg starosnog doba. Nema čarobnih mačeva, sekira, nokšira ili peškira. Nema gotovo ničega što obeležava jednu epskofantastičnu priču. Samo autistična devojka u čijoj se glavi odigrava pola radnje ove novele. Samo mrak i gomila krša koji ga nastanjuje. Logika ludila i haos normalnosti. Po koja kap majstorstva čoveka koji ume sa rečima. Sapun. Mnogo sapuna. I osećaj da se žanr koji volite polako, ali sigurno izvlači iz svojih okova.


Da, svakako je Muzika tišine priča koju biste pre očekivali da sretnete čitajući neku "normalnu" knjigu. Utoliko pre je fantastično što ste je zatekli u svetu stvorenom za pričanje priče o heroju koji ubija čudovišta. U tome je njena lepota. U tome je njen značaj.


Rotfus je tata.

Konačno dočitah "Dolaze kvantne mačke" starog dobrog Frederika Pola. On je u mom slučaju hit and miss pisac, ili obožavam neko njegovo delo, ili ne vidim razlog zašto je uopšte pisano. Srećom, pomalo neočekivano, Kvantne mačke će upasti u ovu prvu kategoriju. Očigledno napisana u vreme kada je sasvim izbrusio svoj stil pisanja, donekle zabavna odnekle užasna priča o paralelnim ljudima u paralelnim svetovima jedino podbacuje pomalo u raspletu, koji je nedovoljno buran za ono što sam očekivao na osnovu dotad pročitanog, ali koji svejedno ne kvari previše utisak.


A sad brzo na neku "krvi do kolena, limfe do članaka" knjigu, da obnovim svoj čitalački neukus.  :lol:

Pročitao Zelaznijevog "Dilviša, prokletog".


Prokleti bili svi u Znaku sagite, neka neko potvrdi da će The Changing Land uskoro.

Conan of Cimmeria. Po savetu Nightfliera čitam hronološki. Ovo su pričice koje je razvio de Camp po osnovu koncepta Hauarda.

Rodžer Zelazni "Dilviš, prokleti"


Raznorazne obaveze mi ovih dana ne dozvoljavaju da se bavim svojom drugom omiljenom aktivnošću, čitanjem, onoliko često koliko bih želeo. Opet, kad vam zahvaljujući dojavi prijatelja za oko zapadne nova zbirka priča jednog od omiljenih pisaca, nema veze što baš i nemate vremena za čitanje i što ste došli na Salon stripa s preciznim planom kako da potrošite svaki "teško" zarađeni dinar (tja, možda je i zarađeni moglo pod "", ali hajde da ne budem toliko strog prema sebi, pustiću da se time bave drugi). Uostalom, treba nečim ispuniti onih sat vremena koje čovek dnevno provede vozikajući se u vozu, zar ne?


Najveće iznenađenje koje mi je ovde Zelazni priredio krije se u tome što ovo gotovo i da nije zbirka priča, već roman. Naime, svih 11 pripovesti u knjizi povezuje lik naslovnog junaka, heroja iz davnih dana čije telo je čin neprijateljskog čarobnjaka pretvorila u statuu, a dušu poslala u Pakao. Nakon dve stotine godina okruglo pa na ćoše, Dilviš se vraća iz toplih krajeva, jašući konja vrana, načinjena, reklo bi se, od neuništivog čelika. Njegova jedina želja -  da nađe majčinog sina koji je odgovoran za njegovo produženo odsustvo iz sveta ljudi i izrazi mu svoju neograničenu zahvalnost.



Dakle, "Dilviš, prokleti" je zbirka priča o junaku, njegovom svetlom maču i njegovom tamnom atu. I time je poprilično slična prvim dvema knjigama Sage o vešcu Andžeja Sapkovskog u kojima su opisane raznorazne dogodovštine Geralta od Rivije pre velikog rata sa Nilfgardom. Štaviše, priča "Vitez za Meritu" toliko podseća na jednu storiju Sapkovskog iz "Poslednje želje" da nisam siguran da se naš dobri Poljak nije malo inspirisao delima našeg dobrog Amerikanca poljskog porekla (i da jeste, Andžejeva priča je bolja, te od toga imamo samo koristi). Ono što značajno razlikuje ovu i zbirke Sapkovskog je povezanost priča - dok su Geraltove avanture bar naizgled nepovezane jedna s drugom, priče iz Zelaznijeve knjige se gotovo uvek hronološki nadovezuju jedna na drugu, što zaista stvara kod čitaoca jak utisak da u rukama drži istinski roman jednog od najboljih američkih pripovedača koji je srećno zalutao na polje fantastike.


Pa, kad smo to razjasnili (šta god to zapravo bilo), odmah da pomenem da "Dilviš, prokleti" nije remek delo. Niti neki mali biser žanra na koji nije obraćeno dovoljno pažnje. Realno, ovo je Zelaznijev prosek, verovatno sačinjen od restlova koji su zaostali za Amberom i sličnim delima (da ne grešim dušu, prve Dilvišove priče nastale su mnogo mnogo pre "Devet prinčeva Ambera", ali poslednje su znatno svežije od trenutka u kom je Korvin ujahao u prestonicu Haosa i ostavio nas da se pitamo šta ga tamo čeka). Opet, Zelaznijev prosek je često nedostižan vrhuncima većine drugih pisaca, pa ću laka srca fanovima žanra preporučiti Dilviša, naročito jer su:


- priče napisane uobičajenim Zelaznijevim stilom, što znači da ćete ih čitati lakoćom primerenoj pupl literaturi ili bonelijevim stripovima, ali ćete ipak s vremena na vreme nabasavati na momente ili misli koje će vas naterati da... pa šta već radite kada naletite na izuvajući momenat u nekoj knjizi;


- njene stranice prepune mnoštva fenomenalnih ideja i igrica sa pravilima žanra za koje bi mnogi dokazani ef pisci ubili (da ne pričamo da bi ih eksploatisali kroz trilogiju od najmanje 2000 strana), a koje Zelazni razbacuje unaokolo nehajno, kao da ih ima u glavi za izvoz (a verovatno ih je i imao, pričamo o čoveku koji je jedini nakon Tolkina uspeo da ozbiljno pomeri granice epske fantastike, i to na način da bi bilo kakvo kopiranje njegovog pisanja bilo duplo besramnije od onoga što je Bruks radio Tolkinu);


- s Zelaznijevim spisateljskim sazrevanjem, kasnije priče znatno bolje od početnih.


Da odmah prijavim da glavna storija o herojevom sukobu sa njegovim vekovnim neprijateljem nije okončana u poslednjoj priči zbirke, i da predupredim nastupajuću paniku vešću da Dilviš nije ostao nedovršen poput Ambera, njegova saga je okončana u knjizi The Changing Land, za koju verujem da će biti takođe prevedena na naš jezik. Dotad, učinite sebi uslugu i pročitajte prvu polovinu priče o zlehudom potomku vilovnjaka i ljudi i njegovom vernom mišu konju.

Pročitao "Jeku" Zorana Jakšića. Tek nakon ove priče shvatam kolika je šteta što ovaj čovek više ne piše, ne fantastiku, nego bilo šta. U "Severnjaku" me je već oduševio (zapravo, "Severnjaka" i dalje smatram boljom pričom/knjigom), ali stilska lepota i jeziva uverljivost koje je uneo u "Jeku"... Nisam slutio da može da bude tako dobar.


Imam Severnjaka i Kraljeve. Moram da vidim šta još mogu da iskopam od stvari koje je Jakšić napisao.

Jeka je vrhunska priča. Ume Jakšić da piše nekako... sočno. Interesantno i istovremeno gusto i teško i ne znam ti ja šta još. Definitivno moram nabaviti Severnjaka, baš me zanima da li je i u romanima podjednako dobar.

Inače, prvi put sam uzreo Remarka da čitam, "Crni obelisk" i progutao sam knjigu za par dana. Nije baš naučna fantastika ali me je knjiga oduvala. Definitivno ću morati još njetgovih knjiga da nabavim. Topla preporuka!

Remarka sam i ja čitao "na naramak" i ne preporučujem. Nagomila se isto na istom. Ne znam da li se razumemo, ali Remarku je rat pisao romane, a to nije prihvatljivo najednom.

Hm, mislim da se razumemo. Krenuo sam da čitam "Na zapadu ništa novo" i vidim da je Remark čovek koga je rat obeležio. Ipak, što se tiče čitanja jednog pisca i svih njegovih dela odjednom, meni to nikada nije prijalo - previše se nagomila sličnih tema kojima su ti pisci voleli najviše da se bave. Takav sma problem imao i sa pekićem i sa Selenićem, teško mi je da pročitam dve njihove knjige zaredom. Zato pretpostavljam da ću posle "Zapada" malo da odmorim od Remarka.

Ipak, uprskos svemu tome, i "Na zapadu" je strašna knjiga. Napisao je u svom stilu koji mi baš prija, ali je užase Prvog svetskog tako živopisno prikazao da mi je prosto milina što se nisam rodio na vreme za taj pokolj. Retko kada razmisli čovek kako je tim ljudima bilo, kada je tehnologija ratovanja uznapredovala dovoljno da se stvori jedna efikasna mesara / klanica od čitave Evrope. I uopšte nije nacionalno ili ideološki ostrašćen u toj priči, što mi vrlo prija. 

S obzirom da sam ja otvorio ovu temu pitanje će zvučati krajnje glupo :D Je l ovo tema gde pišemo šta čitamo iz domena fantastike i horora ili se odnosi na sve?

SF/F/H


Za ostalo je ovaj topik: http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=4345.0 (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=4345.0)

Da, tako sam i mislio!

Pu e

Sramota me, al ove godine katastrofa, tek dve knjige sam pročitao, od Kinga zbirku priča Night Shift i od Džojs Kerol Outs Zombija (odličan je zombi nisam mogao da ga ostavim dok ga nisam pročitao).

Sad malo idem na sf Vernor Vinge Fire upon the deep.

kakav je Night shift? mami me već neko vreme sa polica Vulkana...

pola pola, davno sam je počeo i tek početkom nedelje sam se naterao da čitam dalje. ima nekoliko dobrih priča i par će ostati u sećanju.

Shvatih pre neki dan da nisam pročitao fentezi roman ima sigurno godinu-dve dana (možda malko preterujem, ali...) i odlučih da vidim šta je to izašlo u poslednje vreme vredno pažnje.

Na nekoliko sajtova vidjeh da se pišu hvalospevi o The Broken Empire trilogiji do sada mi nepoznatog pisca Marka Lawrence-a...i moram priznati, trilogija mi je sela kao kec na deset.

Elem, prvo što upada u oči je činjenica da pisac knjige piše u prvom licu, što mi baš odgovara i što se ne vidi baš često i fantastici...opisi sveta, pejzaža i ostalog su odmereni i pisac njima uopšte ne gnjavi čitwoca, a fabula je pitka, brza i žestoka.

Ukoliko volite Martina, očekujte da će vam se i ovo svideti...Intrige, antiheroj koji ne preza od ničega ne bi li ostvario svoj cilj...sve je na svom mestu.

Od mene, baš baš dobra osmica.


https://en.m.wikipedia.org/wiki/The_Broken_Empire_Trilogy
   

Sent from my Samsung Galaxy Note 4

Kasniš :)

Quote from: Nightflier on 14-10-2015, 20:31:16
Kasniš :)

O'ladih se od fantastike...a sad nešto nemam...koncentracije za bilo šta drugo, pa se lagano ipak vraćam na stare staze...Znam da kasnim, ali evo, preporuči mi još štogod dobro. Neka uža lista za dalje je sledeća:

Low Town by Daniel Polansky (i druge knjige iz serijala)
The Dark is Rising by Susan Cooper (i ostale knjige iz serijala)
Dagger and Coin by Daniel Abraham serijal
Bobby Dollar by Tad Williams serijal

Naravno, to je nešto što sam na brzinu svukao sa neta, preletevši sinopsise...ako ima štogod bolje, dodavaj na spisak :lol:

Džebote, pa pogledam moju (zapostavljenu) temu. Itekako sam ispratio ono što je bilo bitno do ove godine. Slobodno počni od Polanskog, samo uzmi u obzird da postoji i prikvel novela, koju bi taman mogao da pročitaš pre prve knjige.

Nighflieru, vidim da Hrvati (ZNANJE) imaju trilogiju od Polanskog-Grad sjena, valja li ?Neće biti na sajmu u bg direktno oni, ali biće njihova izdanja kod drugog izdavača, pa moguće da i to bude...

Polanski je možda najbolji novi pisac poslednje generacije - a konkurencija nije slaba. Sad, ne znam kakav je prevod. Naslovi mi ne ulivaju poverenje, iskreno.

Edit: Da pojasnim, trilogija se izvorno zove Low Town. Ja bih to preveo kao Donji Grad. Naime, objašnjava se u prvom i ponavlja u drugom romanu da je to deo grada koji je podignut ispod brda, na kojem žive plemići i imućni. Tako se dvobija dvojako značenje: doslovno i preneseno, koje oslikava to da u donjem delu grada žive ljudi niskog morala. :) Obaška što je Donji Grad tipična slovenska konstrukcija i trebalo bi je zadržati. Ima i drugih primera koje sam zapazio ovlašnim prelistavanjem. Sad, ako ti takve stvari ne smetaju, romani su izvanredni. Možda bi najzgodnije bilo da skineš sken s neta, pa da vidiš da li ti odgovara i tek onda da kupiš.

Ok, hvala za info, pogledaću.

Pročitao  sam stotinjak stranica LOW  TOWN. Nije loše,čak štaviše, dobro je. Samo mi se trenutno  ne čita nešto na fazon Drezdena...Ali knjiga nije obimna, pa ću je svakako pročitati, bez  obzira što mi trenutno nije po volji.

A što nisi nastavio s Lorensom, kad si već počeo?

Quote from: Nightflier on 16-10-2015, 06:56:29
A što nisi nastavio s Lorensom, kad si već počeo?

Pa pročitao sam čitavu Broken Empire trilogiju.

Imaš trilogiju koja se dešava paralelno s Broken Empire, za sada izašla dva romana. Možda čak i bolja od prve. Red Queen's War.

Pazarih na sajmu od Polanskog Poljubac oštrice i Sutra neće doći.
Treći deo serijala nisu imali,ali dobro, ionako imam gomilu knjiga za čitanje, dok dođu ove na red i dok ih pročitam, taman će i novi sajam, pa će stići valjda i treća. Javiću utiske i ovde kad pročitam.
Svaka knjiga me je koštala po 450 din. Zaista pristupačna cena, slične knjige naših izdavača su mnogo skuplje.

Da malo oživimo temu.
Trenutno čitam ,,Vučji sat'' roman Roberta R.Makamona.
Ukratko, glavnom junaku ove knjige čitava porodica u rodnoj mu Rusiji biva pobijena od strane boljševika...on uspeva da se spase begom u šumu, gde ubrzo dolazi do naseobine ljudi-vukova(likantropa). Da sad ne otkrivamo sve, postaće stanovnik Velike Britanije i neka vrsta specijalnog ubice  koji će obavljati različite zadatke za saveznike, u borbi protiv nacista.
Knjiga sadrži jedan od ponajboljih opisa u ovom žanru, pretvaranja čoveka u vuka...veoma slikovito i umešno dočarano, prosto kao da gledaš film, sve možeš lako da zamisliš.
Stil pisca je zarazan, lako i brzo uvlači u radnju, nema gubljenja vremena na suvišna filozofiranja.
Mane bi bile načini na koji je par puta rešio situacije u kritičnoj situaciji sa nacistima...moram priznati da mi neki deluju prilično naivno i nerealno da bi to tako moglo u stvarnosti. Ali dobro, nije toliko strašno.
Opet, dovoljno lepo se izražava da roman ne bude samo površna brzinska udri i beži akcija.
Sve u svemu, valja pročitati.

Danas i još par puta ću ići da sortiram knjige za godišnju dobrotvornu rasprodaju u školi. Mogu bilo koju, ako je ima, do uzmem za 1$. Ako ima radoznalih, neka okače neki naslov. Možda nađem.

Baš ste nezainteresovani. Evo, poneo sam kući Complete Stories and Poems of EDGAR ALLAN POE, Doubleday & Company INC. New York, 1966. Doneću je u Beograd za 1$.

Evo završava se još malo i ova godina, čitalački sam je dovršio sa tri knjige:
Poljubac oštrice, Sutra neće doći-Daniel Polansky. Nije ovo vrh žanra, mada je poprilično i iznad nekog proseka. Akcenat je na politici, političkim spletkama i igrama, ratovima, a fantastično je u liku čarobnjaka i primene magije. Vladavina i politika su ogoljene do srži, a po nekom pogledu na svet koji predstavlja u knjigama, možda je blizak Aberkrombiju?Niko nije nevin, od plemićkih dvorova do siromašnih ulica, nema klasičnih podela na dobro i zlo...a iza formalnih vladara su pravi nosioci moći, neprimetne sive eminencije(u ovoj knjizi Starac i njegovi ljudi-neka vrsta, hmm...državne bezbednosti?).
Okean na kraju puteljka-Nil Gejmen. Mračna, setna bajka za odrasle, sa mnogo hororičnog u sebi, puna snova, zanesenosti, priča o detinjstvu, kako to samo Gejmen ume.


Na polici imam još dve nepročitane knjige koje me čekaju za januar, Tamni vilajet br.2(izbor najboljeg jugoslovenskog sf-a) i hrvatski sf časopis Marsonic broj 8.


Forumašima želim unapred srećnu Novu godinu, više čitanja i manje svađa i nerviranja. :)

Da se onda i ja učipim.
U protekloj godini sam pročitao nekoliko Kingova, pa čak i onu prokuženu Vreću kostiju. Ne kontam zašto se ljudima ne dopada taj roman, meni je sasvim solidan. Jeste da u pojedinim delovima rasteže bezveze, ali u kojem to svom delu ne rasteže?
Beše tu i Asimova; Kamičak na nebu i ponovo, Golo Sunce. Mnogo me je dojmilo to Sunce. Odlična psihološka postavka i kontrapostavka protagonista, neverovatno dobro osmišljeno. Inače, lep SF krimić, hoće to Asimova.
Naleteo i na Skrobonjinu zbirku Tihi gradovi, i tu bih izdvojio Crveno nebo nad poljima ilovače.
Zalegla je i Ursula (ponovo) sa Levom rukom i Čapljinim okom.
I naravno, Miljanova i Klarina ljuljaška.
Nabasao i na Kolibu Vilijem Pol Janga. Valjda je fantastika. Mislim da jeste. Moram priznati da me je ono teološko trtljanje, ma koliko se činilo plitkim, jako dojmilo. Verovatno ću ga opet prelistati.
Beše tu i Elis Sobold sa Divnim kostima a i Valerio Evanđelistin Inkvizitor. Bilo je još toga, ali se ne mogu setiti svega. Uglavnom, ova godina mi je servirala proverene naslove, starije, ali ipak i dalje aktuelne. 

joj koja je podvala ovaj braner i dela vremena edicija zvezdane staze ili tako nekako dzepno izdanje
na naslovnici svemirski brodovi
ono krimi prica o putnicima kroz vrijeme i odron

Nick Land "Phyl-Undhu"

interesantna lavkraftovska priča. Normalno, verbalno maltretiranje bar polovinom puta, no neka rješenja su totalno simpatična: Mame i tate da ne propuste 8-)

počeo sam da čitam knjigu u tamnu daljinu - leonid andrejev. 400 strana teške depresije, prigodno štivo za ove zimske dane

odličan je andrejev.
veliki veseljak.

Recimo da sam ovo većim delom pročitao u 2015. godini.


Brendon Sanderson "Reči blistavosti"


Nakon dve pročitane knjige, usuđujem se reći da je Sanderson formirao zanimljiv svet i da definitivno ima dobro osmišljenu mitologiju u koju će smestiti priču koju će pripovedati kroz sto i jedan nastavak u deset ciklusa, ako mu se ćefne. Ili bar dok nas smrt ne rastavi, pupu, daleko bilo.


Ali ne verujem da može da parira Točku vremena svojom sagom. Ne zbog toga što je manje kvalitetan pisac od Džordana, naprotiv, u mojoj knjizi njih dvojica su tu negde. Nijedan nije spektakularan, i čitaju se zbog onoga o čemu pišu, a ne kako pišu. Ali Točak vremena je imao ono nešto, udicu koja bi se zakačila za ostatke dečačkih maštarija o herojskim podvizima i vukla vas ka čitanju svake sledeće knjige u serijalu uprkos tome što racionalni deo vašeg uma shvata da biste kvalitetnije utrošili svoje vreme čitajući... nešto kvalitetnije.


Opet, da slušate samo racionalni deo vašeg uma nikada ne biste gledali Ratove zvezda, igrali fudbal sa prijateljima ili okrenuli neki od brojeva telefona koje je Bob svojevremeno posejao po forumu. Stoga... ah, da. Reči blistavosti.


Pa, da budem iskren, o Rečima se i nema baš previše toga reći. Ne ako ne želim da prospem naokolo previše spojlera i ubijem nekom čitalačko uživanje. Sanderson je na svom uobičajenom nivou i terenu. Njegovo pripovedanje, kao i obično, kombinuje čistu epsku fantastiku sa misterijom, žestoka akcija i matriksoliki dvoboji se smenjuju sa deonicama u kojima opisuje spletke, špijunske delatnosti, zavere i porodične tajne. A propo prvog, Brendon je bio i ostao jedan od pisaca koji znaju kako da pišu o scenama borbi, a da čitalac zapravo uživa u onome što čita. Čovek razume kako se piše dobra akciona scena i to je to. Određeni problem koji me iritira još od prošle knjige je što takođe razume ili misli da razume i kako se režira dobra akciona scena. Većinu borbi je očigledno osmislio imajući na umu da bi jednog dana mogle biti oživljene  pred kamerama nekog filmskog studija. I to mi opasno ide na ganglije zato što mrzim kada ljudi pišu knjigu a misle na filmski scenario i zato što sam zavidna i pakosna osoba.


A  propo drugog, pa, to je upravo onaj začin koji ga, uz bujnu maštu uvek spremnu da začas osmisli neverovatniji od neverovatnog sveta, izdvaja i čini zanimljivijim za čitanje od drugih pisaca sličnih mogućnosti. Sanderson voli da se poigrava sa "činjenicama" koje čitalac misli da zna o priči kojom ga zamajava, vešto sakriva male istine u ogromnim lažima i ogromne laži u malim istinama i obrnuto, produbljuje ili predstavlja u drugom svetlu pokretačke motive svojih junaka i zlikovaca - jednostavno nas tera da budemo na oprezu i budni od prve do poslednje strane knjige kako nešto slučajno ne bismo propustili.


E, tu je, opet, jedan od glavnih problema Reči blistavosti. Kao i prvi deo sage, knjiga je predebela. Ili preobimna, ako vam je lepše sa kulturom. Što je, uprkos Sandersonovoj profesionalnosti i posvećenosti, imalo za posledicu da se pojavi nekoliko poglavlja koja su jednostavno znatno slabija od ostatka napisanog. I da njen središnji deo deluje razvučeno u odnosu na početnih i završnih par stotina strana, koji se čitaju bez predaha, sem ako je zov prirode previše jak. Dobro, nije središnjica priče loša, nema kilometarskih opisa šara na tepihu i mnogi bi voleli da su sposobni da napišu nešto slično onome što je Brendon napisao, ali ostaje utisak da bi Brendon dobio bolju knjigu da je Brendon tu i tamo upotrebio metaforičke makaze. Ali nije, jer su ovih dana u modi debele knjige i mršave manekenke, a Brendon je očigledno čovek koji prati trendove.


Okej, pomenute mane na stranu i to što me nisu baš ubedile da čitam nešto briljantno, Reči blistavosti su dobra knjiga za koju vredi izdvojiti vreme. Ako ste pročitali prvi deo sage i želite da saznate kako će se Kaladin izboriti sa novopronađenim moćima, hoće li njegovo krhko poverenje u Dalinara biti poljuljano, šta će biti sa oslobođenim mostarima, kakve je užasne tajne iz prošlosti Šalan brižljivo sakrila i od sebe same, ima li Adolin makar dve aktivne nervne ćelije u glavi i kako je moguće da su tupavi Paršljudi predodređeni da postanu najveća pretnja po opstanak čitavog sveta - pa, ne vidim drugi način da to postignete sem da joj posvetite dužnu pažnju.


A ako se kojim slučajem osećate racionalno u poslednje vreme, polica sa ruskim klasicima je u drugom delu biblioteke, idealno je vreme za čitanje "Rata i mira", recimo.

Sanderson je to razvlacenje ispoljio jos u Mistbornu, jos tamo bi mu dobro doslo par stotina strana manje po svakoj knjizi, ali se ipak zadrzao u granicama pristojnosti. A da zna da pise, stvarno zna, usudjujem se reci da je po kvalitetu u top 3 zivih pisaca EF. Kada sam video da Reci blistavosti u startu nadmasuju Mistborn po ambicijama (u prevodu: debljini i broju knjiga), odustao sam, jer sam ekstrapolacijom zakljucio da on to planira da pise jos narednih 10-15 godina (dobro de, reko mi i Nightflier da planira vise od 10 knjiga). Lepo kazes da je on u trendu, kao jos par pisaca koje trenutno pratim, recimo Piter Bret sa serijalom Warded Man (kod nas preveden kao Noc demona). I Piter je svaku sledecu knjigu gojio za po 200 strana, a planirana trilogija je trenutno prosirena na pentalogiju (koliko vidim, cetvrta knjiga je izasla u inostranstvu), i za svaku novu knjigu mi sve vise nedostaje motivacija da je uopste dohvatim :(

Kod Breta je dobra stvar što iz knjige u knjigu napreduje kao pisac i što je, bar po mojim kriterijumima, šampion kvalitetnog razvlačenja. Hoću reći, način na koji on proširuje osnovnu radnju svoje pripovesti u drugoj i trećoj knjizi Demonskog ciklusa je čist bezobazluk. Ali mu nekako uspeva da čitaocu, ili je barem moje iskustvo takvo, uopšte ne zasmeta sve to beskrajno palamuđenje dok čita njegove knjige, što je veština dostojna svakog poštovanja. Dakle, znam šta (mi) radi, ali mi ne smeta. Svaka mu čast.

Uzgred, možda sam ovo samo sanjao, ali javlja mi se da je Najflajer negde napisao i da Sanderson planira da arhive izdeli na cikluse od po 4-5 knjiga od kojih se svaki bavi različitim junacima i ima novu priču. Ili sam to pročitao negde drugde. Tako da se ova aktuelna neće razvlačiti u nedogled, nego će biti gotova u naredne dve tri knjige. Što nije toliko loše, pod uslovom da ovo nisam samo utripovao.

Ma, ja odajem priznanje i njemu i Sandersonu i Koriju što umeju da održe pažnju čitaoca na duge staze (recimo, tu sam odavno batalio Kinga, npr. ono toliko hvaljeno Uporište kod mene nije izdržalo dalje od prve knjige), ali me stvarno ljuti što to uporno rade i iz knjige u knjigu se agonija produžava. Onda naleti recimo neki Ian McDonald i podseti me da pravom majstoru ne treba pentalogija da bi se izrazio već sve to može lepo i u jednoj knjizi. A ovo što si napisao za Sandersona i zaokružene trilogije-tetralogije, nekako mi zvuči previše lepo da bi bilo istinito :(

Mekdonald je stara škola. Ljudima poput njega, Zelaznija ili Legvinove bilo je dovoljno 150-200 strana da kažu više nego što ovi moderni kažu na 500. Al' da stanem ovde, počinjem da zvučim poput džangrizavog starca, a uopšte nisam star.


Nego, izgleda da mi je tu informaciju ipak prenela drugarica vikipedija. Kaže ovako:


Ten books are planned in the series, broken down into two sets of five books each. Sanderson describes the planned story arc of the second set of five book as a "sequel" to the first set, with some appearances of characters from the first set.

Quote from: neomedjeni on 18-01-2016, 21:20:18
Uzgred, možda sam ovo samo sanjao, ali javlja mi se da je Najflajer negde napisao i da Sanderson planira da arhive izdeli na cikluse od po 4-5 knjiga od kojih se svaki bavi različitim junacima i ima novu priču. Ili sam to pročitao negde drugde. Tako da se ova aktuelna neće razvlačiti u nedogled, nego će biti gotova u naredne dve tri knjige. Što nije toliko loše, pod uslovom da ovo nisam samo utripovao.

Rekao bih da si ti spojio priče o Mistbornu i Arhivi :) Problem sa Sandersonom je što je on najgori skriboman. Poslednje što sam čuo je da će treća knjiga po svemu sudeći biti toliko obimna da će Ameri morati da je objave u dva toma. To odokativno znači nekih 2000 stranica. Obaška što se nikad ne zna gde njemu pažnja može da odluta. Tako Alloy of Law nije ni trebalo da postoji, nego ga napisao u pauzi između male i velike nužde. Pa je onda trebalo da bude trilogija. Pa je sada tetralogija. A u Mistborn univerzumu treba da se obrade još dve epohe - novo doba, ekvivalent našem, i spejs ejdž. Missim...

Moguće. Previše foruma i informacija, avaj.

Nakon pročitane dve trećine Pola kralja (jedva sam čekao da odvalim ovu rečenicu) mogu reći dve stvari:


1. Knjiga je odlična, nisam njom oduševljen kao što sam bio Aberkrombijevim Prvim zakonom, ali to ništa ne menja - odlična je;


2. Ako se ovo vodi kao dečja literatura, onda je granica između dečje literature i literature za odrasle nikad zamagljenija.


Nije da se bunim, ja sam sa petnaestak godina čitao Obojenu pticu i slične stvari, pošto nikom nije izgledalo potrebno da kontroliše šta uzimam iz biblioteke, niti mi pada na pamet da odgovaram decu da čitaju Pola kralja, samo starački konstatujem koliko su se vremena promenila.

Da nije neko čitao Periferal, domaće izdanje? Vuče me da kupim, mnogo volim Gibsona, ali me je Prepoznavanje obrazaca prilično razočaralo, a vidim da reklamiraju Periferal kao mešavinu Neuromacera i Prepoznavanja (majčice mila). Plus, do sada nisam čuo za izdavača, a nisam imao ni prilike da čitam ni prevode Ivane Maksimović (što verovatno više govori o meni nego o njima, verovatno), pa se plašim da ne nabavim neku novu Mehaničku devojku.

Imaš ovde malu (i beskorisnu, mahom) diskusiju o tome:


http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=3813.msg645165#msg645165

Hvala. Pravo zboriš, jeste beskorisna.  :evil:

Da, pa mislio sam da ti doprineseš njenoj beskorisnosti  :lol:

Mogao sam, ali i to bi bilo beskorisno.  :lol:

pkd-ov crack in space me negdje kroz osvrte na pitanja rase uputio u pravcu int-sf-a; ubacila se zbirka sf international, urednik herbert w. franke.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170612%2Fvm8h46bw.jpg&hash=7b204a9604faeb529fd84b9c4482190436f76f0f)

jest' da nije procitano 2015., no ja uglavnom citam stare stvari, ne lezi mi 99% novih dostignuca, trakavicastih nastavaka, radova uz koje mi potreban plan utopijskog svijeta, leksikon i stablo porijekla aktera. sve te beskrajne, zaludne f i sf-sapunice koje nastale pri optimiranju komercijalnog aspekta. znate, onako, meksicka sapunica na fentezi nacin, ovoj zalijepi rogove, onom krila, trecem neke izbocine na ramena da ne moze jadan ni kroz vrata... izmisli imena koja ne mozes izgovoriti, posebno ne zapamtiti kad sretan naslovkas i mozes dalje, stavi u proslost/buducnost/paralelni univerzum i evo ti f-varijante. pa turska sapunica, a o americkima necemo.

elem, osvrnuo bih se na jednu i pol pricu iz navedene zbirke:

madjarska: gyula hernadi - anti däniken

svidja mi se ideja. prica krece od zivotopisa rudjera boskovica koji realan, tek se pred kraj posebno/(pre)naglaseno isticu otkrica/teorije/misli/hipoteze koje potvrdu dobile mnogo desetljeca poslije boskovicevog doba.

nadovezuje se uvod u sf, t.j. autor odlazi u sf u trenutku kad navodi kako na licitaciji u milanu kupuje boskovicev dnevnik (koji jedini prepoznao kao takav).
slijede navodi iz dnevnika, mijenja se narator. dnevnik krece od 10.02.1787. (prvi unos, dva dana prije smrti boskovica), te nastavlja preko 10.08. i tako sve do 11.10. 1787.

uglavnom, kao i pri uvodnoj strukturi, i u nastavku se obradjuju poznati motivi poput putovanja kroz vrijeme. prica sadrzi i zabavne elemente, primjerice, za doticna putovanja potrebna je kulminacija energije takozvanih fantaziona :roll: koje moguce zadrzati tek u spremniku ispraznih fraza. :mrgreen:
u tom kontekstu citiram:

"ne bojite se da ce saznati kaunitz?" (autor ispraznih fraza.)
"ne. kad sazna, bit ce ponosan."
"ne razumijem?!"
"bit ce ponosan jer sam dokazao da su njegove rijeci najstabilnije i najotpornije sto postoji." (=glupost je neunistiva.)

slijedi putovanje, proslost, buducnost, dodiri historicar/futurista, itd. na trenutke previse opisivanja, pjesnickog izraza, inace prosjecna prica, simpaticna, posebno zbog boskovica.

hrvatska: damir mikulicic - der neue samen (novo sjeme)
sto reci. ja sam onaj koji sije... 283 puta. :cry:
neka liricna dusha, uzvisene misli, duboka filozofija. moze se preskociti, tek fenomenoloski zanimljivo u zbirci uz lema i sl.

veceras nastavljam sa nikad aktualnijom temom, star mi je boskovic, zenski sf.
krecem sa zbrikom sf-prica koje pisale iskljucivo zene. zbirka je mlada samo 30 godina, price pisane tek dva desetljeca nakon sto covjecanstvo sletjelo na mjesec, znaci, takoreci u poracu drugog svjetskog rata.

karin ivancsics - der riss im himmel (nebeski procjep) :roll:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170612%2Fryqwhmda.jpg&hash=dfa805c885884bbc8bbf1f24ee72272f187496b7)

knjigu je nedavno, t.j. 1989., izdao wiener frauenverlag (nakladnik koji objavljuje iskljucivo djela zena), sve u smislu borbe protiv ustaljenih klishea iz doba industrijalizacije, znaci, rasprostranjene misli kako su proto-sf i utopijsko-znanstvena prica tek trivijalna literatura pisana od muskaraca za muskarce.

zbirku cine price 22 svjetski poznate autorice, internacionalna je, od kojih svaka kratko predstavljena.
ima i eksplicitnog govora i povremeno nije za mladez, primjer, dijalog prostitutki, nocu, u zatvoru i sl.

Zanimljivo! Pretpostavljam da kod nas nije izdata (niti prevedena). Steta, rado bih citala, ukoliko ima vise f/h nego sf prica :)

Mogao si i da otvoris aktuelnu temu za 2017, kad te vec krenulo citanje...just a thought.

2017: na starijim topicima bilo je ideja kako u doticni topic uglavnom idu nova izdanja, nisam to najsretnije istakao, ok, reprinti, ali novija i u kreativnom smislu bas ne citam. hiperprodukcija sunda, dok postoji previse odlicnih djela koja nije moguce iscitati ni "za tri zivota". tako sam se nadovezao na postojeci topic.

za zbirku ne znam je li izasla u ex-yu.
dijeli se uglavnom na europske i americke autorice. a europske sa njemackog govornog podrucja, tek uz koju englesku.
je li sa njemackog sve prevodjeno na engleski, takodjer ne znam.
nalaze se i autorice koje inace, van ovog rada, ne pishu sf.

price su pretezno vise nego solidne; ako te zanimaju u pogledu f/h: s obzirom da autorice i iz drugih oblasti, ima tu mnogo upliva. opisuje se scena gdje zena stoji pred zrcalom i gledajuci odraz skalpelom vrsi operaciju na svojoj glavi. onako, razmice kozu, uklanja krv, pa prinosi pilu... :roll:

inace mnogo crnog humora. u biti, svega po svacijem ukusu. rekao bih: price su intenzivne i po f/h-liniji.
uslikao sam sadrzaj, iako naslovi samo na njemackom, da se vidi koje autorice:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170612%2Fchymnhrz.jpg&hash=a0650fa4bd4b06dc9af5eec1a004e4040079604a)

nadovezao bih jednu o kvaliteti zbirke:

razmislite o naslovu:
der riss im himmel (doslovno: rascjep neba)
uz to sto himmel stoji za nebo i za raj.

vec sam naveo pkd-ov crack in space.
tu imamo prvu referencu, na sf.

druga je u biblijskom kontekstu, eva, jabuka, grijeh. napuknuce, te posljedicni raspad raja. uzrocnik zena.

treca je u fizioloskom smislu, ona koju naglasio pri predstavljanju: nebeski procjep. :roll:

i cetvrta u paraleli biblijskoj: zena u sf-u remeti/rushi muski raj.

najkraca prica zbirke me bas nasmijala. :mrgreen:
michaelene pendleton - sardinen (http://www.isfdb.org/cgi-bin/ea.cgi?11390)

iz biografije autorice: psiholoskinja, radila kao soferka (autobus), pa u tvornici konzervi, terapeutkinja, dj, glazbenica...
mislim da je mnogo unijela u pricu koja broji tek 2,5 stranice. poznati motiv, ali odlicno napisano, urnebes varijanta.

prica iz ugla beskucnika koji sa bocom tokajca u ruci baulja ulicama sluma, sve uz odgovarajuci sleng, eksplicitnu terminologiju.

uvodna scena: polupijan i izgubljen, sve pri trudu ne biti upadljiv policijskoj patroli u prolazu, dragocjenu bocu vina gura pod pazuh ne bi li oslobodio ruke i zbog potrebe nuzde uspjeo raskopcati hlace.
ne uspijeva, osjeca topliu koja klizi niz nogavicu, itd...
prosto fantasticno opisana scena, stanje svijesti, okolnosti.

u tom trenutku vatrena lopta uz gromoglasnu buku udara u obliznji krov, rasprsuje se, te otpad u ulici oko njega zahvaca plamen.
nakon sto se oporavlja od shoka, pripit tetura, gasi vatre i pronalazi tri konzerve sardina.
vjecno gladan, otvara prvu, i tu slijedi unutrasnji monolog, akter u cudu oko izgleda i okusa sardina.
treca konzerva konacno "ozivljava", samostalno se otvara, sadrzaj ga napada, ovaj je unistava i psuje kako vise ni konzerve ne valjaju. zive sardine trpaju se u konzerve, ocigledno japanske... itd.

priculjak, ali lijepa ideja, a stil kako napisano prosto veze. odlicna obrada motiva bliskog susreta.

Eh, kad bi neko to preveo, pa da i mi ostali uzivamo ;)

Kakva je prica Joanne Russ, vidim da je bila "radikalna feministkinja" (nesto, nesto, little girl) ?

nema upliv u pricu; akteri su majka, odrasla kcerka, djevojcica i macke.
neka vrsta ghost-stori koja obradjuje traume iz djetinjstva. vjerujem da bi ti se dopala u h-kontekstu.

oko teorije: ocijukam na amazonu sa najnovijim leksikonom sf-literature na njemackom; izaslo prije nekoliko mjeseci, ali obradjuje tek njemacki sf uz dodatak istocne europe:
Lexikon der Science Fiction-Literatur seit 1900: Mit einem Blick auf Osteuropa (https://www.amazon.de/Lexikon-Science-Fiction-Literatur-seit-1900/dp/3631672365/ref=sr_1_1?ie=UTF8&qid=1497376494&sr=8-1&keywords=lexikon+der+science+fiction+literatur)
no zato kosta 70 eura. :roll:

i dalje standardno djelo ostaje: alpers, fuchs, hahn, jeschke - lexikon der science fiction literatur
to je krenulo u dva toma pocetkom osamdesetih, a relevantno izdanje (posebno za ono sto citam) izaslo krajem devedesetih.
i poslije nikad nadmaseno.
ca. 1300 stranica, dzepno izdanje od preko kg. :roll:
obradjeno vise od 400 svjetskih autora, pa bibliografija sve relevantne sekundarne literature, obrada svih naslova i autora koji dobili nagrade, povijest sf-a, clanci razni. tko cita na nj, mast hev.
postoji i pandan za fantastiku, pa za horor, te pandan za sf-film.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170613%2Fzo4zkz6s.jpg&hash=8fff99a9099183078d7c0637bae37f6c14ba2596)

u skladu najnovijeg boom-a sf-a u nj koje nam podarilo vrhunske obrade istaknutih klasika sf i f-a, te osvrta na zbirku nebeskog procjepa, veceras nastavljam sa ursulom k. le guin - freie geister (the dispossessed).

nedavno smo dobili novi prevod i to vrijedi ovjeriti:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170613%2Fs2cuxy6r.jpg&hash=5b326f941094cc55b9e81475334a7ae83007537f)

veceras na prvu svesku jedne konceptualno zanimljive edicije internacionalne sf-literature, koja na zalost nije zazivjela. a i citaju mi se kratke price:
ken okura, peter wilfert, werner zillig - sf aus japan (sf iz japana) 

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170614%2Ffub9m9y6.jpg&hash=0ea55344b84b86fc651b8bc3b23125e005e71a32)

koncept bijese sljedeci:
njemacki urednici stupali bi u dogovor sa po jednim istaknutim strucnjakom za domaci sf raznih zemalja (kontinenta), pisali uvod, a znalac bi birao najbolje price, te pisao esej o razvoju sf-a doticne zemlje, stanju, te biografije i bibliografije uvrstenih autora.
realizirane su tri knjizice (japan, australija, rumunjska), dok poljska, skandinavija, rusija, kina, juzna amerika, afrika, italija i francuska ostale tek najavljene.

sf aus japan uz spomenute eseje sadrzi price sljedecih autora:
aritsune toyoda, akira hori, yasutaka tsutsui, shinichi hoshi, ryo hanmura, masami fukushima, tensei kono, shinji kaijo, taku mayumura i sakyo komatsu-a.
uz pojedine price isla je i po jedna upecatljiva ilustracija renomriranih umjetnika doticne zemlje.

perfidni ovi japanci...
elem, prodali su mi nesto sto pod firmom internacionalnog sf-a u trenutku prepoznavanja inace odlazem: lokalni kolorit.

mislim da od lokalnog kolorita uglavnom pati ex-yu sf, van istaknutih pojedinaca, a s tim se ne ide na globalnu publiku; kad citas nesto, a steknes osjecaj kao da folklorna grupa ano 1487. cupka pred tobom u ucmalim narodnim nosnjama, fokus na slicnom, onda je to slabo, sf tek sredstvo promocije ne znam cega. 
da kojim slucajom pishem sf, moram prikazati domaci (ex-yu), vjerujem da bih uzeo motiv putovnja kroz vrijeme, prikladni stroj, te folklornu grupu koja tako putuje dok se svima ne smuci. :roll:

uglavnom, japanci prosli, perfidno. primjer artisune toyoda - ein anderes japan (jedan drugi japan)

citam pricu i uporno se pitam gdje je tu fantastika. pa mislim, ne znam, mozda ovo i nisu opisi potencijalno realnih zbivanja. je li to zapravo fantastika?

americki japanolog u svojstvu agenta ima zadatak istraziti i referirati o japanskoj kulturi. nista u smislu klasicnog spijunskog trilera, doslovno triviju japanske svakodnevnice.
prica krece od opisa leta usa-nippon, odnosa putnika, pri cemu u fokusu dva amerikanca i grupa japanaca.
doticni japanolog, te jedan neupuceni (kao prilika prosjecne us-percepcije japana) i japanci koji se ponasaju "neobicno".
pri tome se mnogo opisuje; saznajemo kako japanci nemaju osjecaj za grijeh, tek sramotu, te se u skladu prekomjerno opustaju u okruzenju koje ne moze biti posljedicno, znaci nepoznatom, dok vec u sljedecem trenutku postaju za zapadno shvacanje pretjerano ponizni.

nastavlja se prepricavanjem slijetanja, doceka, sve uz mnoge zanimljivosti i zabavne dozivljaje, i tu se konacno pitamo jesmo li sad u fantastici? jako je tesko odrediti. :lol:
slijedi poanta, tu nedvojbeno saznajemo da usli u sf. a sad kad razmislim, mozda i ne, bar ne potpuno.

mnogo istocnjacke filozofije, otkriva se dio kulture, pogleda na svijet. a i sf je, mislim; ako ne hard-sf ili sf, mozda fentezi, znaci nije sf, ali i je.

nadovezuje se i svemirska prica, pa dan mrmota, imamo i motiv slican birsovom owl creek bridge-u, poigravanja vremenskim tokom, tehnologijom (ima hard-sf-a)... tu je i u novije vrijeme popularni plot alternativnog nastavka velikih svjetskih sukoba (ww2).
simpaticna zbirka, lijepe i promisljene price. prepoznatljiv upliv profesije (van spisateljske) pojedinih autora, koji prikladno predstavljeni.

ps. neka mi nitko ne zamjeri nacin uporabe termina poput fantastike, fantazije, sf-a i sl. pri slicnom sam jako opusten i nikad ne bih usao u nategnutu diskusiju oko postavljana krutih granica. sf povremeno rabim i kao skracenicu za svemirski film.

danas citam roman koji vjerojatno svima odavno poznat; jedan od najljepsih primjera spoja sf-a i fentezija, simpatican i zabavan, a i aktualan.
elem: poul anderson - operation chaos
prvo njemacko izdanje iz 1973.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170615%2Fneyn3ro3.jpg&hash=5884ac530d50ce9748dac77a57c0b01c9dde711c)

ako netko jos nije citao ili mladja publika, mali hint:

svijet u kojem magija ide uz konvencionalno naoruzanje, primjer, tenkovska brigada, brigada letecih sagova... manipulacija vremenskih prilika.
"mi ne mozemo podici metle, ali ni oni sagove..." :roll:
a prica krece od sukoba izmedju (izmedju ostalih) usa i islamskog kalifata.

Čekaj bre, zosko, je l ti to spičiš knjigu dnevno?

cesto da, ova andersonova nije nesto opsezna, dok le guin otisla medju knjige koje citam u nastavcima, paralelno.
bitno da me veze, kad se promijeni sentimen, prelazim na drugu.

ulazimo u vikend, cita se - leksikon.
leksikon sf-filma.

sad, mnogi bi rekli, leksikon? leksikon se ne cita... no ovo nije obican leksikon, vec dojce vertarbajt! :roll:

elem, rad koji obuhvaca ca. 2000 sf-filmova od 1902. pa negdje do devedesetih godina proslog stoljeca. i ne sadrzi tek puko nabrajanje, vec uvod, teoretiziranje, definicije, razmatranja, razvrstavanja, te uz svaki film detaljni opis radnje/sadrzaja, te ocjenu i komentar.
izbor nije ogranicen na nekolicinu istaknutih djela, vec su uvrsteni i egzoti egzota, tv-produkcije, itsl.

dodatno nudi spisak filmova po sf-motivima, primjer, gleda vam se antiutopija, preletite sta se nudi u oblasti. pa spisak svih redatelja uz filmografiju, te bibliografiju sve relevantne literature iz oblasti.
leksikon je razvijan tokom mnogo godina, rezultat rada tridesetak istaknutih strucnjaka za sf. mast hev.
ovako izgleda:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170616%2Fdb2ppeg8.jpg&hash=540f6195e05b34813442521d13a9db6fa273183d)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170616%2Fi5iwc5yj.jpg&hash=e19fa688ad80b6db60b661070e276fbf1d1b0406)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170616%2Fyuj8bjkp.jpg&hash=fa6e66920958f1ad18f7851a49337c6aafe1555d)

najjace izdanje krajem devedesetih, nikad nadmaseno. meni ne smeta, noviju produkciju ispratim, a tu je sva povijest sf-a u filmu na okupu.

hm, mislim da je bolje pojasniti nesto sto nisam najsretnije naglasio:

ovo se zove leksikon, ali nije leksikon. u nekom smislu.
tu je navodjenje ostvarenja raznih, te opsezni prikazi radnje; informativno, da ne kazem kao da gledali film. navode se i akteri i tehnicari.
ali leksikon je namijenjen citanju; nadovezuje se kritika svakog filma, a kritika je van znanstvene terminologije, bilo da srocena od strane kojeg od autora, bilo da citirana iz kakvog filmofilskog casopisa. :lol:

tko pomisli da ne bi morao citati kritiku b-produkcije, eh, moram naglasiti da je tu mnogo kritike c- i d-produkcije.
no sve je to napisano uz mnogo ljubavi spram zanrea, veliko iskustvo i objektivnost. no tek bez znanstevnog romansiranja.
jasno je prikazan polozaj vecine sf-filma prije prihvacanja zanra u "seriozne filmaske vode", odnosi sf-autora, filmske industrije, te filmasa ("za koje ne bi bilo lose da procitaju koji roman umjesto sto uporno preslikavaju jedan od drugog jedne te iste stvari").

tko se zanima i za tresh-naslove, ovo je neiscrpan izvor, a cita se jako zabavno.

danas se citaju pkd-ovi odlicni game-players of titan, a mora se priznati da skoro pao pod zlokoban uticaj filma.
skoro se podleglo iskusenju odgledati sve varijante obrade atlantide, pocevs od l'atlantide, preko kraljice atlantide u 8 varijanti, preko sirene atlantide... ali stignem. pa cu se praviti vazan!

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170617%2Frivf44ml.jpg&hash=59824784fa9de1e66245f33106b85644decac41a)

krece se sa citanjem jednog djela koje bih svrstao u top 5 ostvarenja sf-a, a nedavno dobili novu obradu, poboljsano izdanje/prevod.

george r. stewart - leben ohne ende (earth abides)

broj 1 postapokalipsa ikad napisana.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170620%2F6ocmyg25.jpg&hash=69b49d812571674794a8268fb3f61babd1b72e20)

anderson i operacija chaos, odlican spoj sf-a i fentezija, u nedostatku njemackog prevoda nastavka avantura simpaticnog para aktera, vukodlaka i vjestice (licenzirane), operacije luna, nagnao me na citanje djela slicnog pristupa tematici magije, obrade iste u sf-u u njemackom prvom izdanju iz 1974.:

james blish - der tag nach dem jüngsten gericht (the day after judgement)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170622%2Ffxtgz36j.jpg&hash=774261579384c280b0ec561643a9a7d96676eb3b)

radi se o sikvelu black eastera iz after such knowledge opusa jamesa blisha, koji nije nesto na glasu spram ranijih radova, neprevedno, rekao bih.

roman krece u dokumentaristickom stilu, uvodi nas u pricu kroz gradnju spoja sa black easter-om, djeluje slabunjavo, da bi ubrzo napustio taj stil, razvio se i vezao nas radnjom.
protagonisti (uzrocnici) nalaze se u svijetu poslije armagedona koji se (pri)vidno odigrao u smislu nuklearnog ww3, pobjede zla, invazije demonskih sila, pojave disa na americkom kontinentu; razilaze se, te kroz percepciju, iskustva i razmisljanja svakog pojedinacno gradimo sliku stanja planete.

magija i mistika uzdizu se u rang racionalnog, fizikalnog, postaju potencijalno konvencionalne, te svjedocimo i sukobu poput napada konvencionalnim oruzjem, nuklearnim, tenkovskim brigadama, etc. na zemaljski dis.
u finalu prica dobija odlican obrat, posebno u smislu raspada distopije, jako lijep roman.

ostajem neko vrijeme na blishu, konkretno na njemackom izdanju kljucne price blishove povijesti buducnosti, cities in flight, ili jedne od najljepsih spejs-opera koje nudi sf, svemirskih nomada

james blish - triumph der zeit (the triumph of time ili a clash of cymbals)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170623%2Fpromp93f.jpg&hash=906530f87f14c59266a242fb04976d44a47373ba)

iako je i blish razradio mnogo priculjaka ranog star trek-a, ostala djela uglavnom su intelektualna uz upliv filozofije, nikako bezazlena.
tako i ova spejs-opera ne nudi pubertelijsku romantiku i klasicnu dobar-los sematiku, ni pseudo anti-heroje, da ne spominjemo promociju nekakvih soc-utopija, feminizma, prava raznih, gejeva i kojih sve ne rubnih pojava. pa nije ni pisana po katalogu sentimeta platezno najmocnije publike, t.j. teenija.

citam i mislim, jezivo sta se danas pishe, koliko je sf nazadovao.
mislim da je najkasnije star wars indirektno unistio spejs-operu.
ili usporedim sa matriksom (ne sad da bi matrix bio spejs-opera), ali sva ta novija djela jednostavno su slab kolaz pokradenih ideja iz vrhunskog sf-a, sve uz plitku pricu i dodatak teenie-trigera.

pozelio presjeci blisha s necim domacim ex-yu, posvetio petnaest minuta; u nedostatku poljskog sernjaka, kritiku izrazim slikovito u slicnom duhu. ovo nije roman, ovo je zlocin nad mozak, no da ne trosim rijeci:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170624%2Ft9zgfxct.jpg&hash=fc6ed885033f8a125dc36f7a047cd12b4d009bab)

Zadnje što sam čitao od SF-a je Poslednja teorema od Klarka i Pola. Nisam nešto oduševljen...imao je Klark mnogo boljih dela. Ok, idejno je dobro zamišljeno, ima tu zanimljivih ideja i promišljanja, ali je nekako slabo napisano.
Sad čitam Peti talas od Rika Jensija, prvu knjigu, računam da će biti lagana razbibriga...
Pisao sam već o Iluminae fajlovi 01, knjizi, dopalo mi se, to mi je nekako taman lagana spejs opera ali zabavna i zanimljiva, uz tu dobru kombinaciju slike, teksta, mejlova, fajlova.

nakon nacimanja hvalite me cudo rijeci moje ode, okoncala se jedna ex-yu zbirka koja mi pruza priliku na ovom topiku (na kojem kritiziram i, iz svog ugla, domace-strano pisanje) nakon 2.5 blago negativne kritike domace-stranog pisanja, ponuditi i pozitivnu:

boris misic - vila satorica (zbirka)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170624%2Fajyodycp.jpg&hash=eb15c9c074c6e05c124549734ed6d2c07e1be129)

u produzetku osvrta na antologiju sf iz japana, gdje zakljucio kako ex-yu sf smatram preopterecenim lokalnim koloritom, moram naglasiti da fenomen nije primjenjiv na vilu satoricu.

vila storica odlicno je svjedocanstvo doba, obrada kroz sf, koja, poput japanske antologije, tek na manje globalnoj razini, t.j. u okviru balkanizacije, neumorno potice na potragu granice koja oznacava ulazak u fantastiku.
granicu nije moguce odrediti.
percepcija unutar balkanizacije, percepcija pod ekstremnim okolnostima, upliv mitova, predanja, osobnog iskustva... granicu pomice van mogucnosti sveopce definicije i dovodi na individualni teren pojedinog citaoca.

vrijedno svjedocanstvo doba, fenomena balkanizacije, jer, ne tek odlicno napisano, vec autenticno (sto se uzajamno podrzava, no ne podrazumijeva), sve uz naglasenu nemoc odredjivanja granice fantastike.

znate one radove, da se izrazim prosto-jednostavno, kad baba napusti balkansku rezidenciju tri godine prije raspada, vrati se iz nekakve svjetske pet poslije, te objasni sta se zbilo; sve uz promociju naprednih ideja, kojoj slijede osam banketa u biranom drustvu, cetiri nagrade i petnaest oda hvalospjeva u glasilima raznim naprednih ideja.
e, pa to vila satorica nije.

usput, i obrada fenomena azre je vrhunska. znaci, ukazite mi na nesto sto tu nije obuhvaceno.

za vikend cita se rano izdanje gospodara svastike koje 1972. uredio norman spinrad pod naslovom the iron dream, uz pogovor homera whipplea; aktualizirano njemacko izdanje:

adolf hitler - herr des hakenkreuzes (lord of the swastika)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170624%2Fpjv74dm7.jpg&hash=49824cbcb977b84373cfbdb942537a5e8209777c)

hitlerova utopija, pisana pod velikim vremenskim pritiskom, koja 1954. (posthumno) osvojila huga, sto mnogo govori o kvaliteti.
roman odise snagom slikovitog, kafka u sf-u.

dragi spinrad u tipicnoj ulozi "skandalnog" autora. :mrgreen:
iron dream u njemackoj je dugo bio indiciran, jedini sf-roman koji tako prosao, te prica zavrsila i na vrhovnom sudu.

neovisno antiutopije ili hitlerove utopije, nevjerojatno je opleo fandom. ne znam da se ovih dana uhvatim u kostac i sa he walked among us koji spinrad za simbolicnu cifru prodao njemackom izdavacu koji izdao mnogo legendarnog/kvalitetnog sf-a, heyne-u, a gdje se takodjer pozabavio fandomom (ne postoji americko print izdanje). a mogao bi se obnoviti i jack barron.

presjecem spinrada sa zelaznijem, jednim od izuzetno malo autora koji nam podario i citljivi fentezi:

roger zelazny - die insel der toten (isle of the dead)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170627%2Fmxo9wqld.jpg&hash=815ec281cc44298fe83c9669efe898c75de834e5)

njemacko izdanje iz 1973. prve (od dvije) novele oko francis sandowa, u kojem, bez pretjerivanja, vec sam uvod i unutrasnji monolog protagoniste vrijede kao jedan ciklus ambera, ako sf i f svedemo na neku usporedivu razinu.
upecatljivo pisanje koje se pamti.

osim na opci razvoj kvalitete stiva u sf-u, f-u, mogli bi se osvrnuti i na pristup zanreu u izdavastvu. ili, sad cemo pisati o ljubavi.

izdanja kojima vjeran i koja mnogo hvalim, najcesce su proizvod redakcije i urednistva herberta w. frankea i wolfganga jeschkea iz sedamdesetih godina u heynea, koji su bili veliki zaljubljenici u sf i u skladu pristupali radu.
novi val donijeo je mnoga vrhunska djela koja je valjalo predstaviti, te, uprkos neunistivoj fami trivijalne literature za mladez, dokazati suprotno.

osvrnimo se na opremu, naslovnice, od kojih nekoliko uskenirao:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170627%2Ffpr5adem.jpg&hash=6bd93cf6273811c10202db60e4418f6b15f5512f) (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170627%2Fyqowmgfa.jpg&hash=b7fe48aa3497dab33985d310734bc0bbe3f251df) (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170627%2Fsyzdpev6.jpg&hash=63200d1d31226409083d93f9d62353425b29ea6d)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170627%2Fscqtsehd.jpg&hash=0ff17c40775c5dc8173703dd9ff5a213f0298ab5) (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170627%2F5el5zg9w.jpg&hash=938903264d9673540b7ceaf4cb353847a4b212cb) (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170627%2Fhioqrm32.jpg&hash=5637ff3a405858463a8b03ae2dfb2a521208a4d7)

mnoge naslovnice tih izdanja "trivijalne literature", poput navedenih, uradio je carolus adrianus maria thole ili karel thole.
vrhunski ilustrator iz oblasti surealizma. nizozemac koji je zavrsio visoke skole likovne umjetnosti, te se posvetio izradi naslovnica za sf-izdanja, uglavnom talijanska i njemacka.

i sad usporedite poneka novija domace-strana izdanja, gdje se van fanzinskog pristupa autori razviju u umjetnike, te vam pri promociji jos odguslaju nesto. mislim, cudo, za nobela u sf-u.
pa si mislim, taj sf u svijetu kaska bar 40 godina ispred evolucije. morali bi usporiti.

i dalje zelazny, antologija 15 najboljih kratkih prica; zelaznijevo zlatno doba, najjace price, kratka forma u kojoj se najbolje snalazio, sve bez prilike otici previse u hindu-mindu-zen. :roll:

roger zelazny - die türen seines gesichts (the doors of his face - the lamps of his mouth)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170628%2Fq8bza8un.jpg&hash=64ad84e1056cc6c9ac10246bd5881bf0a5543d40)

fenomenalna zbrika, zelazny na vrhuncu stvaralastva. pored ostrva mrtvih i zovem se konrad vrh zelaznijevog opusa.

lijepo se cita. price nastale u smislu americkog ogranka novog vala. nije ballard, no ne odstupa mnogo.
slicno pisanje vrijeme ne moze narusiti. vremenska distanca moze zasmetati tek ako ste u medjuvremenu kalibrirani na must have elemente koji danas mnogo sf-a cine necitljivim, a ironicno bi ih svrstali pod "karakterizaciju likova".
primjer druga prica zbirke, the keys to december:

autor najocigledije slobodno unosi sposobnost i talenat u pricu, literarno umijece, sve bez pritiska tabuizacije ili, sto danas jos gore, novih trendova. slozen rad, perfidno niveliran, koji dotice mnoga razmisljanja, etike, estetike, humanizma... sve kroz pricu o (izmedju ostalog, da ne nabrajam motive) teraformingu i potencijalnoj posljedicnoj distopijskoj (ili u ovisnosti o uglu, utopijskoj) soc-drustvenoj problematici. a opet kroz osobne sudbine protagonista i nikako dokumentaristicki, sto prici daje intenzivnu radnju s kojom se mozemo sazivjeti.
znaci, cisti sf, bez trunke gluposti.

slijedi jedno najopustenije citanje:

fredric brown - der unheimliche aus dem all (the mind thing)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170630%2Fgf62vc5k.jpg&hash=951021a94bd5e3171456ab29d69f4d33cba7b5e5)

prvo njemacko izdanje iz 1965. 
roman koji ne obradjuje filozofske teme (iako mnoge mozemo ucitati), nikakvo istaknuto, smjerodavno djelo, tek opusteno i zabavno citanje.
i opet promisljenije i bolje od vecine novijih obrada badi-snecersa. :lol:

danas ogledam/listam

karel thole - visionen des unwirklichen (vizije nestvarnog) (https://www.amazon.de/Visionen-Unwirklichen-phantastischen-Bilder-Karel/dp/3453510240/ref=sr_1_1?ie=UTF8&qid=1498928329&sr=8-1&keywords=karel+thole+visionen)

science fiction art, izbor tholeovih slika radjenih za mondadori ili heyne predstavljen 1982.
uz biografiju autora i nekoliko tekstova o radu, knjiga nudi uvid u ilustriranu obradu raznih elemenata motiva sf-a.
thole je u okviru surealizma odlicno radio zivim bojama, sve u paraleli sa opcom percepcijom sf-a, a istim zivim bojama stvarao umjetnicki vrijedne distopijske prikaze.

vizije nestvarnog, geografija beskraja, fenomenologija nocne more, morfologija robota i androida, katastrofe, semantika preobrazaja, geometrija prostora i vremena, teratologija generale... tek su neki od podnaslova.

svidja mi se ispoljena posvecenost; sto sve obuhvacaju naslovnice. primjer nekoliko postinga iznad: zelazny - isle of the dead
thole je na svojstven nacin uradio ne tek neku naslovnicu u skladu sf-a, kakve cesto nalazimo, vec unijeo djelo koje inspiriralo zelaznija, kao i elemente iz zelaznijeve price.
u istom duhu uradio je, vrlo uspjelo, i stotine ostalih naslovnica; primjerice, second variety (pkd), die verwandlung (kafka), bride ninety-one (silverberg), a case of conscience (blish), a canticle for leibowitz (miller jr.)... uostalom, procijenite sami (klikni, povecaj): :lol: 

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170701%2Ftemp%2Frmqr9le3.jpg&hash=a85f38cb395749dc6d38ef8e4851677c99ffcb9f) (http://fs5.directupload.net/images/170701/rmqr9le3.jpg) (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170701%2Ftemp%2F97rl5tdx.jpg&hash=1786421b8c2c0d2b4e293945dcdd07dc4f4974d9) (http://fs5.directupload.net/images/170701/97rl5tdx.jpg) (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170701%2Ftemp%2Fwwh6a56c.jpg&hash=5b28429f7d4d44806c07cc0bfd7952955492666e) (http://fs5.directupload.net/images/170701/wwh6a56c.jpg) (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170701%2Ftemp%2F4puu34i9.jpg&hash=818b4fc959b2603bc6e965773db9b3c11e5d396a) (http://fs5.directupload.net/images/170701/4puu34i9.jpg)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170701%2Ftemp%2Ftiktzctu.jpg&hash=ff629537e9c2d5dd7ccfadf3a59de0d61568bdc8) (http://fs5.directupload.net/images/170701/tiktzctu.jpg) (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170701%2Ftemp%2Fr69p2dvn.jpg&hash=b6b6e0a56530b8f0900ccb6b13cd52c500faa507) (http://fs5.directupload.net/images/170701/r69p2dvn.jpg) (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170701%2Ftemp%2Fkl2udu7g.jpg&hash=2b79ab8b5fd2b95cf835bdaf4b82628bb7b49f4f) (http://fs5.directupload.net/images/170701/kl2udu7g.jpg) (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170701%2Ftemp%2F9oo4gzff.jpg&hash=1d6ba03bc4c3e5185d866a69a368235cca02afdd) (http://fs5.directupload.net/images/170701/9oo4gzff.jpg)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170701%2Ftemp%2Fbftcul38.jpg&hash=e05753dc5ffefcd4cde7961c1b9831aae0662e64) (http://fs5.directupload.net/images/170701/bftcul38.jpg) (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170701%2Ftemp%2Fs9jpwis8.jpg&hash=5d39a03266c7876e3c485ecb2fea288f4bbcd759) (http://fs5.directupload.net/images/170701/s9jpwis8.jpg) (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170701%2Ftemp%2Fh7xp7qs3.jpg&hash=7aa203d3a77340c0fcea5cda631f83d3436528a8) (http://fs5.directupload.net/images/170701/h7xp7qs3.jpg) (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170701%2Ftemp%2Fnyjchapj.jpg&hash=4c85e9b2bf22dcac6c57f11d09fa40a1addf3e99) (http://fs5.directupload.net/images/170701/nyjchapj.jpg)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170701%2Ftemp%2Fmjtkhva5.jpg&hash=24177fd038e34470747e6ad4960799b0d94d1eb5) (http://fs5.directupload.net/images/170701/mjtkhva5.jpg) (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170701%2Ftemp%2Fl62audvm.jpg&hash=a1d4ec2b250372ae089b7af4d5e3c1b77346aa12) (http://fs5.directupload.net/images/170701/l62audvm.jpg) (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170701%2Ftemp%2Fiosq5w7k.jpg&hash=13ebdeab6240a5a37a1094dcb10969a9be8b07b8) (http://fs5.directupload.net/images/170701/iosq5w7k.jpg) (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170701%2Ftemp%2Flbuonnz6.jpg&hash=48a3e9925c5bfbde67bc395a9342a91052716b1c) (http://fs5.directupload.net/images/170701/lbuonnz6.jpg)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170701%2Ftemp%2Fjqu5eb9f.jpg&hash=c89e3e205a0f2970ec0020ac302adffafd4c0652) (http://fs5.directupload.net/images/170701/jqu5eb9f.jpg) (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170701%2Ftemp%2Fdrzyyuim.jpg&hash=b4f8e498390ab35ca946af06b85e7036fb50fa49) (http://fs5.directupload.net/images/170701/drzyyuim.jpg) (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170701%2Ftemp%2F4n7aglic.jpg&hash=51e2d152bb7f108055dff4578ff28bfb2cc9f3ec) (http://fs5.directupload.net/images/170701/4n7aglic.jpg) (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170701%2Ftemp%2Fa45ggty4.jpg&hash=0215c06da649b4409a7e729947104f15b3885ffd) (http://fs5.directupload.net/images/170701/a45ggty4.jpg)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170701%2Ftemp%2F9i8xozu2.jpg&hash=5980f7ad08fe4e769caf10bc7f74865880c1d3e4) (http://fs5.directupload.net/images/170701/9i8xozu2.jpg) (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170701%2Ftemp%2Fs5o8apgg.jpg&hash=109d258ddbdbf75c0d6612526bb178314438cf8e) (http://fs5.directupload.net/images/170701/s5o8apgg.jpg) (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170701%2Ftemp%2Fsz24umvc.jpg&hash=b4e8bf87fbd532cca1bb041ff9d56d115e0f1cd0) (http://fs5.directupload.net/images/170701/sz24umvc.jpg)

povratak blishu sa prvim romanom iz after such knowledge opusa:

james blish - der gewissensfall (a case of conscience)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170702%2Fbi38qc9f.jpg&hash=b999e363c780d3b3ba546e76fc5714fad017345a)

prvo njemacko izdanje iz 1973. tholeova naslovnica za heyne (iznad je na 17. mjestu naslovnica za mondadori).
roman koji nagradjen hugom. neuroticno, shizoidno covjecanstvo i miroljubivi inteligentni gusteri (nevjernici) u sudaru.

jedan roman koji u zadnje vrijeme izaziva mnoge kontroverze u sceni. je li ovo stvarno dobro? nije? :roll:

algis budrys - projekt luna (rogue moon)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170704%2F9gsfjk3p.jpg&hash=db609e0f559973954d0b063ae03c985294bdaa94)

prvo nj-izdanje iz 1965.
spram fredric browna, cija djela potonula u zaborav (na zalost), ovaj budrysov roman redovno izlazi u novom ruhu. tako i prije nekoliko mjeseci u serijalu sf-masterworksa.
dok ga mnogi kude.

covjecanstvo na mjesecu otkrilo nekakvo zdanje koji izmice uvidu. tko zadje, iz plota: "cak i ako ne cinite nista, nakon 232 sekunde ste mrtav covjek." :roll:
i vjerujem da ovo zainteresirane navede na pogresno ocekivanje, pa kritiziraju roman.

prica sadrzi mnogo dijaloga koji prividno nemaju veze sa tematikom; hvalisanje bahatog aktera, potezi sporednog lika = nimfomanke (u tom smislu), rekli bi van pameti.

no roman je odlican. bez da sad prepricavam, budrys je jedan od pionira novog vala i ovaj roman se ne bavi iskljucivo tehnologijom, vec ljudskim inner spejsom, sve pod sf-okolnostima, konkretno, pri teleportaciji i dodatno vrlo promisljenim okolnostima koje psiholosko opterecenje pojedinca dovode do krajnosti.

ako se pazljivo cita, doslovno budi jezu u nekoliko navrata. nesto sasvim drugo od beam me up, scotty.
svakako zasluzuje mjesto medju sf-masterpisom.

tko vjeruje da ga pregazilo vrijeme zbog nekolicine specificnosti za sezdesete god. proslog stoljeca, u zabludi je.
to su potpune sitnice, srz price je aktualna kao i tada. a i to doba je dalo najbolji sf. nisam subjektivan! :lol:

u duhu budrysovog romana, nastavlja se zbirkom ballardovih (kratkih) prica:

j. g. ballard - der vierdimensionale alptraum (the 4-dimensional nightmare)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170705%2Ffqhwn4px.jpg&hash=5a7296f549bd9ef32282a4f0fde0a6a35b949ddc)

prvo nj-izdanje iz 1973.
8 prica.
sto reci osim vrh vrhova sf-a. rekao bih da je ballard svima pojam, kome nije, ne znam sta se ceka.

kako me krenuo inner spejs, moglo bi se i pojacati.
elem, tokom dana/veceras slijedi okrsaj sa jednim relativno metaforickim, liricnim romanom; koji izasao pod firmom fentezija, ali je zapravo sf. tvrdim. t.j. moze se citati na razlicite nacine. uostalom, protagonista je lovio aliene razne za interstelarne zoo. znaci svemir. :lol:

roger zelazny - katzenauge (eye of cat)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170706%2Fjviacnpq.jpg&hash=3c1596e81e3007cd45bb0cb44d6dafc14130dc91) (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170706%2Fp4iouklq.jpg&hash=9e6c68d7b8df2800e241ff85785a7aa10cf4f20c)

prvo nj-izdanje iz 1985. koje osim lijepe tholeove naslovnice krase i dodatne ilustracije gospon teltschika.

Hmmm, to isam čitao.  A verovatno bi trebalo....

steta je preskociti, siguran sam da bi ti se i svidio.
sa ovim romanom je slicno kao sa budrysovim rougue moonom: relativno puno negativne kritike, no to nije do romana, vec naroda koji misli da cita nesto drugo no sto cita. pa ocekuje jednostavnu pricu, malo napetosti, akcije...

bas se moze povuci paralela sa rogue moonom.
tamo mnogi kritiziraju kako se nista ne desava, previse dijaloga, tek na zadnjih nekoliko stranica ono sto ocekuju. a krenuli u citanje "iz napetosti" sta li je to na mjesecu, kakvo zdanje, dok ne razumiju da roman nije avanturisticki, pa cak i to zdanje "u koje zele zaviriti" tek metafora za ono sto se obradjuje, t.j. uzas prolaznosti, zaludnost.

slicno eye of cat, uz nadgradjnu mnogo profinjenijeg pisanja. tu mnogi ocekuju sukob navaho-indijanca i alien-mace, malo akcije, dok je prica beskrajno dublja i slozenija. osvrt na specificni (nativna mitologija in future) inner space made by zelazny.

odlican osvrt na roman:
eye of cat (http://www.nyrsf.com/2015/06/christopher-s-kovacs-eye-of-storm.html)

Meni je Zelazni uvek ležao po stilu pa sam spreman i da čitam njegovo pisanje koje nema puno supstance. A ovo deluje kao da je zapravo sasvim okej po pitanju supstance samo da narod nije shvatio. Lepo!!!!!!!! Pročitaće se!

 :|

elem, nakon "teskog" inner spejsa, za vikend se cita nesto opusteno-zabavno:

fredric brown - flitterwochen in der hölle (kompilacija kratkih prica iz nightmares and geezenstacks, honeymoon in hell i angels and spaceships)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170708%2Fu6nu64k9.jpg&hash=64c7489c363d210855b97d0118d41a8ac339c826)

trece njemacko izdanje iz 1979.
jako popularna zbirka od 26 prica.

brown nije tvorio nove trendove, tek na njemu svojstven nacin obradjivao sf, uglavnom u satiricnom i zabavnom duhu.
tako je i ova antologija uglavnom u duhu crnog humora i izmami koji smijesak.

primjer astronauta koji pristigavsi na antares 2 cini kapitalni zlocin te bijese osudjen na smrt strijeljanjem u zoru.
nakon presude odvedose ga u palacu (zatvor za osudjene na smrt) sa 18 prostorija koje rezervirane za njega.
u svakoj delicije, zene, picha... cuvar ga upita zeli li, u okviru posljednje zelje, jos nesto, sve uz duboki naklon... te mu zbunjenom objasnjava da na sve ima pravo u zadnjoj noci prije pogubljenja.
i jos se pokaze da na antaresu 2, ciji zitelji zive 20k godina, jedna noc traje 93 zemaljske godine. :lol:

ima i slozenijih prica sa kompleksnijim plotom, uglavnom vrlo zabavnih.

moram se ispraviti: nekad jako popularna zbirka. brown je, na zalost, potpuno potonuo u zaborav.

kratke price su uglavnom vrhunska parodija motiva klasicnog sf-a zlatnog doba, ipak je covjek bio sahista, pokeras i svirao frulu. nadam se da ce se opet otkriti. :lol:

veceras povratak zelazniju preko jednog evergrina o kojem ne moram trositi rijeci, a lijepo ide uz eye of cat:

roger zelazny - götter aus licht und dunkelheit (creatures of light and darkness)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170712%2Fbreras3g.jpg&hash=f4ecebcc073cb45bf4b129bc4dd422d74ec3e30e)

nj-izdanje iz 1981. iz basteiove edicije sf-bestsellera.

Meni je to najomiljeniji Zelaznijev roman. U fulu je prigrlio stripove, čita se brzo, lako i zabavno a opet je priča višeslojna i ima nimalo stidljivu filozofsku poentu.

 :|

volim procitati obradu problematike inner spejsa kroz fokus raznih kultura/mitologija. creatures of light and darkness, eye of cat, lord of light. nategnuto, negdje cak i dream master.
veliku vrijednost imaju mi i tek poneke recenice van konteksta globalne radnje.

Da, meni je Zelazni pre svega veliki stilista, neko čije rečenice pamtim ponekad bolje od radnje romana ili priče.

znas, meho, sad opet zalim sto dusman bio brzi (pri recenzijama stripova) i ja tek stigao stati u red; ali mene se moze i usvojiti, tek je ishrana mozda malo intenzivnija za budget, no inace sam dobar i visestruko kompenziram tako sitnu manu... :lol: :lol:

sad moram iskoristiti priliku da ubacim jos dva skena zelaznija, romani koji nisu na citanju, ali tholeove naslovnice, pa ne mogu odoliti:

damnation alley, prvo nj iz 1972. i today we choose faces, prvo iz 1975.
ne sad da su nesto vrijedna izdanja, monetarno-financijski, ali su lijepa koliko i dobra, zelazny u punom razvoju.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170712%2Fzi5dnnzv.jpg&hash=670b53fc0c65c301dd01bd7c524d2b8577bda79d) (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170712%2Fwta2n9sf.jpg&hash=46586d56ada3c0e6c46ecc3b0211f6cb69add5bc)

Damnation Alley naslovna je tako dobra da bi četrnaestogodišnji ja ovo kupio bez ikakve dalje informacvije o sadržaju.

A i četrdesetšestogodišnji ja, da se ne lažemo.

Za usvajanje svakako možemo da se dogovorimo, ipak su procesi evropskih integracija nezaustavljivi a ja na braniku evropske ideje u Srbiji. Mislim, gde ima za DušMana, našlo bi se hrane i za Zoska.  :lol:

:lol:

elem, za vikend se cita zs #23.
sad, ako jos niste citali, rekli bi sto ovaj navodi pod stranim autorima? jednostavno: izdanje je posveceno broju jedan sf-a, pkd-u.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170715%2F4twv4gsv.jpg&hash=f905a7b5dee8fbca957001077423687dc7e7db30)

za laku noc lista se perry rhodan enciklopedija:
All-Mächtiger!: Faszination Perry Rhodan (https://www.amazon.de/All-M%C3%A4chtiger-Faszination-Rhodan-Eckhard-Schwettmann/dp/3854452594/ref=sr_1_2?ie=UTF8&qid=1500152188&sr=8-2&keywords=allm%C3%A4chtiger+perry+rhodan)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170715%2Fflhr2om9.jpg&hash=5da767a773312f1112b5c45aaeb41328ed088885)

knjiga koja predano obradjuje sf-serijal o kojem ne moram "gubiti" rijeci, t.j. perry rhodana ili najdugovijecniju, najobimniju, najprodavaniju i najvecu sf-sagu na svijetu, cije svescice bez prekida izlaze tjedno od 1961.
u medjuvremenu cjelokupna naklada svih izdanja iznosi priblizno dvije milijarde primjeraka.
ukljucujuci, primjerice, i one u brazilu i japanu:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170715%2Fq2ww6ygc.jpg&hash=409deb7229089300bd5acfe7ea926a3c78de47b3)

perry rhodan univerzum prati veliki fandom, koji povremeno, posebnim prilikama, odrzava tkzv. weltcon, pa tako, primjerice, i u mainzu, povodom cega se okupilo nekoliko tisuca ljubitelja i koji ovijekovijecen u simpaticnoj pr-con knjizi:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170715%2Fqhutbgj7.jpg&hash=963872f397819aa43ab558ad794a208eed2f696c)

zakljucio se zelazny romanom u tri poglavlja kojeg nisam citao od sredine osamdesetih, no koji nije izgubio nista od starog sarma, dapace:

roger zelazny - mein name ist legion

od veceras se prisjecam slicnog, tek mnogo obimnijeg djela, koje nekad bilo mast read; elem, najbolja apokalipsa ikad napisana, tunguska na osmu, sve uz manji fokus na akciju:

larry niven / jerry pournelle - luzifers hammer

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170719%2Frs9el3eu.jpg&hash=497a1eaf0cd4bb30f2c5edb03f8267e9d275e62f)

Фасцинантно ми је да је моја тема из двијетисућепетнаесте и даље жива. Из тог разлога предлажем модераторима да избришу ово "2015" и додају "сада".

А кад смо код теме вратио сам се старој љубави, серијалу о Конану, чита се се Conan The Warrior. За сада је на трагу Хауардовог рада, не могу се пожалити. Задовољство је увећано читањем на мом вољеном киндлу но проблем ми каткад представља широк вокабулар коме, иако свакодневно користим енглески у раду, једноставно нисам дорастао.

Quote from: zosko on 19-07-2017, 22:55:22
zakljucio se zelazny romanom u tri poglavlja kojeg nisam citao od sredine osamdesetih, no koji nije izgubio nista od starog sarma, dapace:

roger zelazny - mein name ist legion

od veceras se prisjecam slicnog, tek mnogo obimnijeg djela, koje nekad bilo mast read; elem, najbolja apokalipsa ikad napisana, tunguska na osmu, sve uz manji fokus na akciju:

larry niven / jerry pournelle - luzifers hammer

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170719%2Frs9el3eu.jpg&hash=497a1eaf0cd4bb30f2c5edb03f8267e9d275e62f)

lucifer's hammer jos bolji no u sjecanju. prosla se prva cetvrtina/trecina, gdje se uglavnom uvode i karakteziraju akteri, koja nekad djelovala pomalo otegnuta; na ovo citanje: perfekcija. ovakvi romani se danas vise ne pisu. :lol:
njemacko izdanje od 1980. do kraja devedesetih dozivjelo je desetak reprinta, pa potonulo u zaborav.

ali uskoro, u 11. mjesecu, u duhu aktualnog sf-booma, izlazi reizdanje pod novim naslovom i u novom prevodu. svakako jedan od najjacih romana sf-a, tko nije citao, nesto je propustio:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170722%2Fgo8qxywm.jpg&hash=ba1e13cbb1a40165e5c854f5457797063e779955)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2F%5Bb%5Dhttp%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170722%2Fgo8qxywm.jpg%255B%2Fb%255D&hash=7f3df9cd2ad592a392627f33eb6bb146a62c543f)

stiglo se do treceg poglavlja, brzi i mrtvi; banirao bih sav narod koji ovo nije citao, pisce koji nisu trajno, bez pardona.
vrh vrhova, 800 stranica bez i jedne zaludne rijeci.
kako su odabrani i izgradjeni likovi, karakteristike, istkane radnje, ugradjena znanstvena (tehnoloska) pozadina, pa psiholoska, pa razvoj (koji se bez daljnjeg moze preslikati i na danasnjicu), fe-no-me-nal-no. ne moze bolje.
uvrstio bih u top20 sf-djela, uz to sto bi roman uz slicne dijelio drugo ili trece mjesto. mozda i prvo, nisam siguran.

Da li se gornja opaska odnosi na Lucifer's hammer ili na neko drugo delo?

na lucifer's hammer.

Hvala, stavljeno na spisak za čitanje.


PS
Nemoj me banovati pls.

 :| neces ostati razocaran, ovo ne moze podbaciti. uporno trazim razlog zasto ga ne bih stavio da dijeli sam vrh top liste; jednostavno ne nalazim.
niven i pournelle, srz sf-a, sve ugradjeno; tehnologija, inner spejs; zlatno doba, novi val, kiberpank. nikako bezazleno, roman te moze navesti da proguglas spacelab, kao i charlesa mansona. tu je uz tehnologiju, pa distopiju univerzuma, i rasna problematika, nacionalno-sigurnosna, zene, a ima i humora i jeze. da ne spominjem glavni tok radnje, kao i mnoge individualne price aktera koje se ispreplicu i stapaju. i tako mogu nabrajati u beskraj.

znam! :lol: upravo pronasao pravu rijec:
ovo je najpotpuniji sf-roman koji postoji.

akteri (razmislite o ugradjenim psiholoskim profilima/problemima koji dotaknuti):

astronomi amateri/profesionalci 
politicari
reziser (mediji)
upravnici
inzinjer (nuklearka)
sekretarice
lijecnica/kosmonaut
predsjednik banke
kameraman
zvucni tehnicar
fizicari dr.
programeri
modna dizajnerka
generali, casnici (amerika, rusija)
seksualni manijak
postar
domacice
rancher
firmas
gangsteri
pop
motorista
gradonacelnik
policajci
sekte
trgovci
pisac
ostvarene/poslovne zene
...

to ako malo zagrebemo po inner spejsu. roman nije obicna pricica rastegnuta na 800 stranica, vec izuzetno promisljen.

zakljucio se lucifer's hammer. uzitak, roman potice na razmisljanje koliko nam je zapravo dobro i kako su novi trendovi krhki.

nekim slucajom dobih u ruke fentezi (sic!), jos autorica... reko, ok, procitao se sf-epos nivena i ovog drugog na p, dajmo sansu.
sta reci.

kristin falck - die hüter der wolken (cuvari oblaka)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170729%2Fobag3tq6.jpg&hash=275caae24ef099dcdabe2f2c9a7208ae90da3b2d)

fentezi. 700+ stranica. prvijenac. uvod kaze pishe se i nastavak.

feodriner, etor, damaen, piarras, felor, theol, jendro, hakon... calisa, dornholm, ethandrasribehof, fregar, orlyg, lärka, kori, valthjof, asa, mildri... ulfgar, trond, idona, gizur, barung... frenemund, rutlindis, keelia, owin, morynm maggai... roar, roric, kodran, melva...

razumijete.

princeza lärka morala bi uci u dogovoreni brak, ali juadin, otac, kcerka, princ...

razumijete.

o autorici. "promovirana informaticarka, muz, dvoje djece, heidelberg..."
znaci, nemam rijeci. tko ovo cita?
zena nije bila u ludnici, nije provela godinu u zatvoru, bolnici, obisla svijet na rukama, skocila bez padobrana iz svemira.
o cemu bi ona pisala? mislim, sta ima reci?
pojma nemam.

tako se nastavlja sa jos jednim spojem sf-a i fentezija, sve u duhu blisha i andersona, a ostaje vjerno i nivenu:

david gerrold / larry niven - die fliegenden zauberer (the flying sorcerers)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170729%2F99xcm9vi.jpg&hash=01c491fc7635a8c3ae924e3b7b2301d9edf5a423)

prvo njemacko izdanje iz 1976.

odlazem flying sorcerers, nesto mi bas ne ide fentezi ovih dana, pa i kad u spoju sa sf-om. roman je odlican, humor, no lucifer's hammer me navukao na distopiju (koja je i inace najbolje sto fantastika polucila). :lol:

elem, nastavlja se sa

frederik pohl / c.m. kornbluth - die letzte antwort (search the sky)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170731%2Fpmb8zvrf.jpg&hash=09d53a41321cd6ef99e3561e01b9b26f3e345f51)

njemacko izdanje iz 1972.
distopija, satira, uzitak.

search the sky, roman koji zbog ponekog iritantnog dijaloga skoro odlozio pri uvodu. dobro da nisam. :lol:

elem, nalazimo se u univerzumu nakon otkrica medjusobno interstalarno udaljenih za covjecanstvo najstanjivih planeta.
kolonizacija, koja trajala stoljecima, okoncana. odradjena na nacin da na zadatak upuceni generacijski svemirski brodovi.
jedna generacija kolonista krece, potomci potomaka potomaka stizu na cilj.

na slican nacin odvija se i trgovina izmedju planeta. generacijski brodovi.
jedan takav stize na planetu gdje upoznajemo naseg protagonistu, koji u depresiji zbog osjetne distopije planete, bijele kuge, etc.
posada potomaka potomaka, kroz visebrojnu smjenu generacija tokom leta devoluirana do kvazi-debilstva.
stariji clanovi nazivaju se mame ili tate, dvije mladje blizanke tuke, beba on. :roll:

tehnicari otkrivaju kako njihova planeta nije bila primarni cilj broda, tek rezervni. i to sedmi. brod je ulazio u orbitu sest koloniziranih i naprednih planeta, gdje ocigledno nije bio prepoznat.

nasem protagonisti otkriva se nova tehnologija, u koju upuceni tek odabrani, tipa faster than light, te dobija zadatak istraziti zasto se kolonizacija pretvorila u distopiju.
na planetama koje obilazi nailazimo na vrhunski zabavna uredjenja. primjerice, vldada starih i nemocnih (= mladi bezvrijedni, starci ideal svega, pa i ljepote, doba punoljetnosti pomaknuto duboko u tridesete). :roll:
da ne nabrajam.

pa matrijarhat, pri cemu bih slobono preveo misli aktera:
"...sta li jednoj hodajucoj tvornici beba mogu znaciti najveca znanstvena otkrica? kako bi zensko bice moglo spoznati znacaj ftl-tehnologije?
koji je pripadnik zenskog spola ikad naslikao savrsenu sliku, komponirao vrhunsku sonatu, otkrio znacajno znanstveno pravilo?
upucivanje zenskog bica u bitno znanstveno otkrice isto je kao kad bi kvocki povjerili prvo izdanje shekspira; ostaci bi tvorili gnijezdo.
jer jaje uber ales; majcinstvo je sve..."
:mrgreen:

odlicna satira, da ne prepricavam globalnu radnju.

humor, satira, distopije, outer space... u nastavku se prelazi na inner space. ne bilo koji, vec u igri i alien.

györgy botond-bolics - das marsgehirn denkt anders (redivivus tüzet ker)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170802%2Feljqtbkq.jpg&hash=5604048ce09c219f22fed6c454273b4790776492)

mozak (sadrzaj, funkcija) prastarog, mrtvog marsijanca transferiran u coeka sa zemlje. da vidimo koliki kratki spoj.
njemacko izdanje iz 1972.

marsovac dzekil/hajd klasika; nista spektakularno, ali ni neopravdano u heyne-sf biblioteci.

elem, za vikend mi se cita malo teorije.
u tom pogledu obozavam prvi njemacki sf-casopis u dzepnom formatu, koji krenuo 1981.
edicija zazivjela do 1985., kad prerasla u nesto jos bolje: godisnjake (postoje i godisnjaci antologije prica raznih, ovo se uglavnom odnosi na teoriju, ne zamijeniti izdanja, ako nekog zanima).
vrlo promisljeni odabir priloga, bolje receno, vrhunski. slicno zs-u, tek nesto manjeg formata.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170804%2Fjig7lqdk.jpg&hash=49af33ce393cda2327a5274f373150833a64e73a)

upravo na drugom broju, koji, izmedju ostalog, uz znanstvene spekulacije, umjetnost u sf-u, bibliografiju, koje price, humora... sadrzi intervju sa zelaznijem, te jedan opshirni studiij o ulozi zene u sf-u (susan wood - die rolle der frau in der sf):

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170804%2Fckhyx8ok.jpg&hash=60fcd28a950e975f3f6462386eaba6fb7e49ad7f)

fantastican rad. wood ne nudi tek pamflet, koji bi u danasnje vrijeme, kad imamo i previse novih trendova u sf-u, t.j. skoro da se ni ne pishe nista drugo, zvucao urnebesno smijesno, nesto u smislu pravda za zene!, vec studiozno analizira poziciju zene u sf-literaturi kroz vrijeme. pocevs od zacetka sf-a, pa sve do kraja sedamdesetih. i jos uz strucnu terminologiju, promisljeno, simpaticno i uz mnostvo primjera, kao i uz refleksiju zakljucaka spram izjava ostalih teoreticara, kritiku.
znaci, potpuni uvid, od arhetipa dalje. sve uz podlogu.
velika preporuka.

inace, kako spomenuo, da konkretiziram, dzepni casopis prerastao je u sljedeci godisnjak:

primjer 2013.
Das Science Fiction Jahr 2013 (https://www.amazon.de/Das-Science-Fiction-Jahr-2013/dp/3453534441/ref=sr_1_1?ie=UTF8&qid=1501866026&sr=8-1&keywords=das+science+fiction+jahr+2013)
2017 (izlazi na jesen):
Das Science Fiction Jahr 2017 (https://www.amazon.de/Das-Science-Fiction-Jahr-2017/dp/3946503101/ref=sr_1_1?ie=UTF8&qid=1501865559&sr=8-1&keywords=das+science+fiction+jahr+2017)

tu je sve bitno svake tekuce godine. visestruko nagradjivano izdanje, strucno, seriozno, pouzdano i predano.

u drugom broju i odlicna spekulacija stanislawa lema o mogucem, t.j. nemogucem, pod naslovom moje tri zelje (izvorno pisano na njemackom), gdje se vrlo zabavno osvrce na apsolutum, poigrava istim kroz komparativ. sve jos kroz zelje koje se medjusobno iskljucuju.

dok u prvom izdanju, izmedju ostalog, odlican osvrt na cesce spominjanog tholea:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170805%2Fqn3w6maj.jpg&hash=1b9fbf2e880f575b672bad9da4c190d782fe4fec)

pored biografije, nalazimo kraci clanak od jeschkea, dok gro osvrta cini esej briana w. aldissa, koji esej proklamira "laudatiom na najboljeg umjetnika koji ikad ilustrirao sf".

i naslovnica izdanja je tholeova; inace zanimljiva u kontrastu (?) sa studijom susan wood iz drugog broja, koja se osvrce i na razvoj uloge zene na naslovnicama sf-izdanja. :lol:

i dalje na ovom odlicnom, simpaticnom magazinu.
kako naveo, u drugom broju je esej susan wood o razvoju uloge zene, dok je prvi broj posvecen zenama u sf-u.
ulavnom se obradjuju i naslovnice, sve uz, srecom, danas vise nemamo prikaze golishave zenske i princa sa macem koji je brani od cudovista. sve da bi slijedile sljedece ilustracije. :lol:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170811%2F6xx9bft4.jpg&hash=adc775d635df39b94dc16417c16440debbaf455e)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170811%2Fp3zztqtg.jpg&hash=acabcb2d02f6001cb9c297b238bf0944febf69c4)

neovisno simpaticne kontradikcije, clanci su vise nego odlicni.
uglavnom prelazim spekulacije, primjerice: malte heim - die zukunft des menschen im all (buducnost covjecanstva u svemiru)
pedeset stranica eseja, najvisa razina entuzijazma.
iako je pisano u doba kad prosao boom, nasa se borila protiv kresanja budgeta, projekti se svodili na light.
stanford-torus, dyson-sfere, sve je tu. sve predvidjeno od 2007. :lol:
mnoga razmatranja o principima evolucije, itd. sve iz ugla kako sf nikad ne moze biti dovoljno fantastican.

u trecem broju fenomenalni osvrt na problematiku oko prvog njemackog izdanja spinradove hitler-utopije/sf-scene antiutopije, koju vec spominjao.
prisjetimo se, izdanje bijese indicirano u smislu da ugrozava mladez. :lol:

jeschke prvo, iz ugla sudionika, najpreciznije moguce iznosi razvoj farse, sve do opisa trenutka donosenja odluke, zakljucak (moj slobodni prevod):

"...prelazi u farsu. neinformiranost, nezainteresiranost, vise emotivna no obrazloziva presuda.
dok, prije dva sata: pamflet vjecno jucerasnjih iz orkestra "stranci van" pod naslovom integracija stranaca - genocid.
proslo. nije indicirano. nevjerojatno je. uz taj narod spoznao sam sta je strah."

u nastavku se prenose clanci iz medija raznih povodom presude, osvrti strucnjaka, sf-a, pravnika, spinradov osvrt na problematiku oko njemackog izdanja, dokumentacija, itd.
vrlo temeljito predstavljeno i zanimljivo za ljubitelje spinradovog opusa (sto iz ugla problematike oko rajha, sto oko fandoma, sf-scene, da ne kazem "zivuceg kiberpanka").

ubacio se

brian w. aldiss - tod im staub (earthworks)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170813%2Fza6xev79.jpg&hash=942258310b877f18739a265d59c70d43124a03c4)

nj. izdanje iz 1973.
distopijski prikaz over-populacije planete, sve uz odgovarajucu racionalizaciju infrastrukture i posljedica po inner-spejs. (lijepo mi ide uz nedavne spekulacije o principima evolucije.)
ispricano iz perspektive protagoniste na vrlo specifican nacin, koji nimalo nezahtijevan. prosto uvlaci u tvoreni svijet, ako se cita predano, a opusteno.
stilisticki upecatljivo, za mene jedan od najboljih aldissovih romana.

u nastavku se krenulo sa

robert a. heinlein - bewohner der milchstrasse (citizen of the galaxy)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170813%2F595wauf3.jpg&hash=7cfdbeedaa5c6a8875863f159a5b00ebdd5ba902)

drugi nj. reprint iz 1970.
naslovnica je malo retro, ali to je heinlein, jelte, a slova kao da cekicom uklesana u papir; to se danas vise ne radi. :lol:

cita mi se nesto, hm, svemirsko, a ne previse mracno, alieni, ali da se bas ne pojedu, pa se sjetio interstelarne trgovine robljem.
evergrin, fantastika koja u sustini nikad ne gubi na aktualnosti, a i jako lijepa prica za svaku dob.

jako lijep heinlein za svaki uzrast. ako imate teenejdzera, ovo je idealno za budjenje interesa za sf.
"pravolinijska" prica, jednostavna za citanje, a vrlo zabavna.
uzivao sam u opisima drustvenih uredjenja aliena raznih, nacina komunikacije i trgovine, univerzalnom paralelom granicnih oblasti (u smislu teritorije), a tu je i simpaticna (akciona/triler) bajka.

elem, a sad se ocekuje zavist (ako tko nije citao sljedece), prelazi se na:

walter m. miller jr. - lobgesang auf leibowitz (a canticle for leinbowitz)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170815%2F3cv3i7v2.jpg&hash=e7ec71447857f3b4d3b055c4d738a9295607463e)

nj. izdanje iz 1973.
sve kao uvod u nastavak istog.

procitala se prva dva poglavlja prvog lajbovica, mracno doba i renesansa, sto je sasvim dovoljno kao prisjecanje pred citanje nastavka, no u ovom romanu prosto uzivam, pa se ide do kraja. millerovo pisanje kao da tvori slikoviti prikaz/film u umu. a ideju koju razradio smatram, koliko jednostavnom, toliko i genijalnom, sve uz ironiju. cita se polako i koncentrirano.

pa ubacio godisnjak

das science fiction jahr - 2016 (sf godina - 2016)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170818%2F8em6vvtw.jpg&hash=763f7899cbf2cbbafb97b14dfebb509020d800b7)

izdanje koje vec najavio, t.j. u koje prerastao gore spominjani dzepni magazin.
vrlo prakticno, posebno za one koje moguce ne drzi stari zar iz najljepseg doba (skolskog, koji li je lazov to izmislio, hm), elem, ili nemaju vremena ispratiti previse zbivanja iz oblasti hobija.

znaci, tu je sve. jednom godisnje.
review proslogodisnje(g) sf-literature, filma, igrica, stripova, igrokaza (NEMA fentezija). :lol:
pa tko nas napustio, tko/zasto dobio koju nagradu, pa bibliografija.
sve na najstrucnijoj razini, plus mnogo teorije, primjerice:

david brin - najboja "svemirska" godina svih vremena
pa prevod
john rieder - o definiciji sf-a ili ne
ili razgovor elisabeth bösl sa dmitrijem glukhovskim o njegovim metro-romanima i ruskoj politici u informacionom/medijskom dobu
ili matthias schwartz o vizijama napretka u sf-u sovjetskog saveza
pa jezicke utopije, 50 godina star treka, ili o ekranizaciji tesko je biti bog brace strugacki, itd. itd.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170818%2Ftemp%2Fkil4sxha.jpg&hash=e374b5ca4e4fbb18cfa2fdfdbf31c2ff1b89d176) (http://www.directupload.net/file/d/4818/kil4sxha_jpg.htm) (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170818%2Ftemp%2Fxpdbanhe.jpg&hash=814fd0a3800b769754397ba43d27f0d0dd64230f) (http://www.directupload.net/file/d/4818/xpdbanhe_jpg.htm) ...

i sto najgore, jos me recenzije navukle da narucim sorokinovu telluriu, a ne zelim citati previse postmoderne dok ne izumru teenies i marketinski faktori u ozbiljnom sf-u. :cry:

lose, lose. narode, big shit.
taj miller u prvom lajbovicu, ako u pravu sa fantasticnom spekulacijom, izvisili smo, jelte. bar oni vjernici.

elem, kao sto rekoh, za lajbovica vol.2 dovoljna je spoznaja lajbovica vol. 1 mracnog doba i renesanse, ali citalo se opet dalje. a tu krece spoznaja. :cry:

dragi vjernici, to uskrsnuce, evo figa, odnosi se na covjecanstvo i naslijedni grijeh, nista individualno. individualno u humus, a reset za neke druge, no budite sretni, vasi geni... :roll:
a dobro, ne budimo bas skroz takvi, mnogo ste ispastali, jelte, neka nekolicina ode u beskraj svemira, ali nemoj da bi se ikad vratili, ceka vas majkl (ne dzekson). :lol:

kako god, ti novi, bez grijeha, nemaju osjecaj da goli, pa ni pojam erotike; ako mi vec ostali ostali bez individualnih 18 djevica u raju ili harfe ili cega vec po kojoj agendi.

kako god vol. 2, nastavlja se sa lajbovicem vol. 2, preslici doba tridesetogodisnjeg rata na post-nuklearnu sjevernu ameriku (gdje nisam sretan izborom imena aktera, ali ok, to su ipak radili relativno bezvoljni miller i bizon).

walter m. miller jr. / terry bisson - ein hohelied für leibowitz (saint leibowitz and the wild horse woman)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170820%2Ffpxynmut.jpg&hash=7d816d0d4ae1b8c06d0f37061d8e1765928284b2)

prvo nj. izdanje iz 2000.

lajbovic vol. 2 relativno je opsezan roman, a kratkorocno me uhvatila zelja presjeci sa necim svemirskim.
veceras se ubacio:

brian w. aldiss - fahrt ohne ende (starship)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170821%2Fts7usdaj.jpg&hash=7d9c1ecac1bded6afa42232815ac001fc0c778c7)

nj. izdanje iz 1970.
jedno od ranih aldissovih djela i prilika da se kratko osvrnem na inace odlicno doba sf-a bez pohvale. :lol:
generacijski svemirski brod u povratku sa netom kolonizirane planete, genetska katastrofa, devolucija prezivjelih do tribal-razine, gubi se tehnoloska svijest.
nakon nekoliko desetina generacija, pojavljuju se sumnje i nekolicina aktera pokusava spoznati prirodu svijeta u kojem se nalaze, itd.

roman zivi iskljucivo od napetosti koju pruza iscekivanje trenutka spoznaje i raspleta.
inace potpuno neuvjerljiva interakcija, losi dijalozi, katastrofalna karakterizacija, itd.
kad meni zasmeta nedostatak novih trendova, to nesto znaci. :lol:

ne da imamo tek primalnu zajednicu uz koju bi nuzno isla odredjena postavka, vec nam aldiss ovom prilikom nudi potpunu zbrku, nesuvislo. pokusavao sam prihvatiti kao kombinaciju tribal-karakteristike u kojoj sporadicno do izrazaja dolaze od prvih (tehnoloskih) generacija naslijedjene spoznaje, ali nije uredjeno ni tako. samo je lose i neuvjerljivo.

postoji i upgrade romana pod novim naslovom, gdje kao prilagodjen dobu; iskreno ne vjerujem da nesto vijedi ili je napusteno 90% price.

opet mi se ne nastavlja sa 600+ stranica tankim lajbovicom vol. 2, a cita mi se obrada religiozne tematike u sf-u. :cry: :lol:
neka bude:

larry niven / jerry pournelle - das zweite inferno (inferno)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170821%2Fmunrboh5.jpg&hash=27f6eef9bfecea9eaf5ac038e913372f1d83d82f)

nj.-reprint iz 1984.

elem, obrada danteovog inferna na sf-nacin poznatog dvojca.
u glavnim ulogama:

sf-autor koji se nadjose u paklu nakon sto se na worldconu, da bi se svidio fandomu (u nadi da bi ga nominirali za huga), druzio sa, hm, narodom profila klasicnog sf-ljubitelja, te pao sa osmog sprata privlaceci paznju na nacin kako ce sjedeci na oluku prozora ispiti litru ruma (rat i mir). paznju je dobio, skoro, zacuo se pljesak, trenutak prije sunovrata u prostoriju usao je asimov. :cry:

te benito musolini, koji sretnog autora vodi kroz danteov pakao.

koliko god se postavka citala crnohumoristickom, nekoliko pasaza uvoda doslovno bude jezu, ne znam zelim li da napusti u korist humora ili zadrzi taj pravac.
inace, naslovnica je bas nikakva, skoro pa fentezi (sic!), heyne bi to bolje uradio, ali dobro. uglavnom, jak roman.

stigao sorokinov opus magnum, elem:

vladimir sorokin - telluria

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170822%2Fkqchn4dm.jpg&hash=5cd081fecb6247d8e395d2a2f5f90966bdb1c025)

prvi nj. reprint iz 2015. procitala se ca. cetvrtina.

u mnostvo kratkih i kracih poglavlja fragmentirani roman, sve bez niti vodilje; sto odlicno pristaje.
svojevrsni obrnuti lajbovic vol. 2, europa/euroazija u bliskoj buducnosti, sve poslije vjerskih ratova, revolucija, ustanaka, ekoloskih katastrofa, iz cega nastalo mnostvo malih i mini drzava najrazlicitijih uredjenja, primjer, teokratsko-komufeudalna i sl. koje zivotare u svojevrsnoj distopji.

vrlo literarno, cesto metaforicko, zahtijevno, profinjeno, podrazumijeva mnogo opceg znanja, poznavanja povijesnih zbivanja, pa brutalno, vulgarno, od poglavlja do poglavlja, sve u sluzbi predstave balkanizacije euroazije.

karneval u kölnu nakon tri godine vladavine tabilana, moskva iz ugla gej seks-turiste, sve uz prisjecanje razvoja od revolucije, preko gorbacova, itd. koje prepoznajemo izravno ili preko mnostva alegorija, uz fenomenalnu karakterizaciju ruske medjedice. itd. itd. neposredno okruzenje pod kineskom vlascu.

sazeto, odlican produzetak percipiranog suvremenog ludila u mnogim ozbiljnim oblastima. velika preporuka, ali djelo sigurno nije za svakog. tesko i zahtijevno stivo, brutalno.

iako u zadnjih desetak dana procitao earthworks kao jedan od najboljih i starship kao jedan od slabijih (ranih) aldissovih romana, zakljucilo se sa slabijim, a to ne moze tako u sklopu omaza za nedavno preminulog autora.
veceras:

brian w. aldiss - die neuen neandertaler (intangibles inc. and other stories)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170823%2F9x824dd3.jpg&hash=d0dd5cd89ed048401a3bdb5c58847998be916102)

prvo nj.-izdanje iz 1970.

na zalost, prilicno u zaborav potonula zbirka pet kratkih prica, koje svakako vrijedi procitati:

neanderthal planet
randys syndrome
send her victorious
intangibles inc.
since the assassination

veceras povratak sorokinu, tellur-skice ubacuju se po prilici, u glavu. :lol:
a sad

vladimir sorokin - der zuckerkreml (sacharnyi kreml)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170824%2Fgotgkk6i.jpg&hash=a71a52955c6ca08f779b9885a82fa5dbdff187d2)

dzepno nj.-izdanje iz 2012.

godina 2028., rusija, novo mracno doba, sve uz informacionu tehnologiju i opce siromastvo.

Počeo sam da čitam Mesečeve vrtove Stivena Eriksona. Ne zna se još ko koga jebe ovde, ali nadam se da će se uskoro te stvari razjasniti.


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.laguna.rs%2F_img%2Fkorice%2F1130%2Fmesecevi_vrtovi_-_pripovest_iz_malaske_knjige_palih-stiven_erikson_v.jpg&hash=9f0d20c4f2adebf3f98cc4d4b372a5939a6fe38d)

klem, na ovom topiku se cita sorokin, daj nemoj biti tako vulgaran.

elem, sacharnyi kreml, zbirka samostalnih prica, nastavak dana opritschnika, ovaj put antiutopija ruskog drustva iz, uglavnom, ugla onih koji uzivaju u akciji za drustveno dobro predane zrtve autokratske vlasti.

dok opritschnici imali svoj (prvi) dan/nastup 2027. (obljetnica 100 godina od prvog necenzuriranog nj.-izdanja ulyssesa, minus doba do bloomsdaya, ukazuje da oba romana karikiraju euroazijsku/rusku postavku, sto suvremeno, sto u produzetku, na jedan vrlo specifican nacin), 2028. dijeli se secerni kremlj juniorima prigodom praznika koji kao da nastao iz spoja dana djecje radosti i titovog rodjendana. :roll:
tako u jednoj prici, primjerice, spoznajemo (novo) uredjenje iz perspektive djeteta, koje se budi i ulazi u (prenategnuto) ushicenje u iscekivanju odlaska na crveni trg, gdje se ocekuje hologram oca nacije pri darivanju.
usput sticemo uvid u zivot "malog covjeka", strukturu zajednice/obitelji, vrijednosti, itd.

pa imamo beskucnike pri pripremi vecere, pa drzavnog sluzbenika koji saslusava uhicenog "disidenta", sve prije refleksije na svoju mladost.
i tako kroz petnaest prica sticemo potpunu sliku potencijalnog svijeta 2028. kao produzetka sadasnjice (linije).
odlicno stivo.

kako tako brzo pročitaš knjigu? jesi li išao na kurs brzog čitanja?

ne. imam odlicne prihode i mnogo vremena da se bavim sa onim sto volim.
ne znam kako ti objasniti, zamisli si prilike da imas sve, a ne polazes racune mami.
hm, nije dobro.
zamisli si zivot koji vodis, a da u blizini nema mame koja te smara i smara sa tim glupim pricama o spavanju, poslu, zenidbi, odgovornosti, skupoj struji i internetu, zlim drogama...

elem, prisjetih se sad kako nam je tesko i nekih boljih vremena, pa se nastavlja sa odgovarajucim sf-om:

klaus klauss - duell unter fremder sonne (dvoboj pod stranim suncem)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170825%2Feqfcjkpc.jpg&hash=6f453115acc08a20d581b32fe55b4f417c4ef6bf)

militärverlag der deutschen demokratischen republik, prvo istocno-nj. izdanje iz 1985.

pet kosmonauta dobija zadatak provjeriti ima li zivota na planeti drugoj bernardskog suncevog sistema.
nakon mnogih avantura, otkrivaju nazadno alien-drustvo i razvijaju plan za srecu, petogodisnji.

procitalo se dvije trecine klaussa, sto reci, a ne otici u kilometarski esej. :roll:

znaci, istocna njemacka i sf.
krenimo od perestrojke i glasnosta. svi znamo za primjer kako albaniji u jednom trenutku ni sovjetski savez nije bio dovoljno sovjetski i socijalisticki. e, to se moze preslikati i na ddr.
perestrojka, glasnost, njet, gorbi, ti si lud. :lol:

odraz na sf bijese takav da se uglavnom mogu opisati dvije linije:
ona u ideoloskom skladu, te druga koja vrlo perfidno i pod krinkom pokusavala provuci kritiku sistema kroz sf (koji se prosto nudio za to, te tako privukao mnoge znacajne autore koji inace ne bi pisali "tek" sf).

druga linija tesko je patila pod cenzurom, te postoje i radovi koji prosto ostali zabranjeni i objavljeni tek nakon pada berlinskog zida. uglavnom bez odjeka, jasno, prosto su izgubili aktualnost i ostali nezapazeni.

gore navedeni roman ubraja se u prvu liniju.

procitane dvije trecine, fenomenoloski, rasplet me prosto vise ne zanima dovoljno da bih se maltretirao kroz svojevrsni prirucnik.
radi se o potpunoj utopiji, karakteri bezbojni, vrlo neuvjerljivi, emocije minimalne.
dok iznenadjujuce dobro pocinje.

upoznajemo pet kosmonauta, medju kojima i jedna zena (lijecnica), pri prispijecu na sastanak u internacionalnu bazu koja upravlja svemirskim programom.
sve nacije ukljucene, pod upravom fikcionalnog un-a, cak se eksplicitno navodi nacije socijalisticke i nesocijalisticke.

reko, oho, lijepo, neki mir u svijetu, mase se palminim granama, svi sretni...
no ubrzo se otkriva, sto eksplicitno, sto kroz implikacije razne, kako se baza nalazi u socijalistickoj argentini, clanovi posade, kosmonauti, dolaze iz raznih drzava poput socijalisticke norveske, a imamo i nativnog americkog indijanca (koji dobio priliku, nakon oslobodjenja, svoj narod proslaviti ucescem u misiji).
znaci, i socijalisticku sjevernu ameriku.
te konacno usput izmedju redova saznajemo kako covjecanstvo opcenito pati od posljedica zracenja, sve u jednoj polurecenici, iz cega zakljucujemo kako se radnja odvija u nekoj perspektivi post-nuklearnog rata, pri cemu socijalizam unistio neprijatelja (vanjskog i unutrasnjeg).

elem, sad zadatak: desetljecima salju se sonde u obliznje sisteme, od kojih jedna konacno prenosi podatke koji upucuju na inteligentni zivot.
pet kosmonauta dobija direktivu istraziti doticnu planetu i ostvariti kontakt. i tu krece skolski primjer prisile dobrovoljnog ucesca u misiji, manipulacije.

slijedi putovanje pri kojem lijepo opisana tehnologija, a koje inace relativna preslika putovanja iz kjubrikove odiseje i jedne apolo misije (kriticna situacija). i ako do ovog trenutka jos mozemo govoriti i o radnji, iako uz idealizirane karaktere i tehnologiju, sad prica potpuno prerasta u nesto manje: prirucnik, skolsku knjigu.

fokus sa sf-a prelazi na kreaciju pogodnih prilika i situacija, pri kojima se poucno prezentira i objasnjava tok misli i radnji aktera.
znaci, vise se ne gradi napetost, zaplet, ne tvori slika prilika, okruzenja, interakcije, vec prosto kratko kreiraju (jedna recenica) prilike koje sudionicima nude mogucnost da nas u nastavku nesto poduce (pet recenica). iskljucivo.

skoro ne postoji segmenat kojeg se pouka ne dotice; ponasanje u kriznim situacijama, principi kreacije funkcionalne grupe, prezivljavanje u otezanim okolnostima, divljini, ispravne moralne postavke, kolegijalnost, pozrtvovanje, nadleznost, upravljanje, prihvacanje direktive, itd.

a na planeti, iznenadjenje, nalazimo covjekolike aliene, koji se dijele na dva plemena, od kojih jedno porobljeno od strane drugog (feudalci/kmetovi).
tu se akteri prilikom sletanja slucajno nesretno dijele na tri grupe, te po pojedinacnim primjerima saznajemo na sta obracamo paznju pri stupanju u kontakt sa nijansama uredjenja raznih, univerzalno, individualno, sta pamtimo prilikom ulaska u naselje (strategija i taktika), kako agiramo u interakciji, itd. itd.

fenomenoloski zanimljivo, iz ugla sf-a uglavnom necitljivo, iako vrlo strucno napisano.

u cast ovogodisnje dodjele hugo-nagrada, danas se cita

karen duve - macht (moc)

nj-izdanje iz 2016.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170827%2Fimygola7.jpg&hash=c6bc2ebb864733d66b78440eea6998a733bdf7c5)

izlet poznate autorice u sf. literarna krtika ne zeli priznati da sf, pa se diplomatski kaze izlet u zanra distopije... :roll:
elem, muskarci, nesavjesni muskarci (znaci muskarci), i mesozderi, uzrok su sveg zla i propasti svijeta. ili kako su nas na prag apokalipse doveli egoisti, tupani i psihopate, znaci, muskarci. :roll:

godina 2031., planetom dominiraju ekoloske katastrofe i sekte razne u propagiranju apokalipse.
njemacka se nalazi pod upravom feministicke eko-vlade, potpuni kolaps ocekuje se za max. pet godina.
i sad, ova je ozbiljna. :lol:
mislim, roman nije satira, ni zamisljen kao prosti sf, potencijalna distopija, u kojoj autorica tek pokusava psihopatologizirati vjecnog neprijatelja i uzrocnika sunovrata: muskarca.
vec predstavlja svoju percepciju arhetipa neprijatelja na nacin:

protagonista je muskarac koji se savrseno uklopio u fem-sistem (koji pokusava spasiti sta preostalo nakon patrijarhata), jos aktivan u zelenom pokretu, sve dok vodi dvostruki zivot, t.j. u tajnoj podrumskoj prostoriji drzi zatvorenu zenu, bivsu ministricu (ekoloska pitanja, napustanje nuklearnih izvora energije, itd.), i tjera je da se ponasa kao zena u konzervativnom smislu, pece kolace i sl. i tako se sveti feministickom sistemu za "tlacenje". :roll:

knjiga je izazvala nevidjeni urnebes u literarnim krugovima, kao apsurdna, pretjerana (!). :lol:

pz'te ovo, protagonista ima dvoje male djece, koja imaju igracku naziva projekta. projekta stvara hologram, paralelu danasnjih lutaka. :mrgreen:
moj slobodni prevod: 

...i sto me je dokusurilo: fefljajuci jednorog u duginim bojama moje kcerkice binja-bathsebe.
bio je velicine ponija, imao dvadeset centimetara duge trepavice, i treperio ocnim kapcima dok uvijek i na sve morao dodati svoje upadice. program verbalizacije projekte reagirao je na odredjene kljucne rijeci.

"ja sam shangri-la, zivuci jednorog!" trubio je svojim telefon-sex glasom "dodji sa mnom u shumu, gdje pjevaju leptirici, i postani dio velike cjeline!"
ili
"zivot je rijeka, napravi camac, da se ne smocis!"

...

kad sam im oduzeo projektu, binja je prekrizenih ruku i nogu, sjedeci na fotelji uplakanog lica spram naslonca, siktala "fasista! fasista!"...

otvori blog do mog

cijela je knjiga u tom smislu (iako jos nisam stigao do kraja, tvrdim). iz sf-ugla, genijalno je spekuliran razvoj tehnologije i uticaj na inner spjes, razvoj drustva. fantasticno.
jedini "problem" je sto namjera autorice nije u budjenju simpatije za protagonistu, vec kritika psihopatoloskog muskarca. :mrgreen:

konacni zakljucak nakon citanja, realan: nevjerojatno. lijepo je vidjeti sta jedna autorica ranga duve moze uciniti na terenu sf-a, koji joj ponudio mogucnost projekcije postojecih trendova van klasicnih granica, odlaska u krajnosti, slobodnog poigravanja.

razvoj (informacione) tehnologije, drustvenih uredjenja, modnih trendova, ekoloskih pitanja, religioznih, politoloskih, socijoloskih, medjugeneracijskih, medjuspolnih, normativnih, jezicnih, psiholoskih, itd. prosto fantasticno projiciran u buducnost. sve uz svojevrsni tobogan, varijaciju ritma price, sentimenta, koja ce nas u jednom trenutku nasmijati do suza, u sljedecem podariti jezu.

roman koji, kao i ostali rad autorice van sf-a, izaziva diskusiju, prosto navodi na razmisljanje. jako zabavan, jako dubok.
da je anglosaksonsko-fandomski, bio bi na na vrhu svih top-lista.
must read, vrhunsko djelo, spoj le guin i sorokina, sve uz nadgradnju.

duve je ostavila toliki dojam, da mi ne pada na um koji sf bi se mogao nadograditi.
mozda ozbiljna obrada neke druge rase no ljudske?
elem, marsijanac u kinima (nedavno) je pokrenuo lavinu interesa, spekulacije o kolonizaciji marsa opet su popularne, ali postoje i starosjedioci:
marsovci, ili najraznovrsnija i najkratkovjecnija rasa koja ikad nastanjivala neku planetu. :lol:

helga abret / lucian boia - das jahrhundert der marsianer (stoljece marsovca)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170828%2Fdgr2c5tj.jpg&hash=858a946365afac16290e446e4676d84ed18dc64b)

nj.-izdanje iz 1984., originalno izdanje.

najopshirnija, -temeljnija i uz mnogo predanosti uradjena studija o fenomenu marsijanaca, koja obuhvaca, od sporadicnih spominjanja iz srednjeg vijeka, sve do doba viking, kad se definitivno zakljucilo da mars nije nastanjen inteligentnim zivotom.

diskutira se kako iz interakcije prirodnih znanosti, astronomije, filozofije, astrologije, literature... nastao mit.
teziste je na literarnim ostvarenjima od kraja 19. stoljeca do prvog svjetskog rata, ili zlatnom dobu marsijanske literature.

prethode poglavlja iz navedenih oblasti, pa sve do spiritualnog, kad se u uvjerenju kako je mars nastanjem razmisljalo i o konceptima komunikacije. projekcija vizualnih poruka za mars na mjesec, divovsko pismo cinjeno od plamtecih kanala u sibiru, uspostavljanje kontakta preko telepata, duhova, te studij spoznaja koje nudili razni mediji, od fizionomije marsijanaca, preko uredjenja infrastrukture, do abecede.

rad koji ne moze zastariti, ni kojem bi se moglo jos nesto dodati.
izmedju nekoliko vrhunskih strucnjaka, autorski dvojac je konkretno pomogao i darko suvin.

povratak klasicima, teret izbora, nikako odluciti, ali odiseju nisam citao kompletnu na nj, tek prvi od cetiri romana, ostalo se nekad moralo nabavljati u izvorniku.
a i neuromanser-trilogija bi se mogla pazljivo procitati. :lol:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170830%2Feev9p3ci.jpg&hash=fcc58bde3c24770c2ddc02c2cd2a7fe33388fd49)

ponovo mogu samo prvu odiseju čitati
ostalo rasprodao...reciklaža iste ideje

sad kad kazes, bas, bolje neuromanser za vikend.

vikend se zakljucuje sa

simon braund - die besten filme, die sie nie sehen werden (najbolji filmovi koje nikad necemo gledati)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170903%2Flj36p3je.jpg&hash=1b799b929e022e386fc2ef67b5ca1b56f6bbc96a)

neobjavljena remek-djela vrhunskih rezisera, sve uz fiktivne plakate/najave.
knjiga predstavlja filmove cija produkcija iz kojih god razloga napustena, uglavnom u vrlo konkretnom razdoblju realizacije. ide pod sf, jer mnoga djela iz doticne oblasti.
primjerice ekranizacija dine u reziji jodorovskog:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170903%2Fy234csdm.jpg&hash=dcb8a90d20479b9c80a10c78e5752cca77e60372)

vrlo zabavno stivo uz mnostvo informacija, gdje saznajemo kako je jodorovski odlucio obraditi dinu, slagao ekipu. od pink floyda, preko gigera, do dalija.
pregovori, ugovori, dogovori, anegdote razne raznih aktera u smislu:
dalija je trebao "samo" sedam dana, sto nije moglo biti pretjerano skupo, dok dali izjavio: bog je u sedam dana stvorio univerzum, a sa obzirom kako dali nije manje od boga, dali mora kostati orbitalno: 100k dolara na sat. :roll:
itd.

felini, hitchcock, kubrick, spielberg, coppola, sergio leone, chaplin, lynch... princess of mars, war of the worlds, star trek - planet of the titans, leningrad - the 900 days (ok, nije sf, ali), superman lives, ronnie rocket...

odlicno stivo.

Žodorovski i Mebijus su posle pričali da su Star Wars pokrali njihova rešenja za scenografiju Dine, ali ne znam koliko u tome ima istine a koliko uoičajene paranoje. Pominje li knjiga to?

ne spominje se u obradi dine (6 stranica).
kad procitam kako zamisljali dinu, nekako mi tesko povjerovati.
na kraju se navodi razvoj rada autora nakon zakljucka dine, o'bannon they bite, pa o'bannon, giger, alien, jodorowsky, moebius, inkal. itd.
de laurentis uzima prava na dinu, pokusava sa ridleyom scottom, pa lynchom, te nakon 40 mio. dolara dobijamo dinu, gdje jodorowsky izjavljuje nesto u smislu "super, ocajne kritike, bio sam sretan da film ocajno los. mogao sam nastaviti zivot. jer da lynch mogao uraditi dinu kao lynch, umro bih."
opcenito, po clanku, jodorowsky i moebius u nekoliko navrata za napustanje krive hollywood, jer strana (francuska) produkcija "nije smjela biti u rangu americke". ne navodi se star wars.

veceras povratak marsu. da vidimo kako to ruski u dobu sluzbe narodu zamisljali. elem:

levon s. chatschaturjanc / e.v. chrunov - der weg zum mars (put' k marsu)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170903%2Fopb8tn93.jpg&hash=ecf9e15753ae4bd8852aa8e75c148c919f353123)

prvo njemacko izdanje iz 1982.

prozna sf-spekulacija vrlo kompetentnog autorskog dvojca.
chrunov, dr. ing. i kosmonaut prve generacije. 1969. izveo prvo povezivanje u orbiti, presao iz sojusa 5 u sojus 4, te prizemljio.
chatschaturjanc, profesor medicinskih znanosti i psihofiziologije, jedan od vodecih strucnjaka sovjetske astronauticke medicine.

roman pod firmom "kronika jednog leta" obradjuje interplanetarni let zemlja - mars - zemlja, uz meko slijetanje na mars, posebno iz perspektive tehnoloskih, fizioloskih i psiholoskih izazova.
posadu tvore nekolicina biranih kosmonauta, medju kojima i jedna zena u svojstvu lijecnice (postavka slicna ddr-romanu, vidi gore).
zanimljiva spekulacija, ako zanemarimo nekolicinu folklorno-borbenih, koje vec bile neotudjiv dio doba kad prica nastala, poput iz uvoda citirane: jos jedna pobjeda u svemiru.
nisu krivi autori, koji prerasli politicare, tako da se lako zanemari koji slican pasus.

hm, ipak nisu svi znanstvenici van uticaja politike; malo je taj interplanetarni let prilicno optimistican i hura. :roll:
ima odredjene slicnosti sa dvobojom pod stranim suncom, ali podnosljivo. bar se tako tjesim, da podnosljivo.
a i nastalo je u doba kad veliki optimizam harao sf-om, prirodna funkcija cesto zanemarena pri spekulaciji.

elem, ostajem pri marsu i vracam se na djelo koje krajem 19. stoljeca postavilo temelje:

kurd lasswitz - auf zwei planeten (na dvije planete)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170905%2F3qa3rajy.jpg&hash=3d6339e15c81fd0ef150c7e4749a8f7b57dcf8e3)

njemacko izdanje iz 1984., drugi reprint poslije izvornika najboljeg izdanja iz 1979. u zweitausendeins.
(ako netkog zanima nj.-izdanje, obratite paznju: poslije ww2, pa sve do navedenog iz 1979., nije izasla neskracivana verzija romana. a i poslije 1979. svasta krnje.)
900 stranica romana i 200 teorije. veliki uzitak, tu je cak i social fiction. kakav welles. :lol:

uz uzitak, procitala se prva knjiga lasswitzovog romana u dvije knjige na dvije planete, te se odlucilo pojacati:

aleksandr kazancev - auf drei planeten (phaety)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170910%2Fu5iwyosg.jpg&hash=1f4584d241ed51afbe21090148908a4d73f91057)

prvo njemacko izdanje iz 1983.

elem, odlican lasswitz, precizan, strukturiran, ordnung und disziplin roman. kroz marsovce, sa naglaskom na filozofiji.
ubacuje se spin-off, na tri planete, znate ono, zagorovo djetinjstvo, mali veliki blek u londonu, ciko indijanac i sl.
e, tu su mladi marsovci ili porijeklo velikih zelenih.

roman u tri knjige, koji odstupa od klasicnih socijalistickih utopija, vrlo lijepe se cita.
stiglo se do trenutka radnje u prvoj knjizi, kad skoro pri standardnom utopijskom plotu, no gdje protagonistica nije lijecnica, vec medicinska sestra, a dva sukobljena drustvena uredjenja ne ulaze u socijalizam i zive sretno pet po pet godina, ne, vec krecu u nuklearni rat!
i to posteno, raspadose se i kompletna planeta, nema cak ni prezivjelih insekata. :lol:
tek nekolicina astronauta u orbiti, koji ce kolonizirati mars.

na dvije planete, na tri planete, pa se nasao i novi skalopov roman; nacinjem previse romana, pa se veceras presjeklo sa malo teorije.

das science fiction jahr - 1993 (science fiction godina - 1993)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170911%2Ffpqsaf7k.jpg&hash=0b0716c45997c5b7de32d03ef790ce0b146b5f8a)

delany - kako se umisljeno pribliziti sf-u
pa naked lunch ili o afinitetu izmedju cronenberga i burroughsa
pa o fricu lajberu, haldemanu i pkdu ili o sudbini u univerzumu.
znaci, jos nesto naceto... :roll:

Znači ne čitaš moj roman? Dojadilo ti posle 30-50 strana kao drugima ili si dobio samo sliku sadržaja, pa nagađao?

o ne, pola unazad je iscitano, tek opcenito volim presjeci sa malo teorije; nesto kao kad bih preletio vijesti ili odgledao dokumentarac, tek sto je isti medij.
sutra nastavljam.

u sf-godini 1993. nalazi se leiberova prica belsen express ciji protagonista ne pokusava probuditi simpatije, individualno sinkrono ide uz idejni opus nacional-socijalizma, dok istovremeno, bez racionalnog povoda, razvija paranoju koja se postepeno pojacava. paranoju u smislu straha od tvorenja mete, nalazenja na udaru u totalitaristickom sistemu, kojem nije izlozen; radnja se ni vremenski ni po lokaciji ne odvija ni priblizno rajhu. sistem u kojem zivi demokratski je, itd.

u godisnjaku koji se uglavnom bavi teorijom, prica se prenosi kao uvod u esej o obradi realnog horora 20. stoljeca u sf-u; u fokusu nacisticki v2 ili a4 program, znanstvenici oko von brauna, suradnja sa ss-om i logorasi pri postavljanju pogona i produkciji, te poslijeratnom putu aktera, relativizaciji odgovornosti, pa sve do americkih svemirskih programa.

clanak je nastavak opshirne analize prilika u sf godisnjaku 1991. pod naslovom "o svemirskim pionirima i zlocincima".

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170913%2Fqur5l39b.jpg&hash=eab72088922eeae3bb03a1b43e8076916dacd922)

na nekoliko desetina stranica, sticemo uvid u mnostvo aktera oko a4-programa, von brauna i okruzenja, sve uz citate iz protokola sjednica iz doba ww2, pismenih instrukcija, te protokola sa poslijeratnih sudova raznih, relativizacije, izjava prezivjelih logorasa, sve do prikaza preuzimanja najvisih pozicija od strane doticnih nacista u americkom svemirskom programu.
primjer arthur rudolph, koji zbog zasluga oko prvog slijetanja na mjesec dobio distinguished service medal, rukovao se sa trojicom us-predsjednika, te osamdesetih godina napustio usa zbog prijetnje obnove procesa oko uloge u konc-logorima ili pogonima proizvodnje v2.

krajnje predano obradjeno, precizna analiza od nekoliko desetina stranica.
gdje je sf? preporucuje se pynconov postmodernizam gravity's rainbow koji obradjuje problematiku, leiberova spomenuta prica i sl.

iz sfj-a 1991. procitali se intervjui sa:
brian w. aldiss, charles n. brown, john brunner, hal clement, stephen r. donaldson, wiliam gibson, rudy rucker, john shirley, bruce sterling-om
te alpersov esej o razvoju dark futura u sf-a rusenjem campbellovog kontinuuma, t.j. utopijskog pristupa, distopijama.
pa slusserov esej o razvoju kiberpanka, fajnli vrlo zabavna aldissova i farmerova javna diskusija o plagiranju.

nastavlja se sa brunnerom, kao jednim od najzanemarenijih sf-autora, koji, kako otvoreno priznaje, pod pritiskom trzista i izdavaca napisao mnogo trivije, od koje zivio, ali i nekolicinu djela bez upliva komercijalnog, primjerice stand on zanzibar i sl.

john brunner - morgenwelt (stand on zanzibar)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170917%2F793gj98f.jpg&hash=4a0168be83bbc81321edac610a2b86b421b62d8a)

prvo nj.-izdanje iz 1980.
kompleksan roman koji projicira razvoj 21. stoljeca, prenaseljenost planete, itd. sve kroz mnoge pricice i skice.

uz sto ide i vec spominjani

thomas pynchon - die enden der parabel (gravity's rainbow)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170917%2Fw6czrwar.jpg&hash=0c0d67f6f104dd28fcc158320e218c83bdbd0111)

vrlo slozena postmoderna koja se mora citati pazljivo.
sve i kao preteca kiberpanka.

procitala se prva trecina pynchona, koji podario prilicno smijeha, te se presijece sa necim slicnim, tek manje kompleksnim za citanje.

ward moore - es grünt so grün (greener than you think)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170920%2Fw4e4ih9g.jpg&hash=790dec842a133c8fb990263c1fe8d54ca6b2202f)

prvo nj.-izdanje iz 1981.

jedna od ranih anti-utopija, prije booma, prije orvela. izaslo 1947.
ward moore, autor koji se nikako nije zelio identificirati sa ranim utopijskim priculjcima sf-a, treshastim pristupom, dajm-novelama, pa ni sf-om.
prije spominjani george r. steward i earth abides, to je rad s kojim se greener than you think mjeri.
inace jedan od najzabavnijih romana koji nam podario sf; sto je dr. strangelove pri ekranizaciji (ne literarni izvornik), to je ovaj mooreov naslov u svijetu satire u distopije. vrh.
apsolutni must read. tko nije, da skoci kroz prozor. :lol:

Kad si kod ranog nemačkog SF-a jesi li možda čitao Berge, Meere und Giganten Alfreda Döblina?

nisam, tek alexanderplatz i sl.
döblina bas ne u kontekstu sf-a. propust.
od njemackih ranih anti-utopija, mnogo "prije vremena", nekako mi je najistaknutiji tuzub 37, paul gurk, koji ide mnogo dalje od hakslija ili orvela, sve do potpune kontrole kroz eliminaciju svega organskog; sav "zivot" na planeti svodi na prostu monotoniju stroja. pisano 1935.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170921%2F6aves5ye.jpg&hash=56b48e6c88d6aa7b8197d2c75597d68fbf6cf8d6)

Jebi ga, mnogo mi je žao što ne znam nemački...  :(

van starih prica, opcenito su imali jako dobar program oko sf-a, posebno heyne, gdje vlasnik gurao razvoj.
spomenuti dzepni casopis i godisnjaci, primjerice, nikad nisu imali cak ni podrsku urednika, koji nisu vjerovali u isplativost koncepta, tek je stari heyne kao vlasnik rekao to cemo izdati (koji inace nije ni citao sf), te subvencionirao izdanje i sa po 20k dm koliko znao iznositi gubitak.
jedan godisnjak imao je oko tisucu stranica teorije, pri cemu autori dobili 25 dm po tiskanoj stranici, a prodavalo se po ca. 6 tisuca primjeraka. i to je nosilo gubitak oko 20k dm.

sve u svemu, trajalo je 50 godina, izdalo se najbolje moguce sa svih strana svijeta, onda je random house kupio heyne.
sf program je opcenito mrtav, kao takav, iako se izdaje vise sf-a no ikad, svojevrsni boom, no u biti kako to predvidio kiberpank: vecina ne ide pod firmom sf-a, odredjenim programom, vec se sf rasprsio poput vatrometa i vratio u mejnstrim.

inace mislim da njemacki i danas nudi prednost da, van ogromnog opusa, pruza mogucnost procitati, primjerice, karen duve ili sorokina, za sto usa relativno zakinuta, dok nj. za prevode njihovih izdanja nije. :lol:
rekao bih da njemacki obuhvaca najvise djela, pruza najveci izbor, dok se u americi nije prodavao ni jedan lem.
aktualni primjer iz dostupnog opusa:
braca strugatzki - 26 romana u 6 knjiga
(https://www.amazon.de/s/ref=nb_sb_noss_2?__mk_de_DE=%C3%85M%C3%85%C5%BD%C3%95%C3%91&url=search-alias%3Daps&field-keywords=strugatzki+gesammelte+werke&rh=i%3Aaps%2Ck%3Astrugatzki+gesammelte+werke)

danas se cita odlican roman koji nabavio na preporuku jedne ljubiteljice sf-a; iako me naslovnica pomalo iritirala, reko, kakav je ovo sf? po opremi, vise mi licilo na poneke ljubavne priculjke sa radionice. onako, jest' da je na sirijusu, ali opet ljubavni priculjak.
no na srecu me prvi dojam prevario. elem:

christian mähr - fatous staub

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170924%2F8vsnctkx.jpg&hash=35adf1d3977af25305cce36ab140d3ea72e96a4e)

prvo nj.-izdanje iz 1991.

christian mähr, austrijski kemicar, urednik (radio), autor.
fatous staub: njemacka sf-nagrada za najbolji roman, kurd-lasswitz-nagrada (pandan nebuli) za najbolji roman

to su vec reference.

elem, ima i nekih slicnosti sa skalopovim pristupom u zadnjem romanu, unazad, jako lijepa i slozena prica, vrlo promisljeno napisana, uz upliv mnogo zivotnog iskustva, pa i kao sf-autora ("cijeli zivot cekam da me netko pozove").
da ne prepricavam radnju, jedan od motiva paralelni je univerzum, razvoj bez ww1+2, wilhelminsko doba i k.u.k. u kontinuitetu.
pri cemu autor kompleksno ispreplice dva univerzuma, u sto ubacuje svoj alter-ego autora i dogodovstine razne, rekli bi u najboljem pkd-maniru, gdje se ravni zbilje stapaju do neprepoznatljivosti pripadnosti.
stilisticki vrh, prejako, upecatljivo, zabavno, duboko.
odlican roman, velika preporuka.

Evo i ovaj napisao UNAZAD pre mene. Još i kolega! Ima li išta na ovom svetu da ja nisam bio drugi, treći ili ko zna koji? :!:

:lol: na slicnom kvalitativnom nivou oboje ste obradili "zavrzlame", iskustva, misli - "strahove i nade" - s kojima se srece sf-autor, sve u fantasticnoj projekciji.
ne vjerujem da je ovo prevedeno, steta, bolje od bar 95% onog sto internacionalna industrija kritike hvali.

Teško je biti bolji, uvek neko počne da ti podmeće nogu.

da "citiram" mährovog alter-ega alter-ega u paralelnoj dimenziji, fatous staub:

nije se razumio u literaturu, jos manje u kazaliste, ali, znao je sve sto ne razumije spakirati u kitnjaste recenice. ni publika nije znala nista, a nije znala ni to sto ne zna spakirati u kitanjeste recenice.
tako su citali njegove kritike i ushiceno zakljucili: tocno!
da su znali pisati, prosto bi u svom neznanju srocili isto.

:lol: to je ta danasnja "objektivno-strucna kritika".

fatous staub: u jednom od univerzuma (varijanta bez ww1+2) kameo nastup ima i princip; zove u pozamasnoj dobi u retro-radio emisiju "za starce" tipa "cestitke i pozdravi", gdje se, javljajuci se iz sarajeva u svojstvu kuk-sluzbenika, sve na perfektnom njemackom teskog beckog akcenta, prisjeca divlje '69., masovnog pokreta, ne histerije, kad se krenulo uciti engleski i slusati rok, sto kuk branio kao nekulturno, neuzviseno, dno.
uz muzicku zelju: jimmy hendrix - star spangled banner :mrgreen:
dok u emisiju iz paralelnog univerzuma i druge vremenske linije upadaju smetnje, recenice iz govora wilhelma II.

dolazim u iskusenje jos jednom procitati fatous staub. :roll:
no, opet malo teorije, sfj - 1997:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170927%2Fl4gx9q3z.jpg&hash=dc60eaca7afab28ff6f9be629d4b09fd83dd2668)

tu se u rubrici science nalazi odlican esej na cetrdesetak stranica o ljudskoj percepciji vremena, kako mozak interpretira tok, sve kroz starenje, specificnu obradu podataka, itd.
i zakljucuje kako je i zasto 18. godina realno simetricno percipirana asimetricna sredina nekakvog prosjecnog zivotnog vijeka, recimo od 80 godina, sve uz reference. :cry:
izmedju ostalog, odlican clanak na kojem se moze graditi sf.

lista se heyne science fiction (i fantasy) program, pa da podijelimo za one koji razmisljaju preci na pravi jezik koji nudi najveci izbor. :lol:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170929%2Fvb89vks2.jpg&hash=3c354196aaf98464c15973d1b123083eafe2ccd0)

40 godina najbojeg sf-programa na svijetu, koji predstavio najbolje sa istoka i zapada, domace, strano, nastrano, sve, uglavnom bez trasha. birano, subvencionirano.
2500 naslova, kompletna bibliografija, 1500 autora abecednim redom.

kupujmo domace, znaci europsko. :lol:
cita se jos jedan roman koji odnijeo kurd lasswitz nagradu:

georg zauner - die enkel der raketenbauer (unuci konstruktera raketa, prevedite bolje te koji konstruirali rakete)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170930%2Fd9psuukb.jpg&hash=2be78d6544f8990787dfea4e20e77372a3dd7dbf)

prvo nj.-izdanje iz 1980. 

elem, ako ste citali lajbovica, dopao vam se, a propustili zaunerov roman, nesto vam nedostaje u zivotu.
informacija. niste informirani.

elem 2, roman tvori zbirka godine 3276. objavljenih dokumenata i izvjestaja iz 27.-29. stoljeca.
obradjuje se post-civilizacijska mracna epoha koja trajala od 22.-31. stoljeca.
uvid sticemo najcesce kroz izvode iz dnevnika monaha; crkva ima posebnu ulogu, sve kao vrhovna vlast.
tehnoloske spoznaje uglavnom izgubljene, die terminologije koje prenosi narodno predanje nepoznatog je znacaja, zivi se od poljoprivrede, te kradje metala iz tunela nekadasnjih podzemnica, itd.
znaci postapokalipsa i odlicna satira.

die enkel der raketenbauer na zalost ima tek ca. 150 stranica.
iako se ideja moze dovesti u vezu sa lajbovicem, ovo je otprilike 2.7 puta bolje, zauner jos domisljatiji/bolji/iskusniji autor od millera.

"dragi brate, pisem ti danas u slavu gospoda, jer si me se sjetio. trava koju si nam poslao preko brata dobrotvorica odlicna je, hvala; mnogo bolja od trave koju sami proizvodimo. vjerujem da i sveti oci puse istu. uz to smo pjevali."

:lol:
nasljednica crkve tesko hara, nameti 50%, diktat, sve, ali nije organizirana u biskupije, vec komune, pusi se trava i sl.
ali bez ironije. kao da nakon kaosa domisljati hipik stekao priliku reanimirati dio izgubljene tradicije u crkve, tamjan = trava.
pa imamo aluminij = lako nehrdjajuce zeljezo, pa se skuplja sve zamislivo preostalo i koristi, tako i nuklearni otpad izvadjen iz starog rudnika, sve u potpunom neznanju.
a povremeno iznad kojeg sela prozuji i po neka zaostala interkontinentalna raketa nakon sto se slucajno samostalno lansirala. :lol:
steta sto tek 150 stranica. tko nije citao, rijeci nemam, da mi se ne obraca!
realno: ovaj zaunerov roman svrstao bih u top 3 njemackog sf-a, a i svjetskog. kroz sve epohe.

elem, nastavlja se sa ultimativnim radom koji proslavio prije spominjanog brunnera.

john brunner - der schockwellenreiter (the shockwave rider)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170930%2F2zjvdoos.jpg&hash=470a283c7267a7d62cb53d2c367e3871a614f786)

prvo nj.-izdanje iz 1981.
moram li ovo predstavljati?

bas nesto razmisljam o zaunerovom romanu... koji, u grubim crtama, na millerov nacin obradio i solidnu mjeru lokalnog kolorita.
nije da nije i miller, no na us lokalni kolorit smo kalibrirani, ne dozivljavamo stranim.

zamisljam kako bih slicno preslikao na ex-yu. :lol:
mislim da bih srbe i hrvate na neki nacin stopio u neki hibrid, te blago dislocirao. od hrvata bih uzeo ustaljenost, a od srbije, ne znam, nesto poput koprivnjace koja gmize planetom pravac zapad. nova granica: una.
istocno federacija bosne i albanije (bia).
znaci, srbatska da se prostire na uzu hr, sloveniju, dio austrije, dio italije, pa obrada folklora: ovo je srbatska, nasi su djedovi ginuli na isonzu, gdje kosti jednog srbata...
pa drzavotvorno uz poziv na ndh. itd. itd. pa stapanje dva pravca krscanstva, sve uz dodatak slican zaunerovom...

veceras dalje sa made in germany, konkretno latino-germany. :roll:

thomas ziegler (alias rainer friedhelm zubeil) - stimmen der nacht (glas tmine)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F171002%2Fcsekjzx9.jpg&hash=38d56396047e8ac5845f631b82b17b66c0d73b59)

prvo nj.-izdanje iz 1993.
jos jedna prica koja je odnijela kurd lasswitz nagradu (u kracoj verziji, 1984.).
ako nekog zanima, preporucujem predstavljeno izdanje, koje proshireno i doradjeno, roman.

elem, radnja se zbiva 40 godina nakon ww2, te spekulira razvoj sbbkbb da se prihvatio morgenthau-plan, t.j. njemacka uredila kao agrarna zemlja.
imamo nazadnu nj, ali, i naciste koji ovladali juznom amerikom. jedna od posljedica sprovodjenja plana: nacisti dobili priliv iz naroda koji im inace nije bio naklonjen, ogorcenim sprovedenim planom.
hladni rat ne vodi se izmedju usa i sssr-a, vec latino-njemacke i ostatka svijeta.
tehnologija koja razvijena za vrijeme rajha nije otisla novim svjetskim silama, vec znanstvenici emigrirali u juznu ameriku i nastavili rad za naciste, itd.
u radnju utkan je i ljubavni priculjak, tako i neprikladna naslovnica, ali nikako standardna prica, vec pomalo i jezovita (stradala zena tehnoloski osigurala mogucnost smarati muza i nakon smrti).

ziegler stilski nije previse upecatljiv, ali mnoge viseslojne i zadnja dva poglavlja sve kompenziraju. :lol:
da ne spominjemo kako je lako sacuvati pregled nad akterima, jer vecina brzo isluzi. :roll:

elem, u duhu nobela za dokaz gravitacionih talasa, veceras se prije spavanja procitao frtalj

hal clement - unternehmen schwerkraft (mission of gravity)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F171004%2F3qnalqrg.jpg&hash=4f1e89c1c8d3dc0589b5c10de84499e6fd540c13)

drugi nj.-reprint iz 1978.

najjaci roman doticnog autora, bar meni.
prosto cini uzitak pratiti tok misli kako clement zamislja planetu (i zivot na istoj, kao i prepreke pred kojima se nalazi covjek) na kojoj vlada do 700g, sve one "sitnice" i manje sitnice na koje banalni fentezi-autor ne bi ni pomislio.
jednostavno fenomenalno.

povratak skoro pa domacem pisanju:

eric koch - die freizeit-revoluzzer (the leisure riots)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F171005%2Fnq6hrvt6.jpg&hash=743b33ab512f19d4541390e55a440c1eb58630ef)

prvo nj.-izdanje iz 1977.

autor i roman koji nikad nisu stekli preveliku paznju; prilicno neopravdano.
eric koch, autor koji u mladosti emigrirao iz rajha do kanade. soc.-znanstvenik, urednik (radio), pisac.

roman ciji naslov bih preveo sa drekavci napisan je iz perspektive bivseg naciste, friedricha bierbauma, osobnog asistenta hermanna göringa, koji nakon ww2 postavio i vodio najznacajniju tvornicu ideja usa: crupp.
van zanimljivih paralela, imamo izuzetnu sociolosku studiju (tezista koje odmice van ovog sto bi naslutili nakon predstavljana protagoniste).
top 20 sf-a.

sigurno se sjecate slucaja ministra obrane leslija mekenzija. mozda ste zaboravili nas doprinos, no ako se sjecate slucaja, znate i da se ministar kao deklarirani homoseksualac i pocasni predsjednik pokreta homofila nasao na udaru optuzbe diskriminacije heteroseksualnih suradnika.
da bi odagnao sumnju u svoju pravicnost, zatrazena je nepristrana istraga. nista juristicko ili parlamentarno, prosta akademska istraga bez emocija.
to smo obavili mi, crupp.
...

radila je na teksaskom univerzitetu kad je saznala da trazimo vrhunskog informaticara. dobili smo standardni natjecaj, potpisan sa k. hamsun, koji me ni najmanje nije zanimao.
nakon tri tjedna konacno sam odgovorio i pozvao je na razgovor.
nisam razumio nista od toga sta je rekla, no istog trena sam je zaposlio, sto zbog njezine ljepote, sto zbog k. u imenu. otkrio sam da k. stoji za karin.
(napomena: göringova zena zvala se carin, procitati carinhall (https://de.wikipedia.org/wiki/Carinhall))
sto se tice strucnog zargona, ni dalje je nisam razumio; rekoh "zasto ne govoris uz opce razumljive podnaslove?".
a ona bi: "drzi uspravno nexusa! ili nista od unosa u protokol!" :roll:
...

...nikad nisam bio blizi göringu no onomad na rodjendanskoj proslavi u carinhallu kad je uzviknuo: "ideologija je sranje!" :roll:

(napomena: istovremeno se kroz cijeli roman proteze antinacisticki stav i profesionalni seting protagoniste, posebno naglasava u sluzbi "znanost je van politike".)

post-napomena: ovo je jedan desetljecima prilicno potiskivani roman iz 1973., a istovremeno jedno od najjacih ostvarenja sf-a. inace je autor zzidov, a spinrad za istog tek palcic. :lol:

protagonista uredjuje novi dom, vilu, u usa:

odlucio sam böcklina - lijepu sliku nekog grckog otoka, koja bijese ponos i dika, radost i veselje moga oca - postaviti iznad kamina... uspomene na doba u sluzbi göringa, poput pozlacenog modela lovca kojim isti tokom ww1 upravljao, spremio sam na tavan. u cijeloj kuci necete pronaci kukasti kriz ili odoru koje sam obicavao nositi. znate, bitna razlika izmedju moje kuce i nekoliko tuceta göringovih kuca prosta je: ja sam - za razliku od göringa - svoje vlasnistvo stekao posteno.

(napomena za one sa jeftinijim ulaznicama: böcklin, otok, ocigledno je otok mrtvih, slika koju kupio i u berlinu kod sebe istakao hitler. - inace postoji jos koji kontekst, otok mrtvih nastao je u pet varijanti, da ne kompliciram.)

...
"zasto prihvacas takve zadatke? sjecas se kuknjave kad nisi imao ideju kako rijesiti jugoslavensku radnicku krizu?"
da, sjecao sam se. ona je konacno ponudila rjesenje koje bilo prihvaceno: 11.5% bonus za smetlare u sarajevu, plus, dodatna placa zaposlenima u turistickoj bransi dubrovnika i okolice. :roll:

ovo je najjaci obracun sa establishemntom, posebno us-americkim, ikad. moze se citirati svaka recenica.
protagonista djelima i unutrasnjim monologom uporno potpuno nesvjesno dokazuje svu kontradikciju svoje iskrene auto-percepcije sa stvarnoscu.
i to je tek 5% romana.
broj jedan social fiction. neprijatno za mnoge, sistematski potisnuto iz objave, kritike.

ako nekog zainteresirao jedan od presucivanih velikana sf-a, tu se moze opcenito upoznati sa njegovim radom, stavovima i pristupu:

eric koch - books (https://erickoch.wordpress.com/books/) (nedostaje the leisure riots.)
eric koch - archive  (https://erickoch.wordpress.com/archive/)

Quote
Stories In 2006, Mosaic Press published I Remember the Location Exactly, thirty stories covering the period from my birth in Frankfurt, Germany, in August 1919 until my release from an internment camp in Canada as an "enemy alien" in December 1941.
A second set of 30 stories, set in Canada covering the period from 1942 until 1968, dealt with events I observed, whether I participated in them or not. I made up a new narrator, a well-endowed Toronto adventurer I would have liked to have been. I called him Quentin Moyne and gave him an interest in the future, specifically the ability to predict the Sixties. I had I hoped to publish these stories as a book with the title Tales of Three Cities: Toronto, Montreal, Ottawa.
Some of these short stories have been posted here. I cannot understand why the book was rejected by eighteen publishers. Can you?

stories (https://erickoch.wordpress.com/stories/)

za vikend jedan klasik:

hans wörner - wir fanden menschen (pronasli smo - ljude)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.bilder-upload.eu%2Fupload%2F4d2428-1507929741.jpg&hash=a71c5b2e4766cb909766f3921366c727834e7897)

nj.-izdanje iz 1975.

roman pri kojem autor obradjuje posljedice hirosime i nagasakija, te i svoje dozivljaje u ww2 (stalingrad).
sedam godina nakon nuklearnog overkila u doticno podrucje upucuje se ekspedicija koja se ne vraca.
nova ekspedicija, tri clana, tri vozila. dubok i mracan roman, novi val prije novog vala.
pisano kratko poslije svrsetka ww2, prvo izdanje: 1948.

solidan wörner, veze, steta sto tek 160 stranica.
odlicno obradio ponore ljudskog bica pri ekstremnim situacijama, mehanizme, ocigledan je upliv iskustva iz stalingrada.
citam da pedesetih godina prodana u u, s und a i filmska prava, krenulo se sa realizacijom ekranizacije. no ocigledno malo kasne sa finishom. :roll:

previse iskljucivog inner-spejsa u zadnje vrijeme, ide se malo u svemir:

ljuben dilov - die last des skaphanders (teret skafandera)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.bilder-upload.eu%2Fupload%2F0db2e1-1507965618.jpg&hash=898544c95e5dfba0e9804c8f92ae5c535476644c)

prvo nj.-izdanje iz 1984.

roman koji obradjuje prvi kontakt covjecanstva sa vanzemaljskom inteligencijom.
istrazuje se deep-space, skoro pa generacijski maticni brodovi, nalazi planeta ciji zitelji nisu zainteresirani za kontakt, dapace.
stilski jako zabavno i uvjerljivo. znate onaj osjecaj kad nesto solidno procitate, a na kraju ne ostane mnogo, tek prosta linearna radnja prepricana u tri recenice, bez previse upecatljivog? to ovaj roman nije. :lol:
vrlo inteligentno i promisljeno, atmosfera, tehnologija, covjek, sve obuhvaceno.

povratak ericu kochu. vidite, beskrajno jak (sf-)autor, fenomen svoje vrste, a kako vec navodio, odbise ga 18 izdavaca, maltene nepoznat.
jos zzidov. rekli bi, pa kako, zzidov, dovoljno da napishe koju god budalastinu, hit. ali ne, covjek je asimilirani zzidov.
to znaci: prvo se osjecao nijemcom, pa zzidovom. a to je ocigledno neoprostivo.
za usporedbu, kakvo dno, mislim, nadobudno, se objavljuje ako smo na liniji:

jelena djurovic (https://sh.wikipedia.org/wiki/Jelena_%C4%90urovi%C4%87)

evo dva-tri citata:

"... Iako za sebe tvrdi da je ateista, Đurovićeva često ističe svoje jevrejsko poreklo i poštovanje prema tradiciji i kulturi jevrejske zajednice..."

pa ubrzo slijedi

"...Srbija u EU. Srbija u NATO. Stop kulturnom genocidu državnih medija. Smanjenje uticaja crkve na društvo. Stop kultur-rasizmu. Stop istorijskom revizionizmu. Pomirenje sa susedima. Hapšenje ratnih zločinaca. Sva prava manjinama..."

a tu je i objasnjenje:

"...Đurovićeva je sredinom devedesetih završila višemesečni novinarski kurs koji je bio finansiran od strane tadašnjeg Soroš Fonda Jugoslavija. Od 1994. do 1995. radi na radiju "Studio B" kao autor i urednik emisije "Time in", a koju je takođe sponzorisao Soroš Fond..."

kako bi to bilo lijepo da jednako kao svoje postuje i porijeklo, tradiciju i kulturu okruzenja u kojem se zatekla. no onda bi bilo manje izdavaca, jelte. no vratimo se normalnim ljudima:

eric koch - die spanne leben (the last thing you'd want to know)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.bilder-upload.eu%2Fupload%2Fd8c86b-1508320385.jpg&hash=2fe808836dbab538ff2dfed53b5a87726ec638c7)

prvo nj.-izdanje iz 1978.

elem, roman koji se nadovezuje gore predstavljenom (iako se moze i samostalno citati), tu je opet nas friedrich bierbaum, srecemo i billa busha, crupp i vrhunski kochov stil. velika preporuka. ako ste voljeli alan ford, znajte, ovo je alan ford "za velike". :lol:

"...meni mozete zahvaliti sto razboritost i znanost prihvatile borbu sa silama tmine. iako smo izgubili. proslog tjedna, za 40. predsjednika sjedinjenih americkih drzava izabrana je vjestica..." :mrgreen:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.bilder-upload.eu%2Fupload%2F26297d-1508327729.jpg&hash=ee9cb219263e8b56578fffa40b4c92af9b926c02)

 :)
elem, nakon sto prva dva romana oko dogodovstina friedricha bierbauma i cruppa u anglosaksonskom govornom podrucju ostala nezamijecena, eric koch cak nije ni spomenut u nichollsovoj enciklopediji (koju asimov nazvao biblijom sf-a), znaci nakon sto se koch osvrnuo na us-establishment, new age (new nonsens), sve uz the show must go on pristup (uz refleksiju miligram-eksperimenta (https://en.wikipedia.org/wiki/Milgram_experiment) na us-drustvo, kondicioniranje uz pomoc slicnog sistema), treci roman iz crupp-opusa izasao je izvorno tek na njemackom:

eric koch - kassandrus

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.bilder-upload.eu%2Fupload%2F40a18f-1508586189.jpg&hash=8b347a358178b24ec580a8d2e6aecb2e09403bd9)

pro nj.-izdanje iz 1988. (izvornik)

dok prva dva romana (the leisure riots i the last thing you'd want to know) uvrstena u biblioteku sf-litarature (gdje objavljen samo krem de la krem sf-a) pod naslovom c.r.u.p.p.
elem, kassandrus, bierbaum ponovo jashe, predvidja se velika privredna kriza u devedesetima. :mrgreen:
preporuka. sve u svemu, rad koji na satirican nacin predoci paralelu izmedju naci-njemcake i post ww2 us-amerike, izmedju ostalog.

ako se netko bavi znanstvenim istrazivanjem sf literature, ova tri romana nude neiscrpan izvor, posebno prikladno u sklopu kakvog diplomskog, etc.
u biti su netaknuti, potiskuju se.

Пре пар недеља банем код кума на његову изнајмљену гајбу и док сам (као сваки добар гост) шмурао по полицама за књиге налетим на Фијаско од Станислава Лема, и пошто нисам до сад ништа читао од дотичног (бласфемија, вриснуће неко можда, мсм, СОЛАРИС, јбт! :) ) да ми је кум на читање као сваки добри закупац (мњах, била је већ ту, газдина је, фак ит)...оно, лакоумном типу попут мене мало тешко за праћење штиво, Лем баш ставља С у СФ, кад оно на 80-ој страни `ладно наркомански штек за гудру! Изрезан квадратић ко у филмовима, са све мањом рупом после да се закачи пакетић, да не би случајно испадао "садржај" при непажљивом ношењу!  :lol: Ето шта се све може наћи у старим књижуринама :)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi63.tinypic.com%2F2znu23o.jpg&hash=b36af70df0af8d1d1459335ab0d699426b481853)

kakvi varvari, da tako kasape lema. ja sam koristio zelaznijeve gospodare svetlosti za tu svrhu

Nisu li gospodari svetlosti tanjušni za tu svrhu?

zavisi koliku svrhu završiš :D ja sam imao duplikat, čini mi se da je to bio glavni razlog

neki dan sam imao tri solarisa...prodano dva komada
zaista tesko stivo ali sam dosao do kraja

Quote from: Meho Krljic on 06-07-2017, 10:33:13
Meni je Zelazni uvek ležao po stilu pa sam spreman i da čitam njegovo pisanje koje nema puno supstance. A ovo deluje kao da je zapravo sasvim okej po pitanju supstance samo da narod nije shvatio. Lepo!!!!!!!! Pročitaće se!

macije oci (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=9527.msg727393#msg727393)

meho, come to the dark side, sf, nista stripovi, igrice! :lol: