Сва дешавања су у трибинској сали Дома омладине Београда, понедељком у 19.00, улаз бесплатан
Марсовац
2. фебруар
Један човек, избрисан са списка живих, несрећом је остао да умре, сам на Марсу. Робинсон Крусо на црвеној планети.
Енди Вир је већ првим (и јединим) романом испунио романтични сан писца који победнички израња из мочваре самиздата: ,,Марсовац" је постао хит 2014. на Амазоновој е-књижари, књига године на Гудридсу, роман се већ појавио у преводу код нас (Евро-Ђунти, 2014), а Ридли Скот увелико снима филм. Фанови? Нису честито стигли ни да се обавесте.
Напоредо са причом о ,,Марсовцу", упознаћемо се и са актуелним истраживањима Марса. Управо док читате ове редове један усамљени робот шпарта беживотном(?) ванземаљском пустињом. Шта смо посредством Ровера сазнали, и како то мења наше представе о Марсу?
О Марсу и ,,Марсовцу" говори: Младен Дробњаковић
Drizzt Do'urden
9. фебруар
Мрачни вилењак из Forgotten Realmsa стиже у Дом омладине.
Кежуал фрперу познат по NPC појављивању у игри Baldur's Gate, Дризт је мрачни вилењак (drow) који је напустио подземље Мензоберанзана и зле традиције свог народа и постао херој Севера Фаеруна. За собом заправо има много веће (и обимније) авантуре: бар девет серијала у тридесетак књига, све из плодног пера Р.А. Салватореа. Књиге и игре припадају свету Forgotten Realms из кампања за Advanced Dungeon & Dragons (а сазнаћете зашто је ово проблем). Дризт је један од популарнијих ликова из AD&D света већ добре три деценије, али код нас се о њему није пуно говорило.
О Дризту, Салватореу, Forgotten Realms и AD&D причају: Маттеја Ви'ддаковић, Ранкко Т'риффковић
Разматрања о домаћем СФу: другост и деведесете
16. фебруар
Др Бојан Жикић и др Марко Пишев са Одељења за етнологију и антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду представљају рад "Culture in Vacuum: The infernal others in Serbian Science Fiction of the 1990s".
Рад се бави приказом Другости у три дела српских аутора објављена почетком/средином деведесетих година прошлог века и истражује како су писци из ,,културе у вакууму" (тј. под санкцијама, у изолацији сваке врсте) приказивали Западне силе™, исте оне које су их изоловале, у својим фантастичним делима. Рад анализира ,,Свети рат" Горана Скробоње, ,,Сва вучја деца" Радмила Анђелковића и ,,Три (милиона) костура" Драгана Р. Филиповића.
Учествују: др Бојан Жикић, др Марко Пишев
Фантастична читаоница: ,,Revival" Стивена Кинга
23. фебруар
Фантастична читаоница окупља љубитеље писане речи, да их упозна са нечим новим, или, у овом случају, да их потакне да се врате некоме познатом: Стивену Кингу. После читања следи ново уживање: расправа и дискусија о прочитаном, сукоби мишљења и тумачења.
Задати наслов за март је REVIVAL, педесет пети и најфришкији роман Стивена Кинга.
Џејми је дечак из градића у Мејну (да, опет та прича). Чарлс Џејкобс је нови, харизматични и врло вољени пастор, с ким се Џејми спријатељи. После аутомобилске несреће у којој му гину жена и новорођено дете Џејкобс се одриче бога и вере и истерују га из града. Некадашњи пастор постаје преварант/надрилекар/парапсихолог/луди научник фасциниран животворним својствима електричне енергије. Џејми постаје рок гитариста (*електрична* гитара, видите ли где ово води?) , потуца се од свирке до свирке и, у својим тридесетим, тоне у очај, дрогу и секс без обавеза. Случајни сусрет ће их поново спојити, а све креће по злу кад доца покуша електрошоковима да Џејмија излечи од зависности.
Следећа књига у Читаоници биће роман ,,Goblin Emperor" Катарине Едисон (псеудоним ауторке Саре Моне)
Quote from: zakk on 28-01-2015, 15:17:39
Разматрања о домаћем СФу: другост и деведесете
16. фебруар
Др Бојан Жикић и др Марко Пишев са Одељења за етнологију и антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду представљају рад "Culture in Vacuum: The infernal others in Serbian Science Fiction of the 1990s".
pripremite se na vreme! :!: :-| :!: :-|
(https://3.bp.blogspot.com/-PIUt3yjBSfM/VGT4JYOlloI/AAAAAAAAheE/j-vmUEQ4sKc/s320/pishev.jpg)
detalji su ovde:http://ljudska_splacina.com/2014/11/srpska-naucna-fantastika-na_14.html (http://ljudska_splacina.com/2014/11/srpska-naucna-fantastika-na_14.html)
Pripremljen sam ja, ali jesu li i oni? A tek publika!!!
vreme će pokazati.
i to blisko buduće.
Bar ćemo raščistiti postoje li druge naučne metodologije osim manipulacije manipulacijama.
baš kao što sam i očekivao, Др Бојан Жикић je ostavio piševa na cedilu, pa će ovaj sam morati da se bakće sa razularenim radmilom... :(
Nadam se da bar Pišev ima pišu.
ispipaj ga sutra, pa javi.
a videćemo i sa čime ti izlaziš pred njega.
nadam se da imaš nešto jače od klinačkih igara reči.
(valjda će nevidljivi barem da usnimi audio :idea: )
Ne znam šta misle Skrobonja i drf. Možda njima prija da ih prikažu kao bastion slobizma u srpskoj fantastici. A, moguće je da DOB praznuje. Sve opcije zavere su na stolu.
Mislim da smo makar raščistili ko je slobista, ko mikista a ko đokista -_-
Ne znam. Meni sada ništa više nije jasno; ni šta su ova trojica pisala jer predstavljene verzije ne liče na moja sećanja o tim pričama, niti koje verzije su autori rada čitali, niti kojim misaono-štagod procesom su stigli do zaključaka koje smo čuli...
saslušao sam snimak tribine (ljubaznos by nevidljivi).
neke stvari vredne isticanja:
- marko je, na kraju, ipak priznao da su te odabrane priče uzeli kao ilustracije određenog 'duha vremena', odnosno da su one obojene tim 'duhom', ako ne i omogućene njime – bez obzira što je takva tematika i pristup postojala mnogo ranije, tj. pre izbijanja sukoba 1990ih.
drugim rečima, da su njihovi autori, makar i nesvesno (namere i svest su nebitni), odrazili određene tendencije u vladajućim nazorima tih ratnih godina.
- skalop je, predvidivo, ostao nedokazan, odnosno ubeđen da je njegova priča skroz neshvaćena, da ona nije o tome što su žikić i marko pročitali u njoj – te da su autori morali da uzmu u obzir čitavu zbirku u kojoj je ona objavljena (kao naslovna) a ne samo nju.
- skalop je, naravno, nastavio da istrajava u svojoj zabludi da su autori ovog rada bili obavezni da njega (i druge pisce) intervjuišu i pitaju ih šta su i zašto pisali. skrobonja ga je u tome, suprajzingli, podržao.
- skalop je, takođe, glasno promovisao zabludu da, zato što je intervju legitiman naučni metod, ovaj rad biva manjkav time što nije koristio baš taj metod. da nacrtam, skalop tvrdi:
- intervju se koristi u naučnom istraživanju.
- ovaj rad nije koristio intervju.
= prema tome, ovaj rad je manjkav (ne valja).
to je koješta.
prvo bi trebalo dokazati ZAŠTO bi baš intervju bio neophodan za jedan rad ove vrste i pristupa.
- skrobonja je priznao da ga je za novelu 'sveti rat' inspirisao milić od mačve.
- zstef je, predvidivo, guslao o civilizacijama i tendencijama desetina hiljada godina, i sve vreme insistirao da se marko odredi prema nato paktu i 'zapadu' (tj. njegovim neprijateljskim, antislovenskim namerama). što, naravno, nema veze s ovim radom.
- abn je bio iznenađujuće lucidan i davao uglavnom smislene komentare i pojašnjenja onda kada bi zstef i skalop zabludeli u svojim neshvatanjima toga čime se ovaj rad bavi.
- marko se dobro držao i bio je uglavnom ubedljiv u nastupu, osim onde gde nije; i moram priznati da je i meni ostala senka sumnje i rezerve u pogledu mogućih, izrečenih ili međuredovskih implikacija tog rada (čiju sam radnu, ali primerima iz proze neilustrovanu verziju čitao), te sam stoga i ja nestrpljiv da vidim finalnu verziju u kojoj će odlomci iz samih priča dokazati ili nedokazati iznete teze.
- ukratko, bilo je mnogo pravdanja s obe strane, verovatno s razlogom. :evil:
Skrobonja je, zapravo, prvi zamerio dr Piševu što nije makar porazgovarao sa još živim i relativno dostupnim autorima, pre no što ih je predstavio u belom svetu. Ne znamo šta bi rekao drf.
Inače, tribina je bila veoma posećena, veoma interesantna, mnogi su se zainteresovali za rad, baš kao što su se i profesori u Kentu zainteresovali za tri naše priče - a to je ipak najvažnije.
hit glupo pitanje iz publike: da li su autori rada tražili ODOBRENJE od pisaca da analiziraju njihova dela.
nisam prepoznao dal je to pito neki član kluba ili padobranac, ali je indikativno (jer nije usamljeno u tome) koliko neki nemaju ni elementarnu ideju o tome kako nastaje naučni rad, šta se može i mora a šta se ne može i ne mora, šta jeste, šta nije, itd.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Femitor.rs%2Fwp-content%2Fuploads%2F2015%2F02%2Fdomaci_sf_pilici-1024x576.jpg&hash=d31409235fd98959bd4a584094e3785dc70bca00)
http://emitor.rs/2015/02/tribina-domaci-sf-devedesetih/ (http://emitor.rs/2015/02/tribina-domaci-sf-devedesetih/)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Femitor.rs%2Fwp-content%2Fuploads%2F2015%2F02%2Fdomaca_sf_publika-1024x576.jpg&hash=ffc51dd2871f15f15a123690730ae24821a811e3)
Dakle još ABN da se obrati javnosti.
obratio se i ABN, i dodao još jednu svoju sliku, ovde:
http://www.art-anima.com/forumi/index.php?topic=35.1440;topicseen (http://www.art-anima.com/forumi/index.php?topic=35.1440;topicseen)
Како је протекла ова презентација, и дискусија?
Пре свега, многи су се вероватно изненадили видећи колико је др Пишев заправо млад. :shock: :shock: :-?
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.srpsko-dnf.com%2FCMS%2Fgallery_photos%2F2015-02-16-u-LK-dr-Marko-Pishev-o-3-srpske-price.JPG&hash=10112d7e85be7bf63cc25785289fbb05fe354429)
Сала је била пуна, око 50 људи, интересовање велико, он је говорио од 19.15 до отприлике 20.15 h, а онда је настала врло жестока дискусија, која је далеко отишла, и потрајала још око један сат. Лингвистичка баријера извирила је на два начина: наиме, сазнали смо да те три домаће приче нису никада преведене на енглески (и зато енглески професори, који су се интересовали да их прочитају, нису могли да их добију... а не могу ни сад... ), а, с друге стране, да научни рад двојице наших антрополога (Жикић, Пишев) постоји само на енглеском. Неки од присутних су убеђивали Пишева да њих двојица то треба да објаве на српском, што пре, због значаја рада; али Пишев је рекао да је корисније да изађе на енглеском, али да још ни књига апстракта са те конференције није објављена, и да засад није сигурно чак ни да ли Енглези имају уопште намеру да икад објаве те радове; тако се дошло до необичне ситуације, да ће рад можда остати заувек недоступан и на српском, и на енглеском, осим ако аутори не нађу неки начин или ако неко не учини неки пиратски и незаконити поступак противан вољи двојице аутора. Незгодна ствар!
А. Б. Недељковић је пренео своје искуство са научним радовима, а то је следеће: часописима у енглеском говорном подручју вероватно је савршено свеједно да ли је неки рад већ објављен на румунском, српском, итд, они само инсистирају да не сме бити већ објављен на енглеском. Ergo, објављивање на српском вероватно не би наштетило изгледима овог рада да прође рецензију и да буде објављен у Енглеској. Вероватно...
Др Пишев је рекао да су његов колега Жикић и он (до краја овог текста зваћемо их: аутори рада) осећали извесну наклоност према ове три приче, па су их зато изабрали. Он мисли да су Скробоња, Радмило и Фипа (до краја овог текста зваћемо их: писци прича) писали у складу са тадашњом климом у српском друштву – грађански ратови при распаду Југославије крајем двадесетог века, и, НАТО бомбардовање; да су, дакле, те три приче одраз политичког тренутка у коме су настале.
(У науци о књижевности ово је познато као теорија одраза.)
Касније ће у дискусији АБН казати (а то су и неки други подржали) да књижевна слика српске националне историје, та о одбрани народа, присутна у те три приче, није НАСТАЛА деведесетих година двадесетог века, него је много старија.
Јасно се др Пишев оградио, да су то јавно објављена књижевна дела, и да су, као таква, легитимно подручје интересовања и проучавања од стране антрополога, као културолошка сведочанства свог времена, а да аутори рада нису имали ни намеру нити жељу да оцењују књижевну вредност те три приче, јер о томе треба да суде други, они који су за то стручни. (Тачно! каже на то А. Б. Недељковић.)
Али онда је Пишев кренуо да прецизно и ледено констатује неке чињенице, на један тотално дистанциран начин, који нисмо навикли да чујемо у том клубу; не о српској фантастици.
У све три приче, каже Пишев, аутори рада пронашли су демонизацију Запада, као злог и опаког непријатеља, и ауто-виктимизацију и ауто-маргинализацију Срба, као нападнутог малог праведног народа који се брани. Писци прича су покушавали да нађу неку логику или смисао у томе што се тад (са остацима Југославије) дешавало.
Скробоњина новела је, каже Пишев, о рату против бруталног противника и његове вампирске химере скривене у подземној војној бази негде у САД. Наравоученије није толико у последњим поглављима новеле, колико у чињеници да протагониста (последњи српски вампир) бива згађен количином зла у тој америчкој тајној вампирској лабораторији.
Радмилова прича, каже Пишев, дешава се у некој неспецифицираној будућности у којој су инострани управљачи избрисали сећања српског народа, и наметнули му лажни идентитет, али се народ бори да врати свој прави идентитет. Германски дволични крволочни и бескрупулозни поробљивачи у тој причи немају добрих особина, каже Пишев, нити имају способности да разликују добро од зла; али, за разлику од Скробоњине приче, непријатељ овде нема никакве натприродне моћи нити натприродна оружја.
Прича Д. Р. Филиповића, каже Пишев, опет је смештена у тај општи патерн (енгл. pattern) изразите, јасне дихотомије Србија – Запад: на једној страни частан и поштен српски народ, који се ослања на своју традиционалну веру и културу, а на другој страни корумпиран, грамзив и злонамеран Запад.
Пишев је рекао да су, у Фипиној причи, наши цивили масовно побијени. Ово је после оспорио Зоран М. Стефановић Расткомен. Вероватно су аутори рада мислили на ону реч (милиона) у Фипином наслову.
У Фипиној причи, каже Пишев, побијени српски цивили траже освету против расистичке милитарне антисрпске клике која тајно вуче конце рата у Босни. Неискрена је западњачка агенда, а идентитети тих Западњака су лажни, кривотворени, и имена су им лажна: Немац је уствари Турчин, Канађанин је уствари Мађар, Американац је Талијан. Опет тај мотив Запада као ултимативног Другог који је иманентно злонамеран.
Касније ће у дискусији АБН упорно, али не много успешно, указивати појединим љутитим дискутантима да аутори рада заправо нигде нису рекли да то НИЈЕ ТАЧНО; нису бранили тај Запад, оставили су потпуно нетакнуту могућност да Запад можда и ЈЕСТЕ толико зао и злонамеран; аутори рада заправо су само констатовали да је то оно како је у ове три приче Запад приказан (Тачно! јесте тако приказан, у те три приче!!!) дакле само су, хладно и дистанцирано, неутрално, констатовали да то, стварно, тако, постоји, ту је, у те три приче. Ово је АБН рекао и двапут, ваљда и трипут, али, узалуд; нарочито један аутор то није хтео ни да чује, ни да прихвати.
Нисмо ми навикли да се тако говори о нашем српству у нашим причама.
Било је ту увређених и морално повређених; дискусија је почела огорченим питањем: да ли сте ви у Енглеској говорили том терминологијом?
(импликација је: тако неповољном по српство)
што је значило, мање-више, оптужбу да су аутори рада својеврсни издајници српства. Зазвучало је то као оно нагонско гађење које велики део народа има према реторици (дискурсу, начину говора) политичког покрета тј. групе "жена у црном". Политика је, дакле, јурнула у ово књижевно вече, као цунами, од самог старта дискусије. После су неки, након завршетка дискусије, кад смо се разилазили, казали: јадан овај момак, а и храбар је, дошао овако међу нас...
Јасна је дистинкција у све три приче, каже Пишев, између Светла и Таме; између Добра и Зла. Битна је та позиција српске културе која стоји усамљена у свету, аутентична, архаична, народна, етничка, чиста, наспрам моралне искварености Запада. Али то је, каже Пишев, одраз, као у огледалу, имагологије западне медијске пропаганде против Срба током тих грађанских ратова деведесетих, јер, тада су Срби у светским медијима упорно приказивани само као дивља хорда насилника и завојевача.
У ове три приче, каже Пишев, видимо грађење колективног осећаја клаустрофобије, изолације, наспрам иманентно злог света, а то нас чини посебнима, то би била есенција нашег бића. То је једна ексклузивистичка српска идеологија конфронтирана са светским одбацивањем. Зато смо изгубили способност да верујемо да би свет могао бити фер према нама. Снажно је наговештена православна црква и њена идеологија (и догма) као усмерење да се морамо увек оријентисати ка нашој византијској и руској браћи. Унапред се даје претпоставка да никада нећемо бити прихваћени као део западне цивилизације. Доста тога у ове три приче, каже Пишев, типично је за мале етничке заједнице. Ту је и својеврсни културни ескапизам: свет има неке више планове, али ми имамо друге планове, наставља се космички дуализам наше бескрајне битке против Зла.
Онда је почела дискусија, чији један користан део је била тврдња З.М.С.-Расткомена да почетком деведесетих српски књижевни реализам није имао никакву предиктивну моћ, да предвиђа шта ће са српством бити, а тек постмодернизам никакву, па је једино на жанровима фантастике остало, да гледају ка будућности српства (Тачно!)
Скробоња је потврдио да је инспирацију за своју причу добио негде пре 1995. године, из једног интервјуа сликара Милића од Мачве, који је објављен у дуплерици у "Времену", где је тај сликар рекао да ћемо ми послати легију наших вампира на Американце. Није ми била намера, рекао је Скробоња, да демонизујем Запад, ми смо штавише били, својевремено, једна англофилна генерација, слушали смо њихову музику итд. (импликација: али, кад су кренули да нас бомбардују...)
(Ово се страшно подудара са једним текстом – нисмо га сачували, нажалост!!! – који је објављен ваљда у уметнутом прилогу "Руска реч" у "Политици" пре једно два-три месеца, где неки млади Рус заступа садашњу званичну политику Русије према Украјини, анексију Крима, и руску "забрану" Украјини да се икад учлани у ЕУ, итд, и каже: Америко, како си глупа... а некад смо те волели, слушали твоју музику, гледали твоје филмове... – има ли ико сачуван, или може ли неко да пронађе, тај текст?)
Скробоња је онда поставио питање: зашто нас (ви, аутори рада) нисте питали, шта смо мислили? шта смо хтели са тим причама? Из овога се, међу публиком, брзо развила крајње необична теза, да аутори научних радова имају обавезу да прво питају писце за дозволу, и за мишљење, пре него што би смели да њихове приче критикују или тумаче. (Дибидус нетачно!!!)
Тијана Тропин је на то напоменула да постоји аутономија књижевног дела, и да дело може бити оцењивано и критиковано као оно што јесте, као аутономно, јер оно има свој интегритет и своје самостално постојање. (Тачно!)
Она је такође указала да у научној фантастици има и сасвим другачијих конфронтација са злим Другим, на пример са Борговима у Звезданим стазама.
На конференцији у Енглеској, каже Пишев, били су присутни многи постарији енглески професори, веома угледни, а ипак "гикови" у смислу да знају ко је шта рекао у некој важној епизоди Звезданих стаза, и слично.
То би значило: фанови, трекији, људи који воле оне раније Звездане стазе, какве су некад биле (претпостављамо да не воле ово сад, ове нове наставке "у другом универзуму").
На ово је АБН додао, да је у филмовима о Џемс Бонду, на пример, типични носилац зле Другости био често зли Кинез, или зли Рус. Дакле зли представник Истока.
Један слушалац, за кога је неко рекао да се зове Ћира, веома проницљиво је питао: Марко, а да ли сте (ви аутори рада) користили ту тако неутралну терминологију ипак са једним иронијским отклоном? (импликација: да ли сте ипак хтели иронично да се дистанцирате од тих српских политичких гледишта). Нисте ли ви пошли од тог свог става, тј. унапред предвиђене те своје тезе, и онда пронашли три приче које ће најбоље доказати да су српске приче из тог времена биле такве?
Одговор Пишева је био не-баш-једноставан.
АБН је подсетио на конференцију "Наш свет, други светови; антропологија, научна фантастика и културни идентитети" која је пре око пет година, 11. децембра 2009. године, одржана на Филозофском факултету у Београду (на којој је присуствовао, у публици, док је Ghoul тада био и учесник, први говорник, али је каснио због превоза из Ниша...), и изразио уверење да би овај рад (Жикић-Пишев), да је тада презентиран, био далеко најбољи на читавој тој конференцији.
Било је и тешке политике, али, ипак се ово узбудљиво и значајно књижевно вече некако догегало до краја. Па, барем није поменут план "Z-4" ... да ли га је требало прихватити ...
АБН је и прочитао, буквално, из књиге, један од завршних пасуса Радмилове приче:
ПОЧЕТАК ЦИТАТА ИЗ РАДМИЛОВЕ ПРИЧЕ:
Били су окупљени и Московски и Кијевски и Моравски и Стари Рас. Са свих страна пристигли Северјани и Поморани, Пољани и Полаби, Лужици и Љутићи, Анти и Хорвати, Језерити и Брсјаци. Сви које су звали Трибалима, Скитима, Сарматима, Србима, Рашанима, Словенима ( ... )
КРАЈ ЦИТАТА ИЗ РАДМИЛОВЕ ПРИЧЕ.
По мишљењу АБН, то је златна пансловенска визија обједињавања свих древних словенских народа у један већи, укупни словенски.
Pošto je nauka rekla svoje, čitajte samo priče Skrobonje, Fipe i Radmila. Oni su pre devedesetih, za vreme devedesetih i kasnije, jedini stajali na braniku domovine. xfrog
U stvari Scallope, ti imaš negde duboko u sebi taj rodoljubivi diskurs.
Zanimljivo mi je da je (između ostalih) baš "Sva vučja deca" odabrana za reprezentativni uzorak te i takve postavke.
Zbog spiska slovenskih plemena u priči. To je tako subverzivno slobistički.
Ljubaznošću Nevidljivog čoveka dobili smo i pun, nesečeni i nemontirani audio materijal sa tribine. Pa izvolite, sat ipo:
http://emitor.rs/2015/02/tribina-domaci-sf-devedesetih/ (http://emitor.rs/2015/02/tribina-domaci-sf-devedesetih/)
Quote from: scallop on 15-02-2015, 19:39:07
Nadam se da bar Pišev ima pišu.
i?
jesi li dobio čemu si se nadao?
Jesam. Već mi traže kopiju priče "Sva vučja deca".
eto.
a ti kukaš i gunđaš u sav glas, umesto da se raduješ što te se neko uopšte setio, pa te još u rad turio i pred belim svetom prikazao!
ponovo se priča o tebi, o tvom pisanju - zar nije to ono za čime vapiš svuda po forumu, on-topik i uglavnom off-topik?
Pa, naravno. Neće valjda samo o "Zavodniku" da čitaju, otkad je proglašen za najbolju domaću fantastiku ikada.
ništa ti ne brini, sa zavodnikom ne možeš da se meriš, a nema ni potrebe.
eno tebi 20. vek, a meni 21. i da se ne gložimo više, ok?
Šta ćemo Bobanu ostaviti?
njegov radikalizam i revolucionarnost neće biti shvaćeni pre 22. veka.
Ne važi. Slab sam prema njemu.
ABN reče: ''У науци о књижевности ово је познато као теорија одраза.''
pa onda ''аутори рада нису имали ни намеру нити жељу да оцењују књижевну вредност те три приче''
pa se vraćamo na to da ''постоји аутономија књижевног дела, и да дело може бити оцењивано и критиковано као оно што јесте, као аутономно, јер оно има свој интегритет и своје самостално постојање''
a ovo je rad iz antropologije...
interpretacija književnog djela uvijek je nepravedna prema piscima, uvijek se može govoriti o neželjenim slojevima značenja, ali koliko puta mora da se ponovi da je ovo antropološki rad...
uzgred, vrlo je zanimljivo da ispade da sve ovo važi za tamo nekog Skrobonju ili scallopa, oni maltene ''nesvjesno'' prenose najgrđe maničeanske konflikte, ukorijenjene u srpskom nacionalizmu ilištaveć
a dokazani rasista Lavkraft ni svjesno ni nesvjesno to ne prenosi u svoje priče, njegov dokazani lični rasizam ta ''teorija odraza'' ne registruje...
šio mi ga Đura
no, taj fantom zvani tekst članka o kojem se stalno govori je očigledno još uvijek nedostupan, a vrijedi li uopšte slušati transkript?
Не вреди. Мени је чак чудно да се уопште организује трибина о тексту који је веома мало људи прочитало, а о теми која је (благо речено) врло пипава. Само сам набо круцијално питање - да ли сте најпре имали идеју, па сте ископали приче које су се у њу уклопиле, тј. колики је био узорак прича узетих у обзир за рад. "Узорак није био нарочито велики", одговара Пишев.
upravo i ja sad probao da slušam, ali odustao sam nakon 10 minuta. Iznose se teške stvari, i realno, jeste da pričam bez pročitanog teksta, ali eo vam šta sam sam prekucao a da je Pišev izgovorio, pa sami prosudite
narativne celine da ispričaju jednu širu priču o političkim i sociokulturnim okolnostima u Srbiji (4. minut)
autori rada hoće - iznijansiranija slika društvene i kulturne stvarnosti, naspram reprezentacije zapadnih medija
Tri priče kao reakcija na tu sliku?
nismo tvrdili da su autori imali bilo kakve namere, već pisali SAOBRAZNO sa tadašnjim aktuelnostima, odnosno sociopolitičkom klimom (oko 5:30)
priče kao kulturne tvorevine
''kontekst u kojem te kulturne forme stoje kao celine'' (6:30)
btw, kulturne forme stoje kao cjeline zajedno sa autorom, ergo - intervju. Kada ne stoje kao cjeline onda imamo ta postmodernistička, sasvim legitimna tumačenja, ali ne i tumačenja koja su adekvatna za društvenu nauku
''širi kulturni milje koji je te forme u određenoj meri i generisao'' (7:30)
milje - etničke tenzije, ratna razaranja, utisak javnosti da je odgovor međ zaj imao ton pretvornosti i izdaje srpske strane, sankcije, inflacija...
''priče se mogu smestiti u taj milje i pruže dublji uvid u načine na koje je žanr provlačio zatečenu stvarnost kroz svoje idejne matrice. Stvarnost uticala na idejne sklopove žanra i determinisala ih u određenom spektru značenja'' (9-9:30)
zapad kao neprjatelj, autoviktimizacija, automarginalizacija
itd, itd, ključni termini su ''saobrazno'', ''determinisala'', ''u određenoj meri generisao''
pa šta je od ta tri? To nisu iste stvari, i uopšte mi djeluje u ovih 10 minuta da je Pišev neodlučan u pogledu toga kolika je uopšte veza ''kulturnog miljea'' i ''fantastike'' u svemu ovome
je li to fantastika kao ilustracija miljea? Ili je fantastika
kao posljedica miljea i to toliko da je ''stvarnost uticala na idejne sklopove žanra''? ili je fantastika kao djelimično generisana miljeom?
to su stvarno razbacivanja terminima.
No, predstoji da se stvarno vidi taj tekst, možda kako ABN priželjkuje, u srpskoj varijanti, ovo što Pišev govori je klasična hardcore interperetacija, koja spaljuje sve i ruši mostove za sobom, ali jopet bih naglasio da je to legitimno samo u filologiji