U tek pokrenutom legendarnom SF časopisu Amazing Stories dobri stari Hugo je objavljivao i priče stranih autora, jer domaćih kvalitetnih nije bilo dovoljno.
Tako je u julskom broju te prve 1926. godine objavio priču potpuno nepoznatog nemačkog autora Kurta Siodmaka, tako zanimljivu da je ilustracija dospela
i na naslovnu stranicu, mada se na njoj ne pominje ime autora, već nekih poznatijih stranaca:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fpulpcovers.com%2Fwp-content%2Fuploads%2F2011%2F07%2F39231106-Amazing_Stories_July_1926-600x829.jpg&hash=8e615be87bedb2781869da3f470f97a9bf9caba9)
Priču je, inače Kurt objavio tek par meseci ranije pod pseudonimom u jednom nemačkom časopisu.
Kako ga je Hugo kontaktirao i došao do priče, nemam pojma...
Evo i kako je izgledala ilustracija u tom broju Amazing-a koja je pratila priču:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fpulpcovers.com%2Fwp-content%2Fuploads%2F2011%2F07%2FAmazingStoriesVolume01Number04_0057-600x884.jpg&hash=d39c75cbeb6d84dc257a5a766f4c8fc792f2aef2)
A evo na šta danas naleteh:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi57.tinypic.com%2F2uejzmq.jpg&hash=8ece29121bcafc592ed4311e9d6642e8a391db72)
Šta mislite, kada je ova priča objavljena kod nas?
PS: Ne tražite u bibliografiji, jer nema podatka.
1928!
Pesimisto... :)
Priča, u stvari, dolazi iz alternativne stvarnosti.
Objavljena je u časopisu Reč i slika, avgusta 1926. godine, mesec dana nakon objavljivanja u Americi u palp časopisu, tek pokrenutom.
Da se podsetimo, Lindberg je preleteo Okean tačno godinu dana kasnije. Ovo je putovalo brodom.
Kako se neko u Beogradu dokopao tog Amazing-a, ostaće verovatno večita tajna.
Trebalo je to dopremiti brodom, pročitati, prevesti, srediti ilustraciju i objaviti mesec dana kasnije.
Neka bude i mesec i po.
Zaista Amazing Stories...
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi62.tinypic.com%2F24ybhuq.jpg&hash=ca301e353e029ff9191b6dbbd9c6404e78e56e13)
prijatno sam zabezeknut (amazed)! :D
Neverovatno :) Ali zar nije za trunčicu manje neverovatno da je priča prevedena sa nemačkog? Bilo bi lakše i brže doći do časopisa, a bogami i prevesti, ipak je tada mnogo više ljudi kod nas znalo nemački nego engleski...
nije!
zato što mića lepo kaže:
"Priču je, inače Kurt objavio tek par meseci ranije pod pseudonimom u jednom nemačkom časopisu."
a u srbiji nije izašla pod pseudonimom, nego pod imenom pod kojim je izašla u SAD. :)
i sa ilustracijom iz američkog magazina. :)
Bilo bi možda zanimljivo prirediti jedno izdanje poput "Nekronomikona" sa tim pričama iz zlatnog doba. Verujem da su za hrpu njih istekla prava, kao i za ilustracije uostalom.
Sad ćete me naterati da tragam za Siodmakovom bibliografijom na nemačkom i za ranim srpskim ljubiteljima SF-a :cry: Mićo, jel ima ime našeg prevodioca?
EDIT: evo ima digitalizovan taj nemački časopis (i nekoliko drugih!), ali, kako to biva, tek godišta od 1928. godine: http://magazine.illustrierte-presse.de/die-zeitschriften/werkansicht/dlf/85013/1/0/ (http://magazine.illustrierte-presse.de/die-zeitschriften/werkansicht/dlf/85013/1/0/)
Zanima me kako su u Srbiji, neka bude čak i u pedesetim godinama, doživljavali pisce poput Verna, Hagarda, Velsa, Barouza i sličnih. Očito je bilo interesovanja za fantastično-pustolovnu književnost. Mićo, zna li se nešto o tome?
Otkud to Mića zna?
Misliš da je premlad? :mrgreen:
Za sebe znam - kasnih pedesetih i početkom šezdesetih čitao sam Verna i nisam bio jedini, oduševljavao se filmom "20 000 milja pod morem" (crno beli), a na počasnom mestu među mojim knjigama stajalo je deset Barouzovih knjiga o Tarzanu (hrvatski prevod)...
Ali, to je vreme kad su svi klinci koji su držali do sebe gledali kaubojske filmove u bioskopu, premijerno. I maksimalno smo se ložili na Vinetua, i u knjizi i na filmu.
Ima nešto u duhu vremena...
Žao mi je što trošim jubilarni 20000 post na demanti.
Kasnih pedesetih ni ti nisi čitao ništa. Ni bukvar. xfrog
Tvoje zapažanje je na mestu: Kasnih pedesetih mama me vodila u bioskop i tiho čitala prevod filma, ali ja odgledah "20 000 milja" u bioskopu pre 1960. godine! I ne samo njega.
Otac mi je čitao avanturističke romane pred spavanje, bio je zadužen za Vinetua i Dejvi Kroketa.
I pošto su mi tako čitali i KEKEC i ZABAVNIK, slova naučih pre polaska u školu... :lol:
Vraćam se temi: Barouza i gore pomenutu bratiju čitao sam valjda do kraja osnovne škole. I ne samo ja.
ne znam zašto su neki ovde toliko uporno gluvi na glas razuma, ali moram da ponovim i naglasim: verovatnoća da je ilustracija iz amejzinga preuzeta od nemaca, odnosno da je ista takva postojala i u ranijem, nemačkom izdanju, praktično je zanemarljiva, ispod 1%.
a srpsko izdanje priče prenosi i tu ilustraciju, 99,7% sigurno urađenu originalno za USA izdanje.
zašto onda insistirati na nemačkom?
zaaaštooo???!
Zato što sam smarač :mrgreen:
Hm. Jevtro, iako je Ghoul gotovo sigurno u pravu, ja sam na tvojoj strani. To je pravi istraživač. Ubij i tih 0,3% za moju dušu.
PS: Naravno da sam i sam pokušao da dođem do nemačkog orginala, ali nisam uspeo. :)
BTW, meni je ovo i dalje potpuno suludo...
Neko čita Amazing Stories u Beogradu 1926!!!
To bi mi bilo dovoljno da priču na radionici smestim u naučnu fantastiku!!!
Nema ime prevodioca. Skeniraću priču za vikend i postovati...
Verovatno se iz prevoda može sa velikom sigurnoću videti da li je prevedno sa engleskog ili iz nemačkog...
@varvarin: Scallop je u pravu. Ne znam. Znam samo da je Vern već od ranih sedamdesetih godina devetnaestog veka prisutan na srpskoj književnoj sceni kako u Beogradu, tako i u Austrougarskom delu (Novi Sad). Pogotovu su dvadesetih godina dvadesetog veka masovno objavljivani njegovi romani u onim lepim knjigama Tome Jovanovića i Vujića. Nažalost, nisam proučavao recepciju njegovog dela. A kako je priman u pedesetim, pa tu je scallop... Umesto da se plazi, mogao bi da nam ipak malo detaljnije kaže nešto više o tome...
Ja sam se sa Vernom sreo u osnovnoj školi kada sam prvo naišao u lektiri na Tajanstveno ostrvo. Sećam se da sam u jednoj pismenoj vežbi u osnovnoj školi pisao o ovoj knjizi kao o mojoj omiljenoj knjizi. Posle sam iz biblioteke pored DES-a i bioskopa Fontana redom čitao sve što sam mogao od njega da nađem...
Biće da je prevod s nemačkog. Priča je objavljena u aprilskom broju Scherl's Magazin, 1926., pod pseudonimom F. Cusimak. (sigurno ni tada nije objavljeno čim se osušilo mastilo). Momak je agresivno razaslao priču na sve strane i nije čudo da je dospela svugde. To je period onog početnog žara posle WWI kad je bilo više čitalaca SF-a nego pisaca. xfrog
Pedesetih se fantastika čitala na veliko. Hintovi su Zanimljiva biblioteka, Novo pokolenje (dobijao sam ih i kupovao kao mahnit). Dodatni hint je Biblioteka Kadok, Klasična dela omladinske književnosti (ali predratna edicija). Znači, nije se čitalo kao fantastika nego kao omladinska ili avanturistička književnost. Bila je i nekao edicija za devojčice, kao Hajdi, Lepa Niverneza i slično, ali za nas muškiće ni prineti, recimo, Kapetanu Bladu, Rafaela Sabatinija ili opusu kapt. Frederika Merijeta. Nismo odvajali F. Kupera ili Karla Maja, od Dime, Skota ili onoga šta danas nazivamo fantastikom. Išlo je ko alva.
Quote from: Mica Milovanovic on 02-04-2015, 23:40:04
Hm. Jevtro, iako je Ghoul gotovo sigurno u pravu, ja sam na tvojoj strani. To je pravi istraživač. Ubij i tih 0,3% za moju dušu.
PS: Naravno da sam i sam pokušao da dođem do nemačkog orginala, ali nisam uspeo. :)
BTW, meni je ovo i dalje potpuno suludo...
Neko čita Amazing Stories u Beogradu 1926!!!
To bi mi bilo dovoljno da priču na radionici smestim u naučnu fantastiku!!!
Nema ime prevodioca. Skeniraću priču za vikend i postovati...
Verovatno se iz prevoda može sa velikom sigurnoću videti da li je prevedno sa engleskog ili iz nemačkog...
Jedva čekam!
Nego, jedan od urednika časopisa Reč i slika bio je, prema COBISS-u, Nikola B. Jovanović, koji je, opet prema Kobisu, prevodio I sa engleskog I s nemačkog I s ruskog (ako je to isti Nikola B. Jovanović. Nije obavezno.) uključujući Ostrvo doktora Moroa i Džekila i Hajda :lol:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi58.tinypic.com%2Fw9b215.jpg&hash=737224d6ff81fe3ae219be615241c346771972eb)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi61.tinypic.com%2F28rilo8.jpg&hash=1a4d644e220a599d4a2a3eafd6732e25d42e243b)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi60.tinypic.com%2F2d9b6sk.jpg&hash=d7d43d5558d1e0bbe63cf28462ba94d8fb81d2eb)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi57.tinypic.com%2Fspvkty.jpg&hash=e6c3e76ab5dd6e139a6a70c8e2906e19f247d16f)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi62.tinypic.com%2Fru4c2v.jpg&hash=7c322d01ff1409abcd371742776e7e4bdf6ba3db)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi60.tinypic.com%2F2vujzvk.jpg&hash=f3d81aced9368805ae30fbcb8c0408c07cf2200b)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi58.tinypic.com%2F1623ei8.jpg&hash=1614a5e24d8b03574b640f7ce34fe29a8c93cf35)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi60.tinypic.com%2F21kjhaw.jpg&hash=55f517306c82cd4e5450622a7bd8cf1e9831ee62)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi58.tinypic.com%2F2d7vknp.jpg&hash=794fced9d12d86b6f76592d106c78c8f5a716abc)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi62.tinypic.com%2F2lc3ar6.jpg&hash=64e843054ee2bb59890bac31255e9dd32e280a53)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi60.tinypic.com%2F29korkh.jpg&hash=a188642a86e80d2ec7456afe28a11ff99065709c)
Predivan jezik!
Mićo, prevod je ultra kul, ali ništa iz njega ne mogu da zaključim, evo i engleskog prevoda pa neka Gul demantuje moju germanofilnu teoriju :) https://books.google.rs/books?id=ULJRGfij63wC&pg=PA314&lpg=PA314&dq=siodmak+meyer-meyer&source=bl&ots=A2ix5b0MBj&sig=ncpOJKCd7MsBJwa4txhRdCTZt2A&hl=sr&sa=X&ei=kZ0fVcLKLcyNsAGvsIHYDg&ved=0CBwQ6AEwAA#v=onepage&q=siodmak%20meyer-meyer&f=false
Nisam siguran da li je ovaj tvoj prevod preuzet iz Amazinga.
Na onom ruskom sajtu se može preuzeti Amazing Stories br. 4 na ovom linku...
http://magzdb.org/num/2570479 (http://magzdb.org/num/2570479)
Quote from: Ghoul on 02-04-2015, 15:04:11
ne znam zašto su neki ovde toliko uporno gluvi na glas razuma, ali moram da ponovim i naglasim: verovatnoća da je ilustracija iz amejzinga preuzeta od nemaca, odnosno da je ista takva postojala i u ranijem, nemačkom izdanju, praktično je zanemarljiva, ispod 1%.
ne bih se slozio. preslikavas sadasnje odnose u svijetu na 1926.
scherl's magazin: koliko natipkah, karakteristicno ilustrirana revija, vjerojatnoca da je ilustracija njihova velika.
pressehaus scherl jedan od velikih inovatora scene, uz to 1916. preuzet od hugenberga koji je dvadesetih godina kontrolirao ca. 1600 najrazlicitijih izdanja.
dalje, kurt je imao odlicna poznanstva, te i sam 1924. uz brata roberta i koebnera pokrenuo ilustrirani magazin.
uglavnom, radi se o odlicno pomrezenima svjetskim zzidovskim obiteljima, te ako prica i nije rasprostranjena preko hugenbergovog koncerna, ostaju privatne linije. primjerice nikola b. jovanovic, za kojeg bih po ovom b. rekao da je takodje bio pripadnik zzidovske zajednice.
Zosko, skini taj Amazing Stories i videćeš da je ilustracija rađena u stilu ostalih njihovih ilustracija.
Ne sporim da postoji neka verovatnoća da je stil preuzet sa ilustarcija iz Scherl's Magazina, ali je verovatnoća mala...
Pored toga, piše da je priča objavljena pod pseudonimom u Scherl's Magazinu.
Sve to ukazuje ipak na Amazing Stories kao izvor.
da, stil djeluje "amerikaniziran", ali nekako tendiram evropskom kao izvorniku; ne znam, imali su mnoge ilustratore, izdavali u skolpu medijskog giganta. nasao sam scherl's 04/26 pa pogledam kad stigne.
Quote from: Mica Milovanovic on 31-03-2015, 19:28:01
Priču je, inače Kurt objavio tek par meseci ranije pod pseudonimom u jednom nemačkom časopisu.
Kako ga je Hugo kontaktirao i došao do priče, nemam pojma...
zanimljiv research. negdje bih se usudio pomisliti kako su se siodmak, njegov otac i hugo gernsbacher poznavali.
oboje imaju njemacke pretke zzidovske zajednice, slicne interese i strasti, tehnika, inzinjerske znanosti, komunikacije, medije, sf. siodmakov otac vratio se iz amerike kao njihov drzavljanin, a hugo nekoliko godina kasnije emigrirao.
pazi zanimljivosti:
u spomenutom casopisu "das magazin" siodmak kao jedan od pokretaca te revije pise pod pseudonimom curt barton.
to mi ne bi bilo posebno zanimljivo da u istom 1924. u uvodniku price "prsten", u mom slobodnom prevodu nije opisan ovako:
"curt barton, mladi feljtonista, bivsi reporter, poznat po zabavnim intervjuima, reportazama i opisima new-yorkskog zivota. u zadnje vrijeme angaziran novelisticki, kao sto dokazuje sljedeci rad. iz njegovog pera uskoro objavljujemo novelu poroci new yorka..."
znaci postoji ocigledna veza sa novim svijetom.
Quote from: Jevtropijevićka on 02-04-2015, 10:59:37
Sad ćete me naterati da tragam za Siodmakovom bibliografijom na nemačkom i za ranim srpskim ljubiteljima SF-a
ovo te mora dodatno motivirati:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs1.directupload.net%2Fimages%2F150405%2Ftemp%2Fg5buxl3i.jpg&hash=f72e8885fccd40885e58d70b48c39ffad259dbad) (http://www.directupload.net/file/d/3948/g5buxl3i_jpg.htm)
Quote from: Mica Milovanovic on 04-04-2015, 22:41:11
Pored toga, piše da je priča objavljena pod pseudonimom u Scherl's Magazinu.
Sve to ukazuje ipak na Amazing Stories kao izvor.
moguce ipak amazing stories, ali stvarno bi bilo skoro pa nevjerojatno.
usput trazim razlog zasto je objavljivao pod pseudonimom.
iako je uz brata roberta 1924. bio jedan od pokretaca "das magazin-a", tesko se nailazi na njegovo ime u tom kontekstu.
devedesetih navodi kako je odrastao u obitelji ciji bi ekonomski, moralni i erotski problemi bili dostatni za tuce bolesnickih i umjetnickih biografija. stariji robert je kao kompenzirao nedostatak obiteljske topline potpunom egomanijom, kroz koju bi kurt najcesce bio zrtvovan, primjerice kroz stav kako se ime siodmak smije pojavljivati, kako bih se izrazio, unikatno. siodmak = robert.
sigurno otkrivam toplu vodu, indirektno udaljeno od postavljene teze; kako god, zarazna problematika.
Quote from: zosko on 04-04-2015, 22:33:49
Quote from: Ghoul on 02-04-2015, 15:04:11
ne znam zašto su neki ovde toliko uporno gluvi na glas razuma, ali moram da ponovim i naglasim: verovatnoća da je ilustracija iz amejzinga preuzeta od nemaca, odnosno da je ista takva postojala i u ranijem, nemačkom izdanju, praktično je zanemarljiva, ispod 1%.
ne bih se slozio.
Quote from: zosko on 05-04-2015, 04:44:20
moguce ipak amazing stories, ali stvarno bi bilo skoro pa nevjerojatno.
samo vas gledam, vas germanofile, kako se koprcate. :)
ipak, podsećam:
"Once you eliminate the impossible, whatever remains, no matter how improbable, must be the truth."
- Ghoul & Arthur Conan Doyle -
ma sve stoji, ostaje primjerice sumnja nije li kurt istovremeno slao ilustraciju uz pricu i amazingu i bg-casopisu.
znaci ilustraciju kojom inspirirani hugo dao uraditi naslovnicu.
stipaljke muhe stilski se donekle razlikuju kad usporedis naslovnicu i uvodnu grafiku, pa i oblik tijela.
dalje imamo "crying and screaming..." ispod crteza, sto nedostaje u bg-izadnju; ako amazing izvor, sto izbaceno.
primjedba kako je u nj-izadnju pod pseudonimom, u domacem ne, ne stoji ni kao potvrda ni demanti; ni u americkom nije kao u njemackom, ako nj-izvorno.
moguce istovremeno slao na sve adrese; u nj pod pseudonimom zbog spomenutih odnosa sa bratom.
u drugu ruku, ovo izgleda kao da je uklanjan tekst (iz amazinga):
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs2.directupload.net%2Fimages%2F150405%2F3hiy52a2.jpg&hash=fa034ec516ae2bcdd7876d4ff98c89e96f61feb8)
Zosko, u pravu si za ilustraciju. Nivo na komje isečena peta ovog desnog je isti kao kod Amazinga.
I čemu toliko čuđenje? Pa nije Kraljevina bila kao danas Srbija? To je zemlja pobednica, dobre veze sa bišim saveznicma, političari i poslovni ljudi tamo amo po Evropi jurcaju. U to vreme srpska književnost otkriva dadaizam, zenitizam i ostale "izme"... Ne treba gledati iz perspektive današnjeg sedača za kompom koji ne shvata da internet nije postojao do pojave Tim berns Lija...
Ne isjecena peta, vec nepotpuna sjena, sto ne ide u prilog tezi kako je ilustracija isla uz pricu od samog autora.
Micino otkrice fascinantno. Čuđenje koliko slabo komentirano. Mozda se slave stare pobjede instead of. :)
Levo - senka debelog, desno - peta lika u pantole na linije.
I mene čudi što je čudno kako neko prevodi i objavljuje neku bedastoću u to vreme? To je bila popularna razonoda, dokolica. Nisu objavili remek delo XX veka koje je verifikovano tek 5o leta kasnije i nije to zaboravljena ilustracija Pikasa, koju će raditi za "Neretvu". Tek zezanje...
Onako, uzgred: gde je završila ta Pikasova ilustracija, plakata? Taj original? Da nije u nekom studiju koji je producirao film ili kod istaknutog reditelja ili druga Tite? Ili...
Zna li neko šta se dešavalo sa originalom?
Aleksije D., ekspresionizam, nadrealizam itd. stizali su do nas preko Nemačke i Francuske. Veoma malo ima zabeleženih veza sa engleskim govormim područjem, a pogotovu sa Amerikom, bar koliko je meni poznato. Zato je to neobično. Da je priča prevedena sa nemačkog izvornika, ne bi bilo ništa neobično. Zato su Jevtra i Zosko bili radiji da prihvate tu varijantu. To je logičnija varijanta, kada nema ilustracije.
Sa druge strane, fascinantna je brzina kojom je to objavljeno ovde. Neko je trebalo prvo da čuje za Amazing Stories, pa da ga nekako nabavi. Govorimo o vremenu kada je pošta iz Amerike putovala brodom. Trebalo je to prevesti (a prevod je veoma dobar, pa je i za to trebalo neko vreme), trebalo je pripremiti ilustraciju i odštampati. Sve to najviše za mesec i po dana, a verovatno i manje.
Meni je najlogičnija varijanta da je neko bio u Americi i tamo naleteo na časopis, pa možda na povratku u Srbiju prevodio. Verovatno će to ostati večita tajna....
Pogledaću ovih dana ostale brojeve časopisa Reč i slika koje imam, da vidim da li mogu analogijom da nešto zaključim. Pre nekog vremena sam postovao jednu drugu priču iz istog časopisa, takođe sa engleskog govornog područja, a znam da je bila i jedna Velsova priča.
Reč i slika nije bila bilo kakav popularan časopis, kakvih je bilo u to vreme, već znatno ozbiljniji časopis, sa kvalitetnim člancima, u kome su priloge davali ugledni teoretičari iz raznih oblasti. Pojedini putopisi Crnjanskog iz Italije, na primer bili su originalno objavljeni u ovom časopisu. Branimir Ćosić je imao kolumnu sa intervjuima sa vodećim jugoslovenskim piscima, itd. Objavljivane su pripovetke Božidara Kovačevića, Hamze Huma, Vladimira Velmara Jankovića, itd. itd. Pored književnosti, i sve ostale grane umetnosti su bile zastupljene: slikarstvo, pozorište, film, itd. bili su obrađivani, kao i drugi elementi društvenog života - ima, na primer, veoma kvalitetnih članaka o radu vodnih zadruga, isuđivanju močvara, hidroenergetici, itd. Ilustracije su radili Konjevod, Leon Beljski, itd.
Pre će biti u pravu Zosko. Jevrejsko poreklo govori o prodornosti u svetskoj kulturi, ako evropsku kulturu smatramo svetskom. Treba se smestiti u duh i tintare onih koji su živeli ovde u prvoj polovini prošlog veka. Cirkulacija Evropljana, pa i Srba, po Evropi i svetu bila je zamašna u to vreme. Moguće da je ilustracija centralni hint, ali Scherl's, kao i Nova reč su ILUSTROVANI časopisi. Jesi li pogledao članak o isušivanju jugoistočnog Srema. I sve ostalo u sadržaju. Imaš opravdanje za tu kupovinu na buvljaku.
Jesam. Dobar je članak. Puno zanimljivih ilustracija.
Nisam kupio na buvljaku nego preko Kupinda.
Imam povezani časopis Nedeljne Ilustracije iz 1937. i u njemu roman nekog Živadinovića "Radio mrtvih". Bez prva tri nastavka i bez poslednjeg. :( Imao sam i povezan Ilustrovani list iz 1923. i u njemu je bila neka fantastika u nastavcima, ali je to pojeo mrak. Navodim ovo da potvrdim da je cirkulacija informacija u periodu između dva svetska rata jasno uključivala i Srbiju.
Ilustrovani list sam kompletno pregledao i sve priče i romani u nastavcima su u našoj bibliografiji. Mislim da sam i taj roman Ratka Živadinovića gledao, ali da ipak nije SF.
Samo da nije proklete ilustracije, nikad me ne biste ubedili da nije s nemačkog :cry: Ali da, meni laiku ona stvarno više deluje kao Amejzing nego kao Šerl. :/
E, da više ne lutamo, evo i finalnog dokaza da su bili pretplaćeni na Amazing Stories, ili im je neko donosio.
U februarskom broju za 1927. godinu časopisa Reč i slika objavljena je priča "Prekidač vremena"
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi57.tinypic.com%2F296nl7a.jpg&hash=b85ead93c1ba68a65904d6fba5d9987a4e6ff3ea)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi60.tinypic.com%2F16hu9no.jpg&hash=96d40faefdae253d8b6456ada0a37ccc10a741ad)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi62.tinypic.com%2For2vk6.jpg&hash=0c794a8d0293acd8c71b98671fbc1ce24e6a98d4)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi59.tinypic.com%2Fxejrdc.jpg&hash=43aec85a3b54a2b4f72fd87d1e871e1c58cb91ef)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi60.tinypic.com%2Fnnprbq.jpg&hash=3faba28e59a556a60090e72cf655709feb539d39)
U pitanju je priča iz decembarskog broja Amazing Stories za 1926 godinu "The Time Eliminator", autora
potpisanog pseudonimom KAW.
Pokušaja odgonetanja pseudonima možete naći u sledećoj knjizi:
https://books.google.rs/books?id=dn3OixmZI6wC&pg=PA87&dq=%22The+time+eliminator%22+kaw&hl=sr&sa=X&ei=hnshVezkHo3uaK3jgJAB&ved=0CCoQ6AEwAg#v=onepage&q=%22The%20time%20eliminator%22%20kaw&f=false (https://books.google.rs/books?id=dn3OixmZI6wC&pg=PA87&dq=%22The+time+eliminator%22+kaw&hl=sr&sa=X&ei=hnshVezkHo3uaK3jgJAB&ved=0CCoQ6AEwAg#v=onepage&q=%22The%20time%20eliminator%22%20kaw&f=false)
A priču o ilustraciji u sledećoj knjizi:
id=39KQY1FnSfkC&pg=PA59&dq=%22The+time+eliminator%22+kaw&hl=sr&sa=X&ei=hnshVezkHo3uaK3jgJAB&ved=0CEMQ6AEwBQ#v=onepage&q=%22The%20time%20eliminator%22%20kaw&f=false (https://books.google.rs/books?id=39KQY1FnSfkC&pg=PA59&dq=%22The+time+eliminator%22+kaw&hl=sr&sa=X&ei=hnshVezkHo3uaK3jgJAB&ved=0CEMQ6AEwBQ#v=onepage&q=%22The%20time%20eliminator%22%20kaw&f=false)
Znači, ipak otpadaju teorije o tome da je Siodmak slao svoje priče na razne adrese. Naprosto, neko u Beogradu je redovno dobijao Amazing Stories!!!
Pogledaću kad budem mogao da stignem u Narodnu biblioteku primerke časopisa koji mi nedostaju da vidim da li ima još priča iz Amazing-a (časopis koji potpuno opravdava svoj naziv!!!)
BTW, imamo i prevodica ove druge priče: "J." :)
Ooo, Mićo, skidam kapu. (J. = Jovanović?)
reklo bi se amazing u svakom pogledu.
a scherl's moram pogledati; sad vise zbog price "welle mensch" objavljene dva mjeseca prije eggsa, a takodje sf-a.
QuoteHe sold several early sf stories which have yet to be translated, including "Welle Mensch" (February 1926 Scherl's Magazin). His first English-language publication was "The Eggs from Lake Tanganyika" (April 1926 Scherl's Magazin as "Die Eier vom Tanganjikasee"; July 1926 Amazing).
Mićo, na stranu sve, ali je zadivljujuće kako se predajš istraživanju.
Šteta što je 6. april 1941. godine verovatno odneo veći deo podataka koji tebe zanimaju.
posto smo svi zainteresirani tematikom na ovom topicu dosli do zapanjujucih spoznaja, red je bio da i ti aleksije nesto natipkas u cudu, otkrijes nesto novo.
Svaki dan, kad otvorim ZS, ja sam u čudu.
To je sasvim dovoljno.
ne znam sta da ti kazem. kod mene se to promijenilo od kad zene sveo na pjesmice, alkohol, iju i jaaoooo, nista ozbiljno sto opterecuje pa te cudi. ali individualni smo.
Mislim da je to bombardovanje narodne biblioteke precenjeno. Posle rata je urađeno veliko prikupljanje nedostajućeg fonda i dosta toga je prikupljeno. Ono što fali su ljudi koji bi sistematično pregledali fond. Ono što ja izuzetno cenim su istraživači koji imaju strpljenja da pregledaju te fondove. Zato su ljudi kao što su Gojko Tešić krucijalni... Bojim se da je takvih malo, uključujući i institucije koje bi trebalo da budu nosici takvih istraživanja.
I rušenje aleksandrijske biblioteke je precenjeno. Obim uništenog je nekoliko svezaka, a Avgustin je sve to posle ponovo napisao.
opaska stoji jedino kad bi formalno i sadrzajno stavili u istu ravan. no negdje izmedju desio nam se gutenberg.
Tačno. Mića misli da sve postoji u duplikatu, bar.
ma jok, aleksandrijska biblioteka bila je sazdana od unikata.
Svakako, ali lupetanje je mahom sazdano od gluposti.
naravno, a glupost je vjecna. steta sto na kraju svake biblioteke ostane toliko knjiga.
Pa nisam valjda toliki idiot? Ja ne govorim o uništenu starih i retkih rukopisnih i drugih knjiga koje je, naravno, ravno kulturnom genocidu. Govorim o časopisima iz vremena koje može biti predmet našeg ispitivanja istorije fantastične književnosti. Većina tih časopisa postoji, samo ne postoji sistematsko proučavanje... Ne znam šta sam pogrešno rekao.
Evo šta si pogrešno nerekao:
"Mislim da je to bombardovanje narodne biblioteke precenjeno. Posle rata je urađeno veliko prikupljanje nedostajućeg fonda i dosta toga je prikupljeno."
Odnosi se na sve, a ne na fantastiku. Kad si u dijalogu sa ljudima kao Zosko, onda mora da paziš šta pišeš. Odma' će se u'vatiti za Gutemberga.
ali zosko potpisuje sve micino; dijalog vodismo ti skalope i ja i to nakon sto si cjelokupni fond suvremene biblioteke uzdigao u rukopise, sto je pogresno.
S kim bi da vodiš dijalog? Šta se tebe tiče Srpska narodna biblioteka i šta je u njoj uništeno? Gde piše "celokupni fond suvremeni biblioteke"? Pa, mi smo morali da selimo zaostavštinu iz Hrvatske, jer tamo nisu ništa bolji od džihadista, koji sad uništavaju antiku u Siriji i Iraku. Ma, ajde, malac, umeri se malo.
skalope, jel sve ok, ne da te nosim na savjesti ako uskladim nasu komunikaciju po tvojim perimetrima i parametrima.
Sve u redu. Ja sam se lepo složio sa tvojom istragom Siodmakove priče, i dalje mislim da nema dokaza da su jaja iz Tanganjike baš prevod iz Amazinga. Nekako mi kontra dokazi izgledaju posredno. Pa, onda pusti da mi raspravimo o našoj Biblioteci, bar to znamo, da su bombe pale i uništile je na današnji dan pre 74. godine. Eno, rupa još tamo.
Dobro, ajde Mićo malko i ja da ti pripomognem. Čim bude lepo vreme, a ti lepo kreni na ovo mesto i tamo - gle ČUDA - ima nešto što ti tražiš. Možeš i kopirati, ako lepo zamoliš.
http://www.bibliotekapozarevac.org/modules.php?name=News&file=article&sid=14 (http://www.bibliotekapozarevac.org/modules.php?name=News&file=article&sid=14)
Aleksije, hvala lepo, ali nema potrebe. Svi ti časopisi postoje u Narodnoj biblioteci Srbije.
[/size]Nažalost, ja imam jako malo slobodnog vremena, a dosta interesovanja, pa teško da ću skoro uspeti da odem tamo..
[/size]S druge strane, kad se uputim ka Požarevcu, srce odvuče ili do Ljubičeva ili do hipodroma. Nema šanse da stignem
[/size]do biblioteke... :(
E, pronađoh još jedno delo Kurta Siodmaka objavljeno kod nas pre WWII: roman u nastavcima pod imenom "Grad u magli", objavljivan u časopisu "Radio Beograd" negde 1939-40 godine.
Kad odem u NB, daću više detalja....
Još malo zanimljivosti vezanih za časopis Reč i slika:
Decembarski broj za 1926. godinu:
Na dnu Okeana. Fantastična pripovetka H. G. Velsa (Ilustracije L. Beljskog. Prevod J.)
Evo jedne od ilustracija:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi68.tinypic.com%2F2q3dllh.jpg&hash=29c383c75facd2a57305c0c9dee17a11c0186f42)
Uporedi sa:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi63.tinypic.com%2F250i0k9.jpg&hash=24a6ec24cb246e483a7f6b7b0b5f26054d75ade4)
sličnost je zapanjujuća!
da ne kažem - fantastična!!!
ali, ipak, ne i naučno-fantastična.
Znači VRLO ažurno je stizao Amazing stories. Neverovatno!
Ne, ne... samo fantastična... :)
mada je u to vreme "science fiction" još uvek "scientifiction"