Ja ovom liku moram da otvorim topik.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi63.tinypic.com%2F29dyeqb.jpg&hash=689c1ca1720d887c09d407b59ea4bf82ba45d971)
https://twitter.com/horseysurprise
http://youtu.be/6Zxy_dScjsM (http://youtu.be/6Zxy_dScjsM)
Ali... Ken M. je genije, a ne psihopata! :cry:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi65.tinypic.com%2F1263348.jpg&hash=b26a66b517134ead146ef3bb9793b90642f17d68)
Moguće, ali ovo što si okačila ovde teško da je primer genijalnosti. Sprdnja sa nasumičnm likovima diljem interneta u principu nije nešto što bih ja pozdravio mada cenim što makar nije maliciozan.
Quote from: Meho Krljicmada cenim što makar nije maliciozan.
I ovo je vazna distinkcija. Mislim, i dalje je trol, ali se ovde trolovanjem naziva svasta, kad je u realnosti
namera ono sto "pravog" trola izdvaja od neobaveznog ili oftopik ceta.
Videla sam trolove na par javnih foruma, i verujte mi, to je stvarno iritantno - do uzasno antisocijalno ponasanje.
Ja ne mislim da su svi trolovi (kao sto Mehov video sugerise) takvi i u zivotu. Jer stvarnost sankcionise i manje trpi to ponasanje koje cveta pod okriljem anonimnosti. Oni i dalje imaju sociopatske tendencije - ako su maliciozni, ali u zivotu ce to pokusati da prikriju ukoliko nisu u poziciji moci koja im dozvoljava da ispolje sadisticke osobine.
Pa kako nije primer genijalnosti? Treba ostaviti trolovski komentar, a da ljudi ne provale da je u pitanju trol i da uđu u ozbiljnu diskusiju sa njim. Nije to lako. :lol:
To je ekstremno nizak kriterijum genijalnosti. Dakle, svaki put kad moja žena i ja imamo sledeću razmenu: "Prdnula si!!" "Ma nisam!" "E, sad jesi!" ja dotičem genijalnost? Nisam siguran. Navlačiti nedužan narod koji ništa ne sumnja i nije svestan da ga neko zajebava može da bude smešno, naravno, ali to već decenijama rade dokoni klinci telefonom, lenje televizije skrivenom kamerom itd.
Meni je tip extra, ali ne znam dal' je to genijalnost, mozda bi bila da on izmislja nesto novo ili radi neku dubiozniju stvar korisnu za covecanstvo,
ovako bi njegove tipkarske sposobnosti nazvao vise ..talentom...ko oni stihoklepci...sto imaju dara da u sekundi sve zivo izbiflaju u stihu, a recimo nikad ne napisu neku revolucionarnu stvar.
Ako talenat trosi samo na prcanje drugih, tesko da tu imamo genijalnost.
Ne kazem,,,ako recimo covek na tom talentu ucini milion dobrih stvari, napise gomile knjiga, brda para donira sirotinji od toga, eto genjalnosti ihaha.
Trolovanje nema veze sa genijalnoscu, vec sa patoloskom upornoscu izvrtanja ociglednih cinjenica. Ni vidim kod ovog lika trunku genijalnosti osim prizemne sposobnosti hvatanja za gramaticke fore i uvrtanja istih u beskonacnost zarad nerviranja ljudi. Onaj manjak malicioznosti koji meho spominje, meni ukazuje da je lik psihopata (u strogo psihijatrijskom smislu) jer dobro kontrolise svoje emocije, dok je vecina trolova na netu iz kategorije obicnih sociopata, sa daleko manjom kontrolom emocija. Kod ovih drugih krivulja obicno ide ovako: uljudno pocinju razgovor, ubace trol mamac, uzivaju neko krace vreme u prepucavanju, a onda se pogube kad osete da gube tlo pod nogama i krenu sa licnim uvredama te se konverzacija svede na bazicno pickaranje. Razumem i zasto mu se ostali wannabe trolovi po netu toliko dive - zbog prefinjenosti koju oni, kao vecinske sociopate, prosto ne poseduju.
hehe,, ti ga ono..." na nista ga napra'i" ...sto bi reko veliki ucitelj Radovan III...
jbt volio bih da imam vremena i volje čitati što taj d ovaj ken piše
Pa i svaki stend ap komičar troluje svoju publiku i šali se na njen račun, pa ga/je ne zovete sociopatom ili psihopatom. A Ken je genijalni komičar (mislim da piše scenarija za sitkome). Nikada se nikome ne kači na netu (što je definicija malicioznog trola), već ostavlja solo komentare na vesti. Njemu se kače u pokušaju da mu objasne da je glup, pa bih pre rekla da se njemu kače trolovi i sociopate, da deluje kao lakmus za njih. A to što ste se vi uplašili da biste mogli da nasednete na nekog Kena, pa to nije Kenov problem. :lol:
Pa, da, ali meni je po definiciji manje prihvatljivo kada ti se humor zasniva na tome da ismevaš (makar i ne maliciozno, kao u ovom slučaju) ljude koji nisu unapred svesni da stupaju u odnos u kome mogu biti ismejani i koji su možda intelektualno ili emotivno neprilagođeni takvom odnosu. Stend ap komičar se jasno reklamira kao komičar i publika koja stupa u interakciju sa njim makar unapred zna da je moguće da će biti predmet a ne samo recipijent šale.
joj, Meho, jesi razmazen... poenta je i kad ga primis iznenada , da primis sa osmehom, kao velicina, a ne odma, knjeeeee,,, nisu mi rekli da se podmazeeeeeem... ah , vi svileni beogradski muskarcici...
Ma meni su uvek u glavi neki stariji ljudi za koje je ceo internet sadržan u dve fejsbuk stranice njihovih unuka i par fidova za vesti pa kada tu nalete na trola koji ih naizgled nedužnim komentarom mami da ispadnu glupi oni ne umeju da se snađu i to bude tužna situacija :lol: :lol: :lol:
Ah, briga za nejake, ako ako, mashallah, sevap je, neka, valja se, hallal ti bilo!
Pa, čujte, ko će da brine o nejakima ako ne mi koji smo još u snazi? I o nama će, kad zanemoćamo, inšalah, da se brine neko drugi :lol: :lol: :lol:
..neke mlade tetice po starackim domovima...
Pogrešno vi to posmatrate. Da vam objasnim. Ken je, u stvari, onaj koji štiti nejač ovde. Pojavi se, kao supermen, niotkuda i na sebe navuče sve zle trolove rešene da random ljudima na netu dokazuju da su glupi i da im se podsmevaju. Onda ih Ken, u pravom herojskom stilu, sjebe otkrićem svog identiteta, a trolovi nemaju druge, nego da se, osramoćeni, povuku u tamu svojih trolovskih internet jazbina. A svi oni koji jesu ostavili diskutabilne komentare na vest, a koji odaju njihovo nerazumevanje ili pogrešno tumačenje vesti, ostaju neokrljanog samopouzdanja, uvereni u ispravnost i pravičnost svog komentara. Ken, internet zaštitinik nejači.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi64.tinypic.com%2Fzkls9s.jpg&hash=1ac7745ddd908140d6ab079376da058b83de52a2)
Sasvim moguće je da je upravo tako, ali to nisam video iz ovih primera koje si navela, pa eto...
...ma sta ja pogresno posmatram!?
Necu valjda ja sam u starackom domu da sebi spremam hranu i istovremeno igram DijablaSedmicu!?!? Ocu tetice!!! :cry:
..A Ken,,? ma ok, on je ok...
Ne znam, možda sam to samo ja, ali samo sam se dva puta uplela u diskusiju sa nepoznatim ljudima na netu. Jednom oko nekog klipa na jutjubu (i to samo iz kulture, dobijala sam notifikacije da ljudi odgovaraju na moj komentar, pa mi bilo glupo da ne odgovorim) i jednom oko afere sa tonus hlebom na fejsu i tviteru (toliko je očit bio bezobrazluk blogerske mafije). Za sve ove godine. I ostavim poneki komentar na B92, ali se ne uplićem dalje. Mislim, ko još klikće netom i na random komentare ljudi koje ne poznaje odgovara sa "uf, što ti je komentar glup"?? Šta ta osoba ima od toga što je nekome na netu stavila to do znanja (drugačiji smo mi na forumu, mi se znamo, naglašavam)? Pri tom, Ken uopšte ne odgovara na komentare na ličnoj osnovi, već uvek nastavlja sa svojim fazonom da je glup.
Quote from: Berserker on 21-01-2016, 09:53:56
Razumem i zasto mu se ostali wannabe trolovi po netu toliko dive - zbog prefinjenosti koju oni, kao vecinske sociopate, prosto ne poseduju.
Dobro, 'ajde, ne mogu da odolim a da ipak ne primetim (u Kenovu odbranu) kako je i ovo trol mamac, i to vrlo maliciozan (i namenjen meni). I to od osobe koja priča o trolovima-psihopatama i sociopatama. xpft
Pravog trola od "amatera" izdvaja potpuno odsustvo emotivne involviranosti. Znaci, trola ne bi trebalo da mozes iznervirati i izbaciti iz takta.
Upravo je to razlika izmedju psihopate i sociopate:
http://psychcentral.com/blog/archives/2015/02/12/differences-between-a-psychopath-vs-sociopath/ (http://psychcentral.com/blog/archives/2015/02/12/differences-between-a-psychopath-vs-sociopath/)
Ili, kako rekosmo pre par dana na drugom topiku:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi65.tinypic.com%2Fqspb2e.jpg&hash=d8eb09ca169ab5484f421996d0bed8a943f18cef)
našli su psihijatri, zločinci koji u sprezi sa državom i farmakološkom mafijom ubijaju mozgove miliona mladih ljudi, da tvrde ko su psihopate a ko sociopate
Pička im materina, kao da nema dovoljno nas, nestručnih internet komentatora, koji ćemo preciznije i pravičnije deliti te dijagnoze!!!!! :lol: :lol: :lol:
Meho M :-|
Evo vam jedan primer trola: s jedne strane hvali i brani narkomaniju a s druge pljuje po ljudima koji proizvode i prepisuju legalne droge. :lol:
Pa što trol? To je konzistentno ponašanje - veliki broj uživalaca narkotika smatra da ne treba da postoji regulatorni mehanizam koji nekome dopušta ili ga sprečava da dođe do opijata, kao i da su psihijatri samo ispostava državnog aparata koja služi da od slobodnih ljudi silom umotanom u pokrov nauke pravi pokorne građane. Nije to trolovanje.
A jel? A gde se tu uklapa lament nad ubijanjem mozgova miliona mladih ljudi??? 8-)
Pa zar nisi nešto slično nikad čula od svojih prijatelja koji su na heroinu/ skanku/ tabletama? Kako njima to otvara um, produbljuje svest itd. a psihijatrija služi da nas drži u lancima? Davno sam čitao knjigu ali nije li to jedan od motiva i u Rekvijemu za jedan san? U Mi djeca sa kolodvora zoo se tako nešto definitivno provlači.
Mehooooo....M :lol:
WTF?? Skroz sam ozbiljan. Na kraju krajeva nije li i Fuko napisao više knjiga koje su se ovime bavile (između ostalog vrlo konkretno u predavanjima sakupljenim u Le pouvoir psychiatrique (https://www.goodreads.com/book/show/119570.Psychiatric_Power)). Psihijatrija ima veliku političku težinu u društvima koja su (kako je Fuko takođe pisao u Istoriji ludila u doba klasicizma) mentalne bolesnike tretirale kao prestupnike takoreći do pre pola sata.
Nemam prijatelje na skanku, heroinu i tabletama Meho.
A sto se lanaca psihijatrije tice u nasem drustvu o tome nema govora jer su mentalne bolesti sramota pa ljudi koji koliko toliko funkcionisu sa neurozama ne traze pomoc nego se samolece (sedativi, alkohol) ili ne lece nikako. Onda dodju teski periodi, praznici na primer i imas niz samoubistava koji pune stupce crnih hronika. Pa se pitamo zasto. Zbog lanaca psihijatrije, naravno!!!!
ako si na nekim antipsihoticima a hoces da uzmes npr. lsd ili ekstazi nece te raditi tako da je to velika tragedija za ljude koji zele malo da se razonode mada psihijatrijski lekovi imaju i dobrih strana, smire te, ne ludujes i ne vices ali te zabole za sve zivo, ugojis se sto kila, nista ne radis, ceo dan lezis nemas volje i kreativnosti itd. u sustini psihijatrija od ljudi pravi zombije i to je to
To su gluposti.
Ne znam za antipsihotike ali lekovi za lakse poremecaje kao sto je depresija, anksioznost itd ne uticu na kilazu, jer se stalno unapredjuju tj prave nove i bezbednije generacije antidepresiva.
Ekstazi kad se kontinuirano koristi izaziva akutnu depresiju, isto vazi i za ostale droge, tako da to lupetanje o zombijima i lenjosti ne pije vodu. Inace, da nisu "zombiji" teski slucajevi bi verovatno povredili sebe ili druge, oni ne mogu da funkcionisu makar na bazicnom nivou. Uvek mi je bilo cudno sto sizofrenici odbijaju da piju tablete, one su sigurno teske, ali ti ljudi jednostavno ne funkcionisu bez lekova. Skloni su suicidu, agresiji i sl.
Dobro, sad ti pričaš u JAKO širokim terminima. Ja iz iskustva vrlo bliskih osoba znam zašto ne vole da piju antipsihotike. Nije to baš puki prekidač on/off, popiješ tabletu i zdrav si. Često piješ kombinacije lekova koje ti čine svašta - kvare ti motoriku, pospan si, gojiš se (jedna vrlo mi bliska žena je samoinicijativno prestala da pije terapiju koja je pod kontrolom držala njene paranoidne strahove jer se gojila) itd. Hemijska terapija pomaže ali ima svoju cenu.
Da vratimo temu u njene lagodnije okvire.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi66.tinypic.com%2F10qz5vr.jpg&hash=524d34c44922cae45c13233b0e7015c130c09233)
:lol:
Meho
A ja znam za primer osobe kojoj je dijagnostikovana shizofrenija, godinama je maltretirao svoju majku i mucio se dok nisu nasli pravi lek. Covek je zavrsio fax, i sad ce da doktorira, zahvaljujuci i tim lekovima bez kojih nije mogao da funkcionise. Naravno da pomazu, pitanje je sta je manje zlo: lecenje, ili agonija za tu osobu i njenu porodicu pa na kraju i smrtni ishod ako se bolest zanemari. Treba da budemo srecni sto je medicina napredovala dovoljno da te ljude odrzava u koliko toliko normalnom stanju, a neke i potpuno stabilizuje. Trik je naci pravi lek, ili kombinaciju.
Za pobornika narkomanije: takodje znam za primer coveka koji je imao neki nelecen psihicki poremecaj (ne znam koji, bila sam bas klinka kad se to desilo) pa je jednom popusio mnogo trave (i mozda jos nesto uz to) i skocio sa terase.*
*krovne terase
Ma naravno da je hemijska terapija pravi blagoslov, ali, kako već rekoh, znam zašto ljudi često ne žele da je uzimaju. Bez obzira što će ona učiniti da budeš društveno prihvatljiviji, ona može da čini da se ti fizički osećaš veoma loše i baš tu se i vidi ta politička moć psihijatrije - psihijatar te leči da bi u krajnjoj liniji bio prihvatljiviji po okolinu iako to lečenje možda čini da se ti osećaš subjektivno gore*
* ekstremna pojednostavljenja da ne bih smarao sa pet pasusa pojašnjenja i disklejmera.
pa sta ako je skocio sa terase mnogo ljudi skace i to je otrcan primer ne kazem sad da ljudi treba da se drogiraju
psihijatrijske droge su jednako opasne kao i ove nelegalne
Meho
Ok, shvatam sta hoces da kazes: mi psihicke bolesnike lecimo zbog sebe a ne njih samih? I ovo je ekstremno pojednostavljivanje, naravno. Ali opet kazem, sad su u ponudi novi lekovi sa manje neprijatnih nuspojava, pa eto.
Cedo, nista, umro je.
Pa, da, naravno da ne lečimo ljude sa mentalnim oboljenjima SAMO zbog nas samih ali je definicija mentalnog oboljenja i njegov tretman često političke prirode i služi da društvo ostvari kontrolu nad određenom svojom podgrupom, odričući joj pravo da donosi odluke koje se nje tiču a što je pravo koje konvencionalno smatramo neotuđivim. Na primer, žene su do pre bukvalno nekoliko decenija i dalje lečene od "histerije" iako se tada već znalo da se ne radi o materici koja se odvojila i luta po organizmu ali je i dalje zvaničan stav medicinske nauke bio da je to oboljenje koje pogađa samo žene i čini ih društveno nefunkcionalnim. Histerija danas u medicini ne postoji, kao što su i neuroze napuštene kao dijagnoza.
Nekad je svest i psihijatrija bila na vrlo niskom nivou te su i "tretmani" bili gotovo varvarski, kao i razumevanje cele problematike.
Neki ljudi su sklonjeni u institucije jer ne mogu da funkcionisu na ovome svetu i u drustvu koje i neurozu (grupni, mozda laicki, naziv za citav skup anksioznosti i anskioznih poremecaja) posmatra kao bolest, sramotu, slabost pogodjenog pojedinca. Na neki nacin da, teske hospitalizovane slucajeve na taj nacin branimo od njih samih i branimo drustvo od njih, verovatno, ali ne treba zaboraviti da su teski poremecaji poput shizofrenije neizlecivi te se tako mogu samo kontrolisati i na taj nacin omoguciti pogodjenom pojedincu da funkcionise kao ravnopravan clan drustva.
Izolacija je za drustvenu zivotinju kakva je covek jedna od najtezih kazni a bolest vodi u izolaciju. Otklanjajuci ili maskirajuci simptome daje im se sansa da budu medju ljudima a to nije mala stvar.
Ako ista, napredak psihijatrije je omogucio da se na neke psihicke probleme gleda normalnije nego sto je to ranije bio slucaj.
Teski bolesnici nisu sposobni da donose odluke, jer ne zive u realnosti, to ne treba zaboraviti. Gledala sam jednu emisiju o devojcici sa shizofrenijom, bas daje uvid u ono sta joj se desava i sta dozivljava u svojoj glavi. Jako me je potreslo, to nije osoba koja moze da razluci stvarnost od halucinacija. Jer su opipljive, zive i "stvarnije" od stvarnosti same.
a sta je realnost ko ce da dokaze sta je realno a sta nije gde počinje svest a završava nesvest
Drugi ljudi. Samo ti drugi ne bi trebalo da budu drogirani (ilegalnim psihoaktivnim supstancama) :)
Ovo sve je sada vro široka i kompleksna tema. Treba tu razmisliti šta je to na šta mislimo kada govorimo o teškim bolesnicima. Kako i Dibučica kaže, medicina napreduje i sa terapijske i sa etičke strane. Do vrlo skoro smo ljude koji danas žive u assisted living uslovima držali u praktično zatvorskim ustanovama, dakle tamo gde danas imaš pet "bolesnih" osoba koje dele životni prostor i imaju jednog asistenta da im pomaže oko funkcionisanja (koje uključuje i odlazak na posao svakog dana), do pre dvadesetpet ili trideset godina smo imali te iste ljude internirane u duševnoj bolnici gde im je bila ograničena sloboda kretanja, gde ih niko nije pitao šta žele da jedu ili kako bi da se šišaju itd. i nisu smatrani sposobnim ni da šišaju travu, kamoli da idu u komercijalne firme i tamo nešto rade. Nije se promenilo samo to koje im lekove dajemo niti samo ekonomski kapacitet društva da se o njima stara nego i razumevanje ljudskih prava, razumevanje toga da su i oni građani kojima treba u što punijoj meri ispuniti prava koja savremeno društvo podrazmeva, dati im da odlučuju koliko god je to više moguće, podstaći ih da odlučuju i da uče svoja prava, zahtevaju i očekuju njihovo ispunjenje itd. Dakle, pre trideset godina to su bili teški bolesnici, danas su to ljudi koji se smatraju u priličnoj meri kapacitetnim da učestvuju u društvenim procesima, što uključuje i izlazak na izbore itd.
Naravno, ja pričam načelno, a psihijatrijski poremećaji su brojni i raznoliki i nema one size fits all konfekcijskih rešenja. I ta shizofrenija koju Dibučica pominje nije bolest već ogroman spektar psihotičkih poremećaja različitog intenziteta i simptoma i nema jasnog, lakog i univerzalnog leka za njih.
Ključno, "konsenzualna realnost" je na kraju dana konvencionalni, time politički konstrukt. Većina nas se slaže oko toga koje je boje nebo i sa koje strane pada kiša pa one koji se ne slažu sa tim smatramo "ludacima" odnosno (mentalnim) bolesnicima ali nikako ne treba da zaboravimo da su do pre nekoliko stotina godina ljude spaljivali jer su zastupali heliocentrični model sunčevog sistema itd. a još pre toga bi neko ko bi tvrdio da je zemlja okrugla a ne ravna možda legitimno bio smatran za "ludaka".
Hvala Meho i slazem se sa napisanim.
Za ovu konsenzualnu realnost, pa mislim eto ako se meni ucini da vidim ruzicastog slona u sobi pitacu prisutne dal vide isto i ako niko osim mene ne vidi slona njega realno nema, sem u mojoj glavi. Neko vidi duhove a ostali ne, necu reci da je osoba luda vec hipersenzitivna ili u krajnjem slucaju bujne maste pod uticajem lokacije, osvetljenja, neke price ili filma kojeg je pogledala itd itd. Ali, duhovi nisu stvarni, valjda se sa tim svi slazemo iako neki od nas misle da jesu tj veruju u suprotno. :lol:
Ali ružičasti slon je primer iz vica, a poremećaji percepcije su obično mnogo suptilniji i podmukliji - šta me ovaj gleda,da li sam ga već video, čekaj, išli smo u školu zajedno, ne, nismo, čekaj, prati me, prati me od jutros, a i mota se oko moje žene, šta ako ima pištolj, a u školi je nosio nož, a šta ako moje dete nije moje nego njegovo, moja žena je sve to s njim isplanirala, ubiće me, moram da bežim, ubiće me!
itd.
I tu dolaze lekovi koji stavljaju stvari u manje paranoicnu perspektivu. Ja mogu da zamislim kako oni donose olaksanje. I zato mi je tesko da razumem zasto odbijaju te lekove, s pocetka razgovora. Kad su gojaznost ili fizicke tegobe ipak mala cena za nekakav mir i stabilnost.
ne samo gojaznost nego i suženje mozga, dijabetes i razne druge bolesti i neželjena dejstva
Quote from: Dybuk on 21-01-2016, 19:27:09
I tu dolaze lekovi koji stavljaju stvari u manje paranoicnu perspektivu. Ja mogu da zamislim kako oni donose olaksanje. I zato mi je tesko da razumem zasto odbijaju te lekove, s pocetka razgovora. Kad su gojaznost ili fizicke tegobe ipak mala cena za nekakav mir i stabilnost.
Ti, bojim se, izuzetno pojednostavljeno ovo posmatraš.
Evo jedan primer: da li znaš koji je najveći rizik kod ljudi obolelih od tuberkuloze da im se bolest završi smrtnim ishodom? Terapija je izuzetno jeftina i jednostavna i posle približno trećine propisanog vremena uzimanja terapije nestaju svi simptomi i osoba se oseća zdravo, dakle, niko nigde nikada ne bi trebalo da umre od tuberkuloze.
Ljudi umru jer posle trećine propisanog vremena uzimanja terapije vide da više nemaju simptome i da se osećaju dobro i prosto prestanu da uzimaju terapiju iako ih ona ništa ne košta i njihova investicija se bukvalno svodi na to da jednom dnevno popiju pilule. Ovo je toliko izražen problem u tretmanu tuberkuloze da se trenutno važeći tretman tuberkuloze zove DOTS: directly observed treatment, short-course, što podrazumeva da pacijent dobije lekove za nekoliko nedelja unapred da ih pije kod kuće (jer kod lekara ne bi dolazio svaog dana, niko ne bi mogao da ga natera) a onda svakog dana u isto vreme do nega dođe volonter koji zapisuje da li je ovaj na njegove oči uzeo terapiju. Koja ga ništa ne košta i treba da mu spase život.
Oboleli od tuberkuloze pritom uglavnom nisu osobe sa poremećajima percepcije konsenzualne realnosti.
Dakle, imaš dijagnozu psihoze, uzimaš terapiju. Posle određenog vremena vidiš da ti je dobro, ali da ti je od pilula loše, imaš gorušicu, gojiš se, ajde možda danas mogu da preskočim, jebiga, neće da padne nebo zbog toga. Ajde onda opet za nedelju dana. Uh, ajde sad vikendom neću da uzimam, da odmorim malo. A jesam danas uzeo? Valjda jesam. A i koj kurac te tablete, od njih mi se samo muti pred očima i lekar mi se smeje kad mi daje recept itd. itd. itd.
Borba sa psihozom je teška i nikada se ne završava, te bolesti se ne leče, samo se bolje ili lošije kontrolišu, a često ispada da što je bolje kontrolišeš sve neozbiljnije shvataš tu borbu.
Pojednostavila jesam da se ne bih raspisivala jer sam vec na temu napisala puno, ali to pojednostavljivanje samo znaci vise objasnjenja i dalje postovanje. :lol: Jasno mi je kako stvari stoje, onoliko koliko moze da mi bude jasno iz perspektive nekoga ko nije pogodjen.
Ja se IZUZETNO izvinjavam što ovde gnjavim i objašnjavam u sitna crevca, ali to je za dobrobit onih koji će ovo čitti godinama od danas. Ono što danas radimo odjekuje u vječnosti itd.
odlična knjiga na ovu temu
Tomas Sas, "Mentalna bolest kao mit"Danas je Sas najoštriji u kritici saveza koji je, po njegovom mišljenju, u zapadnom svetu, bez obzira na političko određenje, psihijatrija napravila s državom, jer se pretvorila u eugenički prst koji sistem može da pokaže nepodobnima, ili ju je bar, zbog diskursa moći koji je uz nju vezan, prilično lako iskoristiti za to. Ovaj oblik uređenja Sas je nazvao terapijska država. U njoj dolazi do politizacije medicine i medikalizacije politike, umesto policajca i zatvora poredak koristi lekare i bolnice, čak se i primena sile opravdava kao vid terapije. Psihijatar kao zakonodavac, a ne kao naučnik, kaže Sas. Možda zvuči skandalozno paranoično, ali onda je Sas paranoik s dokazima
Ima li zloupotrebe psihijatrije? Da je bilo, pokazali su 60-ih i 70-ih godina 20. veka teoretičari i psihijatri, koje je istorija nazvala antipsihijatrima. Među njima su bili Ronald Leing, Franko Bazalja, Tomas Sas i Mišel Fuko, koji su svojevremeno tvrdili i činili skandalozne stvari. Dokazivali su da psihijatrija nije u domenu nauke već politike, ukinuli su elektrošokove, zalagali se za lična prava pacijenata smatrajući da ovi jesu ličnosti, oslobađali pacijente iz samica i iz lanaca i ludačkih košulja i zapošljavali ih. Ipak, ostali su antipsihijatri, iako je većina onoga zašta su se zalagali kasnije postalo deo zvanične psihijatrije.
Među njima jedini je još živ Sas i on nije prestao da bude "anti". Kod nas je nedavno objavljena Mentalna bolest kao mit (Clio, 2008), koja sadrži Sasove tekstove objavljene u njegovim knjigama ili po časopisima, od 60-ih do početka ovog veka, i predstavlja odličan pregled ne samo Sasovog rada već i nekih osnovnih ideja antipsihijatrije. Predgovor za srpsko izdanje napisao je sam autor, inače psihijatar sa četrdestogodišnjom praksom, velikim brojem nagrada iz ove oblasti, velikim brojem objavljenih radova, profesor na njujorškom univerzitetu.
Svojevremeno je skandalizovao psihijatrijsku javnost argumentujući da ne postoji mentalna bolest, da je to jezička konstrukcija koja služi kao kabina za presvlačenje suštine. Mit o mentalnoj bolesti uporedio je s mitom o vešticama, psihijatriju s religijom. Sas psihijatriju ne smatra naukom u onom smislu u kom je to medicina. Drugim rečima, pošto duša i jetra nisu isto, ne mogu se ni lečiti na isti način, ako dušu uopšte možemo lečiti. Zato treba biti oprezan s uzimanjem bilo kakvih lekova "koji služe za rešavanje životnih problema", što zapravo jeste predmet psihijatrije, kako je Sas tvrdio još 1960, dok bolestima mozga treba da se bavi neurologija.
Kod Sasa ćete pročitati i tekst tako skandaloznog naslova kao što je Protiv prevencije suicida. Šta je u tome skandalozno? Sasov neuobičajen odnos prema činu o kojem se radije (su)ćuti? Ideja da čovek ima pravo da sam sebi oduzme život? Ideja da mi, drugi, (društvo) ipak ne znamo bolje od njega samog šta mu je činiti (antipaternalizam)? Ili je skandalozna sumnja u to da se ovaj čin može izbeći nekakvim lečenjem ili prevencijom? Jer da je to tačno, da se može "izlečiti", najpre bi trebalo dokazati da je samoubistvo posledica neke bolesti ili, što bi bilo još neobičnije, bolest po sebi. Sas je protiv svake prevencije koja podrazumeva prisilu i zalaže se za slobodu odlučivanja pojedinca, koji ne bi trebalo da prepusti psihijatru ili državi ili bilo kome drugom, recimo life coachu, da o suštinskim pitanjima njegovog života odlučuje umesto njega. Jedna od najvećih sloboda je pravo na sopstveni život, ali to podrazumeva i najveći stepen odgovornosti prema svom životu i prema životu drugih. Odgovornost.
Psihijatrija i kršenje ljudskih prava, to je podnaslov Sasove knjige, u kojoj, pored navedenog, govori i o drugim problemima vezanim za ljudsko ponašanje, o raspodeli moći u odnosu između psihijatra i pacijenta, o određivanju toga šta je predmet psihijatrija, prisili u psihijatriji, etici. Istraživanja u vezi sa somatskim uzrocima poremećaja u ponašanju možda donekle i opovrgavaju Sasa, međutim malo mu se šta ima zameriti u teorijsko-sociološkom pristupu. Po njemu, zloupotrebama psihijatrije čini se i nije sasvim prošlo vreme.
Izgleda mi da nikad nije bilo više psihijatara i nikad više onih s poremećajem u ponašanju, zapravo nikad više poremećaja u ponašanju. Mi kao da se rađamo sve luđi i sve nesrećniji ili sve više uspevamo da učinimo jedne druge ludima i nesrećnima. Svet sve okrutniji, a psihijatrija valjda treba da nas učini otpornim, prilagodljivim, uklopljivim u taj svet. Ili treba da nas isključi iz njega? Uostalom, sumnjiv mi je svako ko tvrdi da je lakše promeniti sebe nego svet (možda sam i ja paranoik s dokazima). Jedan američki režiser je nedavno izjavio kako mu nije lako da smimi filmove po Dostojevskom, jer mnogi likovi tamo, u romanima Fjodora Mihajloviča, "imaju psihološke probleme zbog kojih bi danas bili hospitalizovani", a Fuko je svoju knjigu Istorija ludila u doba klasicizma, koja se završava zaključkom da psihijatrija nije plod naučnog dostignuća već pre "moralne taktike", započeo citatom upravo iz Piščevog dnevika Dostojevskog: "Ne dokazuje se sebi sopstveni zdrav razum tako što se sused zatvara u ludnicu." Nikad to nije išlo, da se duša bukagijama i receptima vadi iz životnog peska, ali da se sused zatvara, toga je bilo. Zato je od svega najskandalozniji Bazaljin moto: "Sloboda leči!"
Misli svojom glavom, budi siguran/na da ćeš se zajebati sto puta i uživaj u tome.
@Meho :lol:
Ja koristim priliku da se izvinim za svoju gnjavazu posebno D. jer sam itekako doprinela skretanju teme. :oops:
A Mehu moram da priznam nesto sto sam primetila, nekako kad razgovaramo ispada da se ne razumemo najbolje, sto je verovatno moja krivica jer su tvoji postovi IZUZETNO edukativni, jasni, sveobuhvatni itd. xjap
Ma moji postovi su neretko konfuzni, pa ako stignem da ih editujem, stignem ako ne - jebiga :oops:
Quote from: Meho Krljic on 21-01-2016, 12:05:19
Pa, da, ali meni je po definiciji manje prihvatljivo kada ti se humor zasniva na tome da ismevaš (makar i ne maliciozno, kao u ovom slučaju) ljude koji nisu unapred svesni da stupaju u odnos u kome mogu biti ismejani i koji su možda intelektualno ili emotivno neprilagođeni takvom odnosu.
jel ovo tema o Sagiti ili tamo nekom nebitnom Kenu? 8-)
Sagita je mikrokosmos koji sažima čitavo naše društvo i odnose u njemu :lol:
Moram reci da me naslov teme stalno vuce na Ken leeee, tulibudibu.... :lol:
Quote from: Dybuk on 21-01-2016, 21:55:14
Moram reci da me naslov teme stalno vuce na Ken leeee, tulibudibu.... :lol:
Isto i mene :mrgreen:
Nego, mnogo pre nego što je bio Ken M, postojao je Bloodninja. Već sam ga pominjao na forumu, ali davno, pa je red da se i nove generacije prisete jednog od prvih slavnih internet trolova. Čije su eskapade zapravo bile prilično smešne i mogu se sažeto opisati kao satirizacija stereotipa o gikovima kroz subvertiranje cybersex klišea D'n'D klišeima.
http://bash.org/?104383 (http://bash.org/?104383)
! No longer available (http://www.youtube.com/watch?v=us4Eti0UmDI#)
A neke naprosto osude na zatvorsku kaznu jer njihova odbrana "ali mi smo se samo zezali" nije dovoljno jaka u odnosu na "ali ljudima ste naneli stvaran stres". Naravno, verovatno ovo suđenje ne bi imalo ovakav kraj da nije u pitanju jutjub kanal koji je od ovog svega napravio biznis...
Jail sentence for YouTube pranksters (http://www.bbc.com/news/technology-36305727)
Quote
Four members of the controversial Trollstation YouTube channel have been jailed in connection with fake robberies and kidnappings.
The group were involved in a fake robbery at London's National Portrait Gallery and a fake kidnapping at Tate Britain in July 2015.
The channel, with 718,000 subscribers, has built a reputation for filming staged pranks around the city.
A fifth member was imprisoned in March following a bomb hoax.
"The hoaxes may have seemed harmless to them, but they caused genuine distress to a number of members of the public, who should be able to go about their daily business without being put in fear in this way.
"We hope these convictions send a strong message that unlawful activities such as these will not be tolerated in London," said Robert Short, of the Crown Prosecution Service.
Daniel Jarvis, 27, Helder Gomes, 23, Endrit Ferizolli, 20, and Ebenezer Mensah, 29 were sentenced on Monday at the City of London Magistrate's Court.
All four pleaded guilty to two counts of using threatening, abusive, or insulting words or behaviour with intent to cause fear of, or provoke unlawful violence for their involvement in the two hoaxes.
For the charge at the National Portrait Gallery, Mr Jarvis was sentenced to 20 weeks, Mr Mensah and Mr Gomes to 18 weeks each, and Mr Ferizolli to 16 weeks. All four were also sentenced to eight weeks for the fake kidnapping at Tate Britain, to run concurrently.
Trollstation member Danh Van Le was sentenced to 12 weeks imprisonment in March for his involvement in the fake robbery, and also to 24 weeks for a separate bomb hoax.
"Our aim was never to get away with breaking the law," a member of the group known as Light told the BBC at the time.
Light said the group hoped to continue but would "re-evaluate" their approach.
"We are a big influence and we try to use that positively," he said of the channel's large following.
Naravno, kako juče neko na tviteru reče, najsmešniji deo svega ovoga je što će morati drugim osuđenicima da objašnjavaju zbog čega su u zatvoru. :( :( :(