Sa sajta izdavača:
U ambijentu Beograda iz ne tako davne prošlosti, koji nam iz sadašnje perspektive izgleda kao idilični svet naše mladosti, odvija se uzbudljiva priča o prijateljstvu, ljubavi i mračnim silama koje prete. Autentičan, intiman, a opet isprepletan misterijom, užasom i napetošću, roman ,,Crni hrast" Dušana Bulića istovremeno je dirljiv, uznemirujuć i samouveren iskorak u svet fantastike. Ovim delom autor izrasta u novi i originalni glas naše fantastične literature.
– Vuk Ršumović, filmski scenarista i reditelj
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.portalibris.rs%2Fmedia%2Fk2%2Fitems%2Fcache%2F5f821fb1d3b5f624e7a660d28335e610_XL.jpg&hash=5c7c79764b9dacc08d45f6d6ab6f1785c7bd0b4d)
Elem, nedavno sam pročitala Crni hrast, i prijatno se iznenadila.
Ok, to je roman prvenac, i ima hiljadu mana (nedovoljno iskusan autor, nije jasno da li je ciljna grupa mlađa ili starija, urednička ruka je mogla da bude čvršća, lektura je mogla da bude bolja...). Uz sve mane, struktura je solidna, pitko je, vuče na čitanje, i pruža dobru zabavu.
O zapletu neću, jer je zamišljeno da čitalac sam sve otkriva uz glavnog junaka.
Fantastike ima u tragovima (autor je ostavio mogućnost da se čita i kao da fantastike nema, i to fercera).
Glavni junak, dvanaestogodišnji Nikola, ima opsesivno kompulsivni poremećaj, i dopalo mi se kako je to uklopljeno u roman (gomila sitnih rituala, brojanje koraka, viđenje sveta, pa čak i primena OCD-a na rešavanje problema). Prepustiću stručnjacima da procenjuju koliko je OCD tačno prikazan (ja ne znam dovoljno o tome); autorov trud i oko prikazivanja i oko uklapanja u roman je očigledan.
Biće zanimljivo videti šta će sledeće autor da napiše.
(Neko će sigurno da pita, pa: Dušan Builić je sin Vanje Bulića)
Čitao sam roman u rukopisu pre par godina. dopao mi se, podsetio me je na GOONIESe, vrlo pitak rukopis, koliko se sećam...
Sent from my iPhone using Tapatalk