ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Samo sedam priča je u opticaju ovoga puta.1. Arka2. Izgubljeni u prevodu3. Obala 4. Odraz, sećanje ili san5. Put u sumrak 6. Otrovne duge, otrovno more7. Snežno slepiloOni kojima je lakše da sve čitaju u Wordu, evo jednog objedinjujućeg fajla: http://www.znaksagite.com/D/2015/56/sve56.docI (http://www.znaksagite.com/D/2015/56/sve56.docI) dalje je u opticaju samo javno glasanje, tj, slanje privatne poruke na glasanje2015, do četvrtka, 27. avgusta u ponoć. Do tada zato jer sam odsutan do četvrtka., što će reći budite dobri, ne svađajte se, ne komentarišite priče pre kraja glasanja i takve stvari.Kod glasanja biraju se DVE PRIČE bez redosleda i razlike.Na kraju, podsećanje šta je bio zadatak:ZEMLJA SE VIŠE NE OKREĆEZapravo, ne okreće se samostalno već je uvek istom stranom okrenuta ka Suncu, što uzrokuje da je, posmatrano sa Zemlje, Sunce uvek na istom mestu na nebu, pa gde je podne, zauvek je podne, gde je sumrak zauvek je sumrak, a gde nema Sunca, zauvek ga nema. Za priču je nebitno kako je do toga došlo, niti kada, jednostavno se desilo.To je okruženje za vašu priču, a odsustvo smene dana i noći treba i mora biti ključno za radnju.Uzgred, prestanak okretanja oko svoje ose za Zemlju znači i gubitak magnetnog polja, čisto da imate na umu da sva kompas navigacija više ne funkcioniše.Časovne zone i određivanje perioda od 24 časa se dosta komplikuje a i gubi smisao... Naravno, treba uzeti u obzir i proteklo vreme, pa ako vam se priča događa dva dana posle zaustavljanja Zemlje, verovatno ne bi bilo velikih klimatskih promena, ali sto godina kasnije pola planete pod ledom, trećina totalna pustinja, a negde između moguće malo života... sve zavisi i kako bi se Zemlja zaustavila, da li bi podne bilo u Maroku ili Panami pa u skladu s tim druga strana ledi... koja vegetacija bi se prilagodila i u skladu s tim koje životinje, pa šta sve to daje u zbiru... Nije zadatak da se bavite naučnom spekulacijom, ali treba da uzmete u obzir kompleksnost i ozbiljnost posledica ovakve promene i u nekom delu svega toga utkate svoju pričicu.

Ja sam bio odsutan do malopre, pa ću sad da vidim glasanje i da postavimo.

Evo, samo pet ljudi je glasalo, ovde su glasovi:
saturnica
7
6.

Scordisk
6.
7.

kimura
2
5

ratiger
1. Otrovne duge, otrovno more
2. Put u sumrak.

Stipan
2. IZGUBLJENI U PREVODU
5. PUT U SUMRAK


Možete krenuti u komentarisanje.

Dakle, na glasanju je bila opaka navala:D

Žderu me komarci i vruće je i ne mogu da spavam, pa hajde onda ja da otvorim sezonu lova.. Može priča koja mi se najviše svidela, pa ako me ne bude smorila vrućinština, i priča koja mi se najmanje svidela, čisto za promenu.

Otrovne duge, otrovno more - za ovu se priču jedinu nisam dvoumio da li ću da glasam ili ne. Svideo mi se početak i sviđa mi se stil, pismen je, ni previše književan ni previše običan, već negde između, i vuče te da dalje čitaš, ne davi nepotrebnim detaljima i sve to je lepo upakovano tako da sam je s uživanjem pročitao. Ima tu baš šarenih i lepih slika, pogotovo sa svim tim naftnim mrljama u Panonskom moru, pa kako crvenilo najavljuje buru, a jezivost ideje o Jadranu kao šupljoj rupetini je i dalje pun pogodak, svideo mi se i u onoj priči "Jeka" od ne-mogu-da-se-sada-setim imena, ali to je to, priča koja mi se najviše dojmila u ovom krugu.

Imam utisak da bi  bila bolja sa više slobodnog prostora. Podgojena je - ima tu dosta geopolitičkog i čisto geografskog objašnjavanja, što uopšte nije nezanimljivo, svetogradnja, što bi rekli englezi, sasvim je dobra i interesantna, ali bi sve to delovalo malo manje nabijeno informacijama da nije  u šest soma karaktera. Takođe, u proširenom obliku, bilo bi više prostora za karakterizaciju (i možda čak i imenovanje) crkvenjaka i naučnika, koji ovde sada stoje kao suvoparni stereotipi i bezlične metafore. Razumem zašto je to tako, nema ovde mesta za zajebavanje sa suvišnim detaljima, smao kažem da bi mi priča tako bila još bolja.

Što se tiče zamerki, evo šta je meni smetalo:

Prvo, zvuči banalno, ali meni ovo bode oči - imamo totalnu apokalipsu i okretanje sveta naopačke, imamo Ugare na obali Panonskog mora, Novokarpatske hridi, Rumobugarske pustinje, karavane po obodu jadranske rupe, a i dalje postoje pseudorepublike Srbija, Bosna - koja jedva da postoji i u normalnim uvetima - i Hrvatska? Ili su to samo imena za regije? Meni bi mnogo uverljivije u ovoj priči stajalo da su gusari sa Slavenodinarskog masiva, ili s Ilirske gudure, ili Velebitskih otoka, sa  Slavenoserpske čuke, nešto u tom fazonu. Mada, to je stvar ukusa, pa samo kažem.

Drugo, imam jedan problem sa samim krajem. Dakle, meni je ova fabula sasvim korektna, imamo brod koji se vrti poput posranog goluba po mračnom moru, i imamo nesrećnog kapetana sa posadom sluđenom između religije i napretka koji ih s podjednakim žarom vode u propast, ili barem neizvesnu budućnost. I tu nastaje tenzija, tu je problem, sve je to kapetan lepo objasnio, i imamo kraj, i naravno, ne očekujem da mi sada autor baš natukne šta se tačno desilo, i sam više volim kada poentu sam shvatim nego da mi neko crta, ali je meni ipak ostalo nejasno - koga je kapetan bacio u more? Evo zašto - sudeći po poslednjoj rečenici, gde on kaže da "Hvala Bogu - mada i dalje ne mislim da on živi na dnu mora...", rekao bih da je dobri kapetan bacio naučnika u more i zadržao popa. A to mi obesmišljava čitavu priču, jer da, kaže kapetan kako su naučnici bili pohlepna goveda i da im je crkva stala na put, ali sudeći po priči, i crkvenjaci su podjednako pokvareni  i tupavi kao i naučnici, i jedino bi mi bilo logično da kapetan obojcu pobaca ribama i sam okrene jahtu ka gajbi. Rečenica na kraju jeste lepa, istinita i finu tačku stavlja na priču, ali ako je poenta da su ipak popa zadržali, pa, prosto mi i nije nešto, mislim, poenta mi je onda mlaka. Eto deco, zadržali smo popu, molili se pred spavanje i sve je bila sasvim u redu. Ja sam više za to da se svi bace ribama.

I priča koja mi se najmanje svidela:

Izgubljeni u prevodu - dakle, dragi autore, nemoj me shvatiti kao da imam nešto protiv tebe, pošto ni ne znam ko si, a to dosta komplikuje proces imanja nečega protiv nekoga, ali ja imam dosta zamerki na ovu priču. Nek se drugi izjasne kako misle, ali ja bih sledeće stvari promenio, pa bi najbolje bilo ovo shvatiti kao konstruktivnu primedbu, il tako nešto, a možda i ja grešim, jebem li ga.

Dakle, što se tiče samog stila pisanja - meni je ogroman problem bio to što se ime glavnog junaka ni u jednom trenutku ne spominje. To u principu možda i nije problem dok je tu samo zalutala devojka, do tada sam uspešno pratio nit fabule, ali kada se i treći lik pojavi, sve mi se pobrkalo i višestruko čitanje mi nije nikako pomoglo - ko je tu koga zbog čega i šta, odnosno, šta se koj moj desilo, e to pojma nemam. Ako je ono ime koje se pred kraj priče pojavljue, Aquilokoq, zapravo ime glavnog junaka, pa, onda je to unelo samo još veću konfuziju - odjednom neki čovek s imenom koje je nemoguće izgovoriti, nemoguće na ćirilici napisati, kreće u pirtu, a kao da je tu s neba pao. Osim toga, evo i ovde da spomenem, reči koje verovatno treba da dočaraju neku nama daleku civilizaciju, samo su me zbunile. Prvo sam mislio da je greška u kucanju, pa sam onda, pirlikom prvog čitanja, pomislio da se tekst opet sjebao kao što ponekad hoće prilikom kačenja na net, te sam reči čitao otpozadi, ali mi ni to nije mnogo pomoglo i na kraju sam zaključio da bi to mogli biti inuitski izrazi za sneg, ali me je mrzelo da tražim inuitski rečnik na netu, a mislim i da ne postoji, pa sam odustao od svega. Ali, da ne laprdam previše - meni su ti izrazi skroz problematični, ništa mi ne znače, ometaju me i zbunjuju. Pogotvo kada treba razabrati da li je nešto nečije ime, psovka, a i da ne spominjemo što su likovi iskoristili istu reč i za sekiru i za ženu što možda i ima neko dublje značenje, ali je meni promaklo.

Opet, što se tiče same fabule, moram da kažem da kraj nisam razumeo, odnosno, pretpostavljam da je glavni lik ukokao muža  i da su ga oni, valjda, pojeli, ili je njome nahranio devu, pojma nemam, ali ako je to poenta, dosta je škakljiva, no, neću da ulazim u to, već se držim stabilnog kopna i kažem - deo koji sam razumeo mi se nije svideo. Prvo, glavni lik, Аљуинокољ, više puta jasno napominje da se seća vremena kada se zemlja okretala, ali živi u nekom potpuno drugom društvu s čudnim, budućim jezicima i pravilima. Dakle, nije to vreme vekovima posle katastrofe, već nešto malo nakon što je sve otišlo u materinu. I hajde, da pređem preko toga, i da kažemo da je apokalipsa traumatičan događaj koji utiče na ljudsku psihu, i da kažem da su mu socijalne sposobnosti malo zarđale, i da kažem da je sasvim uverljiv scenario gde sluđeni brodolomnik apokalipse nailazi na ženu i višestruko je izgladnjuje i siluje, ali mi je i dalje problematično sledeće - lik je strašno iritantan i narator mu u toj iritantnosti pomaže.

Na primer - neka je glavni lik  i surov i neka je i podivljao, i neka ne razume jezik, ali kada ti neko nedvosmisleno pokaže da je gladan, sigurno nećeš (barem ne ozbiljno) pomisliti "hej, sigurno hoće da je naguzim!" Dodatnu iritaciju mi je izazvalo i to prevođenje onoga što ona hoće da kaže - "Gladna sam", pa imao sam utisak kao da je progovorila, a u stvari je samo mimikom pokazala, i nekako je u svakom slučaju nakon toga bilo jasno da je gladna, pa mi je besmisleno bilo kako glavni lik ipak ubeđuje i sebe i nas da ne razume šta hoće devojka da kaže.

Onda tu usledi jeftina scena seksa, sve sa migoljenjem i cičanjem, odnosno, dobar deo priče i stoji kao neka fetišarska dominacija i svi detalji su prikazani, što u principu i nije loše, pokazao nam je to čika Martin, ali u ovako kratkoj priči mi je besmisleno da u tri pasusa prelazim svaki detalj njegovog kratkog moralnog loma pre nego što ju je, gladnu i smrznutu, jelte, silovao. Nije da mi sam pojam smeta, nemam ništa protiv prikaza surovosti života, samo kažem da to možda ne treba da bude telo cele priče, kao njen glavni sadržaj. Uz svo to iritantno pravdanje, kao - nisam je razumeo, bio je to, takoreći, jedan sudar kultura...

U stvari, evo, preleteo sam još jednom pogledom preko priče, i zapravo zakjučio da je аљинокољ ime za sneg. Ipak nema imena glavnog lika, ali to mi je još jedan primer konfuzije koju su ovi izrazi izazvali. A i kraj mi i dalje nije jasan - nisam uopšte siguran šta ko kome kaže, i ko koga ubije. Znam samo da on zaključi da je sve u redu, i onda ostavi smrznutu devojčicu ispred da na snegu kuva večeru, a on se zatvori u svoju pirtu, zadovoljan. Nisam feministkinja, daleko bilo, ali na mene se to nije ostavilo neki poseban utisak.

ARKA - Solidno je ovo napisano, ali mi je kraj nekako besmislen.Neka varijanta horora, ali previše puta viđenog.

IZGUBLJENI U PREVODU - Lepa i duhovita pričica oslonjena na eskimske legende. Moram priznati da pri prvom čitanju nisam našao vezu s temom, tek pri ponovnom iščitavanju sam shvatio u čemu je štos.

ODRAZ, SEĆANJE ILI SAN - Opet priča oslonjena na legende, ovog puta iz Hindu repertoara. Prilično uspešno izvedeno.

PUT U SUMRAK - Fina pričica sa epskim prizvukom. Nažalost, minijatura nije format za ovakvu priču, ali moram priznati da se autor svojski potrudio oko sveta u koji je priča smeštena, kao i oko atmosfere.

OTROVNE DUGE, OTROVNO MORE - Ovo mi se nije dopalo. Ne bih mnogo detaljisao, jer je priča dobila lep broj glasova. Po meni je ovo zanatski slaba priča sa mnogo nedoslednosti.

SNEŽNO SLEPILO - Uh... Ideja je dobra, ali zašto je tako zbrzano, ispreskakano, kuso? Autor je iskoristio tek polovinu raspoloživih karaktera i u njih strpao materijal za novelu. Šteta. Mogla je ovo biti dobra priča.

Arka

složit ću se sa Stipom, da je ova priča sasvim solidno učinjena. Osim što meni kraj nije besmislen, ima smisla ako vampire moraš dovest u sumračnu zonu. Recimo, ja nisam očekivala vamipre, nisam imala pojma što stoji u kutiji, te mi je kraj bio iznenađenje. Radnja mi je sasvim ok, stilski također dobro odrađeno, tako da se kojim slučajem glasalo za tri priče, ova bi svakako zaslužila bod od mene. Ono što mi smeta, ali to je sad stvarno sitnica, je oslovljavanje. Znači, nekoga koga zoveš gospodine, nikako ne stoji da mu to govoriš u drugom licu jednine (ti). To mi je čak i nakon što sam više puta prešla preko cijelog teksta, stalno smetalo i bolo mi oči. Ponavljam, sve drugo mi je u redu, svijet sa sumračnim zonama je dobro opisan, a možemo reći da i trgovina s ljudima (migrantima ili tko god u ovom slučaju bili) je na neki način aktualna. Dajem prijedlog autoru za širenje priče. Npr. Glvni lik je veliki prijevoznik, pa prevozi i vampire i ljude i životinje i tu tek nastaje kuršlus na brodu jer ih oluja na moru odbaci u nepredviđenu zonu za suživot. To bi tek bila drama... :)

Snežno slepilo

Jako dobra priča s posebno lijepim stilom pripovijedanja. Lako je u puno karaktera napisati dobru priču, ali hajde ti to izvedi u 3.700 karaktera, a da i dalje bude dobro. Mislim, makar meni jest, za druge ne znam.  :) Niti bih što dodala niti što oduzela.
Ovo je također priča koja je na posebno dobar način opisala svijet nametnut zadanom temom. I za to joj uopće nije trebao više karaktera jer je sve jasno i zorno sročeno u tako malo prostora. Što znam. Valjda je ovo neka SF minijatura. Jako mi se svidjelo, baš onako na prvu, a bogami i na drugu i treću. Istina, može autor i širiti ovo, ali meni je sasvim dovoljno i ovako. Kao mali slatko-gorki bombončić (gorki zbog horor kraja). Da ne kažem koliko se me oduševile zadnje tri rečenice u priči:
"Sada stojim mirno, dišem što mogu tiše, i čekam. Čekaju i slepi stanovnici tamne strane. Pre ili kasnije, popustiće mi nervi ili kolena."

Otrovne duge, otrovno more

Najprije, da počnem s brojanjem i 7.600 karaktera. Možda je priču s ovoliko prekoračenih broja karaktera trebalo zakinuti s bodovanjem, ali opet, kako odoljeti dobrom pisanju, odličnim opisima svijeta, izvrsnom stilu pripovijedanja? Dakle, ova priča, slažem sa Scordiskom, svakako vuče na nešto dulje i ima tu materijala da se navuče i pripovijetka. Sukob s naučenjakom i popom mi je odličan, a neke rečenice su za anale, tipa:
"Pop je govorio da sam previše pismen, da smo svi zbog naučenjaka ,,prečitali" prašnjave knjige koje ništa ne znače. Naučenjak je govorio da mi treba još znanja, i da njihovoj zajednici treba narodna pomoć, te da imaju ,,rešenje krize" u vidu, jer, kako je rekao, svetski naučenjaci rade zajedno. Pitao sam tabore šta misle. Nisu mislili ništa. Samo im je trebao krivac."

Dalje, i opisi prirodnih pojava su fantastični:

Presijavali su se u bojama duge, a duga ti je, unuče, pojam iz prastarih legendi. Neke su knjige govorile da je Bog postavio dugu na nebo, kao jemstvo čoveku. Celo nebo se stalno se sada presijava njom. A ono je otrovno, prži kožu i suši oči čak i u našim gostoljubivim krajevima. Šareni plamenovi koji po njemu šetaju mogu da zbune i zelembaća i mudraca..."itd.

Ima toga još i jako je dobro. Ali...pitam se, da autor nije imao prostora za ovakim širenjenjem, da se morao skučiti kao što su se i ostali skučili, s minimalnim odstupanjem, bi li priča i dalje imala istu snagu? Okej, nije fabula loša, ali ljepotu, pitkost i čitljivost daju joj upravo detalji i opisi, lijepe slike zbog kojih se i morala raširila na 7.600 karaktera.

Put u sumark

sve je tu fino i sve je tu krasno, pogotovo kada se autor poziva na napise iz Biblije, ali gdje je priča nestala? Jedno 5800 karaktera je potrošeno na što? Na pretjerivanje u opisima, na megalomanske rečenice koje su išle na uštrb priče. Ovaj autor kao da je zaboravio da ima pred sobom samo zadanih 6000 karaktera i da se ne možeš tek tako zaigrati s riječima.  Tek na samom kraju imamo naznake nekakve drame, sukoba, jer se jedan pripadnik plemena zaljubio u drugog pripadnika plemena. Ja tek tu vidim mogućnost za razvoj priče. Ali, karakteri su potrošeni, a od priče ostadoše samo lijepe slike, daždovi biblijskih razmjera i fantastični opisi pejzaža.

Odraz, sećanje ili san

... što god da je od ovo troje, nije mi naročito leglo, baš zato jer nisam sigurna je li odraz, sjećanje ili san. Sve skupa mi je previše eterično i lelujavo, bez čvrstog uporišta, previše zadojeno indijskom mitologijom i iluzijama stvarnosti. Osim toga, rekla bih da u uvodnom dijelu priče ima previše prepričavanja: tko, što, kako i zašto, umjesto da se ponudila konkretna scena. Nije da sam nešto naročito protivna ovakvom tekstu, ali nisam ni nešto naročito za njega. Vidi sa da autor vlada pisanjem i da može fino nizati rečenice, e sad, to što može i kako može, u ovoj priči nije klizilo po mom ukusu.

Pazi sad ovo! Kimura i ja smo istovetno glasali!

Evo i par komentara od mene:

2. Izgubljeni u prevodu- Mislim da je pripovedač (ujedno i prevodilac) ovde trebao da se opredeli za jednu tačku gledišta: ili Eskima ili Devojke. Nekako mi je kao sveznajući loše dočarao atmosferu međusobnog nerazumevanja, to mi je najveća primedba.

3. Obala Koliko bi ova priča bila drugačija, da smo umesto glavnog lika pratili Josu (koji se možda malo ranije iskobeljao iz zagrljaja svoje devojke ili ljubavnice)? Inače mi se sviđa opis napada aspida.

4. Odraz, sećanje ili san Zvuči mi interesantno, ali nisam sve najbolje razumeo. Čini mi se da je priča mnogo šira da bi stala u ovaj format, ili možda samo nije tip priče koja meni leži.

5. Put u sumrak Priča koju kao da sam pročitao pod svetlošću baklje :) Lepo obrađena tema ,,Julije iz mraka'', čak i sa otvorenim krajem mi dobro zvuči.

6. Otrovne duge, otrovno more Odlična, podseća dosta na Baladu o starom mornaru od Semjuela Kolridža. Prilično vešto izvedeno pripovedanje, sa sve onim nenametljivim obraćanjem drugom licu (unuče)

7. Snežno slepilo Ok priča, da je malo duža možda bi mi ostavila jači utisak.

E da, zaboravio pitati kada se inače otkriva ko je autor koje priče? Ili to ostaje na nama da zaključimo na osnovu toga ko koju priču nije komentarisao? Ili ko je svoju priču komentarisao kao tuđu kako bi prikrio trag a jednu tuđu preskočio?

Pročitao Arku i izgubljene u prevodu. Kako sada stvari stoje, glasao bih za obe da sam glasao...

Ne bih mnogo filozofirao, reći ću ono što mislim da može biti interesantno autorima. Sa Arkom sam bio ubeđen da ću da trpim kliše, a na kraju sam ostao iznenađen sa vampirima (od kako sam prešao 30, postajem naivniji). Meni jedino tu nije jasno što vampiri da iskape kapetana pre nego što ih dovede do odredišta? Pročitaću opet.


Izgubljeni u prevodu. Stil mi je tako lepo legao, po meni je ovo odlično pisanje. Jebiga, zbrkan kraj, neko je tu nekoga ubio, ali to je sad već pitanje od 6000 karaktera. Scordisc je to lepo analizirao, ne bih umeo da budem korisniji...ko god da je autor, rado bih ga čitao (pa sve i da je Stipan)

Quote from: ratiger on 29-08-2015, 21:47:11
E da, zaboravio pitati kada se inače otkriva ko je autor koje priče?

Kad Boban odluči, ali obično neko pobesni u međuvremenu pa se otkrije, a za njim i ostali...

Quote from: hidden on 29-08-2015, 23:03:28
Pročitao Arku i izgubljene u prevodu. Kako sada stvari stoje, glasao bih za obe da sam glasao...

Ne bih mnogo filozofirao, reći ću ono što mislim da može biti interesantno autorima. Sa Arkom sam bio ubeđen da ću da trpim kliše, a na kraju sam ostao iznenađen sa vampirima (od kako sam prešao 30, postajem naivniji). Meni jedino tu nije jasno što vampiri da iskape kapetana pre nego što ih dovede do odredišta? Pročitaću opet.


Izgubljeni u prevodu. Stil mi je tako lepo legao, po meni je ovo odlično pisanje. Jebiga, zbrkan kraj, neko je tu nekoga ubio, ali to je sad već pitanje od 6000 karaktera. Scordisc je to lepo analizirao, ne bih umeo da budem korisniji...ko god da je autor, rado bih ga čitao (pa sve i da je Stipan)

Sto se tice Arke, ja nisam shvatila da su vampiri pozderali kapetana, vec su mu samo pokazali zubice. Sutra nastavljam dalje s analizom prica. Jos uvijek imam sol na kozi i sunce u ocima, do sutra ce ispariti...:)

Dakle, "Come find yourself" je po meni najbolji album Fun Lovin Criminalsa. Morao sam to da spomenem, ne znam zašto, ali ne može da škodi.

Ali, vratimo se na priče:D:D

Elem, tri priče, "Arka", "Obala" i "Snežno slepilo" mi nekako idu zajedno jer su obradile sličnu temu čudovišta iz mraka i to je sasvim u redu. Ideja ne previše orginalna, ali definitivno neizbežna. Zgodne su ove priče za poređenje, ali to verovatno neću raditi.

Snežno slepilo - glasao sam za ovu priču. Lomio sam se, istina, dal' ovoj priči da dam bod ili ne, ali sam se ipak odlučio jer ima nešto posebno i lepo tu što svakako valja prepoznati i bodovati. Mislim da znam ko je autorka, i kao i u prošlom krugu, prepoznajem (ili barem tripujem da prepoznajem) jednu lepu stvar - a to je da autorka uživa u pisanju priča i onda se to odrazi na čitaoca koji takođe uživa u čitanju. Odnosno, barem sam ja uživao čitajući priču jer su rečenice jasne, lepe, efektne, sve mi to deluje na mestu, odnosno, barem do jednog dela. Sviđa mi se početak, to kako oni nalaze atlas i kako pokušavaju da rekonstruišu staru mapu u skladu sa novim poretkom stvari. Ima tu nekih duhovitih momenata, na primer, o filozofu seronji i njegovom pozitivnom pogledu na život, a i čitav ton priče je nekako lagan, vrcav i duhovit. Men ise to sviđa i takav stil se izdvaja od ostalih priča svojom lakoćom. Ipak, vratiću se na to.

Kao što već rekoh, susret sa čudovištima na mračnoj strani i nije preterano originalna ideja, ili se barem meni ona takva dojmi. Odnosno, od svih stvari koje mogu da zateknu u mraku, junaci zatiču upravo ono što bi prvo i pomislio da će biti u pitanju - čudovišta, i to mi, ne bih rekao smeta, ali mi se nekako utapa u masu. Kao da je namerno, iz lenjosti ili ko zna čega, odabrano najlakše i najednostavnije rešenje. Dakle, fabula se sastoji iz onoiga - oni odu tamo i nemani ih pojedu.

Ono, pak, što je i Stipan rekao, a i saturnica, a sa čime se u potpunosti slažem, jeste to da je sve to malo zbrzano. Sve se prebrzo desi, oni u dva pasusa prođu ogroman put koji bi možda trajao mesecima, protrče kroz misteriozni grad, i nalete na čudovišta. problem mi je takođe bilo i to što, u celoj toj brzini, nisam uspeo zaključiti gde ih čudovišta prepadnu - da li su junaci u napuštenoj kući, zgradi, na ulici, da li su napustili grad? Vizuelna sam osoba, trebaju mi takve informacije. Ai to je sve, mislim, posledica dosta zbrzanog drugog dela priče.

Takođe, vratimo se na stil - kao što rekoh, meni je odličan, zaista dobar, mogao bih i roman da čitam pisan takvim stilom. Samo mi ne leži u ovoj priči u kojoj čovek vidi kako njegovu ljubav proždiru neka slepa čudovišta i koji je očigledno osuđen na propast, a on se ipak šali, sprda, ćaska sa nama kao da smo u kafani pa prepričava anegdotu. Dakle, stvar koju istovremeno ovu priču izdvaja od ostalih, takođe joj i umanjuje na hororičnom elementu koji ovde ima dosta potencijala.

Kraj je, čestitam anonimna autorice (ako ne grešim), i više nego efektan. Svaka čast, baš mi se svideo:D

Obala - Stipane, poljubiću te u dupe onoliko puta koliko je D banovana sa ovog foruma od kada sam ja tu, ako ovo nisi ti. Jesi, jesi, Stipane, arčiš aorist kao da si ga na ulici našao.

Dakle, imao bih dosta zamerki na ovu priču - prvo, kao što je hidden već lucidno primetio, glavni lik zaista jeste Šejn, mačo lik koji lomi ženska srca i održava neke površne veze sa nezaštićenim ženama. Kao da si želeo da potvrdiš njegovu teoriju, ili zaista užvaš samo u takvim pričama. No, nije na meni da sudim. Iskren da budem, glavna zamerka bi mi bila kao i prošli put - mnogo se oni pomeraju, muvaju i razmišljaju, ima tu i akcije, ali je ona sva nekako ravna i jednolična i ne zaokuplja pažnju na pravi način. Mislim, niam zaista osetio da se oni probijaju kroz mrak i led, niti da ih neka ledena čudovišta vrebaju, nisam oseti otenziju. Ako je za kakvu utehu, sama scena borve sa čudovištem je svedenija nego inače, i deluje mi kao napredak u odnosu na prethodne brobe koje sam čitao od tebe. nekako je žešće, i to je u redu. Nisi tu previšpe tupio i akcija je, barem u tom delu, sasvim korektna.

Kraj je, začudo, jako lep. Da sma na tvom mestu, Stipane, zaista bih se potrzudio oko te priče, ali nekako mislim da joj treba drugačije pristupiti - da se više akcentuje to kako devojka voli obalu i more, kako želi da njih dvoje to zajedno posete, to more, da to bude centralna tema priče, pa onda ova rečenica koja je, meni barem, jako lepa i poetična. Šta ću, volim te romantične klišee.

I da, ozbiljno, oladi sa aoristom. Pretera ga, brate.

Arka - lomio sam se da li da dam bod. Nije uopšte loša priča, lepo je napisana, ima samo par škakljivosti. Ali, prvo, pohvale! :D

Sviđa mi se atmosfera priče, sviđa mi se ideja, kao i to što se bavi aktulenim političkim temama kao što su imigranti. Sviđa mi se i priča, iako nije najoriginalnije, nekako sam predosetio čudovišta u potpalublju, ali je to i dalje bilo efektno. Hororično, što bi reko neko, ne mogu da se setim ko. IU dobro su opisana čudovišta, čak je i malo jezivo to kada ih zatekne, sve sa šiljatim zubima, crvenim očima i mjaukavim zvucima. I naslov je dobar, zainteresovao me je. Takođe mi se svidelo to što se koriste poznati toponimi i imena gradova u priči, daje joj neki šmek.

Zamerke su tamo gde je i vrag - u detaljima. Na primer - teško je proceniti da li je svet potpuno okrenut naglavačke ili je katastrofa odavno okončana, ali se evri, u svakom slučaju, i dalje koriste. No, hajde da kažemo da tražim dlaku u jajetu što se toga tiče. Takođe, što reče saturnica, glavni li kne može da se odluči da li će baronu da persira ili će mu se obraćati sa ti. Ne ide, brate, zajedno, ružno zvuči. Drugo, nije mi baš najjasnija motivacija svih drugih osim glavnog lika - koji samo oće pare štro je sasvim u redu - ali mi nije jasno da li su u pitanju neki drevni vampiri, mutirani stanovnici mračne zone ti koji su u potpalublju, pa  mi nije baš ni baron najjasniji,. odnosno, zašto daje velike pare da bi se čudovišta prebacila u mračnu zonu? Mnogo mi je toga ostalo neobjašnjeno, što mi je i glavna zamerka. Na prvi pogled deluje normalno, ali je zapravo sve nelogično - neobjašnjiva čudovišta ubijaju jedinog čoveka koji može da i hspase pre nego što stignu na odredište a bogati kriminalac plaća ogromne sume novca da ih neko prebaci u mračnu zonu bez neke snažnije motivacije od onog - zato što mogu a i bole me kurac.

A ja mislio da su autori priča tajna...

Pošto u ovom krugu nema puno autora, a komentatora ima još manje, neću čekati objavljivanje imena. Nešto ću reći o svojoj priči, ali se u biti obraćam Scordisku. Nisam doduše bila sasvim sigurna kako će se korištenje eskimskih termina odraziti na čitaoca, pogotovo onoga koji o njima i životu na sjeveru, ne zna ništa. Zato bi bilo od koristi znati da li su i ostali čitači imali problem s razumijevanjem?

Maiksuk ima značenje nešto kao, zaboga. I to je svo psovanje u priči. Moj Eskim je dobar čovjek, ne siluje žene, čeka da mu žena dođe sama u krevet, dok gestom kojom miluje trbuh, i grije noge uz njega, daje signal koje će on pogrešno razumjeti. Mislila sam će i tudumu biti jasno, ali izgleda nije. Da ju je htio silovati i da sam ja htjela prikazati silovanje, izvela bih to drugačije. Seks, svakako može biti jeftin i skup. A može biti i čisti seks, bez kvalifikacijskih termina naše civilizacije. Taj, ,,iritantan" čovjek je biće prirode, i ma koliko god se ti gnušao njegovog seksualnog čina kojeg držiš jeftinim, on ženu pod sobom gleda i uspoređuje sa životinjom, s lovinom, s irvasom, s lisicom. Tek si s terminom feminizma totalno fulao, čovječe. Jesi li sasvim sišao s pameti? Ili ti je kakva feministkinja puhala u uho dok ste ovo zajedno čitali. Ja sam samo ušla u kožu lovca. Gledala sam svijet očima lovca. Zamislila sam njegovu perspektivu stvari oko sebe. Zapravo si ti taj koji je iritantan i koji je kratku scenu seksa u mojoj priči nazivao prostačkim imenom - guženje.

Eskimi njuše ljude pri upoznavanju, nema tu ničeg perverznog, već prisnog. Njuše čovjeka, osluškuju mu dah, hormone, feromone, tjelesna isparavanja. Možda i to spada u sudar civilizacije? Možda je i to iritantno naročito? Da ti netko umjesto ruke, uvali nos u lice. Neka je. Ja želim da moj lik bude sve ono što sam napisala. Ne umanjujući i ne uveličavajući ništa. Eskim ti čak nudi i ženu (jebe mi se što feministkinje misle o tom činu), kada kao gost baneš u njegovu kuću. Je li i to iritantno? Muškarcu, recimo. Izraz je najvećeg gostoprimstva ponuditi ti vlastitu ženu. Gostu ili prijatelju naročito kada odlazi u lov. To rade jer ima veze s egzistencijom i životnim održanjem, obećanjem da ćeš se brinuti o toj istoj ženi ako se tebi nešto dogodi. Dalje...

Kallupllik je humanodi iz njihove bajke. Spomenula sam da je izašao iz vode i zaustavio svijet. Tako Eskim tumači sebi zašto je svijet stao. Mislila sam da će na ovom mjestu biti problem s razumijevanjem, ali ti to nigdje ne spominješ. Ni jednom riječi. Tebe da prostiš jebe što Eskim nema ime, i što siluje ženu bez imena.
Eskimi poznaju puno riječi za snijeg, odnosno, spajaju više imena u jedan oblikujući nove riječi.  Što bi na sjeveru moglo padati s neba? Pingvini? Papagaji?
Aqvilokoq je snijeg koji naročito nježno i tiho pada.
Pirta je snježna oluja.
A nastamba je samo nastamba i ništa više.
Nebitno, jasno sam rekla da je pao s neba i da je iz jednog stanja prešao u drugo.

Iktsuartpok je jedinstven izraz za nekoga koji stoji i nešto čeka. To sam također objasnila u priči. K vragu, činiš me da idem od rečenice do rečenice, i da kao debil tumačim čak i ono što sam u priči istumačila.
Eskimski jezik ne poznaje riječ za rat. Moram li i to reći? Je li i to nepoznanica čitatelju? Otuda i nesuglasice na samome kraju priče. Čovjek koji se pojavljuje na kraju ( k vragu, zamisli, ni on nema ime!) i koji pokušava objasniti Eskimu značenje rata, sukoba, ubojstva, dirne se u njegov nož obješen za pojasom. Nož je Eskimu svetinja, i bez njega u okrutnom životnom okruženju nema života. Zna se što slijedi nakon toga. Nigdje nisam upotrijebila isto značenje za ženu i nož. Nigdje. Ni na jednom mjestu.

Ja mislim da si ti samo od mene htio napraviti budalu. Ako jesi, čestitam,  uspio si u tome.

Quote from: Stipan on 30-08-2015, 20:53:09
A ja mislio da su autori priča tajna...

Čuj, odao ga aorist!  xrofl

Izvinjavam se, društvo, što sam ovako dugo ćutala. Nije baš opravdano, bila sam u skitnji, ali nameravam da se odužim.

Po redu:

ARKA

Simpatična ideja, lepo je što se pri opštoj propasti misli i na sirota stvorenja mraka, koja su se, eto, zatekla na uvek osunčanoj strani polulopte. Ja bih na vampirsku temu u ovom slučaju radije čitala (i pisala) nešto smešno, ali znam da ima onih koji vole baš ovako.
Nemam primedbe na samo pripovedanje: ne baca u nesvest, ali nije ni sasvim slabo ili neinteresantno. Priča je pomalo ravna i zapinje (da ne kažem gnjavi) kod razgovora koji vode Noa (zašto nije Noje?) i tajanstveni zastupnik još tajanstvenijeg barona. Nisam sigurna da li mi njihove rečenice zvuče izveštačeno ili me ustvari muči preterano navođenje čitalaca, tek ja bih taj deo preuredila sasvim. A ima toga još.
Navijanje sata u uvodu nije loša slika, ali nam se i tu nepotrebno, kao da smo glupi-gluvi-slepi podvlači da vremena nema.
Sad, vremena možda nema, ali su zato evri kao sredstvo plaćanja i dalje prisutni.
Ne ljuti se, prijatelju, ali meni je u datoj situaciji jedva prihvatljivo da se koriste bilo kakvi novci.
Drastična promena okruženja menja naš pogled na dragocenosti. Recimo da bi prava vrednost bile hrana i voda, a na tebi je (ako je uopšte potrebno da se time baviš) bilo da smisliš šta će doći kao njihov ekvivalent. Ne zameri, ali meni to sa evrima baš para uši, ostavlja utisak da se nisi zbližio sa temom koja nam je data.
Osim toga, pominjanje nekakve Imigrantske službe ostavlja utisak da je život na zastaloj Zemljici dobro organizovan, možda isuviše dobro za moj pokušaj da zamislim tako nešto. No, ovo je verovatno do mene.
Što neko reče, nismo sigurni da li je do zaustavljanja Zemlje doško u bližoj ili daljoj prošlosti. To u tvojoj priči nije bez značaja, to jest, bolje bi bilo da se desilo odavno zato što pod bliskim utiskom katastrofe tolikih razmera dve do tri krvopije i nisu ne znam šta.
Molim te, primi ovaj komentar samo kao ramišljanje o tvojoj priči (iako zvuči kao grozno zvocanje) i ne zameri mi.

IZGUBLJENI U PREVODU

Veoma atmosferična priča, uspela sam da se uživim u muke i nadanja usamljenog bića iz leda i večnog mraka. Za mene je on neupitno ''glavni junak''. Celu sam priču pratila isključivo iz njegove perspektive i začudilo me što su neki od vas imali problem vezan za to. ''Eskimski'' jezik me nije zbunio, nije kvario ugođaj, čak mislim da veoma doprinosi ovoj priči.

Seksualni kontakt je vrhunac nerazumevanja i savršeno odgovara naslovu, mada je ono o pogrešnom tumačenju plakanja ipak preterano. Mislim da bi se pećinski čovek i najmodernija ženska ipak savršenio razumeli oko toga šta znače suze, a šta smeh.

Nejedenje mesa je dobilo preveliku pažnju. Pomislila sam da će se priča razvijati u tom smeru.

Sad, ono što me je razočaralo je kraj. Treći lik, muškarac koji očito pripada istom rodu kao žena koju je naš Eskim našao, pada s neba i odmah se hvata za oruđe-oružje svog domaćina. Na njegovom terenu. Pod njegovim krovom. Da mu objasni šta je rat!
E, to ne može! Naivno je i neubedljivo, deluje nakalemljeno kao da nisi mogla smisliti bolji kraj. A verovatno jesi.

OBALA

Ova priča je, naravno, Stipanova.
To je sve što ću reći o njoj.

ODRAZ, SEĆANJE ILI SAN

Ova je moja i šta reći?
Izgleda da od vas četvoro koji ste jedini čitali priče ni na koga nije ostavila poseban utisak.

PUT U SUMRAK

Lepo napisano, nije me ostavilo ravnodušnom. Ipak, nije mi promaklo da ovde priče zapravo nema.
Zavisno od toga kako posmatramo naš zadatak (ne mislim samo na ovaj o zastoju Zemlje, već uopšte na pisanje priča od 6000 karaktera na zadatu temu), ovo je uspeh ili potpuni promašaj.

OTROVNE DUGE, OTROVNO MORE

Ima potencijala, mada je cela priča jedno vrludanje. Kao da si se pišući stalno predomišljao šta ćeš do kraja reći. I sam kraj je tako postavljen: bacići popu, baciću naučnika, baciću popu, baciću naučnika, možda obojicu, a možda i ne...
Ovo, naravno, znači da sam ja tako pročitala. Ne tvrdim da ti od početka do kraja nisi znao šta će biti, ali ja sam ''pročitala'' da si se dvoumio.  Nažalost, mogu da ponudim samo svoje čitanje.
Stil je odličan, atmosfera izgrađena, čak neke nedorečenosti prolaze.
Međutim, ona geopolitička objašnjenja bih ja srezala. Nemaju neku svrhu, a navode čitaoca na pogrešan trag.
Za priču bez ličnih imena, koja koristi mahom simbole, višak su pojmovi kao što je Ugar, Srbija, Hrvatska i slično. Na zaustavljenoj Zemlji postoje samo svetlost, tama i eventualni međuprostori. Ostalo je bez značaja.   
Suvišno mi je i objašnjavanje kako se deca (mladi ljudi) kriju od sunca do određene zrelosti. Ne kažem da je ubacivanje takve primedbe zločin prema priči. Ja sam samo za kontrolu nad napisanim. Pominjanje nekog takvog detalja nagoni mene, čitaoca, da o njemu razmišljam, iako nije bitan za priču. Nameće mi pitanja na koja neću dobiti odgovor, prosto zato što priča nije o tome, a nedobijanje odgovora može da ozlojedi čitaoca.

SNEŽNO SLEPILO

Još jedan autor koji se ne smatra obaveznim da smisli nekakvu priču.
Fino napisano, samo ne znam zašto je pisano.

Ha, znači ipak ćemo se raspravljati o pričama:D To me neobično raduje.

Elem, saturnice, iskreno me je obradovalo to što se  u tvojoj priči zapravo radi o inuitskim izrazima. Bio sam na dobrom tragu. Manje me je obradovalo to što misliš da sam pokušao da te napravim budalom, pošto mi to nije bila namera. Nisam znao da je priča tvoja (vrhunski si savladala ekavicu, ako ti to išta znači), a drugo, ni kada sam pisao komentar, nisam hteo da uvredim anonimnog autora, što si, igrom slučaja, bila ti. Prosto, ja volim kada ljudi u komentarima nagaze moju priču, izvuku joj ono najgore i opljuju, jer smatram to interesantnim i korisnim. Besmisleno mi je da se mažemo cvećem i jedni drugima govorimo kakvi smo carevi, a da to nije istina. Meni je zapravo svaki put bilo interesantno da čujem kritiku na sopstvene priče, pa sam računao da dugujem i drugima da ih iskritikujem, jer tek tako može nastati određeni napredak. Mogao sam u dve rečenice da kažem da priča nije loša, ali kakva onda korist od svega ovoga? Pazi ovo - pre neki dan sam završio knjigu koja je svojevremno dobila NIN-ovu nagradu  i pomislio - bože, kakvo sranje. Nije da bi autora išta zanimalo šta neki tamo scordisk misli, ali svejedno, autor i nije na radionici, a mi jesmo, pa valjda možemo slobodno reći svoje mišljenje. Nemoj se ljutiti zbog toga, jer nema zle namere.

Ovo sve što ti kažeš u suštini zvuči logično, ali dozvoli da izdetaljišem zašto mi se priča nije svidela. Opet, molim da se ne ljutiš, jer mi nije namera da tebe nešto vređam, već da ti predstavim kako sam ja video tu priču, kako sam je shvatio i šta mi je zasmetalo. Na kraju krajeva, ja sam samo neki anonimni lik na netu, a drugi mogu imati i drugačije mišljenje.

Eskimski ili inuitski izrazi su mi, kao što sam rekao i u prvom komentaru, pali na pamet kao moguća opcija. Znam da eskimi koriste mnogo izraza za sneg, to me je i navelo da pomislim da postoji neko skriveno značenje iza svih tih reči, samo tu beše i jedan prost problem - strašno me je mrzelo da tražim eskimski, odnosno inuitski rečnik na netu. Potrudio sam se, nije da nisam, izguglao sam par izraza iz tvoje priče, nisam našao neke zadovoljavajuće rezultate i odustao sam. Za taj čin je, međutim, daleko više truda uloženo nego što bih učinio da sam priču nasumično našao na netu ili, čak, u štampanom izdanju. Ne mogu da govorim za druge ljude, možda je neko to shvatio iz prve, možda se neko nije ni udubljivao u priču, a možda većini nije ni smetalo, ali ja ne mogu da govorim u njihovo ime, već samo u svoje, pa i kažem - mene su ti izrazi zbunili, a donekle i ometali. Ako želiš da stvoriš autentičnu eskimsku atmosferu u priči, to je u redu, samo je ja tako nisam shvatio. Prvo jer su mi eskimski izrazi potpuno strani, drugo jer bi onda za potpuno razumevanje svega toga trebalo mnogo istraživanja. I to temeljnog, pogotovo kada su u pitanju termini za fini sneg, za snežnu oluju i tako to. To je, po meni, kao kada u priči imaš reference na pop kulturu - moraš znati kome se obraćaš i zašto. Ako pišeš za mlađu generaciju, onda ne možeš navoditi reference koje su bile popularne pre deset godina, jer to nikom neće biti smešno. Isto i ovde, ne znam gde si saznala te izraze, ali ja na netu nisam našao zadovoljavajuće objašnjenje nakon površne pretrage. ne kažem sada da je to greška u priči, niti da se to tako ne radi, svako treba da piše kako misli da treba, samo kažem kakav je utisak to na mene ostavilo. Interesantno bi bilo da se još neko izjasni po tom pitanju.

Što se tiče seksa, silovanja, nasilja - meni to ne smeta. To je deo surove realnosti i kao takav je u potpunosti upotrebljiv element za priču. Ono što mi je smetalo, međutim, jeste to što smatram da su ti elementi na pogrešan način upotrebljeni. Evo zašto:

Mimika je jebena stvar, ja jednom prilikom nisam mogao Turčinu da objasnim da autostopiram za Istanbul, a imao sam mapu, dve ruke i jedan jedini put pred sobom koji vodi za Istanbul. Dakle, mimika se može tumačiti na milion načina, u zavisnosti od kulturnog miljea, od socijalne inteligencije sagovornika, od prethodnog znanja, obrazovanja, od iskustva, i ako se mentalni i intelektualni spektar dva sagovornika ne poklapa,  dolazi do nerazumevanja. To je razumljivo. Tako da prihvatam tvoje objašnjenje da glavni lik nije razumeo sagovornicu. Ali, kroz priču se ne stiče takav utisak, odnosno, ja ga  nisam stekao. Pogotovo jer se kroz upravni govor prenosi upravo ono što žena želi reći ("Gladna sam." "Hladno mi je.") da bi već u sledećoj rečenici videli glavnog lika koji govori upravo suprotno ("Sigurno želi spajanje"). E, to je meni bilo iritantno. Sve vreme sam imao utisak kao da je glavni lik ogromni licimer koji se sve vreme pravda pred publikom, to jest preda mnom, zbog onoga što će uraditi. Narator je razumeo šta devojka želi da kaže, samim tim sam i ja kao čitalac razumeo šta ona želi da kaže, e samo glavni lik nije. Možda si ti  tako zamislila najbolji način da predstaviš nerazumevanje između dvoje likova, da objasniš i njenu i njegovu stranu, ali meni to nije tako leglo. Imao sam utisak kao da ja pratim unutrašnji život glavnog junaka, a ne da smo narator i ja neutralni posmatrači. Kao da me glavni lik zajebava, tako sam se osetio - sve razume ali se pravi lud. Ne kažem sada da je to Greška (sa velikim G), samo kažem da sam ja to tako shvatio.

Što se tiče kože lovca, ni to nisam baš osetio - ako je lovac, ako otima sve što može i ako ne poštuje moralne ili bilo koje druge zakone, onda nema potrebe da se pravda. niti da razume drugo biće. A opet, to je u vezi sa prethodnim komentarom - možda si ti prosto prikazala situaciju iz neutralnog ugla, a ja sve vreme posmatram iz ugla koji je emotivno povezan sa glavnim junakom čiju priču pratim.

A sada, ostale primedbe na moju primedbu - na Kaluplika i razlog zašto je svet stao nisam trošio reči jer sam cenio da nema potrebe - tu mi je sve bilo jasno i to mi je sasvim korektan deo priče. Postoji određena mitologija vezana za tu katastrofu i to je ok prikazano. Neka bude Kalupik, bog iz mora koji je zaustavio zemlju, ja to smatram sasvim preciznim, maštovitim i jasnim. Moraju i likovi u nešto verovati, a kako nisam imao primedbu, nisam to ni spomenuo. Zar je trebalo?

Takođe, kraj si lepo objasnila, bar mi je jasno sve, ili barem skoro sve (jel su oni pojeli nesrećnika na kraju?). Ipak, mislim da vidim u čemu je problem - ti od čitalaca zahtevaš određenu bazu znanja za koju je malo verovatno da će je on imati. Ili, barem je ja nisam imao, što me je omelo u čitanju. Pojma nisam imao da eskimi nemaju reč za rat, niti sam znao da im je nož svetinja. ne kažem da nije interesantno ovo novo saznanje, samo kažem da ne smatram sramotom da se takvi stvari neznaju, kao što ih ja nisam znao. Nije baš opšta kultura znati eksimske termine i običaje. Malo je čak i opskurna tema. Interesantna ali opskurna.

Što se tiče kalipuka, ja sam špogrešio - nisi nigde koristila istu reč za ženu i za nož , već se meni tako učinilo. Jebiga. Ipak, teško m ije bilo da se izborim sa svim tim terminima. I, naravno, stojim iza onoga što kažem - konverzacija između dva lika je potpuno konfuzna usled nedostatka imena ili refernce. Neka glavni lik bude i čovek sa ožiljkom ili šta god, ali samo neka bude jasno k oje šta rkeoa i uradio. Ovako me je samo zbunilo.

Elem, nadam se da sam odgovorio na tvoje primedbe na moju primedbu razumno i konstruktivno. Ako nisam, oprostićeš, upravo sam popio pivo.

Quote from: kimura on 31-08-2015, 01:47:15
OBALA

Ova priča je, naravno, Stipanova.
To je sve što ću reći o njoj.

E, jebiga... Otkud bre znate da je moja priča?

Po aoristu, naravno.

Pa ja i ne znam šta vam je taj aorist!!!

Obala

U ovoj priči smeta raspolovljenost priče na dva dijela.  U prvom dijelu, koji nema nikakve veze s drugim, imamo scenu seksa. A ona ne ispunjava svoj zadatak i svrhu, jer drugi dio priče, koji je bolji, savršeno funkcionira bez toga. Namjesto scene seksa, mogla je na tom mjestu stajati bilo koja druga, bilo koji međuljudski odnos, a da se situacija u drugom dijelu ni za dlaku ne promijeni. Znači, smeta uzročno/posljedična veza. Ne bi toliko smetala ni pasivnost žene iz priče, jer naprosto, ima takvih žena koje čuče i kutre kao predmeti po spavaćim sobama i koje čekaju da muškarac s njih obriše prašinu, da to već nije, nakon uočavanja o kojem je autoru riječ, po tko zna koji put viđena idealizacija ljubavnog odnosa.
Ne bi li žene, iz pera ovog autora, konačno mogle prerast ulogu koja im se nameće? Bilo bi zanimljivije, garantiram. Ne bi ni muškarcu bilo loše da okrene neki drugi list po tom pitanju. Kažem, užitak čitatelja bi bio veći, čisto zbog promjene menija. Ne možeš, brate, jesti uvijek istu hranu.
Dodatno smeta, što do samoga kraja čitalac ne shvaća da svijet stoji. Istina, postoji rečenica na kraju koja nam fino kaže: planeta je prestala da se obrće, ali meni bi bilo draže da nam je autor to pokazao, opisao, nego što nam je rekao.
O aoristima u priči su već sve rekli drugi, ja sam se već toliko navikla na Stipino pisanje, da su mi, gle čuda, ovaj put prošli nezapaženo.

Quote from: kimura on 31-08-2015, 01:43:57
IZGUBLJENI U PREVODU

Nejedenje mesa je dobilo preveliku pažnju. Pomislila sam da će se priča razvijati u tom smeru.

Sad, ono što me je razočaralo je kraj. Treći lik, muškarac koji očito pripada istom rodu kao žena koju je naš Eskim našao, pada s neba i odmah se hvata za oruđe-oružje svog domaćina. Na njegovom terenu. Pod njegovim krovom. Da mu objasni šta je rat!
E, to ne može! Naivno je i neubedljivo, deluje nakalemljeno kao da nisi mogla smisliti bolji kraj. A verovatno jesi.

ha, što da kažem, došla sam do kraja, karaktere sam iscrpila, pa sam zaključila da je najbolje nekoga na brzinu ubiti i baciti ga u more. popravim to budem li priču širila. hvala kimura...

To sa aoristom je šala (bar što se mene tiče), zna se po čemu je Stipan prepoznatljiv: detaljni prikaz seksa bez ikakve veze i smisla, osim autorovog uživanja da o tome govori. 

Quote from: saturnica on 31-08-2015, 10:27:09

Quote from: kimura on 31-08-2015, 01:43:57
IZGUBLJENI U PREVODU

Nejedenje mesa je dobilo preveliku pažnju. Pomislila sam da će se priča razvijati u tom smeru.

Sad, ono što me je razočaralo je kraj. Treći lik, muškarac koji očito pripada istom rodu kao žena koju je naš Eskim našao, pada s neba i odmah se hvata za oruđe-oružje svog domaćina. Na njegovom terenu. Pod njegovim krovom. Da mu objasni šta je rat!
E, to ne može! Naivno je i neubedljivo, deluje nakalemljeno kao da nisi mogla smisliti bolji kraj. A verovatno jesi.

ha, što da kažem, došla sam do kraja, karaktere sam iscrpila, pa sam zaključila da je najbolje nekoga na brzinu ubiti i baciti ga u more. popravim to budem li priču širila. hvala kimura...

Ko priznaje, ja mu sve opraštam.

Quote from: kimura on 31-08-2015, 01:53:49
ODRAZ, SEĆANJE ILI SAN

Ova je moja i šta reći?
Izgleda da od vas četvoro koji ste jedini čitali priče ni na koga nije ostavila poseban utisak.

meni ti je to previše eterično. a ni sva ta indijska mitologija mi nije baš najbolje sjela. no, ako pogledaš koliko je ljudi zapravo glasalo, uopće ne znači da se nekima koji nisu sudelovali u ovom krugu, ne bi svidjela. ništa ti ovo zapravo nije mjerodavno, premalo nas je. a i autoriteti su se nekud raspršili što je zapravo najveća šteta za ovu radionicu.

Quote from: saturnica on 31-08-2015, 10:37:19

premalo nas je. a i autoriteti su se nekud raspršili što je zapravo najveća šteta za ovu radionicu.

Da, biće da osim malog broja ljudi koji bi nešto pisali, ova igra nikoga ne zanima.

Quote from: kimura on 31-08-2015, 10:28:12
To sa aoristom je šala (bar što se mene tiče), zna se po čemu je Stipan prepoznatljiv: detaljni prikaz seksa bez ikakve veze i smisla, osim autorovog uživanja da o tome govori. 

Ovo jednostavno nije tačno. Itekako jeste važan prvi deo priče, jer nema drugog načina kako bi se opravdala završna rečenica. Cura sanja o nemogućim stvarima, peščanoj plaži kakve na ovom svetu više nema i svom putovanju tamo sa čovekom koga voli. Ona je ukopana u svoje maštarije i jedinu vezu sa svetom predstavlja joj tip koji se bavi pljačkanjem ruševina. Ma kakav bio, ona ga takvog voli. a još uvek je zdrava žena sa svojim potrebama. Zašto neko misli da njoj ne treba muškarac? Pa i seks, koga se toliko zgražavate. Šta mislite, da se žene zaljubljuju zato što neko ima pravilan nos, ili lepo priča? Neće baš tako biti.

A sad ono o Šejnu... Kakav bi trebao da bude tip koji krstari najopasnijim delovima planete, ne bi li zaradio za život? Filozof? Pesnik? Guru? Jeste li vi pri sebi? Koliko bi neko takav preživeo pod tim uslovima?

Piši kako voliš, Stipane, to pravo ti niko ne osporava.
Meni je dosadno da ponavljam uvek iste primedbe.
Ipak, nemoj misliti da si nekoga zgranuo. Svi smo odrasli, a ja sama sam toliko daleko od uzrasta u kom mi je čitanje o seksu bilo intrigantno, da mi prosto nije drago da se setim pre koliko godina je to bilo.

Pa ako ti je dosadno, kaži... Ko kaže da ja moram učestvovati na Radionici?

Bilo je lepo, ali ako sam vam dosadio. rešenje za monotoniju je jednostavno.

Quote from: hidden on 29-08-2015, 23:03:28
. Meni jedino tu nije jasno što vampiri da iskape kapetana pre nego što ih dovede do odredišta? Pročitaću opet.

Nisu bića iz kontejnera napali Nou na kraju. Pročitaj opet :)

Što se tiče persiranja hmm, izgleda da je to ipak bio promašaj. To je inače i prva primedba moje supruge koja je prva beta-čitala priču (smem da dam gospoji da pročita priču za radionicu, ha? ). To sam napisao po uzoru na jednu anegdotu iz pravog života, kada je neki lik nešto iznerviran u autobusu nekoj ženi rekao ,,Gospođo, je*aću ti mater'', pa sam hteo ovu prostotu da prelijem u Noinu prostodušnost :). Možda sam trebao to da napomenem tipa ,,Uzrujan, nije ni primetio da je prešao na ,,Ti'' ili slično. Bio je tu i detalj kada Noa stavlja skupoceni mantil ( kupio ga je možda baš za tu priliku) na naslon stolice i naleže leđima na njega gužvajući ga, ali nisam mogao to da ugnjetem u 6k karaktera.

Pokušao sam takođe da opišem bića iz kontejnera ne kao vampire, nego kao neka nepoznata bića iz mraka. Trebao sam izgleda ubaciti još opisa, da ih udaljim od vampira.

Što se aorista i Obale tiče, mislim da aorist ume da bude dobar sluga ako se pametno koristi: ako hoćemo da naglasimo naglost ili iznenadnost neke akcije, a da ne koristimo reči ,,naglo'' i ,,iznenada'' za koje sam mnogo puta čuo da zapravo usporavaju radnju. Ako se aorist koristi preterano, mislim da se izliže i upada u oči. Što se tiče Obale još, slažem se da onaj koitus pri početku i nema kritičnu važnost za priču jer su mi likovi i pored te scene ostali neupečatljivi. Sa druge strane, scena borbe kao što sam već pomenuo je odlično napisana- kao poređenje moje scene akcije bi zvučale kao kada tinejdžer prepričava kafansku tuču.

Ovo je inače moje prvo učešće u radionici, i mogu vam reći da mi se sviđa kako sve funkcioniše. Voleo bih samo da ima više priča i više glasova :)

Quote from: Stipan on 31-08-2015, 11:33:08
Pa ako ti je dosadno, kaži... Ko kaže da ja moram učestvovati na Radionici?

Bilo je lepo, ali ako sam vam dosadio. rešenje za monotoniju je jednostavno.

rješnje je da slušaš a ne da odlaziš i svaki se put vraćaš s podvijenim repom. rješenje je da poslušaš žene kada ti kažu da ti sa seksom(u pričama) nešto nije u redu. mijenjaj navike. mijenjaj šabolne. daj neočekivano. ili, apstiniraj u seksu jedno 6 mjeseci (o pričama govorim, da ne bi bilo zabune). biti će bolje i tebi i nama. vjeruj mi.  nego, crni stipane, zašto si se skrio iza dva drveta? misliš da te ne vidimo... :)

Nema da me vidite i tačka!

I baš oću da se inatim!

Quote from: kimura on 31-08-2015, 01:21:11
Molim te, primi ovaj komentar samo kao ramišljanje o tvojoj priči (iako zvuči kao grozno zvocanje) i ne zameri mi.

Bez brige, da se plašim negativnih komentara ne bih slao priču ovde na obdukciju :)

Ideja je bila da je svet tek počeo da se raspada i da se ljudi još uvek trude da drže stvari pod kontrolom ali da, možda sam trebao naslutiti skori pad vrednosti evra (i možda nagli skok dinara?).

Quote from: ratiger on 31-08-2015, 12:29:46

Quote from: hidden on 29-08-2015, 23:03:28
. Meni jedino tu nije jasno što vampiri da iskape kapetana pre nego što ih dovede do odredišta? Pročitaću opet.

Pokušao sam takođe da opišem bića iz kontejnera ne kao vampire, nego kao neka nepoznata bića iz mraka. Trebao sam izgleda ubaciti još opisa, da ih udaljim od vampira.

ali oni imaju vampirske osobine s obzirom da im treba mrak za život? mislim da nas je navodilo na vampire bez obzira na mačije cijuke...

Quote from: saturnica on 31-08-2015, 12:39:15

Quote from: ratiger on 31-08-2015, 12:29:46

Quote from: hidden on 29-08-2015, 23:03:28
. Meni jedino tu nije jasno što vampiri da iskape kapetana pre nego što ih dovede do odredišta? Pročitaću opet.

Pokušao sam takođe da opišem bića iz kontejnera ne kao vampire, nego kao neka nepoznata bića iz mraka. Trebao sam izgleda ubaciti još opisa, da ih udaljim od vampira.

ali oni imaju vampirske osobine s obzirom da im treba mrak za život? mislim da nas je navodilo na vampire bez obzira na mačije cijuke...

Eee znam, dodaću da smrde na beli luk :D

Quote from: ratiger on 31-08-2015, 12:41:32

Quote from: saturnica on 31-08-2015, 12:39:15

Quote from: ratiger on 31-08-2015, 12:29:46

Quote from: hidden on 29-08-2015, 23:03:28
. Meni jedino tu nije jasno što vampiri da iskape kapetana pre nego što ih dovede do odredišta? Pročitaću opet.

Pokušao sam takođe da opišem bića iz kontejnera ne kao vampire, nego kao neka nepoznata bića iz mraka. Trebao sam izgleda ubaciti još opisa, da ih udaljim od vampira.

ali oni imaju vampirske osobine s obzirom da im treba mrak za život? mislim da nas je navodilo na vampire bez obzira na mačije cijuke...

Eee znam, dodaću da smrde na beli luk :-D

može. :)

Quote from: ratiger on 31-08-2015, 12:37:44

Quote from: kimura on 31-08-2015, 01:21:11
Molim te, primi ovaj komentar samo kao ramišljanje o tvojoj priči (iako zvuči kao grozno zvocanje) i ne zameri mi.

Bez brige, da se plašim negativnih komentara ne bih slao priču ovde na obdukciju :)

Ideja je bila da je svet tek počeo da se raspada i da se ljudi još uvek trude da drže stvari pod kontrolom ali da, možda sam trebao naslutiti skori pad vrednosti evra (i možda nagli skok dinara?).

razmisli o uvođenju švicaraca...

Ne valja ti kraj Ratigere, menjaj ga totalno...
Priča ima finu atmosferu i vuče na čitanje sve do pred sam kraj.

Pravo da ti kažem, ove žene i ne znaju ništa o seksu i vampirima, samo pričaju reda radi.
Ignoriši ih, loše utiču na mentalnu ravnotežu.

kako bi ti to Stipe završio? daj prijedlog ratigeru...

Ja mogu da mu završim priču, ako on to želi. Priča je sjajna, ali kraj je previše nagao i nekako predvidljiv. Nažalost, ovo je još jedna priča koja se nikako ne uklapa u 6000K. Ceo uvod je dinamičan, sa mnogo maltene viktorijanskih detalja. Onda se u jednom momentu sve ubrzava i spuca celo razrešenje u zadnji pasus. Tako se to ne radi. Storija mora imati sličnu dinamiku od početka do kraja i to je najveća zamerka koju na njegovu priču imam.

Stipan stavio tačku!


xukliam

Ne da mi se da je ponovo peglam, ostaviću je za posle. A nemam pojma, možda malo razvodnim taj kraj samo, mada videću još šta ljudi misle. Ako imaš predlog za kraj, voleo bih da čujem :)

Imam ja jednu scenu koitusa sa nekom vanzemaljkom, baciću je za koji dan na komentarisanje samo da je sredim, dosta je sirova još.

Dobrodošao Scallope!

Ne daj na se, Stipe! Samo čvrsto i odlučno, biće to vrhunska naučno - fantastična erotika jednoga dana:D

Inače, eto kada se pravim pametan pa ispadnem glup - mislio sam da je "Snežno slepilo" kimurina priča, a gle čuda, nije. Bar ne moram Stipana da ljubim u dupe, i to je nešto.

Dakle, da nastavim. Nadam se da se ti kimura nećeš ljutiti zbog komentara, manje više sam isto hteo da napiešm i pre nego što sam saznao ko je autor.

Odraz, sećanje ili san - Generalno, ja na samu fabulu nemam nikakve primedbe, s obzirom da sam ja to ovako shvatio - izvesni jogin pustinjak je preživeo katastrofu jer se tokom čitavog pičvajza nalazio u stanju duboke meditacije, a zatim usledi happy end jer ga pronalazi neka hiljadita reinkarnacija njegove davno zaboravljene ljubavi. Lepo i fino, i kao takva, priča sasvim stoji. Osim ako ja to nisam nešto pogrešno shvatio.

Stil je čitljiv, rečenice su lišene rogobatnosti, sve je to vrlo pismeno, mada nije po mom ukusu - previše mi je, kako bih rekao, idealizovano, stereotipno. Pustinjak još đene - đene, on je korektno prikazan, ali mi nekako nisu bliski opisi tih misterioznih devojaka koje dolaze u san. Slike idealizovane žene - lepe, dostojanstvene, što odišu ženkom snagom. Kao oni romantičarski pesnici iz devetnaestog veka koji opisuju ženu kao karijatidu a njen vrat kao stub od slonovače... Znaš na šta mislim? Slika nekog anđela koji se pojavljuje. Mislim, shvatam poentu i zašto je to tako, sve je to u funkciji priče, samo ne leži mom ukusu.

Osim toga, sve je lepo opisano, i pojava demona je  upečatljiva, a ako bih baš tražio dlaku u jajaetu, rekao bih samo da me je zbunilo sledeće - ja sve vreme zamišljam Asitu kako seti na nekom planinskom prevoju, u vukojebini gde ima samo stena i leda i planinskih izvora, a on se osvrne ka džungli i vidi sve - i majmune i tigrove i zmije i cveće. Kao da mu je džungla tu na pljuvodalj, odmah pored njegovog pustinjačkog staništa, ili kao da ima oko sokolovo pa sve lepo vidi na stotine kilometara oko sebe. opet, prilikom drugog čitanja sam usvojio taj halucogeni pristup jer ima daleko više smisla ako se uzme u obzir da je Asita u stanju duboke meditacije, pa je to u redu.

Što se same fabule tiče, kao što rekoh, korektna je. Jednom sam, doduše, na kampovanje poneo "Tibetansku knjigu mrtvih" i smorila me je do bola, pa se nikada nisam previše primao na tu indijsku mitologiju i knjige za samoispomoć, ali mi je ipak par detalja zasmetalo. Ako si, kimura, voljna da mi to detaljnije objasniš, kao nedavno saturnica, drago bi mi bilo da čujem objašnjenje, a ako ne, nema veze.

Prvo, nije da se previše razumem u budističku terminologiju, ali ja to ovako shvatam - rečeno je da se sve duše, htele one to ili ne, nalaze u kovitlacu samsare, odnosno vrte u istom krugu umiranja i ponovnog rađanja, a da samo retki mistici  mogu da uteknu samsari tako što će spoznati stvarnost, razbiti san duha, dostići mokšu i konačno umreti, bez naredne reinkarnacije da ih nasilno vrati u ovaj svet. E, tu nastupa zbunjujući deo ove priče - nije mi jasno gde se nalazi Asita. S jedne strane, rekao bi čovek da je on u stanju duboke meditacije, onog osmog (ili beše to treći stupanj?) transcedencije kada jogin dostiže to savršeno stanje lišeno želja i potreba, a Asita je, sudeći po priči, vrlo blizu tom stadijumu ali ne i skroz. Pa se onda pitam - kako je on mogao da menja tela i živote nakon katastrofe? Ako je već mumificiran u svojoj halucinaciji, kako je istovremeno mogao da umire i da se ponovo rađa iznova a da ne bude svestan činjenice da je svet stao?

Drugi problem je i to što demon kaže - točak je stao. Meni je to bilo nerazumljivo u smislu - da li se to odnosi samo na planetu koja se više ne rotira ili i na samsaru, točak rađanja i ponovnog umiranja? Ako je ovo drugo u pitanju, nejasno mi je kako je onda Asitina ljubav mogla da se iznova rodi u novoj reinkarnaciji, taman na vreme da ga prepozna i spase? Kako je onda i Asita, mada skamenjen u svom telu, mogao ponovo da se rađa i umire?

Treće, mislim da je problem sa demonom sledeći - on se tu jasno pojavljuje kao neko ko će čitaocu i glavnom liku da objasni šta se dešava, pa to malo nategnuto deluje, odnosno kada se svce informacije potrebne za razumevanje priče saspu u vidu jednog monologa, ali, to treba napomenuti, mada sam već rekao, njegova pojava je dramatična i nije loša... Ček, izgoreće mi musaka, nastavim analizu malo kasnije:)

Quote from: Stipan on 31-08-2015, 11:07:30

Quote from: kimura on 31-08-2015, 10:28:12
To sa aoristom je šala (bar što se mene tiče), zna se po čemu je Stipan prepoznatljiv: detaljni prikaz seksa bez ikakve veze i smisla, osim autorovog uživanja da o tome govori. 

Ovo jednostavno nije tačno. Itekako jeste važan prvi deo priče, jer nema drugog načina kako bi se opravdala završna rečenica. Cura sanja o nemogućim stvarima, peščanoj plaži kakve na ovom svetu više nema i svom putovanju tamo sa čovekom koga voli. Ona je ukopana u svoje maštarije i jedinu vezu sa svetom predstavlja joj tip koji se bavi pljačkanjem ruševina. Ma kakav bio, ona ga takvog voli. a još uvek je zdrava žena sa svojim potrebama. Zašto neko misli da njoj ne treba muškarac? Pa i seks, koga se toliko zgražavate. Šta mislite, da se žene zaljubljuju zato što neko ima pravilan nos, ili lepo priča? Neće baš tako biti.

A sad ono o Šejnu... Kakav bi trebao da bude tip koji krstari najopasnijim delovima planete, ne bi li zaradio za život? Filozof? Pesnik? Guru? Jeste li vi pri sebi? Koliko bi neko takav preživeo pod tim uslovima?

ej, sorry Stipe, ja tek sad vidim ovaj komentar. može biti da je početak u tvojoj priči i važan, ali, ponavljam, ostalo je nepovezano jedno s drugim. besmislen je i tvoj komentar da je žena iz priče zdrava jer ima zdrave potrebe. što znači imati zdravu potrebu? i misliš li stvarno da je čitatelja briga je li ona zdrava ili bolesna? bolje da jer uvrnuta, bilo bi zanimljivije, ako me razumiješ. ja ne mislim da su askete, jogini, samci, ljudi na osamljenim mjestima na svijetu, i koji se iz tko zna kojih razloga odriču seksualnosti, mentalni bolesnici. pitanje je koja bi skupina odnijela prevagu: ova sa "zdravim potrebama" ili ova bez potreba. možda bi bilo fifti-fifti.
htjeli smo ti samo reći, i rekli smo ti, pričali smo o klišeiziranim junacima.
sad, što se tiče Šejna, zašto budala ne bi spašavala svijet? što fali Don Kihotima? možda su se mudri skrili u mišje rupe, dok budale švrljaju i gube glave za one s većom mentalnom snagom i manjom mišićnom masom. i to, kako si zamislio svog junaka ti je također kliše postavka. ti bi nakon toliko vremena pisanja i sam trebao znati.
kliše također izlazi iz tvojih usta kada potvrđuješ kako znaš: u što se zaljubljuju žene.
ja sam uvijek mislila da nema razlike, i da uvrnute muškarce sa sklonostima ka bizarnom, privlače iste takve žene.

znači nos, normalno... :evil:

Hvala ti na opširnom komentaru, Scordisk. Večeras odgovaram na sva pitanja.

Quote from: saturnica on 31-08-2015, 15:24:53

sad, što se tiče Šejna, zašto budala ne bi spašavala svijet? što fali Don Kihotima? možda su se mudri skrili u mišje rupe, dok budale švrljaju i gube glave za one s većom mentalnom snagom i manjom mišićnom masom. i to, kako si zamislio svog junaka ti je također kliše postavka. ti bi nakon toliko vremena pisanja i sam trebao znati.

Ne budali Saturnice. On ne spašava svet, niti mu išta slično pada na pamet. On je PLJAČKAŠ, moralna ruina. Jebe mu se za svet i svetle ideale. Jedino ga zanima da pokupi sve što vredi iz ruševina. On nije heroj nego besprizornik. Tip kakvog nijedna majka ne bi poželela za zeta, Don kihot bi zaginuo na prvom takvom pohodu.

Dobro Stipe, nemoj se ljutiti...meni se cini da smo se malo izgubili u prevodu.  xwink2

Ma jok... Samo se držimo starih dobrih radioničkih običaja...

Ne mogu da se saberem od posla...procitacu i ostatak pa dati komentar. Mogu vam reci da sam i zaboravio koliko je lepo citati vas. Saturnice, bas mi je drago da je eskim tvoj.

Evo me.

Quote from: Scordisk on 31-08-2015, 15:21:36

Odraz, sećanje ili san - izvesni jogin pustinjak je preživeo katastrofu jer se tokom čitavog pičvajza nalazio u stanju duboke meditacije, a zatim usledi happy end jer ga pronalazi neka hiljadita reinkarnacija njegove davno zaboravljene ljubavi. Lepo i fino, i kao takva, priča sasvim stoji. Osim ako ja to nisam nešto pogrešno shvatio.

Nisi pogrešio, sadržaj je upravo to što si rekao, osim što Asitu pronalazi i spasava reinkarnacija ne davno zaboravljene, već nikad prežaljene ljubavi.
Ovo naglašavam zato što je ''slabost'' mog junaka upravo u prevelikoj ljubavi prema Maji, ženi, ali i prema drugim ljudima,  svemu što je ljudsko i kao takvo podložno propadanju; ljubavi prema džungli i njenim zverima, selima i gradovima, prema svetu koji je kao celina nešto trajniji, mada će svakako jednom nestati.   
On je grešni svetitelj, osuđen da teži savršenstvu koje ne može da dostigne sve do kraja, pa ni posle kraja sveta.

Što se tiče dlake u jajetu, Asita zaista sedi na planinskom prevoju, iznad ljudskih i životinjskih problema. I ja sam ga tako zamislila.  :lol: Džungla mu nije na pljuvodalj, vidi je samo u svom sećanju. Njegovo ''osvrtanje'' nije baš bukvalno. To je pogled na ono što je prethodilo životu pustinjaka.


I gde nađe idealizovane slike žene?
Asita, istina, naslućuje postojanje svoje večne saputnice ( qpuke nije samo Stipe zadužen za ljigu), sanja je i vidi  duhovnim očima, ali ne kao savršenstvo, anđela ili karijatidu sa vratom od slonovače. Naprotiv.

Nemam pojma šta se dogodilo, nestao mi je deo posta  :oops:

''Devojka je dolazila nezvana, neželjena i Asiti je ostajala nedokučiva.
Po svetloj puti i ogromnim, vodnjikavim očima slutio je da potiče iz severnih zemalja. Bila je visoka i tanka, nogu dugih kao u skakavca. Za pripadnike Asitinog naroda nimalo privlačna, mada su je njeni možda lepoticom smatrali. Držala se gordo, sigurna u svoje ženske moći, što je ovom rođenom i brižljivo uvežbanom asketi još u mladosti smešno bilo''

Maja, dakle, nije bez ljudske slabosti. Gorda je na svoju zapravo veoma relativnu lepotu i ne libi se da, ako ustreba, potegne ženske moći. Ipak, u njoj nema zla zbog kog bi je bilo nemoguće voleti.
Asita ima punu svest o tome, baš kao i o nesavršenosti sveta kog, eto, voli toliko da ne može da se od njega odvoji, iako je svetiteljskim životom davno zaradio mokšu.
Sve ovo zna i demon Mara, koji mu se pri ''prvom'' susretu pojavljuje upravo u liku voljene žene, račnajući da će ga najlakše potkopati na taj način.

U pogledu točka koji je stao, priznajem da je to naosetljiviji i najsporniji deo u priči. Ja sam odstupila od budističkih tumačenja i ostavila sva vrata otvorena.

Zemlja je stala, bukvalno se zaustavila, a stalo je i sve ono na čemu svet počiva - u materijalnom i duhovnom smislu.

Quote from: kimura on 31-08-2015, 10:48:10

Quote from: saturnica on 31-08-2015, 10:37:19

premalo nas je. a i autoriteti su se nekud raspršili što je zapravo najveća šteta za ovu radionicu.

Da, biće da osim malog broja ljudi koji bi nešto pisali, ova igra nikoga ne zanima.

privid; cita se, samo ne nalazim dovoljno vremena za promisljeno komentiranje kakvo ide uz autoritet u nekakvom razumnom roku.

Quote from: kimura on 01-09-2015, 00:36:54
Evo me.

Quote from: Scordisk on 31-08-2015, 15:21:36

Odraz, sećanje ili san - izvesni jogin pustinjak je preživeo katastrofu jer se tokom čitavog pičvajza nalazio u stanju duboke meditacije, a zatim usledi happy end jer ga pronalazi neka hiljadita reinkarnacija njegove davno zaboravljene ljubavi. Lepo i fino, i kao takva, priča sasvim stoji. Osim ako ja to nisam nešto pogrešno shvatio.

Nisi pogrešio, sadržaj je upravo to što si rekao, osim što Asitu pronalazi i spasava reinkarnacija ne davno zaboravljene, već nikad prežaljene ljubavi.
Ovo naglašavam zato što je ''slabost'' mog junaka upravo u prevelikoj ljubavi prema Maji, ženi, ali i prema...

čekaj, jel to znači da ju je on u nekom od svojih prošlih život poznavao? nije to nešto kao Maja - jednako - iluzija. Znači, volio ju je zapravo? Ako je to točno, mislim da si trebala malo jače tu stvar dati do znanja. Mene si zbunila s imenom Maja, tako da nisam bila sigurna je li on to sve umišlja, priviđa mu se ili je nešto drugo u điru. Zato i kažem da mi je cijela priča ostala pomalo u lelujavom sjećanju. Znaš ono, kad čitač ne zna za koju stvar da se uhvati.  :)

Quote from: hidden on 31-08-2015, 23:46:43
Ne mogu da se saberem od posla...procitacu i ostatak pa dati komentar. Mogu vam reci da sam i zaboravio koliko je lepo citati vas. Saturnice, bas mi je drago da je eskim tvoj.

pa... bilo je to zapravo providno. plus, što u ponuđenom tekstu, kasnije sam uvidjela, postoje i neke greške u pr(ij)evodu. :)

Quote from: saturnica on 01-09-2015, 12:54:16

Quote from: kimura on 01-09-2015, 00:36:54
Evo me.

Quote from: Scordisk on 31-08-2015, 15:21:36

Odraz, sećanje ili san - izvesni jogin pustinjak je preživeo katastrofu jer se tokom čitavog pičvajza nalazio u stanju duboke meditacije, a zatim usledi happy end jer ga pronalazi neka hiljadita reinkarnacija njegove davno zaboravljene ljubavi. Lepo i fino, i kao takva, priča sasvim stoji. Osim ako ja to nisam nešto pogrešno shvatio.

Nisi pogrešio, sadržaj je upravo to što si rekao, osim što Asitu pronalazi i spasava reinkarnacija ne davno zaboravljene, već nikad prežaljene ljubavi.
Ovo naglašavam zato što je ''slabost'' mog junaka upravo u prevelikoj ljubavi prema Maji, ženi, ali i prema...

čekaj, jel to znači da ju je on u nekom od svojih prošlih život poznavao? nije to nešto kao Maja - jednako - iluzija. Znači, volio ju je zapravo? Ako je to točno, mislim da si trebala malo jače tu stvar dati do znanja. Mene si zbunila s imenom Maja

Da, poznavali su se i nalazili kroz mnogo života. Možda to treba naglasiti.

Maja nije bukvalno iluzija nego konkretna stvar koja te sprečava da budeš svestan istinske prirode sveta. Bogatstvo je maja, kao i zanesenost u ljubavi.

Pa ni u priči nije bukvalno iluzija (ako si čitao).

Quote from: mac on 01-09-2015, 13:43:58
Maja nije bukvalno iluzija nego konkretna stvar koja te sprečava da budeš svestan istinske prirode sveta. Bogatstvo je maja, kao i zanesenost u ljubavi.

mac, zboriš kao jogin iz kimurine priče. da nisi i ti zanesen ljubavlju?  xwink2

Quote from: kimura on 01-09-2015, 13:50:39
Pa ni u priči nije bukvalno iluzija (ako si čitao).

nije. a ni mac nije garant čitao ništa.

Dok ne počnete da diskvalifikujete priče koje krše pravila zadatka ne vidim svrhu u konkretnijem doprinošenju.

Quote from: mac on 01-09-2015, 13:55:54
Dok ne počnete da diskvalifikujete priče koje krše pravila zadatka ne vidim svrhu u konkretnijem doprinošenju.

na što konkretno misliš? nije li boban za to zadužen? za pravila i kršenja...

Quote from: mac on 01-09-2015, 13:55:54
Dok ne počnete da diskvalifikujete priče koje krše pravila zadatka ne vidim svrhu u konkretnijem doprinošenju.

Tooo! I da se banuju, ma šta banuju, bolje da se streljaju svi što prekorače 6000 karaktera! A ko vrludne od teme da se bije štapovima!

Mani se, Mac. Najbolji doprinos je onaj bezuslovni.

Vi kako hoćete, ali ako piše jedno, a onda mnogi rade drugo, onda što bi išta i pisalo? Što bi se išta i radilo? Daj da se samo igramo. E, ali meni čitanje i komentarisanje nije igra nego trud (a o pisanju da i ne govorim), tako da se ne vidim u toj priči. Mogu samo povremeno da upadnem s par rečenica, tamo gde je to lako i vremenski ne previše zahtevno, a da može i biti korisno.

U pravu si. Pisanje jeste trud. Ali, kada bi bilo samo trud, niko ne bi pisao.

Čitanje i komentarisanje. Čitanje i komentarisanje.

Kada bi čitanje i komentarisanje bilo samo trud, ja to ne bih radila. :)

Quote from: mac on 01-09-2015, 14:54:54
Čitanje i komentarisanje. Čitanje i komentarisanje.

pa, mac, tko ti brani da one autore koji nisu zadovoljili pravila, preskočiš. kazni ih s nečitanjem i nekomentiranjem. ima autora koji su se držali pravila. znači, ovaj put to izgleda ovako: 7-3 = 4
četiri priče ne iziskuju puno truda ni vremena, a vjerujem da su autori zasluži trenutak tvoje pažnje i mišljenja.

Bah, kažnjavanje nečitanjem i nekomentarisanjem. Ja sam više za to da kleče na kukuruzu.

Inače, hvala kimura na objašnjenju.

Preskočiću. To i radim. Ima li iko da nije ni jednom prekršio pravilo? Možda se neko i trudio u prvih par rundi, ali kad taj neko vidi da kršitelji ne osećaju nikakve posledice onda i oni prestanu da se trude. Niko nije nevin. Svi na kraju budu preskočeni. A sve zato što se pravila ne poštuju.

A možemo posmatrati to i s druge strane. Recimo da ti neko prenese 10 informacija, ali 5 od njih su lažne, i ti ne znaš koje su istinite, a koje su lažne. Koju informativnu vrednost ti imaš od tih deset informacija? Nikakvu. Od tih 10 informacija ti nemaš nikakvu svrhu, jer ne možeš da računaš na njih, jer pola ih je lažno. Za mene priča koja na najosnovnijem nivou nije ispunila zadatak predstavlja takvu lažnu informaciju, i ako u skupu od 7 imam 3 takva lažnjaka, onda ceo skup nema vrednost.

Mislim da je to malo prestrogo gledanje, zar ne? :D

Mislim, kada su saobraćajna pravila u pitanju, preporučljivo je striktno ih se držati, ali meni ovde deluje kao da pravila, a zapravo ih i nema mnogo, služe više kao neke smernice nego kao deset zapovesti iz pustinje. Boban je do sada tolerisao da se određeni broj karaktera prešiša, što je po meni u redu, dokle god se svi razumno odnose prema toj slobodi, i ne šalju romane na radionicu. Petsto, možda čak i soma karaktera, ako nikako drugačije nije moglo, stvarno nije toliko strašno prilikom čitanja, to mu dođe pola stranice duže nego inače. Ne sad da bi svi trebali da pišu i da ih bole kurac za pravila, mislim da je korisno i mudro sebe ograničiti što više možeš, ali ne mislim da je toliki prestup ako ima neki karakter više. I do sada m ije delovalo kao da se manje više svi pridržavaju tog pravila. A što se tiče fabule - pa mislim da se svi trude da stvore neku fabulu. Svi učesnici, mislim, ali te priče nisu lažnjak niti prevara niti bilo kakav pokušaj varanja, već spisateljski pokušaj koji manje ili više uspe, koji je manje ili više originalan i koji ne treba gledati kao smicalicu, već kao pokušaj pisanja na radionici, koja tome i služi.

Ako su pravila prekršena onda pokušaj nije uspeo manje ili više, nego nije nikako. U pravu si da pravila nema mnogo, ima ih zapravo samo dva, dužina i tema. I ljudi uspeju i ta dva pravila da pokidaju. I ne samo to, nego onda takve lomljavine od priča onda budu i pozitivno ocenjene. Ranije sam pratio to ocenjivanje, i nisam čudom mogao da se načudim. Kao da živim u nekom Bizaro svetu, u kome svi rade naopako, a samo ja to vidim.

Pre mesec-dva Boban je dao konkretan primer kako on zamišlja da priča za radionicu treba da izgleda. 6000 karaktera je bilo i više nego dovoljno za to. Ali ne, ovde svi guraju roman u 6000. Pa ne može ljudi.

Meni je velika draž ove Radionice upravo u tome što različiti ljudi pišu na istu temu.
Volim da priča bude što više, ali ne zbog nekakve popularnosti o kojoj je, u ovim našim malim jezičkim i svakojakim granicama smešno govoriti, već zato što je zadovoljstvo da vidiš kako je na pitanje, koje je tebe mučilo ili zabavljalo nekoliko dana, odgovorio drugi čovek.
Možda će neko svesno ili nesvesno izvrdati i pisati o desetom, a ne o datoj temi. Možda će, što je meni još gore, isporučiti nekakvu pesmu u prozi - kratka forma vuče na to, a ja pesme u prozi malo cenim i uopšte ne volim.
Možda će u zadati okvir silom nagurati još pet do šest ''lepih'' rečenica za koje veruje da se bez njih ne može.
Možda će nas zatrpati događajima i likovima kojima bi mnogo udobnije bilo unutar kakve novele.
Pa šta ?
Ponekad se tu nađu divne i sasvim neočekivane stvari zbog kojih vredi čitati žvrljotine.

u redu mac, onda pokušaj nije uspio, i što onda? ti misliš da se mi nismo trudili ugurati u 6000 karaktera? nije pisanje matematika. i nema tu preciznog izračuna. i ne ide to tako lako kad te krene mašta i riječi. ne znaš stati. piše ti se. uživaš. možda na kraju ispadne i sranje od teksta, ali, meni se čini da ti uopće ne kontaš spisateljski duh. oprosti, nemam pojma što te danas iziritiralo. nešto je. a to što je, nema veze s radionicom i radioničariskim pričama..

E, stvarno ste neverovatni... Pa koja je to priča omašila temu?

Zemlja se zaustavila i klipani tumaraju po njoj. Nigde u zadatku ne piše da se morao razjašnjavati sled događaja, već se radi o datoj situaciji. To se dešava u svakoj priči bez ijednog izuzetka.

I kakve veze ima što Kimuru nervira seks i mačo klišei, a mene jogini?

A kome se ne čita, neka ne čita. Nema potrebe da podjebava one kojima je to zabavno.
Pisanje neće izumreti zbog par gunđala.

E da, to što reče Stipe, ne bih rekao da je tema promašena. Toliko je zapravo široka tema da ju je bilo nemoguće promašiti, za razliku od prethodnih krugova, gde su teme bile daleko uže i određenije. E sad, što se tiče pravila forme za crticu kao književnu formu - tu je realno da ljudi omaše, pogotovo ako uzmemo u obzir da se ovde vežba pisanje.

Stipe, inače, kao bre mogu jogini da te nerviraju? pa oni nikoga ne diraju...

I ko ti je rekao da mene nervira seks?

Zaključak se sam nametnuo, u pravu je Stipe.

Ko bre još piše o indiskoj mitologiji a preskače scene tantričkog seksa?!

Quote from: Scordisk on 01-09-2015, 17:07:27
Zaključak se sam nametnuo, u pravu je Stipe.

Ko bre još piše o indiskoj mitologiji a preskače scene tantričkog seksa?!

ne zna stipe što je tantra... :)

 xrofl

Dođe mi da napišem: po pričama bi se reklo da ne zna ni šta je seks, al' neću da budem zla samo da ne bi propala fora.

Quote from: Stipan on 01-09-2015, 16:41:24
E, stvarno ste neverovatni... Pa koja je to priča omašila temu?

Zemlja se zaustavila i klipani tumaraju po njoj. Nigde u zadatku ne piše da se morao razjašnjavati sled događaja, već se radi o datoj situaciji. To se dešava u svakoj priči bez ijednog izuzetka.

I kakve veze ima što Kimuru nervira seks i mačo klišei, a mene jogini?

A kome se ne čita, neka ne čita. Nema potrebe da podjebava one kojima je to zabavno.
Pisanje neće izumreti zbog par gunđala.

obožavam tvoje komentare koji nemaju veze ni sa čim, a najmanje s temom o kojoj se diskutira.

Quote from: kimura on 01-09-2015, 17:23:02
xrofl

Dođe mi da napišem: po pričama bi se reklo da ne zna ni šta je seks, al' neću da budem zla samo da ne bi propala fora.

hahhahahaahhaha....

Moj otac ima prijatelja koji je opsednut masonskom teorijom zavere. Taj u svakoj prilici priča o masonima, ne obazire se na vreme i mesto, još manje na sagovornika. Jednom su neki mladi Jehovini svedoci bežali od njega.

Takav je i Stipe: uvek o istom. Nije važna tema, on uvek piše, što bi Scordisk rekao, seksić.

Ajde bre... Seks je zabavniji od Eskima i jogina. Pojma nemate šta je dobro.

I kako nema veze s temom o kojoj se diskutira? Ti Saturnice pojma nemaš o čemu se ovde diskutira.

Žene...

Quote from: kimura on 01-09-2015, 17:32:52
Moj otac ima prijatelja koji je opsednut masonskom teorijom zavere. Taj u svakoj prilici priča o masonima, ne obazire se na vreme i mesto, još manje na sagovornika. Jednom su neki mladi Jehovini svedoci bežali od njega.

Takav je i Stipe: uvek o istom. Nije važna tema, on uvek piše, što bi Scordisk rekao, seksić.

želiš li ti zapravo reći da je stipe jehovin svjedok koji jako voli tantrički seks?? :evil:

Quote from: Stipan on 01-09-2015, 17:40:14
Ajde bre... Seks je zabavniji od Eskima i jogina. Pojma nemate šta je dobro.

I kako nema veze s temom o kojoj se diskutira? Ti Saturnice pojma nemaš o čemu se ovde diskutira.

Žene...

stipe, suze mi teku. upišat ću se od smija....

Quote from: saturnica on 01-09-2015, 17:40:57
želiš li ti zapravo reći da je stipe jehovin svjedok koji jako voli tantrički seks?

Eto... Ovo bi samo ženska pamet iskombinovala.

Zar ne beše neka priča o Subotici kao gradu sa velikim brojem sekti po glavi stanovnika?
Toliko prilika da zastraniš na svakojake načine, Stipe, a ti ispade običan dosadni Šejn?

Šta ću kad je to jedini ispravan put.

Čovek ne čini ono što želi ili ono što se od njega očekuje, nego ono što mora.

Sudbina, Kimura, sudbina...

Ne bih komentarisao ovaj krug pošto nisam učestvovao ali moram reći da, po mom mišljenju, postoji jedna sjajna priča, a to je kimurina.

O, hvala.  :)

Kilavo bre to, Linkine, moraš malo opširniji da budeš.

Ja sam se, inače, istripovao da je kimurina priča tvoja...

Je l'?

Pa eto, možda ne treba učitati pisce (anonimnost ionako dosta komplikuje taj proces, neko reče ;)) već, jednostavno, suditi o priči.

Otkud ikome ideja da priče treba da komentarišu samo oni koji su poslali priče?
Valjda je upravo suprotno; neposlata priča omogućava realnije komentare.

A ček bre, koja je stipane tvoja priča? Vidim opet dražica, daj da se to overi..

Pa overi... Šta si dosad čekao?

Pretpostavljam da su rekli svoje svi koji su to želeli. Vreme je za nove priče.

Ja nisam, al' to ću posle radionice stripa s kojom se treba izboriti ovde u pocerskim krajevima.
Izvinjavam se. Imam utiske, i jaki su: dosta ih je jakih pozitivnih, malkice jakih a negativnih.
Uzgred, otkud to da se nije javio niko od učitelja, da pokudi i pohvali? Očekivao sam neku paljbu...
A moraću i da se odbranim/opravdam. Pretpostavljam da ste već pogodili koji sam.  ;)

Jebe se učiteljima za Radionicu... Imaju sopstvene ratove u kojima sasvim dovoljno krvare...

Nema učtelj'ce :D

Sam' ti vuci đavola za rep....

Lako tebi, kada si se kamuflirao iza tih stabala...

Ne povlačim nikad tigra za rep ako nisam siguran da sam spreman pogledati ga u oči....

To je neka romantika u pitanju? :D Vučenje ekstremiteta, gledanje u oči... eh, jesi nepopravljivi romatnik, Stipe, zato te i gotivim.

Stipana svi gotive. Priznali to ili ne.

Sa takvim ugledom mogao bi da pitaš zašto nismo saznali imena autora. Mada ne znam ko je šta pisao, imao bih primedbu na tematsko dislociranje. Mislim da je tema ostavila puno prostora da se priče smeste i bilo gde kod nas. Osim ako svi ne misle da je naš prostor ostao u mraku zaustavljene Zemlje.

Imena autora? Ma, to su sve tamo neki nebitni.  :)

Quote from: scallop on 08-09-2015, 13:09:20
Mada ne znam ko je šta pisao, imao bih primedbu na tematsko dislociranje. Mislim da je tema ostavila puno prostora da se priče smeste i bilo gde kod nas. Osim ako svi ne misle da je naš prostor ostao u mraku zaustavljene Zemlje.

Moja priča se definitivno odvija ako ne baš kod nas, onda u najbližem susedstvu.
Glavni junak moje priče gine u vojnoj bazi Lora kraj Splita.
Nažalost, mi još uvek nemamo pomorske baze.

Nemamo ni Himalaje, ali da ne sitničarim.

I to što kažeš. Po Fruškoj Gori i Zlatiboru gurui ne ordiniraju.

za dobru pricu nuzna su dva elementa: vesela glazba i pogibija.
tako da, iako ne stigoh glasati, bar ovako bod i podrska za stipana. odlicna prica.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs1.directupload.net%2Fimages%2F150908%2Fnhthgtez.jpg&hash=3994b4206d99b2391d6e975d0e5f4de00678bc87)

Fala, fala... To mi je ujedno i jedini bod koji sam dobio...

jedan ali vrijedan; ostao zadnji pjesnik na r, sve ostalo mlitavo i bez duha. (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs2.directupload.net%2Fimages%2F150909%2Flmwzw6dr.gif&hash=fc733503dc11ffe7d08fceb3af1ed7dd7dcf6d7c)

A sad bi već stvarno mogao da okačiš imena autora, Bobane.

Nigde nikog... Pustara... Izumrlo k'o da je apokalipsa prohujala...

o stipane! pa muzika sad svira na topicu o glazbi! slusas li ti sta od glazbe?

Eee, šta kažete da zakuvamo neku minijatura-radionicu do petstotinjak karaktera dok se sensei ne vrati i raspišepravu  radionicu za septembar/oktobar? Imam ja par ideja...

To nikad ne uspeva. I za "Dino tank" sam samo ja okačio priču...

Jest da je detaljno opljuvana, ali je dosadno kad nema društva...

Jebeš komentar ako nije detaljno pljuvanje:D
Jeste mrtvo, ajde ratiger, daj temu pa ko napiše napisao je, ko nije nije. Da se zezamo.

Aj zakuvacu u novoj temi sad

Po obećanju. Izvinjavam se što mi treba toliko vremena da nađem vremena.  :)

Arka


Dragi ratigere, ovo ti je, zapravo, vrlo dobra priča. Čitljiva, teče, dinamika je solidna (malo pokvarena u pančlajnu, reći ću i zašto), radnja je zanimljiva, podstiče radoznalost. Priča je i prilično pismena, sa par propusta tu i tamo (najčešće u vidu pogrešno korišćene interpunkcije; obrati pažnju na zapete, one itekako utiču na flow (tok) teksta u čitaočevoj glavi).

Primer:

"Još jednom je okrenuo mehanizam za navijanje, i nešto puče u unutrašnjosti sata". Mislim da ti ova zapeta ne treba. I ja imam veliki problem sa zapetama. Najbezbedniji način da ih bolje koristiš je da čitaš tekst i stavljaš ih tamo gde praviš pauze (ne zbog uzimanja vazduha, već zbog melodike i logike teksta).

Tu i tamo imaš ponavljanje istih reči u rečenici. Ne znam za druge, ali ja imam detektor za to i odmah mi se pali lampica sa idejom da pisac i nije mnogo vešt ili elokventan ako mora da koristi istu reč dva, tri... puta.

Primer:

"A Noa je i dalje video samo crnu senku koju su sablasno opisivali sunčevi zraci, osvetljavajući samo prašinu i dim kafane."

Nemam ništa protiv prideva. Lepo je, ipak, ponekad izbaciti sve osim neophodnih. Čisto vežbe radi. Korišćenje prideva podstiče prepričavanje. Pokušaj da koristi druga sredstva opisivanja likova i situacija, a pridevima se vrati tek nakon što iskusiš kako je pisati sa minimalnim brojem prideva. Da se odmah ogradim - ovo je samo predlog proizišao iz mog iskustva sa pisanjem. Neke stepenice se ne preskaču.

Ja, na primer, ne volim da čitam Kinga (Barker prolazi, ali iz drugih razloga, kao i Roulingova, mada oba autora rade što i King) - previše je tu "sablasnih", "jezovitih", "mračnih" prideva. Ne kažem, svi su oni zanimljivi za čitanje, majstori svog žanra, ali opet nekako ne mogu tačno da osmislim sliku situacije i opisanog okruženja ako mi samo kažu "čudan". Najbolji su pisci oni koji definišu prideve kroz misli svojih junaka, koji situacije predstavljaju kroz iskustva i oči svojih junaka. Opet, samo moj cup of tea, da se zna.

E, sad, radnja. Vidiš, sve teče super, jako smo radoznali da saznamo koga to Noa prevozi. Sve je misteriozno i uzbudljivo, ali si propustio par bitnih stvari. Jedna je da napraviš pozadinsku logičku potku svog sveta. Okej, odlično si na početku rekao da baron dolazi predveče, a da to može da znači i nikad. I da vreme kao da je stalo zajedno sa celom planetom. Ali si propustio da negde natukneš posledice toga. Možda je trebalo da nam staviš do znanja zašto izbeglice beže? Zašto je loše tamo gde su? Večito sunce prži? Večiti mrak im je hladan?

Logiku sveta u kom ti se odvija priča bi trebalo da osmisliš pre pisanja priče, iako to, možda, neće ući u priču. Sve mora da funkcioniše, na svako pitanje moraš da imaš odgovor, inače ti svet nije verodostojan i uverljiv, pa ćeš tako da zbuniš i čitaoca, odnosno - ostaćeš nedorečen ali ne na intrigantan način.

Dakle, znam da si hteo da sadržaj prevoženog tereta bude tajna do kraja, ali ponekad je dobro da daš hint, čisto da bi kraj imao smisla, iznenadio više. Ovako sam ostala da se pitam - otkud vampirolika stvorenja ili neka nova rasa u večitom danu? I zašto žele u predvečerje? Koji im je cilj?

Vidiš, pančlajn kod tebe stvara najveću konfuziju, dok pre toga sve super funkcioniše, a to je zato što nam nisi ostavio tragove, da znamo šta se, otprilike, dešava u tom svetu.

Najveći promašaj ti je, u stvari, što čitaocu nije jasno koja je posledica nastanjivanja tih stvorenja u predvečerju.

Oštri zubi svakako nisu dovoljno šokantni da budu pančlajn, a čitalac ne može da zamisli šta se dešava dalje, zašto je njihovo otkriće trebalo da bude šokantno, kada ne znaju ni ko su ta bića, ni zašto su se zaputila tamo gde idu, ni šta će tamo da rade.


Sve u svemu, potencijal je tu. Vidi se da paziš kako pišeš, vidi se talenat za pripovedanje, ideju, inteligentan si pisac. Samo više misli na čitaoca i na svet koji gradiš, pa makar i u minijaturi od 600 reči, na primer. Svet se, u ovakvim pričama, gde je on potpuno nov, sa nepoznatim odnosima i posledicama, osmišljava mnogo duže nego što se piše sama priča. :)

Interpunkcija- moja večita boljka. Još mi je devojka (sada već i supruga) skretala pažnju na suvišne zareze pored veznika u ranim radovima. Obično sam ih dodavao negde na po' goleme rečenice kao predah, a posle sam naučio da ih mogu i razdvojiti na dve. Ili više. Sa druge strane dobio sam nedavno i jednu kritiku za odsustvo zareza u nekom pasusu (mislim da je bio tekst za štavionicu). Znači nekad umem da preteram i u drugom ekstremu :)

Ponavljanje reči- verovala ili ne, u prvih par čitanja primetim i povadim dosta ponovljenih ali opet nešto promakne. Kako sam zaključio to obično budu poštapalice, suvišne zamenice i ostali deadwood (npr. ,,samo'') koje mi uglavnom i ne treba u rečenici- pogotovo zamenice kao što si primetila u komentaru na štavionici. Workin' on it.

Pridevi- Hmm, koliko ja znam King je isto veliki protivnik prideva (,,The road to Hell is paved with adjectives''). Čitao sam ga davno doduše, pa se ne sećam kako stoji sa pridevima na delu. Ali razumem osnovni mehanizam prideva i atributa (zelena trava vs žuta trava vs crvena trava, wtf ??). Negde opet promakne neki suvišan.

Što se samog toka priče tiče, trudio sam se da sve vreme nabijem tenziju tom misterijom šta se prevozi brodom ali mi generalno ljudi kažu da sam preterao i da fali još nagoveštaja. Bilo je i komentara tipa: ,,E, pročitao sam onu tvoju priču sa mačkama :) '' Inače volim da ostavim priči otvoren kraj, ali izgleda da bih trebao da pazim da ne bude previše otvoren. Nadam se da se tu primeti pomak u Tajanstvenom rukopisu.

Veliko hvala još jednom na odvojenom vremenu i korisnim smernicama, svakako ću ih razmotriti za buduće pisanje!

Ej ljudi, moja priča "Obala" iz ovog kruga ušla u zbirku "Vrane dolaze"!

Čestitke, Stipane! :)

Hvala, Vedrana!

Ti, bre, Stipe, ne svjetliš, ti sjevaš, što bi reko Bare :D Čestitam!

Teške boje... Njima ja sam obojen...