Rue du Dobračićeva
Muškarac na biciklu je opsovao. Na francuskom, doduše. Zazvučalo je nešto kao "fak šizo regarde u vuz alez!". Meni je bilo svejedno šta kaže. Učila sam francuski četiri godine i nisam ga naučila. Iz inata. Ni Francuzi ne uče srpski. Ili engleski. Samo trtljaju na francuskom i ljute se kada ih ne razumeju.
Tipu sam se nasmejala osmehom broj pet. Koristim ga u neprijatnim situacijama. Mislim da sam nešto i rekla. Nisam razumela zašto se ljuti. Stala sam na pešačkom i pogledala u njegovom pravcu, ali on je, svejedno, gotovo naleteo na mene. Bicikli i ja imamo uvrnut odnos. Oni vole da me gaze, a ja volim da im stojim na putu.
Produžila sam dugačkom ulicom koja se penjala uzbrdo. Julino? Banovo? Mislim, ja sam tražila Petlovo, ali ovo svakako nije ličilo na to. I kuće su, kako sam napredovala, postajale sve čudnije. Tako velike prozore dotad nisam videla. I više od pola njih nije imalo zavese. Tek kada sa ulice vidiš ženu koja po svom stanu opušteno šeta u toplesu, shvatiš koliko te navučene zavese ograničavaju.
U nekom trenutku penjanja naiđoh na tablu. Rue du Morgais? U blizini je drndao lažni tramvaj za čokolade i vafle. Bar se tako reklamirao sa vintaž natpisom na vratima. Iza njega se vukao onaj pravi, za ljude. Kada sam ušla i sela, svet je, najednom, opet imao smisla. Prozori su se smanjili, a zavese navukle. Iza njih se ponovo odvijao život skriven od očiju javnosti.
,,Jebote, lujko, pazi gde ideš!" viknuo sam uplašeno. U strahu da je ne povredim, sišao sam sa bicikla. Ona se samo nasmešila. Mislim da je nešto i rekla, ali pojma nisam imao na kom jeziku. Nisam se ni ljutio na nju. Ona je stala na pešačkom, ja sam ispao budala. Ali to nikada ne priznajem lepim devojkama. Samo je produžila kao da ima nešto preče u mislima.
Automobil iza mene je trubio. Vozač me je, činilo mi se, psovao. Ali kakav je to jezik? Liči na ruski, neki slovenski, ali je, ipak... drugačiji? Nema veze, ionako sam blizu, produžiću gurajući bicikl, mislio sam. Tražio sam Rue du Morgais, a naišao sam na ,,Dobracicevu". Mora da je neki ruski pisac. Ko će sve to da popamti. Kuće u ovom delu grada su bile drugačije. Nisu išle u visinu, već u širinu, a prozori su bili manji i baš svi su imali zavese. Čovek ne može a da ne pomisli šta li kriju ljudi koji na prozore navlače zastore? Sećam se da sam odlučio da se provozam po okolini još malo, i čim sam seo na bicikl svet je opet počeo da dobija smisao. Kuće su se izdužile, prozori su porasli, a ljudi su razgrnuli zavese sa prozora. Tek kada kroz njih vidiš sise na izvol'te, shvatiš koliko su zavese izlišne.
Ovo je moja stanica. Dobračićeva. Izašla sam. Pokušaj broj dva. Sačekala sam da tramvaj ode kako bih prešla ulicu. Jesam bila na ivičnjaku, ali sam uredno pogledala u oba pravca. Iz jednog se niotkuda pojavio biciklista. Guma me je, srećom, samo dotakla. I ranije sam imala problema sa biciklima, ali je ovo bilo previše čak i za moje pojmove verovatnoće smrti od potpadanja pod točkove bicikla. Onako iznervirana ne bih ga ni pogledala da nije rekao nešto kao "šizo regarde u vuz alez". Nema veze i ako ne poznaješ osobu kojoj se obraćaš. Direktan pogled u oči razgolićuje obe strane. Nije bilo sumnje, bio je to isti tip kao i dvadeset minuta pre. I on je mene prepoznao, videlo se.
Zbunili smo se. Rekla sam mu nešto kao ,,treća sreća" al' na engleskom. On to, naravno, nije razumeo. Nepoznavanje jezika može da bude velika prepreka u razgovorima. Osim što on stvarno nije znao engleski, a ja sam se pretvarala da ne znam francuski. Ko ga šiša, neka uči svetske jezike. Ja sam imala preča posla pitajući se zašto sam opet u Rue du Morgais i da Dobračićeva možda nije promenila ime?
Opet sam naleteo na nju. Te oči se ne zaboravljaju. I opet sam je opsovao. Ne znam da li je veća verovatnoća da dva puta ispadnem budala na isti način ili da zamalo ugruvam istu devojku u roku od dvadeset minuta? Ona se opet najdivnije nasmešila. Rekla nešto na engleskom. Jebiga, stvarno sam idiot što bar taj jezik ne govorim. Pomislio sam da je zaustavim, a onda se prisetih da ne bih umeo da joj se obratim.
Sišao sam sa bicikla pre svoje stanice. Rue du Morgais, gde je? Kuće su se skratile, a prozori umanjili. Rus mi se opet rugao sa ulične table. Neko me je, u žurbi, grubo okrznuo po ramenu. Rekao je nešto što je zazvučalo kao ,,Ebemtibudalu". Nisam razumeo, ali bih rekao da je mene okrivio što me je udario. Čudni su ovi ljudi što se kriju iza malih prozora i navučenih zavesa.
Tramvaj je mirisao na vafle i kvalitetnu čokoladu. Nekoliko trenutaka sam razmišljala da li da uopšte izađem na mojoj stanici ili da produžim i pokušam neki drugi dan. Ovaj je, očito, rešio da me zafrkava. Odlučila sam da izađem. Moja glava je ipak tvrđa od dva-tri udarca. Sačekala sam da tramvaj krene kako bih prešla ulicu. U istom trenutku sam instiktivno donela odluku. Retko ponavljam greške više od tri puta. Uvek i svuda postoji samo jedan način da se izađe iz krugova. Nisam pogledala ni levo ni desno, samo sam stala tamo gde sam ga očekivala. Točak me je udario u koleno. Održala sam se na nogama. No, ja sam njega očekivala, ali on se jako ugruvao. Opsovao je nešto na francuskom. Ja sam se nasmešila. ,,D'où êtes-vous?", toga sam se sećala sa časova francuskog. On je malo razrogačio oči. Malo se pridigao i malo me je, pri tom, zagrlio. Lakat mu je krvario. ,,De Bruxelles", reče. ,,Drago mi je, ja sam iz Beograda". Da sam bolje znala francuski možda bih mu i objasnila svoju tezu o razbijanju začaranih krugova neočekivanim postupcima. Nema veze, bitno je da je ulica tu. Dobračićeva se smešila sa zidova.
Ne mogu da verujem da sam je pregazio! Pa ja sam vrhunska budala! I još je razumela sve što sam joj opsovao?! ,,Iz Brisela", promrmljah, u odgovor na njeno pitanje na simpatičnom francuskom. Pomogla mi je da ustanem. Zagrlio sam je. Bila je kriva, sama se podmetnula.
Nema veze, bar sad mogu da je pozovem na piće.
U prolazu ugledah ,,Rue du Morgais" tablu.
No, meni je bilo lepo i u njenom zagrljaju.
Samo još da naučim taj smešni slovenski kojim govori.
D.
Voleo bih da ovo bude tvoj oproštajni post od Radionice i foruma ZS.
Bez obzira da li si i koliko u pravu, činjenica je da sve manje ljudi uopšte ima želje da im budeš u vidokrugu.
Ti si najnesocijalizovaniji stvor koji je ikada hodao ovom planetom.
I niko tu ništa ne može da učini...
A to je procentualno koliko? 3% najvecih i najglasnijih budala, glupaka, beskicmenjaka, spamera i trolova koji me godinama progone? Odlucio si da zastitis budale, a oteras sve pametne, iskrene, talentovane i postene? Be my guest.
Nije socijalizovanost biti prilagodjen drustvu budala.
A zašto se uopšte stalno stvara ta atmosfera linča da se bilo ko otera? Zar ne možemo svi biti malčice tolerantniji? Mora li se svaka istina reći nekome u lice? Zašto? Sedi u ćošku, i pij svoje pivo. Ako je suđeno da se velika istina saopšti naći se već neko drugi da je izgovori. Ako nije, heh, možda i nije to bila tako velika istina kako ti se u prvi mah učinilo.
Osećaji su precenjeni. Ako samo sačekamo dovoljno dugo uglavnom nas svi prođu.
D. ono što ti jednostavno ne možeš da shvatiš jeste sledeće: nisu problem tvoji stavovi, nego način na koji ih iskazuješ.
I tu nema pomirenja. Ne možeš da opstaneš i učestvuješ više na ZS forumu.
Nudim ti dostojnstven odlazak, sa oproštajnim postom ili šta već... ali ako se to ne desi, onda će biti nasilno, onoliko koliko bude moralo da bude.
Noćas sam banovao Batu na jedan dan zbog smaranja... ali vidiš kako je on pokvareno lukav; nije mu palo na pamet da postira govnarije na topicima koji njemu nešto znače, nego je došao da se razmahne u gornjem delu foruma i Radionici. E, pa to više neće ići. Potrošili ste moje razumevanje, dobrotu i trpeljivost. Biće uskoro nova pravila: gornji deo foruma je zakon i osnova svega na ZS. Ko mi dođe na radionicu da sere bilo šta, a niti daje priče niti ih komentariše, odmah će biti banovan... i to onim sistemom: prvi put jedan dan,. drugi put dva, treći tri i tako redom. Napraviću jedan excel fajl sa popisom ko je u kojoj fazi banovanja i bez milosti i uopšte objašnjavanja primenjivati ga. Kada ujutru upalim kompjuter i čije sranje prvo vidim, ban za taj dan ili već koliko mu dana pripada. I gotovo. Stvarno mi je dosta više svega.
Videću kada pređemo na novu vrstu foruma kakve postoje mogućnosti oko prava i privilegija, ovaj SMF je dosta neprilagođen za stvari, nadam se da će kunena biti bolja. Očigledno potpuna sloboda nije za svakoga, postojaće dve grupe članova, slobodni i nadzirani; slobodni će i dalje moći da pišu šta i gde hoće, a ovi drugi baš i ne. Bez brige, za početak svi će biti u grupi slobodnih, a prelazak u nadzirane ostvarivaće se neposrednim zaslugama.
I kako sam ja kriva sto drugi seru po topicima koji nam nesto znace? Bila sam pristojna sa svima juce, i oni su opet uradili isto.
Taj stav o radionici trebalo je da zauzmes odavno i da banujes sve kenjatore, spamere i trolove koji nisu pisali price, nisu ih komentarisali i nicim konstruktivnim nisu doprineli.
Prestani da krivis mene za tudja sranja.
Ne brini, ne treba da mi nudis mogucnosti. Ostani car u 3% carstvu budala koje si sam izgradio.
Eto, za nekoliko sati mog odsustva ispisala si 19 postova koji variraju dve teme.
Ti jednostavno ne umeš, ne možeš, nećeš ili šta god drugačije, a ja to ne želim više da gledam.
Dao sam ti više šansi nego što je iko mislio da treba i daleko više nego što je to bilo dobro za mene.
Ali ti nećeš da shvatiš, ne umeš, ne možeš...
Mirne savesti konačno i definitivno ti uskraćujem pravo na boravak i učešće ovde, u svim alotropskim modifikacijama.
Odavno nisam procitala ovako dobru pricu :). Hvala D
Imas lepo ime. Nije baš sexy, ali da sam Ajnštajn, odmah bih te oženio. Ali nisam. A možda i jesam? Kako ti ide matiš?
Niko nije savrsen
Quote from: Boban on 11-03-2015, 06:17:52
Mirne savesti konačno i definitivno ti uskraćujem pravo na boravak i učešće ovde, u svim alotropskim modifikacijama.
Čekaj, ovo je sad već zaista smešno.
Quote from: Mileva on 24-03-2015, 13:46:22
Niko nije savrsen
Ma ti si jedna u milion. Osećam. Pazi samo da ti ne spadne čaršav.
Ljudi, to što mislite da je ovo D, koja je došla da čestita samoj sebi, više govori o vama nego o njoj. Razmislite malo o tome koliko je takav postupak u skladu s njenom personom. Možda je u pitanju lažni nalog, ali sigurno nije D.
Meni se čini da je devojka samo novi autor na radionici. I ništa više. Zato je otvorila novi nalog.
A što je toliko čudno što se nekom novom priča sviđa? Pa svidela se i Stevi i saturnici (šteta što više nema tih komentara).
Sviđa se i meni. Prava greota što ovako dobra priča ne učestvuje na radionici.
Ja bih volela da umem da napisem ovakvu pricu. Mozda probam u sledecem krugu ako bude neki izazov koji mi lezi.
Quote from: mac on 24-03-2015, 16:48:25
Ljudi, to što mislite da je ovo D, koja je došla da čestita samoj sebi, više govori o vama nego o njoj. Razmislite malo o tome koliko je takav postupak u skladu s njenom personom. Možda je u pitanju lažni nalog, ali sigurno nije D.
xrofl xrofl xrofl
Stevo, tebi se u svakom novom učesniku priviđa D.
Ja samo preventivno trujem.
Quote from: Boban on 25-03-2015, 09:46:09
Stevo, tebi se u svakom novom učesniku priviđa D.
I treba.
Već sam jednom, preko mejla, zamolila da se ova tema obriše. Sada bih zamolila opet. Priču iz uvodnog posta poslala sam tamo gde ne dozvoljavaju da je priča prethodno objavljena na drugim mestima. Priča je izmenjena, ali opet liči na ovu.
boli me kurac za tvoje želje.
http://youtu.be/jCJ1X0ZO2sw (http://youtu.be/jCJ1X0ZO2sw)
vratite cujketa!