Inspired by written...
Mozda ovo nije pravo mesto za pitanje (nemam nista protiv da se napravi split topic ili sta slicno), ali me interesuje misljenje prisutnih kada je srpska filmska kritika bila na svom ultimativnom vrhuncu i gde se danas nalazi?
Ja bih se, bez vecih nedoumica, odlucio za period s kraja osamdesetih i pocetka devedesetih i za ekipu okupljenu oko projekta "Novog Holivuda" kada je generisana citava plejada novih autora i stvoren novi pristup filmskoj kritici u nas, dijametralno suprotan od dotadasnjih okostalih trendova.
Dakle, Beogradski filmski kriticarski krug, iako vise idejno i koncepcijski, nego geografski odredjen (s obzirom na goste iz Banja Luke, Zagreba i Ljubljane).
Zasigurno znam da su mnogi Sagitashi odrasli na ovom stivu, te se respekt moze osetiti u vazduhu. :lol:
Naravno, pretece u vidu Bogdana Tirnanica ili Slobodana Sijana ne zaboravljam. Ipak, njihov doprinos (u ovom smislu) je ponajvise sto su stvorili prostor i mogucnost da se taj novi stil i pristup legitimno iskaze.
Ono sto danas cripple, Spajder, A. Radivojevic i kompanija rade je duboko utemeljeno na ovome, cujem ponegde i izraz "post-Pajkicevci".
(za njih, upclose & personal) Hm, kako sami vide sopstveno mesto i ulogu? (za sve ostale ->) Ima li bilo sta koherentno u njihovom pisanju sto bi ih odredilo kao jedinstvenu skupinu, da ne kazem skolu?
Za one koji misle da postojeca kriticarska scena u Srbelja ne vredi, zasto?
Disclamer: Ako je ostrascene rasprave na ovu temu vec bilo, nek se brise.
Mislim da je srpska filmska kritika dozivela vrhunac upravo sa tom tzv. pajkicevskom skolom. Tirnanic je bio vazan preteca zato sto je bio opinionmaker, dobro je pisao i srce mu je bili na pravoj strani. On je bio relativno slab na planu faktografije ali je dobro prepoznavao desavanja.
Pajkicevska kritika je jedinstvena i neponovljiva zato sto su se u njegovoj skoli kritikom bavili ljudi koji su bili obrazovani i osposobljeni da PRAVE filmove. Dakle, kritike su pisali ljudi koji znaju da naprave film. I to cak vrlo dobar film sto su potvrdili neki od njegovih savremenika i jednomisljenika koji su potom napravili filmove. Nazalost, mislim da je pajkicevski pristup realno dao mozda malo manje konkretnih filmskih dela koja su u saglasju sa kriticarskim paradigmama te skole, sto naravno ne umanjuje kvalitativne domete tih ostvarenja.
Podsetio bih samo da je Pajkicevom krugu pripadao i odredjeni broj ljudi koji nisu sa FDU i koji su znatno uticali na koncept ideoloske analize filma.
Nazalost, pre Pajkica, kod nas nije bilo ozbiljnije filmske kritike, kao sto nije bilo ni ozbiljnog izucavanja filmskog scenarija na FDU. Bilo je zanimljivih teorijskih radova, ali ne i kritike. Kriticari su ranije bili uglavnom najmanje talentovani novinari koji su ispadali iz kruga pozorisne i knjizevne kritike i po kazni zavrsavali u filmskoj kritici. Ti ljudi, naravno, nisu sasvim liseni kvaliteta ali im sigurno nedostaje jedna koherentnost, vrlo su rasplinuti i neupuceni u niz aspekata.
Kad je rec o tzv. post-pajkicevcima, moglo bi se reci da smo mi preuzeli osnovni obrazac, dakle regrutovanje ljudi sa FDU. Nas manifest je casopis ANTIPIRAT koji je nazalost ukinut zbog finansijskih ali ponajvise zbog kadrovskih problema. Na svu srecu, Aleksandar, moj veliki ucitelj, i ja smo uspeli da ostvarimo kontinuitet u tiraznim medijima i da izgradimo pojedinacni identitet. Ako bi se nas identitet poredio sa starom skolom, mislim da je Aleksandar blizi samom Nebojsi, njegovoj viziji i ostrini, dok sam ja vise u kontaktu sa reakcionarnijim krilom koje gaji ortodoksan pristup i pokusaje dalekovidih zapisa, narocito kad je rec o domacem filmu.
Eto, to je za pocetak. Ako se jos neceg setim - napisacu
pa da, svako ko je citao (a ko pa nije) tekstove objavljene u 'novom holivudu' bi morao da slozi da je to tako...e sada, nije da je sada situacija toliko losa, ali jedan od problema je i u prostoru gde bi se kritike mogle plasirati, posle gasenja 'antipirata' nije pokrenut nijedan slican casopis, a nedavno smo dobili samo distributersko licencirani (i grozno prevedeni) 'total film', i to je to. upravo je 'antipirat' stavio do znanja i nesto sirem auditorijumu da dobru kritiku ovde itekako ima ko da pise ali onda se desilo to sto se desilo, i iako neki od tih ljudi i dalje pisu u razlicitim casopisima, novinama, mislim da bi postojanje jednog filmskog (i filmofilskog) casopisa koji bi izlazio bar mesecno upravo ono sto bi potpomoglo daljem razvoju kritike i kriticara, otkrivanju nekih novih, pobudjenju interesovanja kod ljudi...'antipirat' je sto se toga tice bio na dobrom putu.
ovako, sve je poprilicno haoticno, razudjeno, postoje mnogi sjajni kriticari za koje niko nije cuo, mediokriteti vladaju mnogim dnevnim novinama (a negde je filmska kritika prakticno i nestala npr. 'glas javnosti'). interesantno je da je, trenutno, casopis koji ponajvise posvecuje paznju filmu upravo 'znak sagite', koji i nije filmski casopis...
i da, ko je sinoc oko 23h gledao rts 2 mogao je da vidi (i cuje) jedan lep primer aktuelne filmske kritike... :wink:
sta je to bilo na RTSu?
da, stvarno, šta je to bilo na RTSu?
Quote from: Alexdelarge on 20-12-2012, 23:13:39
da, stvarno, šta je to bilo na RTSu?
Misliš da to što je prošlo skoro devet godina utiče na moju fenomenalnu memoriju? E, pa grešiš! Rekao bih da sam mislio na emisiju Vavilon u kojoj je otaku pričala o nekom filmu. Naravno, to je sad nemoguće proveriti, ali prilično sam siguran da je to u pitanju...
otaku vavilonska! xrofl
što se tiče gornje teme - preko 90% ondašnjih 'pajkićevaca' su neki nepouzdani frikšou-kripšoui (uključujući i mentora im, davno odlepljenog), a među mlađima, moram s tugom zapaziti da je i otaku odavno odlepila (kao kritičar) i počela da potpisuje krajnje sumnjiva bulažnjenja... :cry:
sandra perović: vaše pravo da vas debil izveštava sa kanskog buvljaka.
malopre u dnevniku, pita kolina farela "da li se na neki način saživljavate sa likovima koje igrate?"
ps: da, znam da ona nije kritičarka nego izveštačica.
ipak, neka je ovde, leba ne jede.
Нови тип продукције
"Догађајем сезоне" сматрам усавршавање продукционог модела који је минулих месеци демонстрирао све предности успешног подухвата. Реч је о типу производње који се осамосталио међу београдским продуцентима: оскудним средствима снима се лако, брзо и ефикасно мноштво филмова.
Од "Вариоле вере", "Директног преноса", "Живети као сав нормалан свет", "Тесне коже", па до "Балкан експреса", "Друге генерације" - виђамо како иза нас остају времена полудржавне, полудилетантске кинематографије, једносмерне и зависне од несигурних "сизовских јасала". Тај нови тип производње анулирао је све измишљене и стварне проблеме, усвајајући одређене тржишне принципе који су регулисали нормално кретање у филмским односима. Утолико је проблем са "дистрибутерским шоком" измишљена ствар, јер не налаже посматрање у континуитету: мали продуцент који је снимио, на пример, "Тесну кожу", тешко да би без тог успеха снимио "Задах тела2", а још мање би дистрибутер првог филма могао уложити средства у нове, занимљиве пројекте младих аутора. Верујем, напросто, у коректив који, упркос искушењима тржишта, води рачуна о нормалном развоју једне кинематографске средине.
То што се у Србији у сезони сними готово двадесет филмова, последица је усавршавања тог модела продукције. Све друго долази накнадно, као плод доброг и ефикасног рада на филму, рада какав нисмо годинама неговали на овом простору.
Наше балканско осећање, у овом часу, није оптерећено страним филмом: да није Феста, по неке "недеље" или циклуса на телевизији, могли бисмо чак говорити о забораву. Страног филма готово да нема у биоскопу, ако изузмемо поједине "хитове" (са закашњењем), или јефтине продукте који испуњавају празнине између два домаћа остварења. Читалац ће схватити да је листа крајње рутинска:
1. Фест 83. Због низа познатих околности, овај није био обична фестивалска приредба, већ прилика за драгоцен увид у оно што се збива у свету.
2. Циклус мађарских филмова Телевизије Загреб. Чињеница да тумачи оно што се збило пре великог мађарског продора у свет, као да указује на корене тог успеха.
3. "Ванземаљац". Не мислимо на оних неколико фестовских пројекција, већ на кружење касета с тим филмом на илегалном београдском тржишту видео материјалом.
4. "Време ће стати". Уместо извиканих мађарских филмова (Бача, Мака, Месарошеве), на Фесту 83. дело Петера Готара оставило је изузетан утисак.
5. "Црвени". Филм неизбежан у једној оваквој прилици.
6. "Мач краља Артура". Такође.
7. Есеји Рајнера Вернера Фасбиндера "Сенке заиста и никакво сажаљење". (Образложење непотребно).
8. Ревија "Гомонових" филмова у Београду. Једина прилика да видимо и то.
9. Циклус "Хенри Фонда у филмовима Џона Форда" Телевизије Београд. Мудар, одмерен и атрактиван потез у правом и оскудном телевизијско-приказивачком тренутку.
10. Укидање цензуре и за стране филмове на нашем репертоару. Ефектни завршни корак у животу једне старе филмске институције.
Фестивал документарног филма
Минула сезона протекла је, на изглед мирно - па, ипак, било је и значајних догађаја и филмова:
1) ФЕСТ 83. - један од најбоље конципираних и организованих, упркос тешкоћама, јер смо видели готово сва остварења из најновије светске продукције - од најбољих филмова из "трећег света", као што су Литинов "Алсино и кондор" или Бен Баркин "Амок", па преко врло добре мађарске селекције, на челу са одличним филмом Петера Готара "Време ће стати", у коме се мађарски "дијалог са историјом" наставља са новом жестином; до тако изузетних прича, као што је Херцогов "Фицкаралдо", Вандерсов "Хемет", па "Воз се зауставио" Адбаршитова, "Блејд ранер" Ридлија Скота, "Мунлајтинг" Сколимовског, Хјустонов мјузикл "Ани", Вајдин "Дантон" или Фазбиндеров "Керел". Над читавом том колекцијом сјајних филмова, ипак, остаје издвојен потресни "Пут" Јилмаза Гинеја, опоро политичко сведочанство са обиљем моралних и емоционалних шокова!
2) Јубиларни фестивал југословенског документарног и краткометражног филма у Београду, који нас је упознао са дометима најновије светске краткометражне продукције (с победницима међународних фестивала у протеклој години); затим са праксом неких истакнутих "филмсих школа" (римског "Ћентра експериментале", париског ИДЕЦ-а, филмске школе у Лођу) и са ретроспективом досадашњих фестивалских победника (1953-1983) - а, што је најважније, и с неколико нових и врсних домаћих остварења у жанровима анимираног филма ("Албум" дебитанта К. Зимонића), документарног филма ("Ликвидатор" Т. Попова, "Тужим државу и сина" Н. Јовићевића, "Камењар" Д. Јаневског, "Балегари" П. Лаловића) и кратког играног филма ("Переат" дебитанта М. Павловића)...
3) Значајне ауторске ретроспективе у београдском студентском културном центру, које младој публици дају тачну представу о томе шта се у нашој кинематографији догађало пре две деценије (посвећене целовитим опусима А. Петровића, Д. Макавејева, Ж. Жилника, Ж. Павловића), као и поновно приказивање најбољих филмова ових аутора на телевизији, у оквиру ретроспективе чије су учеснике изабрали југословенски филмски критичари.
4) Свестрана издавачка активност београдског Института за филм, под амбициозним руковођењем Предрага Голубовића - из које, ради илустрације, издвајамо само један наслов: драгоцено сведочанство Михајла Ал. Поповића, пионира домаће кинематографије, "Записи са периферије" (у редактури Д. Белића) - дело с којим се, без сумње, успостављају неки неопходни континуитети.
5) Од филмова иностране продукције који су давали тон београдском репертоару, између два лета, треба издвојити: "Телесну страст" Лоренса Кесдена (интелигентно компонован "трилер", са обиљем лепих еротских призора), "Крунског сведока" Петера Бача (дефинитиван ауторски обрачун са епохом "стаљинизма", после кога се ова тема доживљава само као историјска фарса!), "Оловно време" Маргарете фон Трота (горак трактат о судбини савремене жене у свету "мушке цивилизације"), "Приче о обичном лудилу" Марка Ферерија (још један доказ о сумраку те "мушке цивилизације", којом се Ферери истрајно бави), "Друмског ратника" Џорџа Милера (претећу метафору о успаничености савременог света, која се прогресивно развија са продубљивањем светске енергетске кризе), "Ватрене кочије" Хјуа Хадсона (суптилну анализу сукоба "елитног" и "плебејског" схватања у спорту) и урнебесну музичку комедију "Браћа Блуз" (у којој се стил издржане китоновске комике преводи на језик "поп-културе")...
Quote from: crippled_avenger on 18-03-2004, 13:52:18
Mislim da je srpska filmska kritika dozivela vrhunac upravo sa tom tzv. pajkicevskom skolom.
a evo šta o pajkiću i pajkićevcima kaže goran marković (mada, začudo, ne aludira na dimba; možda spremaju novi projekat: PAJKIĆ I JA)
Carstvo lošeg ukusa
Društvo kojim dominira neukus ne sme sebi dozvoliti da na scenu dođu prave vrednosti. Ono mora zatreti sve što je razumno, ukloniti kompetentne ljude i ne dozvoliti dobrom ukusu da se pojavi. Zato što ih on ugrožava
Autor: Goran Markovićsubota, 05.03.2016. u 08:15
Svi znamo za latinsku izreku: De gustibus non est disputandum (o ukusima se ne raspravlja). Šta ona, zapravo, hoće da kaže? Kako na ovome svetu ima toliko različitih ukusa da je besmisleno prepirati se oko toga koji je pravi? Ili, kako je neotuđivo pravo svakog čoveka da ima sopstveni ukus koji se ne sme dovoditi u pitanje?
Moje je mišljenje da o ukusima i te kako treba raspravljati. Pogotovu ako nečiji postane dominantan, ako nam se naturi kao opšta vrednost. Naime, od jednog trenutka, ova vrsta pritiska može početi da ugrožava modus vivendi (način življenja). A to podrazumeva zajedništvo onih koji su saglasni da o pitanju ukusa nisu saglasni.
Navešću jedan naoko bezazleni primer.
Sedamdesetih i osamdesetih u modi je bio takozvani žanrovski film. Grupa mladih sineasta bila je okupljena oko svog gurua koji je propagirao žanr kao krajnji cilj filmske umetnosti. Jasno je definisao žanrovske obaveze i zabrane i među svojim sledbenicima zaveo neku vrstu gvozdene discipline oko toga šta je dobro, lepo, ispravno i šta - nije. Takozvani autorski film bio je proglašen za smeće i osporavan svim sredstvima dok su razni čudni naslovi, uglavnom komercijalni holivudski proizvodi kao, na primer, ,,Konan varvarin" Džona Milijusa, bili slavljeni kao remek-dela.
Dobro, reći ćete da o ukusima ne treba raspravljati i da te male estetske zavrzlame nisu vredne pomena. Da, ali ubrzo zatim, podržavanje estetskog stava preraslo je u neku vrstu političkog stanovišta. Slepo pridržavanje estetskih uputa vođe pretvorilo se u bezuslovnu obavezu podržavanja njegovih političkih pogleda. A oni su devedesetih naglo skrenuli ka nacionalizmu. Guru je, uz izvesne napore, prešao sa ijekavice na ekavicu, ostavio po strani Holivud i obrušio se na Ameriku, do malo pre idealizovanu kao postojbinu svih značajnih žanrovskih ostvarenja. Jedan od njegovih omiljenih sledbenika završio je čak na ratištu, kao komandant neke paravojne jedinice, dok su ostali, ostavši bez teorijske podloge, uglavnom bezuspešno pokušavali da ostvare ,,čisti žanr". Guru se gubio u raznim političkim istupima, koji su sve više podsećali na estradu, a njegovi studenti, oni koji su mu toliko verovali, bili su izgubljeni u svetu u kome više nije bilo ni traga jasnim pravilima kojima ih je učio.Ova priča me podseća na ono što nam se ovog trenutka upravo događa, na ,,Beograd na vodi". I tu je u osnovi pitanje ukusa. Vođa nacije, neopterećen bilo kakvom sumnjom u sopstveni estetski sud, proglasio je ovaj projekat ,,lepim". Čudi se onima kojima se njegova ,,vizija" ne sviđa, ne nalazi za shodno da o njoj konsultuje mnogobrojne domaće arhitekte i policijski udaljava one koji bi da izraze svoju sumnju u smisao ovakvog poduhvata. Usuđuje se da promeni jezgro naseobine stare više hiljada godina, za to angažuje arhitektu iz sasvim drugog kraja sveta, koji je u Beogradu boravio svega nekoliko dana. Uopšte ne haje za to šta o njegovom izboru misle ljudi rođeni u ovom gradu, on Beograd mirno, iz osnova menja, nošen ubeđenjem kako je to što čini ono pravo i da će sve to biti - lepo. Neko će reći: ,,Možda će taj Beograd na vodi biti stvarno lep." Ali, takođe, neko može tvrditi: ,,To je čista besmislica, gomila ružnih zgradurina koja će potpuno pokvariti izgled našeg grada." Ukoliko su ovi prvi u pravu oni, nažalost, neće imati prilike da likuju jer većina njih neće biti živa kada ovaj projekat bude završen. A ovim drugim, čak i ako budu u mogućnosti da se uvere kako su žrtve lošeg ukusa, biće žao što nisu nešto preduzeli da se ovakav nakazni projekat osujeti.
Loš ukus se, međutim, ne zadržava samo na tom urbanističkom projektu. On počinje da prožima celo društvo. Uzmimo samo izgled ženskog dela državnog aparata: preteranost u šminkanju, neadekvatno, često neumesno insistiranje na modnim detaljima koji samo ističu mane. Primitivni način izražavanja, prostačko ponašanje i očajni smisao za humor raznih funkcionera.
Ili, po ukusu ,,žanrovaca", dodela srpskog državljanstva zvezdi akcionih gluposti Stivenu Sigalu i fotografisanje najvišeg državnog rukovodstva sa tim sveže ofarbanim šmirantom.Tu ujedno leži odgovor zašto je u ovoj zemlji kultura gurnuta u stranu. Nije to slučajnost. Društvo kojim dominira neukus ne sme sebi dozvoliti da na scenu dođu prave vrednosti. Ono mora zatreti sve što je razumno, ukloniti kompetentne ljude i ne dozvoliti dobrom ukusu da se pojavi. Zato što ih on ugrožava. Preti da sruši njihovo carstvo. Carstvo lošeg ukusa.
Reditelj
http://www.politika.rs/sr/clanak/350471/Pogledi/Carstvo-loseg-ukusa (http://www.politika.rs/sr/clanak/350471/Pogledi/Carstvo-loseg-ukusa)
ovaj goran marković pada sve niže i niže
Drago mi je što je spomenuo Sigala, tj. one koji su mu dali državljanstvo. Da ga je dodelio Slaju Staloneu to bi već bila druga priča!
Quote from: lilit on 09-03-2016, 23:16:38
ovaj goran marković pada sve niže i niže
Ja sam covek siroke duse. Meni su i "Konan Varvarin" i napr. "Variola Vera" remek dela. Mada ako cemo realno, govoreci
iskljucivo o reziserskim delima obojce autora (a obojca jesu Autori) Markovicev niz do "Sabirnog centra" (pa cak ako ukljucimo i "Tito i ja") je kvalitativno ubedljiviji i bolji od Miliusovog. Naravno, sve ovo vazi ako iskljucimo ono sto valjda svima jasno, a to je da je totalno besimisleno porediti ova dva rezisera koja su svoja najbolja dela, u doba od pre 3,4 decenije, stvarala na razlicitim kontinentima i u totalno drugacijim filmskim kulturama i produkcijama.
Ne zanimaju me licne zadjevice i sujete, Goran Markovic je najbolji zivi srpski reditelj.
ed uz Kadijevica.
Ma dobro, opšte je mesto da veliki umetnik ne razume ili se pravi da ne razume dela drugog velikog umetnika iz iste branše.
Шта знам, Пајкић има врло високо мишљење о филмовима Илинг Студија што није одлика лошег укуса.
Иначе, за мене је највећи живи српски редитељ Слободан Шијан.
Quote from: lilit on 09-03-2016, 23:16:38
ovaj goran marković pada sve niže i niže
ova lilit opet prolupala uz one njene miševe... :(
otvori prozor, udahni čist vazduh narenturma, pa pročitaj opet g. markovića: možda ti se nešto i javi ovog puta!
Pa, da, možda joj se javi da ljudi i kad misle najbolje umeju da se izraze najgore. Da ne kažem diskriminativno, mizogino itd. Nije da se to svakom od nas ne dešava, meni prvom svaki čas, naravno, ali treba ukazati, da se čovek malo trgne pa sledeći put promisli:
QuoteUzmimo samo izgled ženskog dela državnog aparata: preteranost u šminkanju, neadekvatno, često neumesno insistiranje na modnim detaljima koji samo ističu mane.
Tacno Meho, ima sta Zorani Mihajlovic da se zameri i bez niskih aluzija na njen izgled. Slazem se da je ta izjava nepametna i mizogina, veoma nedostojna jednog intelektualca.
Samo da pitam: ko je taj Pajkić? I ko je taj Goran Marković, pošto ne piše koje mu je srednje slovo?
I šta je to "autorski" film? Je l to ono kada nije važno je na vlasti a ti uvek imaš mogućnost da snimiš neku glupost? I da objaviš u Politici i predaješ na fakultetu, režiraš u pozorištu i sebe smatraš disidentom?
Mozda su i ONI, kao i ti Aleksije, zaboravili na njega. Takoreci pao covek 'under the radar'. Pa majkumu nismo jos skroz dosli do cistki....naglasak na 'skroz', jer jesmo pomalo.
Kada se bude ponovno snimilo remek - delo kao "Mala noćna muzika" onda ću podržati autoski film kao koncept. Do tada samo priznajem Radoša i "Btaću po babine linije". To je, bre, film! Kaki Pajkić, Pajtić, Marković i tamo neki šalabajzeri teoretičari opšte prakse?
I, da se razumemo, volim ja domaćiu film, samo ga ne gledam. Imam slab stomak za proseravanja koja se nude na BHS jezicima.
Zaključno sam Tito i ja Markoviću svaka čast ( meni omiljen njegog uradak je Deja Vu ) tako da čovek ima kredibilitet da kritikuje. Žao mi bude ponekad što se odlični reditelji rađaju u malim i siromašnim zemljama...
Quote from: Meho Krljic on 10-03-2016, 13:11:26
ali treba ukazati
pa to i ja velim, meho, but not in so many words: ako si opazio/la/lo nešto što ne valja u textu, UKAŽI NA TO, nemoj da sad gatamo šta te je u ovolikom textu, sa ovoliko tvrdnji, navelo na opasku o padanju sve niže itd.
tebi je zasmetalo to o sns-ženama.
liliti možda nešto treće.
or not?!
(da se razumemo, ni ja se ne slažem sa svim što je tu rečeno, ali mislim da je barem 87% na mestu; svakako ne vidim ovaj text kao svedočanstvo nekakvog 'pada')
Pa, svakako, Marković je sa Turnejom pao toliko nisko da je probio dno i sad pluta u prostoru između univerzuma. Ovo je ništa.
Quote from: Meho Krljic on 10-03-2016, 16:36:04
Pa, svakako, Marković je sa Turnejom pao toliko nisko da je probio dno i sad pluta u prostoru između univerzuma. Ovo je ništa.
ja sad stvarno ne znam dal ovde pričamo o textu koji sam okačio, o rediteljskom umeću gorana m. uopšte i/ili recently, o tome ko je najbolji reditelj svih vremena, o pajkiću, o žanru, o nafrakanim kravama i 'mizoginiji'.... u svakom slučaju, ne vidim relevantnost tako niskih poteza kao što je podsećanje na TURNEJU!
uostalom, ako ćemo tako, FALSIFIKATOR je još gori.
Ni Turneji ni Falsifikatoru nista ne fali, stavise. Ne uspevam da razumem u cemu je problem, uz najbolju volju.
Quote from: Dybuk on 10-03-2016, 17:41:30
Ni Turneji ni Falsifikatoru nista ne fali, stavise. Ne uspevam da razumem u cemu je problem, uz najbolju volju.
Posto mi je na ovom forumu (kao i svima :) ) iskljucivo stalo do sopstvenog misljenja cim pre cu da pogledam ova dva (ne?)dela :) . "Urnebesna tragedija" mi je, pre neke dve decenije kada sam je odgledao u bioskopu bila bas tragicno losa (mada, mozda je to samo zbog toga su mi Markovicevi filmovi bili posebno dragi te je razocarenje bilo vece?), a "Kordon" mi je bio sasvim korektan (mozda samo zbog toga sto su mi dogadjaji koje opisuje bili sasvim bliski i licno (pre)zivljeni ?). "Turneja" kao pozorisna predstava u Ateljeu 212 bese odlicna.
Elem, da ne duzim i ne smaram... evo hitam ka CrnojBerzi i torentima...
pošto na ovom forumu ne volim paušalne tvrdnje i sviđizme, podsetiću da sam vrlo konkretno kazao šta i kako i zašto povodom ova dva filma:
http://chetnixploitation.blogspot.rs/2010/02/turneja-2008.html (http://chetnixploitation.blogspot.rs/2010/02/turneja-2008.html)
http://ljudska_splacina.rs/2014/06/falsifikator-goran-markovic-2013.html (http://ljudska_splacina.rs/2014/06/falsifikator-goran-markovic-2013.html)
eto, čisto da se vidi da je nešto od filmske kritike nastalo i opstalo i bez uticaja pajkića.... 8)
DeHickoce imas Falsifikatora na jucubu :)
https://www.youtube.com/results?search_query=falsifikator+ceo+film (https://www.youtube.com/results?search_query=falsifikator+ceo+film)
Quote from: Ghoul on 10-03-2016, 17:39:42
ja sad stvarno ne znam dal ovde pričamo o textu koji sam okačio, o rediteljskom umeću gorana m. uopšte i/ili recently, o tome ko je najbolji reditelj svih vremena, o pajkiću, o žanru, o nafrakanim kravama i 'mizoginiji'.... u svakom slučaju, ne vidim relevantnost tako niskih poteza kao što je podsećanje na TURNEJU!
uostalom, ako ćemo tako, FALSIFIKATOR je još gori.
Ma, ja to samo pratim meandrirajući, freeform tok ove diskusije koja je započeta u prošloj deceniji a nastavlja se, kao i što je običaj na Sagiti, uz opširne odlaske u tangentu i oftopičenje. Tako da sam ja pikendčuzovao deo markovićeve kolumne za koji mi je bilo najlogičnije da se Lilita na nj osvrnula u svom šotgan komentaru, a Turneju sam morao da pomenem jer - iako kod mene Marković generalno ima status pozitivca i kao osoba ali i kao režiser izvrsnih Deja Vu i Variole V - jer... jer ipak Turneja se ne zaboravlja, turneja se ne prašta.
A i dobar šlagvort da se okači tvoj prikaz filma :lol:
Quote from: Meho Krljic on 11-03-2016, 08:38:06
Quote from: Ghoul on 10-03-2016, 17:39:42
ja sad stvarno ne znam dal ovde pričamo o textu koji sam okačio, o rediteljskom umeću gorana m. uopšte i/ili recently, o tome ko je najbolji reditelj svih vremena, o pajkiću, o žanru, o nafrakanim kravama i 'mizoginiji'.... u svakom slučaju, ne vidim relevantnost tako niskih poteza kao što je podsećanje na TURNEJU!
uostalom, ako ćemo tako, FALSIFIKATOR je još gori.
Ma, ja to samo pratim meandrirajući, freeform tok ove diskusije koja je započeta u prošloj deceniji a nastavlja se, kao i što je običaj na Sagiti, uz opširne odlaske u tangentu i oftopičenje. Tako da sam ja pikendčuzovao deo markovićeve kolumne za koji mi je bilo najlogičnije da se Lilita na nj osvrnula u svom šotgan komentaru, a Turneju sam morao da pomenem jer - iako kod mene Marković generalno ima status pozitivca i kao osoba ali i kao režiser izvrsnih Deja Vu i Variole V - jer... jer ipak Turneja se ne zaboravlja, turneja se ne prašta.
A i dobar šlagvort da se okači tvoj prikaz filma :lol:
Jutros u 8h sam zapoceo sa gledanjem "Turneje" da bi me nakon njenog zavrsetka docekala vest da veliki glumcina vise nije sa nama. Znam samo da sam sve vreme tokom gledanja mislio da Dragan bas rastura u ovoj ulozi.
Nakon toga procitao sam besmislenu Ghoulov-u kritiku, ponovo procitao Mehino (ne)prastanje i moram reci da se osecam bolje. "Turneja" nije medju najboljim filmovima G. Markovica i mozemo raspravljati o tempu, nekim suvisnim scenama, minutazi/montazi, motivima i postupcima odredjenih likova itd.. ali svesti kritiku na to kako smo eto mi jadni Srbi u tom filmu predstavljeni tako nakaradno a ovi drugi ne bas tako nakaradno je, ponavljam, besmisleno. "Turneja" je crna komedija/satira/alegorija (kao i mnogi drugi Markovicevi filmovi) koja jasno (neko put cini mi se i previse plasticno jasno) kritikuje, zajebava, "jebe kevu" svima nama zbog toga kakvi smo bili, kakvi jesmo i kakvi cemo biti. I normalno je da su zato likovi karikature (i kreature). Ali ne, naravno, super smo mi.... bolji od drugih. Uzivamo kada se braca Koen podsmevaju tupavim Amerikancima, visoka umetnost nam je Bergmanovo seciranje svedske intime a do orgazma nas dovodi kada oskara dobije film koji se bavi pedofilijom u katolickoj crkvi.
Ma zajebite vise price o svezim ranama, svetinjama/ikonama koje ne smemo dirati...upravo zato i ocekujem da veceras minut cutanja za Prleta odrze oni besprizorni likovi u besprizornim rijalitima na besprizornim nacionalnim frekvencijama, upravo zato ce sutrasnje toaletne novine na naslovnim stranama uz bulje neke starlete da prikace i sliku naseg Gagija, obraz uz obraz.
Upravo zato sto imamo samo jednu "Turneju" ali zato beskonacnan broj "besplatnih" novogodisnjih/Usce/Marakana turneja Pevaljke i raznih "pevaca" smo danas ovde gde jesmo.... davimo se u poplavama martovske kise...
I da... ne kazem da je drugde bolje ili da su drugi bolji... ali na srecu ili na zalost zivim upravo ovde, u ovoj prelepoj pokisloj zemlji i tu mi rastu deca. Ako govna sami ne pocistimo jednostavno cemo se udaviti u njima...
xcheers Svaka cast majstore, u sred sride!
ovu gomilu dehickokovih besmislica otpisaću kao bulažnjenje u afektu izazvanom vešću o smrti gage nikolića, budući da nema blage veze a ni pojma sa mojim napisom o TURNEJI.
mislim, žao je i meni što je ovaj umro, pa neću zbog toga da lupetam koješta.
Tvoja kritika zavrsila je na Chexu, dovoljan razlog da se ne racuna kao ozbiljan, promisljen rad, niti procita - sto se mene tice.
Quote from: Dybuk on 11-03-2016, 13:39:17
Tvoja kritika zavrsila je na Chexu, dovoljan razlog da se ne racuna kao ozbiljan, promisljen rad, niti procita - sto se mene tice.
ćurko, ta kritika nije 'završila' nigde; prvo je objavljena u jednom časopisu a na chex je samo preneta.
kad tebe budu negde objavili i honorara za to ti plate, onda se oglasi.
ali ne, ne vredi... internet je ovo... svaka ćurka mora da zaćurliče i izjednači se sa svakim koga vidi, bez obzira...
Svako ko misli da je ovaj film chex materijal ne treba da primi honorar za svoju kritiku. Za ozbiljnu (a sazetu) analizu vidi Dehicov komentar.
Quote from: Dybuk on 11-03-2016, 13:52:27
Za ozbiljnu (a sazetu) analizu vidi Dehicov komentar.
čega je to 'analiza'?
niti je analiza filma, niti mog texta o njemu.
ti očito ne bi prepoznala analizu ni da te lupi maljem u glavu.
to de hickokovo je jedna tok-svesti tirada tangencijalno potaknuta grubo-uzev tematikom bliskom tom filmu a potpaljena lošom vesti iz novina.
to što naklapa o cecinim koncertima i rijalitijima i šta ti ja znam - nema blage veze s turnejom. pa ni s mojim textom.
Quote from: Ghoulti očito ne bi prepoznala analizu ni da te lupi maljem u glavu.
Ali prepoznajem usku 'kriticarsku' svest :) koja vidi samo jedan banalan - nacionalno opterecen - aspekt i onda gradi 'kritiku' na njemu.
Bojim se da si ti taj koji ne prepoznaje pravu analizu.
филм турнеја је срамна апологија не само глумишта већ свих професија везаних за медије и одлично показује владајући морал у истима и својим примером и својим трагом и својим наградама. добро је што овакве ствари остају за поколења да прикажу осионост својих створитеља и финансијера и њихов презир према нама (или народу (овог пута српском) уопште).
а називати дехиков пост анализом је, у најмању руку, бесмислено.
Ti kazes apologija, ja kazem kritika, ocigledno razlicite percepcije.
A ono sto je Dehic napisao iako ne 'prava' analiza veca je analiza od gulove chex etikete.
напротив, турнеја је чекс колико нешто чекс може да буде, а спада у онај део наслова топика са ЗС 'српски мазохисти'
а гул је филм врло детаљно и врло прецизно анализирао. колико видим дехикок је написао пост.
(на страну што је филм сам по себи јако лош, на ивици гледљивости, подношљив само због одличне глуме)
Zao mi je, ja to ne vidim, a sklona sam da uocim chex materijal u stranim i ex ju filmovima, dakle nisam veliki kosmopolita i nimalo autosovinista.
па, овај пример показује да сви имамо свој 'блајнд спот'. прилично сам сигуран да га и ја имам, иако пишем ћирилицом :)
Quote from: дејан on 11-03-2016, 14:12:24
филм турнеја је срамна апологија не само глумишта већ свих професија везаних за медије и одлично показује владајући морал у истима и својим примером и својим трагом и својим наградама. добро је што овакве ствари остају за поколења да прикажу осионост својих створитеља и финансијера и њихов презир према нама (или народу (овог пута српском) уопште).
а називати дехиков пост анализом је, у најмању руку, бесмислено.
"Turneja" je pozorisna predstava iz devedeset i neke. Ona je autorsko delo, osvrt G. Markovica na ratna zbivanja. Njegov pogled, njegov stav. Nije mu platio Euroimages 2008 da ga napise tamo neke 1996. Jedino sto te '96 ovde niko nije hteo da finansira taj film pa je scenario Markovic pretocio u pozorisnu predstavu. U stvari, misljena sam da bi verovatno taj film iz 96 bio em relevantniji em bolji...
Posmatranje 'Turneje" kroz tzv. chex prizmu je smisleno isto koliko bi posmatrali i filmove poput "Ko to tamo peva" i "Maratonci trce pocasni krug". Ni tu nismo prikazani ko cvecke, zar ne ? Pa i u "Kad budem mrtav i beo" Dzimi Barka zavrsi ubijen u poljskom WC na pravdi Boga. Hocu reci, kada se nasi autori bave nasim manama i nasim karakondzulama mi je sasvim legitimno a rekao bih i neophodno. Ovde neki napr. "Srpski film" smatraju nekakvim remek delom dok je meni on eto, blago receno, bezvezan ali to sto ga ja ne volim nema nikakve veze sa temom ili nacinom kako je prikazao nase drustvo vec sa nekim njegovim filmskim aspektima. Mada, kao sto rekoh negde na ovom topiku, ovde i onako svako voli samo svoje misljenje pa i ovo moje mozete da posadite u kabinu pored one u kojoj je nastradao Barka...
Neki taj film vide i ovako:
http://www.suedslavistik-online.de/02/djordjijevic.pdf (http://www.suedslavistik-online.de/02/djordjijevic.pdf)
Čini mi se da B. Zečević ima neko viđenje, ali ne mogu naći u ovom trenutku. No, zgodno je da se vidi još jdna kritika i postvimo pitanje koliko kritika znači i analizu?
Meni se Turneja nije dopala. I to zbog kraja. Ona scena tipa Aska i vuk, gde umetnost pobedi nož, koji onako smireno detljka grančicu a pre toga je (verovatno) odeljao vrat "pesniku za dečiju čitanku" to mi je degute i van logike, osim ako neko ne misli da podilazi određenoj strani u sukobu.
No, to je moje laičko mnenije.
Osnovna zamerka G. Markoviću, sve uz prihvatanje njegovog razmišljanja iz teksta, jeste. koliko je to prihvatiljivo kada neko nema kredibiliteta da upire prstom u bilo koga? Biti protiv svakog a sa svakim, kao D. Kovačević, uništava moralne postulate umetnika. Ljotićevski izlet N. Pajkića sa I. Bjelicom i S. Stanković, pozivanje na vođu Berlih orlova, čoveka koji je po profesiji valjd reditelj, D. Bokana, nije mi značjano ako se pogleda šta je ostalo od N. Pajkića kao dramaturga (Dečko koji obećava, Davitelj protiv davitelja) čime je opravdao svoje zvanje i znanje. Njegovo poltičko angažovanje, taj performans bizarluka, manje je štete naneo nego viđenje odgovonosti jednog naroda i njegov pikaz u Turneji koji ostaje kao svedočanstvo i time čini štetu zbog percepcije kojom zrači.
Ali, ko sam ja pa da mislim o takvim veličinama?
Idem da gledam Farmu, slušam Cecu i uživam u literaturi M.B. Mojsilović.
Turneja je klasičan chex što meni ne bi u suštini smetalo jer ako iko ovde vodi vječni rat protiv Srba i Srbije - to sam ja. Ali Turneja je, avaj, kao i Tito i ja pre nje, jedna naknadna pamet, jedan pokušaj intelektualca da se obračuna sa negativnim fenomenom ali u vreme kada je to već bezbedno i fenomen više nema kapacitet da predstavlja ne samo pretnju nego i validnog sagovornika, jedno, avaj, samozadovoljno ljubljenje slike svoje i prikazivanje iskonskog drugog u nekakvim satiričnim okvirima koji - u slučaju Turneje - poprimaju (kultur)rasističke forme. Ponavljam, Markovića volim, iskreno, kao autora nekih od najboljh domaćih žanrovskih filmova ov ol tajm i kao čoveka koji ozbiljno shvata dužnost da intelektualac dela prosvetiteljski u društvu u kome postoji ali to ne znači da treba ignorisati kad pravi gafove.
Kako moze biti naknadna pamet ako je, kako Dehic kaze, nastala 90tih?
No, nevazno, svaki osvrt na bolnu proslost se vrsi sa neke istorijske distance jer je to potpuno prirodno, neces pisati/praviti film o traumi dok ona jos traje, vec kad malo svaris ono sto si doziveo. Nama je recimo trebalo mnogo manje vremena nego nasim komsijama od kojih niko nije napravio samokriticni film, ispravite me ako gresim, niti se obracunao sa svojom prosloscu, a decenije su prosle. Verovatno zato sto neke komsije ne smatraju da treba icega da se stide vec se i ponose zlodelima, i to im je legitimno, defakto dozvoljeno.
Ja tebe Meho ne razumem, ne razumem bas ni dejana iako ste ideoloski mislim, razliciti, jer se meni cini da je sve ono sto je kao kritika srbalja i Bg kruga intelektualaca zasluzeno. Ovo nije apologetski niti srbomrzacki film, ovo je licno svedocanstvo i jako lican pogled na stvari iznutra, iz istog tog kruga intelektualaca i umetnika blazenih u svom neznanju i samodovoljnosti. Rekla bih da tebi smeta sto je 'preachy', ok, ne branim to je jedan nacin da se na njega gleda. Ali meni nije bio, i ovde cu da, u nedostatku boljeg objasnjenja potegnem generacijsku kartu.
Ko moze da kaze da Ljubic, lik koga tumaci Voja Brajovic nije pljunuti 'angazovanj pjesnik' kakve smo vidjali i slusali (kako ko doduse) u to nesrecno doba? Ko moze da kaze da je Dehickokova paralela se Pevacicom na Uscu besmislica kad smo preziveli kulturni mrak 90tih, koji se vraca na mala vrata!!?? Ko moze da kaze da smo ista naucili iz mracnih 90tih kad nam je Turneja antisrpski, apologetski, djubre od filma te da njegov autor 'nema kredibilitet' tako sta da pravi?
Hocete da znate sta je antisrpski film (doduse ne chex jer nema suprostavljene strane zlim Srbima)? SRPSKI FILM, one hit wonder Srdjana Spasojevica.
O Srpskom filmu smo, hvala Alahu, diskutovali kad je bilo vreme & mesto pa smo se dotakli i njegovog antisrpstva. On se može čtati kao antisrpski u domenu jedne nihilističke kritike i legitimno iznosi svoje nihilističke stavove žanrovskim jezikom. Turneja, nažalost, ne kritikuje nikoga i ništa nego samo na jedan izrazito naivan način pokušava da krivicu za te neke ratove i razaranja pripiše, ako može, puku koga su, eto, neukog, eventualno zaveli zli političari, dok su naivni i nevini intelektualci i umetnici samo brinuli o umetnosti i kulturi i eto, oteše im i zemlju i dostojanstvo ispred nosa. Što je kulturrasistički - potpuno nevezano za etnicitet - i sa druge strane uostalom potpuno netačno jer su intelektualci, među njima mnogi umetnici, među njima mnogi filmski radnici bili itekako politički i javno angažovani i doprineli ratu & razaranju. O Dragojevićevim Lepim selima može svašta da se kaže ali taj film makar dosledno kritikuje naivne što su bili naivni isto koliko i lukave što su naivne zajebali i koristi Drekavca kao izvrsni totem kome bismo želeli da pripišemo sopstveno zlo, samo da se nekako od njega distanciramo. Marković, čini mi se da to i Gul pominje u svojoj analizi, ali izvinjavam se ako ne pamtim dobro, davno sam je čitao, to totemsko zlo ne smešta u domen simbola koje film pokazuje i kritkuje razarajući lokalne mitove i mitomanije, već naprotiv, smešta ga u likove drugog/ drugih koji su nekakvi iskonski varvari koje su fini građani došli da oplemene a oni se koprcaju.
P.S. Ne treba baš mnogo pretpostavljati o tome koliko smo Gul i ja ideološki različiti jer nisam siguran da iko od nas ume da se ideološki svrsta, a pritom Gul je jedan od retkoh ljudi sa ovog foruma koji mi je više puta prespavao u kući, video mi ženu u pidžami :lol: :lol: :lol: itd. Dakle, ja ako se s njim i ne složim u bilo kom stavu, uvek prezjumujem da smo prijatelji koji se prijateljski i razumeju. To nema veze sa našim viđenjem Turneje, nikada o njoj nismo ni pričali između sebe, ali on i ja ni slučajno nismo nekakvi ideološki neprijatelji or sumtin.
Svako ima svoj nacin da iznese ono sto smatra istinom ili rak ranom drustva u razaranju, meni se licno Dragojevicev nimalo ne dopada :)
Legitimno. Ne raspravljamo o ukusima, srećom, nego, kao, gledamo da se bavimo nekakvim semiotičkim tumačenjima, posmatranjem umetničkog postupka itd.
No, ne da mene ova rasprava preterano zanima, da ne bude zabune, G. Marković je u mojoj knjizi večno u plusu zbog, rekoh, Deja Vu i Variole Vere i zbog načelnog stava prema svom javnom angažmanu koji ja pozdravljam. Mogu da ga kritikujem za film ili izjavu ali nemam nikakvu želju da ga vidim poniženog i uvređenog. Nebojša Pajkić je danas osoba bez javnog angažmana pa je malo i neobično da ga se poteže u javno publikovanoj kolumni i da se povlače neke smele paralele sa njegovim ideološkim transformisanjima i Beogradom na vodi ali nije da bih ja G. Markovića zbog toga razapeo na križ. Nek piše al nek pazi šta piše :lol:
http://www.drama.org.rs/images/stories/DRAMA/DRAMA38/boz-zec-smr.pdf (http://www.drama.org.rs/images/stories/DRAMA/DRAMA38/boz-zec-smr.pdf)
Evo jedno viđenje Lepih sela, tačnije, jednog segmenta. Može biti korisno.
Meho, na srecu ne raspravljamo, ali ne vidim kako povici na 'cetniksploitejsn' apologetiku, kulturrasizam i slicno ne spadaju u 'ne dopada mi se sadrzaj ovog filma'. :)
Quote from: Meho KrljicP.S. Ne treba baš mnogo pretpostavljati o tome koliko smo Gul i ja ideološki različiti jer nisam siguran da iko od nas ume da se ideološki svrsta, a pritom Gul je jedan od retkoh ljudi sa ovog foruma koji mi je više puta prespavao u kući, video mi ženu u pidžami :lol: :lol: :lol: itd. Dakle, ja ako se s njim i ne složim u bilo kom stavu, uvek prezjumujem da smo prijatelji koji se prijateljski i razumeju. To nema veze sa našim viđenjem Turneje, nikada o njoj nismo ni pričali između sebe, ali on i ja ni slučajno nismo nekakvi ideološki neprijatelji or sumtin.
Nisam ni pominjala Gula nego dejana. Gul mi je jasan.
Pa Gul i Dejan su dva lica istog novčića, a verujem da je i onaj Dejan u Naživu treće lice istog novčića :lol: :lol:
I sasvim je, nadam se jasno da mi se sadržaj filma Turneja ne dopada i da mislim da je umetnički ovo slab i, eh, kukavički film. Ali to ne znači da bih mu autora zatro ili da bih, da imam vremeplov, otišao nazad kroz vreme i sprečio ga da ga snimi. Hiljadu cvetova i taj rad.
Nema rasprave o ukusima. Neko voli popadiju a neko Kačavendu.
Quote from: Meho Krljic on 11-03-2016, 18:54:44
Pa Gul i Dejan su dva lica istog novčića, a verujem da je i onaj Dejan u Naživu treće lice istog novčića :lol: :lol:
jeste, ali promakao ti je ovaj ćirilični dejan, koji ipak nije deo mog novčića. iako se (ovim povodom) slaže sa mnom.
znam da zvuči neobično da se još neko sem mene slaže sa mnom, ali eto, ovog puta se desilo!
Ah, da, naš Dejan, sorry, jasno, napravila sam previd. Gladan sam a nikako da odem da jedem jer prdim ovde po Sagiti, pa eto, grešim i više nego što mi je norma. Elem, ja isto ne znam ni gde bih Dejana ideološki svrstao, ali i sa njim sam umeo da odem na piće itakoto. :lol: :lol: :lol: Važno da smo mi svi ovde drugari, a lako ćemo za Lepog Nešketa Pajkića i za G. Markovića.
Није све из тог глупог филма толико карикирано и нетачно. Мени је била посебно забавна сцена кад се, ако се добро сјећам, туку војници ВРС и, као, Аркановци или шта већ. То се стварно могло видјети крајем рата у Крајини. Значи 94-95 година, када је већ било НАТО бомбардовње, ХВО ушао у Босну са сјевера, АБиХ у офанзиви од Бихаћа па сјеверно, Караџић продавао градове... у сред свега тога појавили се Аркановци и друге специјалне снаге - наравно, специјални само по шверцу, недисциплини и сулудим офанзивама.
Добар дио Крајишке војске тада је био на истоку Републике Српске, тако да су ови имали доста простора за своје фикс идеје, као одлучили су да спроводе некакав ред а понашали су се као обични улични бандити. Хапсили су војнике који су тада нашли у градy, на допусту са фронта - људи су се буквално сaкривали од њих. Ови кад су чули шта се ради њима иза леђа хтјели су поубијати тај отпад, штета што нису. :)
Propustio si ljiljane koji recituju Sofokla.
Quote from: ALEKSIJE D. on 11-03-2016, 19:25:36
Propustio si ljiljane koji recituju Sofokla.
ja nisam.
QuoteElem, ja isto ne znam ni gde bih Dejana ideološki svrstao, ali i sa njim sam umeo da odem na piće itakoto. :lol: :lol: :lol: Važno da smo mi svi ovde drugari, a lako ćemo za Lepog Nešketa Pajkića i za G. Markovića.
Ma naravno, to sto se neko ne slaze politicki, ili ne deli identicne stavove ne znaci da ne moze da se druzi, pfff! Pa ja se ne bih druzila sa pola familije da je tako!
To sto diskutujemo (i to vrlo civilizovano, bar posle pocetne "ćurke" koja se, eto ne moze izbeci za spas zivota) ne znaci da se mrzimo, ne slazemo po nekim drugim pitanjima itd. Meni ovo bas bila fina diskusija, opet, ne racunajuci "ćurku", al eto nismo svi sposobni da odrzimo pristojan nivo komunikacije, iako smo svi "drugari" :lol:
a zar niko da pohvali markovica zbog arogancije kojom nesebicno i istrajno zraci, bespogovornog stajanja na stranu onih naspram kordona, ne pomisljajuci sve ove godine da je mozda i kordon donekle u pravu. na kraju citav angazman lepo naplatiti. treba i to moci
Da stvarno cemu takav sovinisticki govor? Meni cim vidim to "curko" u obracanju odmah ukazuje da je osoba koja naziva drugu takvom recju nesigurna i jednostavno receno nevaspitana. Takodje prestajem da obracam paznju sta ta osoba kasnije pise, jer ocigledno nije bas sjajan sagovornik.
Inace ste me bas zainteresovali da vidim o cemu se radi, pa sam pogledala 3/4 od jednog Youtube klipa iz filma Turneja. Hvala ali neka, nesto mi se ne svidja.
Quote from: Biki on 11-03-2016, 21:06:32
Meni cim vidim to "curko" u obracanju odmah ukazuje da je osoba koja naziva drugu takvom recju nesigurna i jednostavno receno nevaspitana. Takodje prestajem da obracam paznju sta ta osoba kasnije pise, jer ocigledno nije bas sjajan sagovornik.
sagovornik ćurkama svakako nisam.
kao ni drugim osobama sklonim predrasudama, površnosti i isključivostima.
s takvima nemam o čemu da pričam niti ih želim u bilo kom svojstvu oko sebe.
prema tome, dobitak je obostran: one nemaju šta da mi kažu a ja do njih ne mogu (i neću) da doprem.
Quote from: BikiMeni cim vidim to "curko" u obracanju odmah ukazuje da je osoba koja naziva drugu takvom recju nesigurna i jednostavno receno nevaspitana. Takodje prestajem da obracam paznju sta ta osoba kasnije pise, jer ocigledno nije bas sjajan sagovornik.
Pravilno. Sto bi moja bolja i pametnija polovina rekla 'ja se ne bih trovao s tim kompleksasima'. :)
xcheers
xcheers
Quote from: Dybuk on 11-03-2016, 18:21:28
Kako moze biti naknadna pamet ako je, kako Dehic kaze, nastala 90tih?
Ovde je poduzi intervju G. Markovica (inace veoma interesantan postovaocima njegovih filmova) dat bas tih dana kada je "promovisao" Turneju
http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2009&mm=02&dd=05&nav_id=343337 (http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2009&mm=02&dd=05&nav_id=343337)
Izmedju ostalog evo sta rece sam autor na ovu temu:
"
Kako to ponekad biva, scenario za film Turneja, napisao sam još 1995. godine. Tada, iz razumljivih razloga, nisam mogao da ga snimim (da bi jedan film bio realizovan u okolnostima koje su vladale u to vreme trebalo je žestoko sarađivati sa režimom Slobodana Miloševića), pa sam ga pretočio u pozorišni komad koji je izašao 1996. godine. Znači, ovo što ovih dana izlazi kao film napisano je pre 13 godina. .... "
a rece i ovo:
"
Da li će ga ljudi voleti, ne znam. Pretpostavljam da će mnogi reći da je to film sumnjivih političkih polazišta. Ipak, ja se uzdam u priču. Mislim da je to najvažnije.
Nije loše da pomenem šta mi se desilo kada sam taj tekst pre mnogo godina odneo u pozorište, mojoj prijateljici Ivani Dimić koja je radila kao dramaturg u Ateljeu 212. Ona je to pročitala i rekla mi: ,,Vidi, Gorane, ja sam srpska nacionalistkinja. I ovaj tekst vređa moja nacionalna osećanja, ali je do te mere dobar da ga predlažem za realizaciju".
Međutim, Turneja nije uperena čak ni protiv srpskih nacionalista. Nije ni protiv čega osim besmisla rata. Naravno da je svaki ratni film po definiciji antiratni. Ali možeš napraviti antiratni film na razne načine. Ne kao Klint Istvud Zastave naših očeva. Ipak je to propaganda. Ovaj film se sprda i prezire svaku vrstu propagande. On saoseća sa svim ljudima, bez obzira da li su sa ove ili one strane rata, ili su samo glumci. Oni su svi zajedno gubitnici. Sa svima sam nastojao da saosećam. Ovo je onaj ratni film u kome nema negativaca. Ako su neki baš onako ,,gadni", onda su smešni, tako da im je to alibi."
a bome rece i ovo:
"
...Ja se nadam da ugao koji sam izabrao, ugao blentavih glumaca, može da bude alibi za sve. Samim tim što su tako naivni, lakoverni i lakomi, oni ne mogu da budu nikakav ozbiljan posmatrač i to filmu daje izvesnu lakoću. Povremeno je urnebesno smešan. A sa tim smehom je pomešana krv. "
Nije Turneja Markovica jedan od njegovih boljih ali jeste dobar. Ako je Variola medju njegovim najboljima ( ocena 5) , ovaj bi imao solidnu trojku.
@Meho
Quote from: Meho Krljic on 11-03-2016, 17:55:13
Turneja je klasičan chex što meni ne bi u suštini smetalo jer ako iko ovde vodi vječni rat protiv Srba i Srbije - to sam ja. Ali Turneja je, avaj, kao i Tito i ja pre nje, jedna naknadna pamet, jedan pokušaj intelektualca da se obračuna sa negativnim fenomenom ali u vreme kada je to već bezbedno i fenomen više nema kapacitet da predstavlja ne samo pretnju nego i validnog sagovornika, jedno, avaj, samozadovoljno ljubljenje slike svoje i prikazivanje iskonskog drugog u nekakvim satiričnim okvirima koji - u slučaju Turneje - poprimaju (kultur)rasističke forme. Ponavljam, Markovića volim, iskreno, kao autora nekih od najboljh domaćih žanrovskih filmova ov ol tajm i kao čoveka koji ozbiljno shvata dužnost da intelektualac dela prosvetiteljski u društvu u kome postoji ali to ne znači da treba ignorisati kad pravi gafove.
mislim da nisi u pravu. Markovic nije devedesetih "prebegao", "prodao veru za veceru" kao sto bi (neki) mogli reci za neke druge Gorane iz Praga... ne, bio je oduvek tvdoglav individualac, ostrog jezika i nezgodnog karaktera ali zato izuzetne percepcije i filmske elokvencije... Ostao je svoj voleli to ili ne voleli.
Ah, ovaj intervju je kao zivo blato, sve vise i vise tone.
9/10 zvezdica za Variolu Veru, za Turneju jednostavno je ok priznati da je los film. Svakome se desi da omane.
Quote from: DeHickok on 11-03-2016, 21:42:01
mislim da nisi u pravu. Markovic nije devedesetih "prebegao", "prodao veru za veceru" kao sto bi (neki) mogli reci za neke druge Gorane iz Praga... ne, bio je oduvek tvdoglav individualac, ostrog jezika i nezgodnog karaktera ali zato izuzetne percepcije i filmske elokvencije... Ostao je svoj voleli to ili ne voleli.
Ne znam da li je ono što sam napisao zvučalo kao da ga optužujem za te stvari koje navodiš jer to nije bila moja namera. Dakle, po mom osećaju, Tito i Ja i Turneja su naprosto signali da je intelektualac/ autor izgubio kritičku oštricu i bavi se kritikom meta koje odavno više nisu društveno relevantne na način koji se bazira na nekom sasvim ispraznom osećaju superiornosti - intelektualne ili estetske - koji prozire iz autorovg rukopisa.
Quote from: DeHickok on 11-03-2016, 21:42:01
Ovo je onaj ratni film u kome nema negativaca. Ako su neki baš onako ,,gadni", onda su
srbi :)
Quote from: DeHickokupravo zato i ocekujem da veceras minut cutanja za Prleta odrze oni besprizorni likovi u besprizornim rijalitima na besprizornim nacionalnim frekvencijama, upravo zato ce sutrasnje toaletne novine na naslovnim stranama uz bulje neke starlete da prikace i sliku naseg Gagija, obraz uz obraz.
http://www.tarzanija.com/selfi-s-pokojnikom/
ovaj Marković je kreten neopevani... pa jbt, to što je rekao može i protiv njega da se uperi, toliko je opšte mjesto da veze s mozgom nema... Dakle, problem je neki guru koji određuje šta je dobro, lijepo i ispravno, a Marković je "kompetentna osoba sa ukusom", kako sebe samog časti? A koja je razlika između postavljanja kriterijuma za dobro, lijepo i ispravno i kompetentne osobe sa ukusom? Odnosno, u kom smislu ova druga osoba nije guru? Jel ono sa čim se ne slaže i što mu je odbojno naziva neukusom? Pa to radi i prva osoba. Jel ova druga osoba ne želi da njen ukus dominira u društvu? Pa što se onda žali da neko hoće da ukloni taj ukus?
i onda počne da bukvalno kenja kako o ukusima vrijedi raspravljati, ali od tolike uopštenosti (koja je btw bolest njegovih filmova uopšte) on do nikakve rasprave o ukusima uopšte ne dolazi. Bar ne ovdje. Ovo su iskazi na nivou nekog Šiptara koji dođe i kaže kako su ih Srbi maltretirali decenijama, da su strukturno diskriminisani, institucionalno ignorisani itd... Pa ovaj Goran Marković je haški tužilac, jbt, mada je i on NEKAD konkretan.
Estetski stav prerastao u politički? Reče čoek koji u nastavku teksta drobi o Vučiću. Dakle, nije samo što je i to šiptarski neosnovana i nedokazana teza o povezanosti estetskog i političkog polja u Pajkića, no što konjina sam to radi u ovom tekstu, pa brutališs samojeb!
Na kraju se guru izgubio sa svojim sljedbenicima u "svetu u kome više nije bilo ni traga jasnim pravilima kojima ih je učio". Kako je onda estetski stav prerastao u politički?
Spasi umjetnost i ubij se, Marković Gorane!
e sad, neka dobra duša bi mogla da objasni npr. kako se to Variola Vera ili Već Viđeno kosi sa bilo čim što je Pajkić propagirao, jer moje ignorisanje finesa jednostavno vidi Markovića kao buntovnog Pajkićevog učenika
Quote from: Meho Krljic on 11-03-2016, 23:07:48
Quote from: DeHickok on 11-03-2016, 21:42:01
mislim da nisi u pravu. Markovic nije devedesetih "prebegao", "prodao veru za veceru" kao sto bi (neki) mogli reci za neke druge Gorane iz Praga... ne, bio je oduvek tvdoglav individualac, ostrog jezika i nezgodnog karaktera ali zato izuzetne percepcije i filmske elokvencije... Ostao je svoj voleli to ili ne voleli.
Ne znam da li je ono što sam napisao zvučalo kao da ga optužujem za te stvari koje navodiš jer to nije bila moja namera. Dakle, po mom osećaju, Tito i Ja i Turneja su naprosto signali da je intelektualac/ autor izgubio kritičku oštricu i bavi se kritikom meta koje odavno više nisu društveno relevantne na način koji se bazira na nekom sasvim ispraznom osećaju superiornosti - intelektualne ili estetske - koji prozire iz autorovg rukopisa.
@Meho moje "nisi u pravu" se odnosilo samo na ono sto sam u citatu boldovao:
Jedna naknadna pamet, jedan pokušaj intelektualca da se obračuna sa negativnim fenomenom ali u vreme kada je to već bezbedno i fenomen Prosto zato sto je scenario napisan '95...
Onaj ostali ostatak "mog" teksta o prodaji vecere i sve sto je nakon toga sledilo od mene u vidu bla,bla,truc i nekakvih dubokih promisljanja cisto je uzrokovano gripuzno virusnim problemom koji imam ovih dana koji je, osim malopre vec pomenutih posledica, pracen i sa visokim temperaturama, buncanjima pa cak bih rekao i ponekim halucinacijama... xrofl xcheers
Uprkos tome i dalje smatram da je "Turneja" licni osvrt/pogled jednog velikog reditelja na temu o kojoj je svasta rekao/mislio/govorio u doba kada to nije bilo bezbedno ali tada, nije mu se dalo ili nisu mu dali, da sve to iskaze pomocu onoga u cemu to ponajbolje ume a to je film. Ponavljam se, ali neka...
Sta bi bilo da je Turneju mogao da snimi te '95,'96 ?
Quote from: Pepelbatto on 12-03-2016, 21:45:11
e sad, neka dobra duša bi mogla da objasni npr. kako se to Variola Vera ili Već Viđeno kosi sa bilo čim što je Pajkić propagirao, jer moje ignorisanje finesa jednostavno vidi Markovića kao buntovnog Pajkićevog učenika
Markovic mi je '92 i '93, bio glavni baja u "komisiji" za upis filmske rezije (da ne kazem da je on licno odgovoran sto eto nisu uzeli takog talenta poput mene :-x :cry: :wink: ... nije...kriv je Darko Bajic :evil: :roll: xrofl )
Vec '94 ni njega a ni drugog "clana" Srdjana Karanovica na FDU vise nije bilo, jer su jelte "dobrovoljno" napustili fakulte.
Pajkic je sve to vreme bio profesor. Njegov zbornik "Svetlo u tami" bese mi tih godina "filmska biblija".
Pajkic VS Markovic je definitivno sukob na licnom/profesorskom/FDU nivou. Uopste ne sumnjam da ga se Markovic "setio" zbog neceg sto apsolutno nema veze sa njihovim filmskim pogledima.
Ma da ocito licni sukob, oce to medju umetnicima iliti: mala bara puna krokodila.
For the record, posto Pajkic vec dugo nije relevantna figura koja vec dugo zivi od stare slave a i odvratan mi je kao pojava...Markovic for the win, u mom univerzumu. :)
Znači Pajkić je totalno ponovio ulogu Hajdegera, pa to je epohalno! Bar niko nije glavu izgubio... or not?
S druge strane, moram da se složim da je Turneja loš film.
Turneja je, nažalost, film koji nije snimio Goran nego Rade Marković.
Pritom mislim na lik kojeg Rade tumači u Varioli, dakle, doktor koji izbjegava da se suoči sa problemom i priđe svojim pacijentima.
E to je Turneja, film koji uopšte ne osvjetljava konkretnu situaciju, nego je upravo distanciranje od problema.
Zamislite da je Rade Marković bio glavna uloga u Varioli, i da je Variola njega pratila od početka do kraja, i kašće vam se samo šta je film Turneja.