Nisam imao vremena za neke detaljnije prepravke a nisam želeo prostom amputacijom da dovedem priču do zadatog okvira, tako da sam preskočio ovaj krug. Želeo bih da vidim i druge priče koje su bile preduge i da li su mogle da se svedu na 6K a da ne izgube na kvalitetu :mrgreen: Dok Boban ne postavi glasanje ovde možete da ubijete dosadu.
,,Nijedna dovoljno napredna tehnologija se ne razlikuje od magije."
Artur C. Klark
MAJKA EVA JE UZ NAS
Bili nije brojao koliko se puta u životu osećao ovako usrano, jer trebala bi mu debela sveska za to. ,,Kako nastaviti ovako, dan za danom, a?" pitao je sebe, ,,Isto kao i svaki dan do sada, jedan korak za drugim." odgovarao je glas u glavi. ,,Jesam li ja lud? Pričam sam sa sobom..." ,,Ne više nego što je svet lud, ako mi ne veruješ pogledaj napolje."
Milan, za prijatelje koje više nije imao Mili a za cinični glas u njegovoj glavi Bili, nije želeo da pogleda napolje, nije želo da ustaje iz kreveta ni da otvori oči, jer sada je bio na ničijoj zemlji, međuzoni između dva košmara, od kojih nije znao koji je stvarniji, onaj iza zatvorenih očiju ili ovaj, ispred otvorenih. Ponekad, dok bi hodao ulicama popločanim jadom, propašću i najgorim bedama poznatim čoveku, pomislio bi kako svet ne može dublje da potone, ali već sutradan bi se iznenadio videvši nešto gnusnije i od onog što bi njegova mašta mogla da zamisli do tada.
Magija je učinila svet ovakvim. Čak i od takve misli u glavi, stvarno se osećao ludim, jer on je gajio nadu, možda iluziju, da u njemu još ima zdravog razuma. Ipak to je bila realnost, magija gde god pogledaš oblikovala je život sada. Na žalost, to nije bila magija iz priča o hiljadu i jednoj noći, romantična i lepa. Magija realnosti je bila opasna, ubilačka, rušilačka; za dušu, za telo čoveka, za ceo svet. Takva magija je puštena među ljude, dostupna svakom da radi sa nje šta mu je volja, a o volji ljudi suvišno je pričati.
U kuhinji ga je čekao mršav doručak. Nisu imali mnogo, ali bar je on imao posao. Imali su četvoro dece, od toga samo je prvo bilo njihovo. Ostalo troje začeto je ,,svetim putem" kako su posprdno nazivali ovaj fenomen. Više niko nije pridavao pažnju tome, milioni dece začete na taj način rađalo se svakoga dana širom planete, već sada ona preovlađuju među brojem rođenih jer nije bilo moguće izvršiti abortus nad takvim plodom. Njegov prvi komšija imao je četvoro, a onaj sprat ispod čak šestoro takve. Takva deca nisu se razlikovala od druge dece, njegovo troje su i ličili na njega i Anu, a on ih nije razdvajao od Jelene, iako je osećao kako Ana negde duboko u sebi oseća izvestan strah od njih.
U toku doručka sledio bi uobičajeni neprijatni razgovor između njega i Ane.
,,Znaš da su juče našli Petra..."
,,Znam." Obično bi počinjalo ovako.
,,...u uličici pored, izbodenog." Nije dizala pogled sa tanjira. Petar je bio Milanov bivši kolega sa instituta, pre sunavrata nauke, države i sveta.
,,Neću ići vračari." reče joj. Deca su ćutala. Oni su znali ovaj razgovor napamet, kao i on.
,,Ne znam zašto si tako prokleto tvrdoglav i sebičan!? Uradi to zbog nas! Ko bi brinuo o nama ako tebi nešto..." Ustao je od stola i krenu ka izlazu.
,,Čula sam te sinoć, plakao si u snu!" vikala mu je u leđa. ,,Dolazili su ti, Milane znam! Milane, ne mogu više ovako, tru...!" bilo je to zadnje što je čuo pre nego što je zatvorio vrata stana.
Izlazak u prljavi hodnik prepun pacova i dalje na košmarne ulice nije doneo ništa dobro njegovoj uništenoj psihi.
Ana je bila u pravu, ljudi senke su dolazili u njegov san. Siva providna obličja stajala su oko njega i zurila svojim očima tako crnim da su njima mogli upiti samu dušu činilo mu se. Nije se mogao pomeriti, nije mogao vikati iako se upirao celim svojim telom i snagom da pusti makar glas. Uskoro nije mogao ni disati, davio se dugo i bolno sve dok nisu počeli poslednji, samrtni grčevi. Tada se probudio. Mokar od hladnog znoja, sa tupim bolom u grudima i suzama na licu. Ana je spavala na svojoj strani kreveta ali to se njemu samo činilo.
Ljudi senke su bili vesnici smrti. Nakon njihove posete nisi imao više od jednog dana, dva najviše. Osim ako ne odete vračari, sveštenici nekog novog kulta, nastalog kada i sve zlo ovog vrlog novog sveta. Zvale su sebe Evinom Decom. Za Bilija sve su one bile veštice, demoni i đavoli, svi kultovi i religije, sve ista sorta. Pre promene on ih je prezirao, sada, mrzeo ih je.
Većina ljudi išla im je često, neki svakodnevno. Za preživljavanje u novom svetu to je bilo neophodno. Ana je vodila decu jednom sedmično, ali on nije otišao nikada. Nekadašnji ljudi od nauke teško su prihvatali sve to. Nauka je bila njihova religija a religije se teško odreći čak i kada te izneveri. Petar je bio jedan od tvrdoglavih. Sada je mrtav. Milan mu je donekle zavideo, on sam se nije plašio smrti nego života. Nekada davno jedan čovek mu je rekao da se većina ljudi tako oseća, da ih život više plaši, on mu se smejao. Sada je shvatao koliko je tada bio mlad.
*
Unutrašnjost Evinog hrama ličila je na poveću sobu jeftinog bordela. Mračna, prozora skrivenih iza debelih paravana, zidova ofarbanih masnom grimiznom bojom, osvetljena samo svećama. Nije bilo nameštaja niti ičega drugog osim malog oltara u ubliku kutije i bronzane skulpture nage žene iza njega.
,,Došao si da se moliš mladiću?" prostorija je bila prazna ali sada se jedan paravan pomerio i naga starica, ogrnuta samo grimiznim plaštom preko ramena izađe pred Bilija. Smežurane grudi su joj visile kao dve kese napunjene vodom skoro do pupka a međunožje je bilo prekriveno gustom šumom začuđujuće crnih dlaka. Iako je njena pojava predstavljala gnusan prizor, njemu kroz penis prostruji neki kratak impuls erekcije na šta se on sam sebi zgadi.
,,Ne, nisam." Promumla on glasom čudno zgrčenim.
,,Nisam ni mislila. Šta onda čekaš, Erebus je tamo." Pokaza na oltar. Nije bilo misticizma, molitvi i dvosmislenih fraza, čovek bi mogao da zavoli ovu religiju, pomisli. Pitao se samo da li je u svakom Evinom hramu ovako.
Oltar je u stvari bio Mašina Erebus, kako su je zvali. Stranice su bile od lakiranog drveta sa urezanim retkim simbolima a poklopac steklena ploča kroz koju se mogao videti mehanizam od bezbrojnih mesinganih zupčanika sa kristalom u samom njihovom centru. Uzeo je u ruku jednu od drvenih igala koje su bile u posudi u ćošku i prislonio je na kažiprst. Oklevao je samo trenutak. Ana, deca. Probo je kožu i kanuo kap krvi na sredinu staklene ploče.
Za trenutak ništa se nije dešavalo a onda točkovi mehanizma počeše da se okreću, prvo polako kao u snu, a onda sve brže dok je kristal sve jače isijavao svetlost koja je obasjala prostoriju. Milan je posmatrao kao hipnotisan. Nije ništa video u početku osim prelamanja svetlosti u svim mogućim bojama a onda su došle slike, redale su se velikom brzinom složivši se u kratak film. Bio je to on u ruci je držao pištolj, kratko je zamišljeno posmatrao nešto ispred sebe a onda ga podigao i opalio sebi u slepoočnicu. Svetlost poče da bledi, zupčnici su usporavali a potom stali. Stare sveštenice nije bilo u prostoriji, bio je ponovo sam.
*
Nije razmišljao o motivu koji bi ga mogao nagnati da uradi to, toga je u ovom svetu bar bilo na pretek, ali ostaviti Anu i decu same? Ne. To nije on. Još uvek ne, dok ima i trunke razuma.
Šutnuo je velikog šugavog štakora sa ulaza u stan i otvorio vrata. Zapuhnuo ga je miris metala u vazduhu. Skamenio se. Nije prvi put osetio miris krvi. Ušao je polako, utrnulog tela. Deca su bila u svojoj sobi, sva mrtva u svojim krevetima. Horda pacova već ih je grickala halapljivo. Anu je našao u njihovoj sobi na ležaju, pacovi su već unakazili lice do neprepoznatljivosti. Pištolj joj je bio još u ruci.
Šta mu je ono rekla jutros dok je odlazio; ne mogu više ovako tru..., trudna? Ponovo trudna? Izvukao je pištolj iz već ukočenih prstiju, pogledao za trenutak telo žene koju je voleo pa onda prislonio cev sebi na glavu i opalio.
Dok je napuštao svoje telo video je ljude senke svuda okolo, došli su po njega, njegovu dušu. Ipak još je neće dobiti. Tamo u oronulom gradu, u jednoj zamračenoj prostoriji naga starica usadila ju je u telo mlade žene nagnute iznad Erebusa. Za devet meseci, beba Bili ponovo će ugledati svet da bi prkosila strahu, tami i smrti. Možda je ljude ovog sveta otac napustio, ali majka Eva će uvek brinuti za svoju decu.
pa, moram da priznam kako zaista cenim odluku da se ne laćaš "amputacije", ako vidiš da se priča baš onako otima. jednostavno smatram da nije fer tako nešto uraditi sirotom uratku. :)
ako si zaista okej sa komentarima, uključiću i tvoju, pošto u ovom krugu planiram da komentarišem sve, a ne samo one koje bodujem.
uh, zaboravih da dodam: javila sam se zato što sam i ja jedna od "partibrejkera".
ehm.
samo da ti kažem jedno: ovde je ladno moglo da se skine 1k slovnih mesta bez da se i dotakne sam sadržaj.
toliko praznog hoda - to što u prazninama, što u neskladu sintakse - pa to je zaista mnogo.
Quote from: PTY on 13-06-2015, 14:12:44
ehm.
samo da ti kažem jedno: ovde je ladno moglo da se skine 1k slovnih mesta bez da se i dotakne sam sadržaj.
toliko praznog hoda - to što u prazninama, što u neskladu sintakse - pa to je zaista mnogo.
To sam želeo da čujem 😆
Šalim se naravno, zbog komentara sam ovo i okačio. Podvuci taj prazan hod da bih mogao da poradim na tome i daj tvoju priču da vidimo zbog čega je ona duža.
Malo sam zeznuo ovo sa citiranjem, nezgodno kada se postuje sa telefona.
eh... :lol: :lol:
što se praznina tiče, to možeš lako i sam da središ, a što se urednikovanja tiče, iskrena da budem - nema tih para, stvarno... najnezahvalniji posao na svetu.
ali ovako kolegijalno forumski govoreći - sve da prva dva pasusa u celini izbaciš, ne bi izgubio ni mrvu što se čiste informativnosti tiče.
a priča mi je tamo, među ostalima. kod mene je bio problem uglavnom u formatovanju, moj originalni fajl je pri konvertovanju u msw ubacio silesiju kojekakvih dvoreda, tako da se to lako sredilo, čim mi je skrenuta pažnja. mislim da sam pri tom izbacila svega desetak reči samog teksta, u totalu.
Pa sad... Ideja već viđena u temama o besmrtnim vojnicima. Pravo da ti kažem, stvarno imaš mnogo praznog hoda, lako si mogao skratiti priču, samo da si imao strpljenja. Uzgred. ovde ti se pojavljuje problem koji često kod tebe zapažam, a to je redosled reči u rečenici. Šepaš na tom planu i nisam siguran šta je uzrok. Može biti naginjanje poetskom izrazu, ali isto tako postoji verovatnoća da si čitao mnogo loših prevoda herojske fantastike. Možeš ti to mnogo bolje.
Dragi DSB, iz postavljenog se naslućuje da si zamislio priču koja uveliko prelazi 6000 karaktera, ali je napisano moglo biti sažetije.
Imaš isuviše objašnjavanja, svaka druga rečenica upućuje kakav je svet u kom tvoj junak živi (i umire), a sve te informacije si mogao spakovati na čitaocu ugodniji način.Ovo nije lako u kratkoj priči, zato se većina nas oslanja na jednostavne zamisli ili na konvencije koje je PTY pominjala, na emocije ili na ''pomoć čitaoca'' koji će se sam domišljati šta je šta ili na nešto deseto - kako ko.
Tebi je, inače, i prethodna ptiča nasilno smeštena u zadati okvir, a čini mi se da si i ranije imao muke sa tih 6000 karaktera.
Minijatura je zajeban okvir. Nije to za svakoga. Postoje autori koji se bolje snalaze u dugačkim formama kao što su novela ili roman.
Pa opet, postoji i opakija varijanta od ove, a to je aforizam. Maksimum desetak reči.
Neki pandan aforizmu u poeziji bio bi haiku. Najteža forma pesništva.
Pokušajte jednom sa aforizmom. Neverovatno je kako se u par reči može smestiti čitav roman.
Baš šteta što nije skraćeno, jer nije puno prekoračeno. Tek nekih 524 karaktera, a samo je za 816 karaktera duža od najduže na radionici - Krv lordova.
Da je ovo moja priča, ja bih kao najbezbolniji način skraćivanja izabrao da ceo onaj pasus gde mašina prikazuje hologram zamenim porukom na kartici.
Quote from: PTY on 13-06-2015, 18:41:37ali ovako kolegijalno forumski govoreći - sve da prva dva pasusa u celini izbaciš, ne bi izgubio ni mrvu što se čiste informativnosti tiče.
Što se toga tiče verovatno ne bi, ali smatram da je to deo karakterizacije lika.
Quote from: Stipan on 13-06-2015, 21:45:34
Uzgred. ovde ti se pojavljuje problem koji često kod tebe zapažam, a to je redosled reči u rečenici. Šepaš na tom planu i nisam siguran šta je uzrok.
Bojim se da ne razumem najbolje. Koji deo konkretno?
Quote from: kimura on 13-06-2015, 21:51:26
Dragi DSB, iz postavljenog se naslućuje da si zamislio priču koja uveliko prelazi 6000 karaktera, ali je napisano moglo biti sažetije.
Imaš isuviše objašnjavanja, svaka druga rečenica upućuje kakav je svet u kom tvoj junak živi (i umire), a sve te informacije si mogao spakovati na čitaocu ugodniji način.Ovo nije lako u kratkoj priči, zato se većina nas oslanja na jednostavne zamisli ili na konvencije koje je PTY pominjala, na emocije ili na ''pomoć čitaoca'' koji će se sam domišljati šta je šta ili na nešto deseto - kako ko.
Tebi je, inače, i prethodna ptiča nasilno smeštena u zadati okvir, a čini mi se da si i ranije imao muke sa tih 6000 karaktera.
Istina Kimura, 6K je za mene problem zato što ne volim ni da čitam tako kratke priče a samim tim mi je veoma teško i da ih pišem jer to uvek radim nekako preko volje.
Quote from: Linkin Uroborni on 13-06-2015, 22:02:09
Da je ovo moja priča, ja bih kao najbezbolniji način skraćivanja izabrao da ceo onaj pasus gde mašina prikazuje hologram zamenim porukom na kartici.
To bi bilo manje ,magično, a ja volim magiju :)
Nedaj se D.S.B. Najlepši deo radionice je kad ih sve otpiliš.
Quote from: Linkin Uroborni on 13-06-2015, 22:02:09
Baš šteta što nije skraćeno, jer nije puno prekoračeno. Tek nekih 524 karaktera, a samo je za 816 karaktera duža od najduže na radionici - Krv lordova.
Ovo je netačno... krv lordova ima 6851 karakter a D:S:B:-ova priča 8032.
Pravo je pitanje da li je Linkin pogrešno sračunao ili je samo hteo da ukaže na nepravilnost.
Quote from: Boban on 14-06-2015, 01:39:51
Ovo je netačno... krv lordova ima 6851 karakter a D:S:B:-ova priča 8032.
Pravo je pitanje da li je Linkin pogrešno sračunao ili je samo hteo da ukaže na nepravilnost.
Gledao sam dužine bez praznina, pa nisam uočio bilo kakvu nepravilnost. Kamoli želeo da ukažem na istu.
Majka Eva je uz nas bez praznina: 6524 (iznad 6000 karaktera, pa nije prihvaćena)
Krv lorodova bez praznina: 5708 (ispod 6000 karaktera, a najduža na radionici)
6524 - 6000 =
524 karaktera bez praznina
Quote from: Linkin Uroborni on 13-06-2015, 22:02:09
Baš šteta što nije skraćeno, jer nije puno prekoračeno. Tek nekih 524 karaktera
6524 - 5708 =
816 karaktera bez praznina
Quote from: Linkin Uroborni on 13-06-2015, 22:02:09samo je za 816 karaktera duža od najduže na radionici - Krv lordova.
Ne možeš da gledaš bez praznina.
Razmak između reči je takođe deo koji se obračunava.
U tom slučaju si izuzetno tolerantan. :lol:
2. Krv lordova - 6804 karaktera (bez praznina 5708)
6. Novo narčertanije - 6687 karaktera (bez praznina 5623)
10. Stari znanac, nezvan gost - 6679 karaktera (bez praznina 5482)
11. SVET - 6196 karaktera (bez praznina 5142)
5. Na isti dan - 6136 karaktera (bez praznina 5061)
8. ODMETNIK - 6005 karaktera (bez praznina 4963)
Ubeđen sam da se šališ.
10%... da, ja sam etalon toleranicije na ovom svetu...
Quote from: D.S.B. on 14-06-2015, 00:28:57
Quote from: Stipan on 13-06-2015, 21:45:34
Uzgred. ovde ti se pojavljuje problem koji često kod tebe zapažam, a to je redosled reči u rečenici. Šepaš na tom planu i nisam siguran šta je uzrok.
Bojim se da ne razumem najbolje. Koji deo konkretno?
Na primer, ovo:
Ponekad, dok bi hodao ulicama popločanim jadom, propašću i najgorim bedama poznatim čoveku, pomislio bi kako svet ne može dublje da potone, ali već sutradan bi se iznenadio videvši nešto gnusnije i od onog što bi njegova mašta mogla da zamisli do tada.
Zar nije prirodnije ovako?
Ponekad bi pomislio kako svet ne može dublje da potone dok je hodao ulicama popločanim jadom, propašću i najgorim bedama poznatim čoveku, da bi se već sutradan iznenadio, videvši nešto gnusnije od svega što je njegova mašta mogla zamisliti.
Na sto mesta imaš ovakve rečenice.
hodavsi ulicama poplocenim jadom, propascu i najgorim covjeku znanim bijedama, pomislio bi kako svijet ne moze dublje potonuti; da bi spoznavsi gnjusnije od svega sto masta mogla iznjedriti uskliknuo: hura!
hocu reci, smeta mi ta masta, ima pozitivan prizvuk. masta se o sreci, prikladniji strah.
Мпгао би написати и :
''Ходао је улицама поплочаним јадом и мислио како свет не може дубље да потоне, а већ иза угла га је чекала нова, неслућена гадост.''
Свесна сам да ово није твоја реченица. Ово је пример како би се могао изразити економичније.
Ти помињеш јад и беду и пропаст. За ефекат који желиш довољна је једна реч, у овом случају било која од поменутих.
Мени је једна реч боља него три - управо онако као што једна лепа жена више заокупља пажњу сама него када су две до три такве лепотице поред ње.
Или као у шминкању (које ти вероватно не практикујеш): мање је више.ЦРтица или одговарајућа боја на правом месту делује боље него нафракано лице.
Јад је већи и снажнији у свом значенју ако не ставиш беду и пропаст поред њега.
Поред овога, са временским одредницама које то нису ( понекад би, већ сутрадан и слично) треба бити штедљив. Немој их користити пречесто. Управо зато што немају неко конкретно значење, ове речи одузимају уверљивост и снагу написаном.
Мени, наравно, не пада на ум да ти држим слово. Не говорим са становишта зналца (што и нисам), већ као жена са скромним списатељским и огромним читалачким искуством.
ne svidja mi se svodjenje na jad, kao, ima jaci znacaj od tri termina.
Quote from: kimura on 13-06-2015, 21:51:26
...nije lako u kratkoj priči, zato se većina nas oslanja na ... emocije ili na ''pomoć čitaoca'' koji će se sam domišljati šta je šta...
u duhu citiranog zakljucka prikladnije bi bilo: hodao je (recimo) banjaluckim ulicama i mislio kako...
Ajme, kuda vi odoste...
Ja sam pominjao samo red reči u rečenici, a ne stil i ekonomičnost rečenice.
Ovo nikako izbaciti. To je epički:
naga starica, ogrnuta samo grimiznim plaštom preko ramena izađe pred Bilija. Smežurane grudi su joj visile kao dve kese napunjene vodom skoro do pupka a međunožje je bilo prekriveno gustom šumom začuđujuće crnih dlaka. Iako je njena pojava predstavljala gnusan prizor, njemu kroz penis prostruji neki kratak impuls erekcije na šta se on sam sebi zgadi.
Quote from: zosko on 14-06-2015, 09:49:20
ne svidja mi se svodjenje na jad, kao, ima jaci znacaj od tri termina.
Quote from: kimura on 13-06-2015, 21:51:26
...nije lako u kratkoj priči, zato se većina nas oslanja na ... emocije ili na ''pomoć čitaoca'' koji će se sam domišljati šta je šta...
u duhu citiranog zakljucka prikladnije bi bilo: hodao je (recimo) banjaluckim ulicama i mislio kako...
će smazati porciju banjalučkih ćevapa.
Quote from: Boban on 14-06-2015, 03:41:05
10%... da, ja sam etalon toleranicije na ovom svetu...
Quote from: Linkin Uroborni on 14-06-2015, 03:12:12
2. Krv lordova - 6804 karaktera
Ili ja ne znam šta je10%, ili se Boban zajebava.
Quote from: kimura on 14-06-2015, 10:22:34
će smazati porciju banjalučkih ćevapa.
hehe, skalop je vec obradio komercijalne elemente.
ako, moramo naci zamjenicu za jad, propast i bijedu, termin koji budi pregrst slicnih asocijacija: koracajuci luckom cetvrti...
Ili: "Koračajući zemljom Srbijom?"
Quote from: Stipan on 14-06-2015, 10:53:50
Ili: "Koračajući zemljom Srbijom?"
zbilja, neskladno fantastici; nebom se jedri crnim krilima surove maste.
Quote from: D.S.B. on 14-06-2015, 00:28:57
Quote from: PTY on 13-06-2015, 18:41:37ali ovako kolegijalno forumski govoreći - sve da prva dva pasusa u celini izbaciš, ne bi izgubio ni mrvu što se čiste informativnosti tiče.
Što se toga tiče verovatno ne bi, ali smatram da je to deo karakterizacije lika.
Heh, karakterizacija... :lol:
Vidi, ne verujem da ima svrhe ovde ići u detalje, jer iz samog teksta je vidljivo da ti imaš vrlo specifičnu ideju o šok-vrednosti proze. To što ti očigledno smatraš nekakvim vrhuncem gnusnog i ogavnog, pa, meni je to do te mere trivijalno i naivno da uglavnom postiže kontraefekat.
Mislim, šta da ti kažem, čak i najstandardniji Barkerov uradak može da ti silno otvori oči po pitanju gradacije gnusnog i ogavnog.
a karakterizacije tu nema niti je i može biti, jer u ovoj gomili proizvoljnosti naprosto nema ni mrve unutrašnje logike... :(
JE! Barker! "Bluz svinjske krvi" je vrhunac svega gadnog i prljavog što sam ikad čitao.
pa, bogami je tu negde. A spremam se sad da overim The Scarlet Gospels, tako da.. drž mi palčeve. :evil:
E, da znaš da si me sad isprovocirala. Uzeću najzad da pročitam ovu "Igru prokletstva". Pojma nemam otkad mi već tu nepročitana stoji.
Quote from: PTY on 14-06-2015, 11:04:01
Vidi, ne verujem da ima svrhe ovde ići u detalje, jer iz samog teksta je vidljivo da ti imaš vrlo specifičnu ideju o šok-vrednosti proze. To što ti očigledno smatraš nekakvim vrhuncem gnusnog i ogavnog, pa, meni je to do te mere trivijalno i naivno da uglavnom postiže kontraefekat.
Mislim, šta da ti kažem, čak i najstandardniji Barkerov uradak može da ti silno otvori oči po pitanju gradacije gnusnog i ogavnog.
a karakterizacije tu nema niti je i može biti, jer u ovoj gomili proizvoljnosti naprosto nema ni mrve unutrašnje logike... :(
PTY grešiš u ovom slučaju, to ti najiskrenije kažem. Ni jednu moju priču nisam napisao sa namerom da šokiram čitaoca. Za mene je iznenađenje što uopšte smatraš da u mojoj priči ima ičega ,gnusnog,.
Što se tiče primedbe da tu nema karakterizacije mogu samo da slegnem ramenima jer ne gledamo svi na svet istim očima.
Quote from: scallop on 14-06-2015, 00:43:54
Nedaj se D.S.B. Najlepši deo radionice je kad ih sve otpiliš.
Nadam se da to ne izgleda tako, pažljivo pročitam sve što mi se sviđa :mrgreen:
Svakako. I, šta ti se sve svidelo? Da ne pominjem onu finu gospođu što te je jednom molila da u pričama ne ubijaš decu.
Nekada i deca moraju da dođu na red, na našoj planeti ih umire hiljade svakoga dana, zašto ne bi i po neko u mojoj priči?
Quote from: D.S.B. on 14-06-2015, 22:35:57
Nekada i deca moraju da dođu na red, na našoj planeti ih umire hiljade svakoga dana, zašto ne bi i po neko u mojoj priči?
meni je prica nejasna. Uglavnom, svida mi se zamisao o svetoj djeci koju ne smijes abortirati, na tome bi se dalo fino raspresti prica. Ali mi ostaje prilicno neobjasnjeno sto se sve radi u tom hramu gdje je masina koja predvida smrt. Koje usluge se tu jos pruzaju s obzirom da neki ljudi idu svakodnevno? Sto se postize odlaskom u hram nakon sto ti ostaje samo par dana od kad ti se pojave ljudi sjene...
Quote from: D.S.B. on 14-06-2015, 22:15:50
Quote from: PTY on 14-06-2015, 11:04:01
Vidi, ne verujem da ima svrhe ovde ići u detalje, jer iz samog teksta je vidljivo da ti imaš vrlo specifičnu ideju o šok-vrednosti proze. To što ti očigledno smatraš nekakvim vrhuncem gnusnog i ogavnog, pa, meni je to do te mere trivijalno i naivno da uglavnom postiže kontraefekat.
Mislim, šta da ti kažem, čak i najstandardniji Barkerov uradak može da ti silno otvori oči po pitanju gradacije gnusnog i ogavnog.
a karakterizacije tu nema niti je i može biti, jer u ovoj gomili proizvoljnosti naprosto nema ni mrve unutrašnje logike... :(
PTY grešiš u ovom slučaju, to ti najiskrenije kažem. Ni jednu moju priču nisam napisao sa namerom da šokiram čitaoca. Za mene je iznenađenje što uopšte smatraš da u mojoj priči ima ičega ,gnusnog,.
Što se tiče primedbe da tu nema karakterizacije mogu samo da slegnem ramenima jer ne gledamo svi na svet istim očima.
ee, sad već postaje važno da se objasnim, tek da ti sve zablude budu namerne. :mrgreen:
Od uvodnog pasusa krećeš sa premisom da je svet u tvoj priči gadan i gnusan, gnusan i gadan i dobra trećina teksta odlazi samo na ponavljanje tog fakta. Ali to nam se plasira didaktički, jer to tvrdi sam protagonista, uporno, i to uskoro postaje jedna jedina stvar koju sa sigurnošću znamo. Zato jer nam se uporno ponavlja, jelte.
Što se ostalog tiče, pominju se neki "sivi ljudi" i neka "čudno začeta" deca i nekakvi hramovi, u njema nekakve Eve i Mašine i to je to. Ništa od svega toga nema veze mnogo jedno sa drugim: nit ja znam ko su ti sivi ljudi i kako se ta deca stvaraju ni kakve sve to veze ima sa hramovima, a ne znam zato jer ni ti to ne znaš. Jedina stvar koju, kao, znaš, je da je sve to ipak gnusno i gadno.
Ali problem je da to
nije gnusno i gadno, samo po sebi. To je samo nejasno i nelogično, ali još uvek ne gnusno i gadno. A pošto ne umeš da sve to nekako povežeš da
postane gnusno i gadno, ti onda posežeš za šok-efektom u vidu silnih pacova i stare babe "sa sisama ko kese pune vode".
Mislim... pacovi?? Kome to pacovi mogu da garantuju gnusnonst i gadnost u worldbuildingu a da je stariji, recmo, šest godina?? I ajde ako već mora baba da bude gnusna i gadna, jelda, ali brate... sise kao "kese pune vode"?? Kakve kese? one crne, za đubre? one šarene iz prodavnica, žute i zelene sa cvetićima i bubamarama i natpisima "mene se može reciklirati, ura"? Mislim...
kese?? To je toliko pogrešna poredba i toliko skroman rečnik za asocijacije da ja to pročitam i dvaput trepnem u neverici a onda prasnem u smeh. Jer možda si ti tu imao na umu onu babu iz Šajninga, ali brate, nije ona bila gnusna i gadna samo zbog sisa i stidnih dlaka, nego najpre zato što je bila
natprirodno biće koje nije smelo da postoji u praznoj sobi a onda i zato što je imala zluradi sjaj u očima i ludački se hihotala i imala je moć da natera čoveka da je
vidi kao mladu i zavidljivu ženu, pa je otud i Džekova erekcija opravdana, jer teško da bi je on dobio na takvu staru babu, sve i onako sulud kakav je tad već bio. Za razliku od tvog protagoniste, koji se trudi da ostavi utisak normalnog i moralnog čoveka koji dobro zna šta je gadno i gnusno.
I ako ti ja sad kažem da je upravo to bila jedina gnusna i gadna stvar u celom tekstu, ti ćeš mi verovatno reći da si upravo to i hteo, jer to je, kao, karakterizacija, i ti si baš to hteo da tako bude. Na šta ja, naravno, mogu samo da slegnem ramenima i kažem okej, dobro, to ti je karakterizacija, ali to nije dovoljno da opravda svo ono nesmiljeno ponavljanje da je svet u kom taj protagonista živi gnusan i gadan. Jer on to i dalje nije, uglavnom zato što nisi umeo da ga takvog predočiš, to ponajpre sebi.
Ja bih priču započeo drugačije, sa "Čula sam te sinoć, plakao si u snu" i objašenjenjem da su protagoniste posetile utvare u snu.
Čini mi se da, ovako kako je sad, kao čitaoci uopšte nemamo pravu informaciju o kontekstu u kome se sve ono što nam se opisuje dešava, do sredine priče.
:) O.K. PTY, hvala.
Quote from: Linkin Uroborni on 15-06-2015, 17:15:56
Ja bih priču započeo drugačije, sa "Čula sam te sinoć, plakao si u snu" i objašenjenjem da su protagoniste posetile utvare u snu.
Čini mi se da, ovako kako je sad, kao čitaoci uopšte nemamo pravu informaciju o kontekstu u kome se sve ono što nam se opisuje dešava, do sredine priče.
Da, to bi bilo dobro rešenje.
I meni se sviđa Linkinovo rešenje.
E sad, ja bih se recimo složio sa PTY, pa bih samo da dodam, da ne bude da komentarisali priču nismo.
Elem, meni je storija dosta obećavala - sivi ljudi i misteriozni fetusi, magija i čemerni, sivi svet, mašina koja se zove Erebus (sa takvim imenom ne možeš da se zajebeš), ali, čisto da ponovim što je već rečeno, mnoga objašnjenja nisu pojašnjena, ili ako jesu, nisu baš bila jasna. Meni je lično zasmetalo najviše ovo - pojava magije koja se ne objašnjava nikako. mislim, to je širok pojam, da li su ljudi naučili kako da bacaju plamene kugle ili su se izveštili u nekromantiji, ili su vešti iluzionisti, odnosno, šta je to? Samo znamo da se magija pojavila, ali ne i u kakvom pojavnom obliku.
Što se tiče same fabule, sviđa m ise ideja tih duša koje se neprestano sele iz tela u telo, iz života u život, i zaplet bi možda bio bolji da nije tak oravan - on ode, dobije proročanstvo da će se ubiti i ubije se. I kraj. neka peripetija ili neočekivani preokret bi bili efektniji, po meni, mada pančlajn - objašnjenje tih misterioznih beba, nije loš sam po sebi. Samo, kao da je veći akcenat bio na svetogradnji (worldbuilding, što bi rekli englezi), nego na samoj priči.
Ipak, ima tu interesantnih i dobrih elemenata koji bi se možda mogli iskoristiti za neku drugu priču, za nek unovelu ili šta ti ja znam.
Pa, Scordisk, niko ti ne brani da se poslužiš. Možeš i na drvenu iglu krvcu da daješ mašini na staklo. Samo, ne učitavaj onoga čega nema.
Kaj sam učitao? :)
Sve.
Imam dugo iskustvo sa D.S.B.-om i njegovom potrebom da čitaocu pričom ponešto ogadi. Pošto se prošlog meseca dobro plasirao, odlučio sam da "predugu" priču pročitam. Sto posto se vratio u za mene neželjeni format. A, ako se pitaš šta si učitao, mogao bih da kažem - sve, jer je sve što pominješ slabostojeće, a ako ćeš majkaš bez primera, evo ti jedan:
sviđa mi se ideja tih duša koje se neprestano sele iz tela u telo. Toga, brale, nema.
Nemam baš toliko iskustva sa gospodinovim uratkom, mada mi se priča iz prošlog kruga svidela. Ova i ne toliko. Što se tiče duša koje se sele iz tela u telo, ja sam to nekako shvatio, a da li je to pisac i hteo da kaže, e to ne znam, mada bih voleo da nam pojasni:D
Bre Scordisk, pa ti si čitao roman koji smo DSB i ja napisali!
Složio bih se sa Scordiskom. I meni je prethodna D.S.B.-ova priča više legla.
Ja ovde ne vidim ni M. od magije, već percepciju tehnologije kao magije. Meni je ovo jedna užasno teška alegorija o grozotama sveta totalno dehumanizovanog naprednom tehnologijom koja ljudima omogućava beskrajan vaskrs u novim telima. Matrijarhat Eve je svakodnevni težak kurvarluk u bordelu, gde poslušnim tehno-vernicima nakraju uvale nečiju tuđu dušu u fetus. Protagonista je ne samo potpuno lud i dvostruka ličnost, već i trostruki ludak, totalno istraumiran svime, pošto obe njegove ličnosti od prve rečenice potpuno poriču da je već osuđen i da mu je to poslednji dan. Sivi ljude vidim kao duše mrtvih koje su se otrgle sistemu jer nisu otišle "kod vračare", tj. nisu se predali mašini za vaskrs. Jasno je prikazano da je to sudbina koju je protagonista izbegao, jer se testirao.
Ili sam ja sve to učitao. :cry:
Quote from: scallop on 17-06-2015, 13:48:21
Sve.
Imam dugo iskustvo sa D.S.B.-om i njegovom potrebom da čitaocu pričom ponešto ogadi.
Kroz priče se trudim da prikažem čoveka i njegovu borbu sa samim sobom i sa drugim ljudima onako kako to izgleda u stvarnosti, ali na žalost ni jedna moja priča to do sada nije uspela jer stvarnost je mnogo, mnogo užasnija od svega što ja napišem.
Quote from: D.S.B. on 17-06-2015, 18:44:05
Kroz priče se trudim da prikažem čoveka i njegovu borbu sa samim sobom i sa drugim ljudima onako kako to izgleda u stvarnosti, ali na žalost ni jedna moja priča to do sada nije uspela jer stvarnost je mnogo, mnogo užasnija od svega što ja napišem.
kad smo vec tu, sto ne pokusas sa sf-om, ne mora uvijek, hm, dokumentarno.
Pokušavam, redovno :mrgreen:
Quote from: zosko on 17-06-2015, 18:55:40
Quote from: D.S.B. on 17-06-2015, 18:44:05
Kroz priče se trudim da prikažem čoveka i njegovu borbu sa samim sobom i sa drugim ljudima onako kako to izgleda u stvarnosti, ali na žalost ni jedna moja priča to do sada nije uspela jer stvarnost je mnogo, mnogo užasnija od svega što ja napišem.
kad smo vec tu, sto ne pokusas sa sf-om, ne mora uvijek, hm, dokumentarno.
hm, sjecam se jedne njegove zivopisno-dokumentaristicne price u kojoj djeca za rucak glođu majcine prste. Ostatak je smazao stari...
:) mozda bi radionicu vrijedilo podici u vise sfere, filmadzijske.
Узгред, како то да је рок за гласање до 18. јуна? Није ли то, оно као, сутра? :)
Da, do sutra u ponoć, dakle, pohiti!
pa priče su okačene deset dana, uostalom, Savajate ti obično zakasniš i kada je rok mnogo duži...
That's just how I roll, yei-yei! 8)