Poslednjih dana spominjao sam proces saradnje autora nekog književnog dela sa urednikom izdavačke kuće za koju rečeni autor objavljuje. Imao sam prilike da sedim sa obe strane tog stola (daleko više kao autor nego kao urednik, ali dobro), pa mi se čini da je zabavno sagledati kako taj proces izgleda kod nas a kako u belom svetu.
Evo šta ima da kaže Robin Hob, koja je svakako u samom vrhu žanrovske književnosti već skoro dve decenije:
"Today I received the editorial notes for rewriting The Fool's Quest. Both my editors (US and UK) contributed and then presented me with a definitive 'fix it' list. 48 pages. And you know what?
I am so grateful. It's really hard for an author to see his work impersonally. The notes I received were insightful and are aimed at doing exactly what I want to do as an author: make this the best book possible.
I feel so sad when I hear aspiring authors speak as if writers and editors are natural antagonists. That should never be so.
I am off to work over the book and may not be as active on here for a time.
Wish me luck!"
Sumnjam da bi to ovde radilo, previše je sujete...
Pisci su najgora od svih rasa. Treba im zabraniti da se bune protiv urednika. To je i za njih najbolje...
Andrić je rekao "Pisac je onaj koji piše i briše"... ja se držim toga; volim da se konsultujem sa drugima (nebitno da li je to urednik ili dobronamerni čitalac), a mislim da mogu podosta da doprinesem i autorima koji hoće da saslušaju.
Mogao bi to ponekad i malo nežnije...
pa. vidi, ne bih da sad mašem ovde sa imenima, ali dalo bi se sakupiti dvocifreni broj autora koji su izuzetno zadovoljni sa mnom kao urednikom. Naravno, bezveznjaci i drkadžije su uvek galamdžije pa se stiče utisak da ih ima mnogo.
Quote from: Boban on 09-01-2015, 16:44:55
pa. vidi, ne bih da sad mašem ovde sa imenima, ali dalo bi se sakupiti dvocifreni broj autora koji su izuzetno zadovoljni sa mnom kao urednikom.
Hajde, maši malo sa tim spiskom. Zabezeknut sam brojem.
Zaboravljaš da sam ja urednik već 34 godine i da si svoju prvu SF priču objavio kod mene. Nakupilo se tu svega i svačega. Da sam svake tri godine pomogao nekome oko njegovog pisanja pa to bi već bio nekakav dvocifreni broj.
E, ako se i ta priča računa u urednikovanje, onda si u pravu.
Vidim da ti je i dugodišnja asistentkinja tu. Što nju nisi uredio?
pa njoj kažeš da se skloni od kiše pod nastrešnicu a ona odmah sikne "Zašto hoćeš da me kontrolišeš? Isti si kao svi muškarci..."
A i tvoje uvažavanje primedbi je na tom nivou...
ma, našli ste se, svi zajedno - savršeni ste jedni za druge, ko skrojeni: skalop da piše, boban da briše, d. da asistira. :)
inače, glede ovoga gore što je okačeno: ako neko dobije 50 strana ispravki, korekcija i sugestija, to nije pisac nego majmun koji nasumice nabada po pisaćoj mašini.
da ne budem pogrešno shvaćen - verujem da će njegov produkt na kraju uredničke balade biti prikladniji konzumentima kojima je namenjen, ali to je samo zato što se radi o vrsti proze bez ozbiljnih estetskih pretenzija, gde je najbitnije potrefiti što je tačnije moguće priželjkivanja i (ne)ukus ciljne grupe.
Da bi poslušala urednika ili ma kog drugog da u svom romanu nešto promenim, morao bi da smisleno, precizno i obrazloženo ukaže šta i zašto pre svega nije dobro ili nejasno napisano, a zatim i da mi da ikakvo rešenje šta bi bilo od već napisanog bolje. Ako to nije u stanju, računam kao da nije ništa ni rekao.
Možda je pitanje pogrešno postavljeno. Da li je iko od ovdašnjih pisaca imao urednika? Ne računam Dexu, Skrobonju i Zelića.
Ja sam imao, ali samo za priče i za zbirku poezije. A za ovo drugo jako strogog.
Pa, jel bilo saradnja i dogovaranje ili postrojavanje i naterivanje?
Sa poezijom je bilo postrojavanje, a sa pričama više u duhu saradnje.
Nažalost, oba urednika su insistirala da ostanu anonimni, pa ne mogu da kažem o kome je reč.
Ja donekle razumem da su pisci osetljivi na to da im neko dira u čedo i da svaku intervenciju na tekstu doživljavaju kao ujed za dušu, ali ne treba zaboraviti da u normalnim uslovima urednik radi za izdavača i zadatak mu je da tekst zadovolji zahteve izdavača, pa je time taj odnos relativno jasno definisan i autori kojima je stalo da budu objavljeni (kod dotičnog izdvača) će urednika shvatiti kao koristan resurs.
Quote from: Prc Milojko on 09-01-2015, 19:47:11
Nažalost, oba urednika su insistirala da ostanu anonimni, pa ne mogu da kažem o kome je reč.
ljude je sramota da budu dovođeni u ikakvu vezu s tobom.
Ja volim da imam urednika na svojim tekstovima, što ne znači da je tom uredniku lako, jer mora da se pomuči da obrazloži zašto misli da je njegova verzija bolja.
Ne lupetaj Bobane. Što bi ih bilo sramota?
Imaju svoje razloge i ja ih znam.
Quote from: Meho Krljic on 09-01-2015, 19:48:39
Ja donekle razumem da su pisci osetljivi na to da im neko dira u čedo i da svaku intervenciju na tekstu doživljavaju kao ujed za dušu
Ja ne razumem. Istina je da sam se decenijama bavio naučnoistraživačkim radom i da je dobar rad nemoguć bez dobrog recenzenta, redaktora, šefa projekta (čitaj: urednik). Takođe je istina da i u literaturi napisano delo uvek ostaje pomalo kilavo bez uredničke ruke. Floskula o "čedu" je bezvezna. Vapio sam ovuda za ozbiljnom uredničkom saradnjom. Ma, i tebe sam molio da pogledaš jedan deo teksta i tek uz tvoju primedbu sam shvatio kako se lako otkliza u neku od stereotipnih formi. Knjiga bez urednika je kao jelo bez začina.
Pa ja se slažem, naravno, ali opet razumem ljudsku osetljivost, ego itd.
"
"Knjiga bez urednika je kao jelo bez začina." Moguće, ali zavisi ko je urednik. Nekad je i bolje bez začina.
Quote from: dunja on 09-01-2015, 18:50:41
Da bi poslušala urednika ili ma kog drugog da u svom romanu nešto promenim, morao bi da smisleno, precizno i obrazloženo ukaže šta i zašto pre svega nije dobro ili nejasno napisano, a zatim i da mi da ikakvo rešenje šta bi bilo od već napisanog bolje.
Hajde, za početak, ispravi ovu rečenicu.
Quote from: Ghoul on 09-01-2015, 18:32:09
ma, našli ste se, svi zajedno - savršeni ste jedni za druge, ko skrojeni: skalop da piše, boban da briše, d. da asistira. :)
inače, glede ovoga gore što je okačeno: ako neko dobije 50 strana ispravki, korekcija i sugestija, to nije pisac nego majmun koji nasumice nabada po pisaćoj mašini.
da ne budem pogrešno shvaćen - verujem da će njegov produkt na kraju uredničke balade biti prikladniji konzumentima kojima je namenjen, ali to je samo zato što se radi o vrsti proze bez ozbiljnih estetskih pretenzija, gde je najbitnije potrefiti što je tačnije moguće priželjkivanja i (ne)ukus ciljne grupe.
Lupio si pa si jedva živ ostao glede Robin Hob.
Hoćemo li da nastavimo ili smo se već umorili. Biće da treba najpre raščistiti suštinu odnosa, da li je predmet razgovora autor vs. urednik ili autor & urednik. Moja opcija je ono drugo. Moguće je da veliki izdavači, koji imaju urednički rad u opisu procedure objavljivanja nekog dela, imaju prednost u odnosu na male izdavače. Međutim, događa nam se da njihove izbore baš i ne ljubimo previše, a da su oni drugi, tu vidim i samizdate, najblaže rečeno razbarušeni. Dakle, pitanje je da li želimo urednički doprinos, da li bi s njim ono šta čitamo bilo bolje i imamo li mi s kim pred subašu na tom planu. Napominjem, da sve vreme pišem isključivo o domaćoj fantastici.
Ja ne vidim razliku između domaće i strane fantastike. Zapravo, ne postavljam čak ni pitanje žanra. Književnost je ipak ista ludost diljem planete.
E, ja vidim. Strana fantastika nema pitanje autor vs. (&) urednik, nego prevodilac vs. (&) urednik. Tu ja ne vidim manji značaj prevođenja, nego ne postoji pitanje da li se delo može ili ne može do objavljivosti. Takođe, valjda je i problem autorske sujete manji. A, možda i nije. :shock:
Osnovni problem u uticaju izdavača na pisce preko urednika ogleda se u tome da li je izdavaču cilj najbolje moguće delo ili delo prilagođeno profilu čitalaca koje gaji.
Takođe, danas svi mi znamo mnogo više nego pre 20 godina šta najbolje prolazi kod čitalaca pa izdavači insistiraju na toj uniformosti kako bi očekivanja najšireg kruga kupaca bila ispoštovana.
Danas je realno teže biti dobar i priznat pisac nego u prošlom veku jer su vrednosni sudovi pomereni ka broju prodatih primeraka, pa se automatski umišlja da je najprodavanije najbolje; jeste najbolje za izdavača, ali da li je i za pisca i za samu književnost kao celinu tj. skup pojedinih jakih autora.
Danas izdavači prosto ne daju autorima da budu mnogo osobeni jer to vodi u nesigurnu prodaju i verovatni finansijski gubitak.
1993. godine kada je "Crni cvet" pripreman za izdanje kod Prosvete, izdavač mi je dodelio jednu ženu urednika/redaktora/lektora da pročita knjigu i razgovara sa mnom, detaljno o svemu, od stilskih stvari za koje je smatrala da treba da se promene do nekih elemenata u konstrukciji priče. Neke stvari sam usvojio, ali neke nisam, međutim sve što nisam usvojio morao sam da obrazložim do te mere da bude prihvaćeno. Meni se to čini kao jedan zdrav odnos koji ne narušava integritet autora i štiti interese izdavača. Verujem da i danas ima takvih izdavača u Srbiji, ali nisu najpopularniji i ne padaju nam prvi na pamet kada pomislimo na izdavače kao pojavu. S druge strane, lakoća objavljivanja dovela je do toga da dobijamo razne smejurije od knjiga koje jedva da su imale pisca a kamoli urednika.
Ako se ovde legitimnim smatra da je nekoga ko je uređivao neku knjigu sramota da se predstavi imenom i prezimenom i stane iza svog dela, onda se ne može mnogo toga pohvalnog reći na račun ove gomile pisaca i urednika. A i mnogo toga govori o sujeti pojedinaca.
Takođe, diskreditacja sagovornika se ne vrši upućivanjem sagovornika da "ispravi rečenicu" pa da se javi. Pogotovo je bezveze da to poručuju oni koji i sami imaju ponešto da isprave u svojim rečenicama.
Cela tema ima pogrešan (i nezreo) naziv i odmah sugeriše opredeljenje za jednu stranu u nekakvom "sukobu" između pisca i urednika. I samo sagitaši mogu da nasednu na takav naziv i da se odmah opredeljuju za stranu i da pristaju na sukob. Dobar pisac i razuman čovek uvek će prihvatati sugestije urednika ili će ih, bar, razmotriti. Sujetna i egoistična osoba, uverena da je dobar pisac, pružaće otpor promenama. Ali sa takvima i ne treba sarađivati.
Ja ću za primer istaću Miću koji mi je uređivao priču za Znak Sagite. Nije imao mnogo sugestija, ali su sve bile suštinske. Prihvatila sam sve.
Quote from: scallop on 10-01-2015, 12:00:53
E, ja vidim. Strana fantastika nema pitanje autor vs. (&) urednik, nego prevodilac vs. (&) urednik. Tu ja ne vidim manji značaj prevođenja, nego ne postoji pitanje da li se delo može ili ne može do objavljivosti. Takođe, valjda je i problem autorske sujete manji. A, možda i nije. :shock:
Ti govoriš o stranoj književnosti koja se prevodi kod nas i za naše tržište. Ja govorim o odnosu između stvaraoca i urednika bez obzira na određeno tržište. Dakle, ako Stiven King piše i radi sa urednikom, to radi na engleskom baš kao ti i ja na srpskom.
Ne bih o tome kako radi Stiven King. U SAD su odnosi takvi da rad sa piscem počinje još sa agentom. Agent prati svog pisca, neretko i sam ima uredničku vokaciju ili urednika kome je autora poverio. Takođe, u fazi pre objavljivanja, autor se suočava i sa urednikom izdavača. Ovde je reč o odnosu autor/urednik kod nas, posebno o tom odnosu kod manjih izdavača i samizdata. Boban nam ne pomaže mnogo, jer je umešao sve frustracije sa kojima se suočava, a mene ladno boli za komercijalno izdavaštvo, pa i ad hoc izdavaštvo. Zanima me sve ostalo, a tamo sam, u ovom milenijumu, imao prilike da se sretnem sa ozbiljnim uređivanjem jedino u romanima Ljube Damnjanovića "Vi što maštate o sreći" i "Malteški šišmiš" (u ovom drugom manje). Možda zato što Ljuba nije mogao da se buni.
Čekaj, bre, a koje to izdavaštvo nije komercijalno? Jedino ako je knjiga džabe - a ako je nešto džabe, onda ga niko neće.
A budući da u tom izdavaštvu rade ljudi i ovde i u SAD i u SSSR, odnosi između ljudi su svuda isti. Sistemi rada svakako jesu različiti - ako kod nas sistem uopšte i postoji. Poučen iskustvom, rekao bih da u najboljem slučaju svaki izdavač ima svoj sistem, ako ga ima uopšte.
Kada se kaže "komercijalno izdavaštvo" misli se pre svega da je profit primaran. A ima mnogo izdanja koja ljudi rade za dušu. OK, često to ispadne sranje, ali ima tu sjajnih stvari.
Vidi, nakon 15 godina rada u branši zaključujem da niko ništa ne radi "za dušu". Svi imaju nekakav interes, što uključuje i tebe i mene.
Mrzim kad me hvataju za jednu reč. Uređivanje u tom sektoru i nisam dovodio u pitanje. Ne znam kako izgleda, a izgleda da ga ima. Otvori topik ,Prednosti komercijalnog izdavaštva, pa slobodno iznosi svoje teze. Ovde pokušavamo da spoznamo zašto nema ozbiljnog uređivanja u preostalom delu domaće fantastike. I zašto su domaći pisci toliko osetljivi na uređivanje njihovih rukopisa.
A o komercijalnom u tom sektoru najobičnija računica govori da svi pišu džaba. Izdanja domaće fantastike su prosečno 500 primeraka, cena knjige 500 d., a deset posto (ako ih uopšte dobiju) iznosi ravno 200€. Znači da pisac piše stranu za 65 tričavih kinti. Ili će da posegne za bombastrim, provokativnim naslovom, ne bi li se ulovilo i nešto onih koje fantastika uopšte ne zanima. Zato batali priče o komercijalnom.