Volim svoj posao. Još više volim mjesto s kojeg ga svakodnevno obavljam. Dokle dosežem pogledom, nigdje nikoga. Svud uokolo brda i planine načičkane crnogoricom, a nada mnom nebesko plavetnilo i širina koja oduzima dah. Istina, dolje u podnožju živi neki starac, ali nekada prođe i mjesec dana da se ne sretnemo. Pri susretu podignemo ruke u pozdrav. To nam je zajednička osobina, škrtost na riječima, tromost u pokretima.
Od nekog vremena, što se tiče samog posla, posjedujem spravicu, najnoviji krik tehnike za meteorološka motrenja.
Nedavno ju je ekipa iz tehničke podrške za meteorologiju donijela gore k meni. Na magarcu, kako drugačije. Zinuo sam kad su je istovarili i krenuli s montažom na sred livade, među maslačcima i makovima gdje je nekada stajao zastarjeli meteorološki stup koji više nije nego jest bio precizan. Kada sam počeo izmišljati podatke po iskustvu i osjećaju, ravnajući se po reumi u kostima, zamijenili su ga ovim najnovijim čudom.
Oblikom kocka sa zelenim kiklopskim okom u sredini, rupicama za prozračnost hvatala je signale iz okoliša ili što već. Trebalo ju je tek proučiti...
,,Više ti neće biti dosadno", rekli su mi. ,,Sprava priča, zapitkuje, odgovara. Ne bi vjerovao što sve zna. Na žalost, dugme za poništenje govora joj ne radi. Nismo ga popravili jer smo na kraju zaključili da si ionako usamljen. Godit će ti. Čisto da ne skreneš pameću i prestaneš voditi sa sobom monologe."
,,?!?"
,,Ok, Davide! Šalimo se u vezi pameti. Ali, sve ostalo je točno. Sprava je vrlo sofisticirana. Tu su ti upute. Meteorološka mjerenja ne smiju zakazati, a to je najbitnije. Daj joj neko ime. Cijelim putem se nije gasila, puna pitanja; kuda idemo, kako se ti zoveš, kako izgledaš, a kako će se ona zvati, kakav će biti pogled s novog mjesta, koliko ljudi ima gore... Na zadnjem pitanju smo odvalili!"
,,?!?"
,,Kog se vraga neprestano čudiš? Vidi se da si van svih civilizacijskih tokova. Sav tehnološki domet su ti magarci i koze. Javljaj se i dalje tri puta dnevno. Zovi ako što zakaže. Ipak je to elektronika. Nikad ne znaš. Dnevne vijesti idu i dalje u osam, a izvještaj mora stići do sedam i po."
Kad smo ostali sami, sjeo sam u travu i upitao je, ne vjerujući sam sebi da upravo pričam sa spravom, odgovara li joj ime, Vremenka?
,,Aha. A kako je tebi ime? Izgledaš pomalo divlje. Ima li razloga da te se plašim?" uzvratila je pitanjem. I tako je krenulo. Nakon što sam je danima uvjeravao da takav razlog ne postoji, da sam pitom, ni mrava ne bih zgazio, obrijao sam bradu. Isuse, kad sam se pogledao u ogledalo!! Ali, njoj se svidjelo. Veli, uredniji sam. Kao livada nakon pokošene trave. Slikovito se izrazila.
Moram reći, da to što sam zabrljao, ima i nema veze s njom. Ona je savršeno radila, osim što je puno pričala. Sve te rupice kroz koje je primala ogromne količine peludi, vlage, jačinu vjetra, kozmička zračenja, elektricitet i slično, savršeno su obrađivale primljene podatke.
Već sam drugog dana, nakon što mi je rekla da ostanem još malo, legnem na travu da skupa gledamo kako se sunce razlijeva planinskim vrhuncima, kako prvi sumrak razvlači sjenke noći, a iz šume huču duhovi tame, zakasnio poslati izvještaj. Naravno, tehnička me služba pokrila i umjesto mene slagala podatke, ali to se onda odrazilo na usjeve jer je grunula tuča. A navodno je trebalo biti sunčano s mjestimičnom naoblakom...
To se nekoliko puta ponovilo. Moja smušenost. I zato sam počeo izbjegavati razgovor, a na pitanja odgovarati slijeganjem ramenima. Puštanjem brade, dao sam joj do znanja što mislim o sumraku nad planinama!
,,Nisam li ja prognozer, a tek onda poeta?!" pravdao sam se.
,,I ja sam. Znači, k o l e g e?! Čak, što više, od one sam vrste, koja prognozira i dalje. Stvorena sam za ljude, a ne za vrijeme..."
,,Molim? Od kakve si vrste?"
Dramatično je zašutjela kao da je rekla više od dopuštenog. A neodgovoreno je pitanje ostalo lebdjeti zrakom poput osamljenog peludnog zrnca. Kihnuo sam. Neki su se prokleti alergeni ipak provlačili zrakom. Nije ovaj put rekla ni uzdravlje ni ulovio si nazeb. Uzeo sam podatke od nje i da ću krenuti...
,,Povedi me kući, pa ću ti reći...", čuo sam kako mi sipa riječi u leđa.
Nisam. Stvorena je, valjda, da izdrži vremenska sranja, pa i apokaliptična. Mislim, ja jesam čudak, ali baš toliki da meteorološku kocku vodim kući, nisam! No, kada sam stigao sutradan do nje, našao sam je kako leži izvrnuta na boku, umrljana blatom nakon proloma oblaka. Jedva je govorila.
,,Vidiš... ove šume dolje, sve će to nestati, a onaj potok dolje, ribe će isplivati izvrnutih trbuha. Zagađenje..."
,,Vremenka, nisi tu da proričeš događaje, nego da prikupljaš meteorološke podatke. Oprosti što te nisam sinoć poveo kući, ali, k vragu, nisi li trebala biti stvorena otpornija?"
,,Nisam. Ja proričem drugo. Trebao bi u vezi toga pitati mog tvorca. On nije imao na umu vremensku prognozu. Mada, nije problem, mogu ja i to..."
,,Tvoj tvorac? Gdje je on?"
,,Dva metra pod zemljom, jel se tako kaže mrtav? A lijepo sam mu govorila... Naime, služila sam u vojne svrhe. A ti znaš kako to ide s vojskom i politikom. I drugi su me htjeli. Nemaš ti pojma što sam sve iščitala iz čestica izdahnutog zraka. Greškom sam ovdje. A ti, čuj me! Puštaj bradu i da se nisi ženio!"
,,Nemam pojma o čemu pričaš, ali očito je da ti je pljusak naškodio."
,,Nije to bio pljusak već potop. Skoro sam se udavila, ali nije mi tako suđeno. Nego, vratimo se na tvoj brak."
,,Kakav brak? Nisam oženjen!"
,,Biti ćeš! Da skratim, dogodit će ti se u braku. To mi je posao. Prognoziranje smrti."
,,?!?"
,,Davide?!... Čekaj... Kud me nosiš?... Znam da ću skončati..."
Na dnu litice! Dovukao sam je do ruba i strmoglavio dolje. Zeleno oko zapelo joj je na jednoj od stijena. Žmigalo je čak i kada je noć progutala dan.
Neko sam vrijeme prognozirao ravnajući se po kostobolji i loše sam muljao o raspadu sistema u Vremenci. Deset dana kasnije stigla je Jelena. Žena.
,,Kako vi, Davide, lijepo mirišete", rekla je i pogladila me po tek obrijanom licu. Nešto je zaiskrilo pri dodiru. Statički elektricitet? Umišljaj? Ne znam. Možda samo bura u zraku. Dok sam montirao nov meteorološki stupić koji je donijela, bijela oblačna kapa skupljala se nad planinskim vršcima. Jelena je sjela u travi, čupkala makove i krišom me motrila kroz trepavice.
Draga Saturnice, pitam se kakav to vetar duva na moru kad si postala toliko samokritična?
Priča ti uopšte nije za bacanje niti je ideja slaba. Možda se ne uklapa baš u zadatak, ali videla si šta smo sve mi napravili. I meni je ideja o proročanskoj mašini bila neprihvatljiva... Zato sam se zaglavila u bajkoviti okvir.
Dopada mi se tvoja sveznajuća mašina, čak bih je učinila još ljudskijom i više bih razradila Davidov i njen odnos. Možda bih išla na to da ona samo pred Davidom pokaže šta ume, ne da bude mašina-brbljivica.
Što nisi smislila neki naslov?
Glupa mašina se zaljubila? E, bogo moj, ovo je na Asimovljevom tragu...
Quote from: kimura on 03-07-2015, 10:22:59
Draga Saturnice, pitam se kakav to vetar duva na moru kad si postala toliko samokritična?
Priča ti uopšte nije za bacanje niti je ideja slaba. Možda se ne uklapa baš u zadatak, ali videla si šta smo sve mi napravili. I meni je ideja o proročanskoj mašini bila neprihvatljiva... Zato sam se zaglavila u bajkoviti okvir.
Dopada mi se tvoja sveznajuća mašina, čak bih je učinila još ljudskijom i više bih razradila Davidov i njen odnos. Možda bih išla na to da ona samo pred Davidom pokaže šta ume, ne da bude mašina-brbljivica.
Što nisi smislila neki naslov?
da, slažem se u vezi ovoga da je mašina samo pred Davidom mogla/htjela, pokazati povjerenje, ali, sad bi se time trebalo pozabaviti, a malo sam kao lijena... :) . ljeto je. vrućina mi je udrila u glavu...
što se tiče naslova, imala sam ga, ali ni sa kojim nisam bila zadovoljna. uglavnom, trebalo je biti nešto kao Prognozeri. jer u biti oboje to i jesu. Kolege po zanimanju.
Quote from: Stipan on 03-07-2015, 12:20:17
Glupa mašina se zaljubila? E, bogo moj, ovo je na Asimovljevom tragu...
nije glupa mašina. i samo je tebi slično da u ovoj priči učitaš zaljubljenost gdje je nema. pročitaj gornji kimurin post. radi se o dozi povjerenja. možda, prijateljstva, ne znam. napisala sam priču i više se njome nisam bavila.
Super što si okačila priču. Nije mi jasno zašto si odustala od slanja, mislim da nije bilo razloga.
Jel ti smeta ako detaljnije komentarišemo ili te boli uvo?
Quote from: Scordisk on 03-07-2015, 18:10:53
Super što si okačila priču. Nije mi jasno zašto si odustala od slanja, mislim da nije bilo razloga.
Jel ti smeta ako detaljnije komentarišemo ili te boli uvo?
komentariši slobodno. ionako neće nitko drugi. osim toga, tvoja je bila želja da je okačim...:)
Ma znam da sam tražio, zato i pitam:) Da su te komentari u startu interesovali, samoinicijativno bi okačila priču, ne bih ja morao da ti tražim. Ali ja volim da nepozvan delim mišljenje svuda naokolo, pa ću i tebi da iskomentarišem priču.
Meni se svidela. Možda bih čak i glasao za nju da si je bačila na radionicu, mada bih svakako imao zamerke. Te zamerke su sada neumesne, nebitne su, jer ova priča kao priča odlično stoji sama za sebe. Što se tiče ovog kruga i zadate teme, pretpostavljam da na to misliš kada kažeš da si fulala - priča se uopšte ne bavi junakom koji mora a ne želi da se testira, već nečim sasvim drugim, nenadanim susretom junaka i mašine. Odnosno, omašena tema u poitpunsti, tako da ti i ne mogu zameriti što priču nisi poslala.
Osim toga, naravno, meni je priča super. Odličan mi je glavni lik, fenomenalan, zapravo, kao karakter - samotnjak koji vremensku prognozu obavlja na osnovu kostobolje i gledanja u oblake. Ima tu nekog klasičnog alanfordovskog crnog humora, klasičnog balkanskog ošljarenja, otaljavanja... Čak duboko u sebi verujem da si i nazrela suštinu naših vremenskih prognoza - sigurno širom Balkana sede bradati samotnjaci koji na osnovu reume procenjuju padavine, a za vetar liznu prst i podignu ga u vazduh.
Poenta sa bradom, brakom i opasnosti koja ga čeka nakon što se oženi je odlično izvedena, sve je to suptilno upleteno u priču i ističe se kao informacija koju treba zapamtiti, ali ne bode oči.
Makina mi je isto odlično zamišljena, sve zajedno sa tim kiklopskim okom i sklonosti ka romantičarskom zanosu, a Vremenka je odlično ime (mogao bi i naslov priče da bude). Donekle mi je malo naivno da se baš takva greška napravi da jedna tako vredna mašina bude zamenjena za metereološki aparat, ali nije toliko strašno, mislim, hajde da kažemo da je sve moguće.
Dakle, glavni lik, mašina, pančlajn, sve mi je to zaista super i sve zajedno je upakovano u kompaktnu pričicu koja se lepo čita. što se tiče kritike, ako te zanima, imam samo dve stvari:
- Nije mi baš najjasniji postupak glavnog lika. Zašto mu je bio problem da ipak pošalje vremensku prognozu svojim poslodavcima, jer bi onda možda propustio zalazak sunca ako to uradi u pola osam? Ako to i jeste razlog, malo mi preteran potez da mašinu tek tako bezdušno skenja kada su se tako lepo slagali.
- Druga stvar je samo stvar ličog ukusa, ali da ne bude da nisam pomenuo. Video sam o baš u jednoj knjizi koju sam juče pročitao, isti način pisanja, kada se upravni govor sastoji od onog - "?!". Meni je to skroz bezveze, čak me malo i nervira, ali eto ga u knjizi juče, a evo ga i ovde, pa ko voli nek izvoli. Meni se ne sviđa, ali to sam samo ja.
hej, Scordisk, hvala na komentaru. vrlo je pohvalan, rekla bih. zapravo, naboo si baš onaj problem koji je i mene mučio, a nisam ga znala objasniti. prvo i osnovno, ne znam kako bi bilo moguće takvu moćnu mašinu zamijeniti. to je naivno. nešto što želi vojska, ne završi tek tako u nekoj vukojebini, osim ako iz nekog razloga nije dovučeno tu da ju se skrije od nekoga. mislim da mi je fakat u tom dijelu najslabija karika. mislim, mogla bih sad nešto izmišljati i tražiti razloge, ali ih trenutno nemam. nemam objašnjenja za to.
što se tiče slanja vremenske prognoze na vrijeme, normalno je da je veliki propust to ne učinit... na vrijeme. :) ako uzmeš u obzir kad idu vijesti, što vrijedi poslati podatke sat vremena kasnije? ili ne poslati izvještaj uopće. znači, šutljivi tip se razbrbljao, željan razgovora, i postao zaboravan. stvar je u zaboravu, u smušenosti...
a mašinu je "skenjao" jer se uplašio prognoze smrti. ili ti ne bi? i ja bih je bacila dolje niz liticu da mi netko kaže nešto slično. uplašila bi me svakako, čovječe. uzmi u obzir da u mojoj priči glavni lik ne zna da je to moguće, dobiti prognozu smrti, da takvo što postoji.
"?!" predstavlja znak čuđenja. kada druga strana, upitana ili strana kojoj se obraćaš, ostane bez teksta. to mi je baš kul. tako fino pratiš dijalog koji ide, iako je ovaj samo izbečio oči "?!" i ne zna što reći...
još jednom, hvala na trudu oko komentiranja.
Saturnice, ne brini. Ide ti. Samo bih napomenuo da sam jedan takav ženski moćan lik iskoristio u priči "Ginekoid za Ciganina". Dobro, moj protagonista ju je uzeo za sebe, ali tada ni ja nisam štedeo na emocijama.
Nije loša ideja ni da se ''Vremenka'', sveznajuća mašina, zapravo namenski skriva kod namćorastog prognozera u planini.
Meni bi se dopalo takvo razrešenje: da najsofisticiraniji stroj strada zato što tipično ljudski nije odoleo da zabode nos i pokuša da preusmeri mali život smrtnika koji mu je prirastao srcu.
Mene je Vremenka malo podsetila na Veliku K iz ''Boga gneva'', mada je ovapotonja nešto drugo.
Inače, navijam da se između Vremenke i Davida rodi prijateljstvo, a ne neki nazovi ljubavnički odnos.
Quote from: kimura on 04-07-2015, 22:38:26
Mene je Vremenka malo podsetila na Veliku K iz ''Boga gneva'', mada je ovapotonja nešto drugo.
Inače, navijam da se između Vremenke i Davida rodi prijateljstvo, a ne neki nazovi ljubavnički odnos.
eto, ja navijam da poradim na greškama. ali, pakleno je vruće, mozak mi kuha, ne mogu sada misliti... :)
Quote from: scallop on 04-07-2015, 22:34:15
Saturnice, ne brini. Ide ti. Samo bih napomenuo da sam jedan takav ženski moćan lik iskoristio u priči "Ginekoid za Ciganina". Dobro, moj protagonista ju je uzeo za sebe, ali tada ni ja nisam štedeo na emocijama.
hvala scallope...
Glupa mašina se ipak zaljubila, koliko god ti uživala u ovacijama po Sagiti....
Quote from: Stipan on 05-07-2015, 14:43:43
Glupa mašina se ipak zaljubila, koliko god ti uživala u ovacijama po Sagiti....
stipe, stvarno ne znam što ti je? i zašto koristiš termin "glupa mašina"? pa čak i da se zaljubila, kako tvrdiš, ona bi u svakom slučaju bila pametna mašina a ne glupa. u redu je ako ti se priča ne sviđa i u redu je ako si joj pronašao manjkavosti, ali jel stvarno ne znaš što bi drugo rekao osim danima laprdati o istome? mislim, nisi morao ti ništa ni reći, da se razumijemo. u redu je i da si labrnju držao začepljenu.
što se tiče spomenutih ovacija, rekli bih da si se upravo počešao tamo gdje te najviše svrbi...
Ma jok bre, Saturnice, sve si pogrešno shvatila. Baš mi se dopala priča.
Nisam je zalud poredio sa Asimovljevim delima.
I prestani da se duriš.
Eh. Znam da autorka nije tražila moje mišljenje, ali šta da joj radim, sve sam druge priče u krugu iskomentarisao, pa nije red da preskočim ovu.
A na ovom forumu istina se ionako ne može ućutkati.
Ovo je meni sjajna priča. Verovatno bih za nju glasao. Verujem da bi jako dobro plasirala, ako ne i bila najbolja u krugu.
Sve mi se sviđa. Od ideje, preko likova Vremenke i Davida, do atmosfere. Nemam primedbi niti bi ja tu išta menjao. Svaka čast.
:roll: :) jos! (dok uz td-a sutimo o ostalim topicima!)
Eee, treba iskomentarisati tuđu priču, a ne pomenuti svoju. :) Tu ja odajem priznanje.