Beskonačan broj svetova i galaksija ne prestaje da fascinira ljude radoznale prirode. Počevši od neonsko-ružičastih noći na južnom obodu Trećeg sistema, preko Plutajućih uspavanki u središtu Nove Evrope, pa sve do Utopije u srcu isušene Zemlje, svako ko ima želje i avanturistički duh može da se ukrca na brod i da obiđe poznati kosmos.
Kada to uradite, sledeći korak je da se prijavite za posao na jednom od brodova Utopije. Nije poenta u solidnoj plati od 25,000 rC mesečno. Ovo radim jer hoću da vidim odsjaj zvezda na reflektivnim površinama neotkrivene planete čiji se stanovnici sastoje od poprečnih linija i doživljavaju vreme kao prostor.
Utopijska letelica USP Ramona je savršena za tako nešto. Posle pet najboljih godina mog života, unapređen sam u prvog poručnika na misiji da nađemo prikladan izvor ununoktijuma, koji će naučnici u Utopiji da upotrebe da konačno odgovore na pitanje kako da prevaziđemo krhku, fizičku školjku u kojoj se naši umovi trenutno nalaze. Naša misija ima najveći prioritet, a omogućio ju je Kapetan Django Manhattan.
,,Za nekoliko dana, napravićemo najveći napredak u evoluciji još otkad smo postali svesni svog postojanja. Meitnerijanci su me strastveno ubeđivali da su koordinate ispravne i njihova priča je provereno tačna. Novo i uzbudljivo vreme je pred nama."
,,U to ime!", nazdravio je Artur, poručnik zadužen za sigurnost broda i posade, dok je ispirao ogroman zalogaj pečenog krompira pivom. Od osmoro ljudi koji su činili posadu Ramone, Artur je bio najsnažniji i najviše je jeo.
,,Ovo je recept koji sam dobio od glavnog kuvara skupštine Utopije. Najbolji pečeni krompir na Zemlji! A i Gertruda je obavila odličan posao", dodao je Kapetan s jedva vidljivim osmehom upućenim našoj kuvarici, koja je sedela na drugom kraju stola. Gertruda se tiho nasmešilo.
,,Mogla bi da mi doneseš malo tog krompira za doručak", zatražio je Artur. Pre nego što je Gertruda stigla da odgovori, moj cimer Fićar, inženjer zadužen za održavanje Ramone ispod haube, podigao je u vazduh svoju umrljanu čašu:
,,Red je da nazdravimo i za Vladimir-Fridriha! Neka ga čuva Bog!"
,,On će zauvek da bude prvi poručnik Ramone!", dobacio je navigator Bernard, koščati čovek s tankim naočarama. ,,Nadam se da će i novi prvi poručnik da bude podjednako dobar", dodao je gledajući u mene.
Vladimir-Fridrih je pre nekoliko nedelja poginuo dok je predvodio jedan od vodova prilikom okršaja s robotima Trećeg sistema, i još se svakodnevno pojavljivao u našim mislima.
,,Siguran sam da je Vilson dostojna zamena", rekao je Kapetan dok smo se kucali čašama, pre nego što je promenio temu:
,,Arture, setio sam se gde u povratku možeš jeftino da kupiš proteine, pakovanje od 3 kg za 400 rC. Proveri kompjuter večeras, poslaću ti koordinate."
Django Manhattan je bio hodajući vodič kroz galaksiju, lično upoznat sa svim njenim kutcima. Bio je kapetan Ramone više od 20 godina i preživeo je dva rata bez ijedne ogrebotine. Sem kontrolisanog intenziteta koji je zračio iz njega, jedino što je ukazivalo na to da je vodio toliko buran život bio je jedva primetan ožiljak na obrazu.
Te večeri nisam mogao da zaspim do zore. Dok sam se prevrtao u krevetu, zadovoljno sam razmišljao o tome kako nam je ostalo još samo dva-tri dana do misterioznog nebeskog tela koje je krilo dragoceni ununoktijum. Konačno, upao sam u polusan, u fazu kada se pred vašim očima smenjuju fragmenti hiljadu snova.
1001. san prekinuli su ženske krici iz susedne sobe gde je Artur spavao. Fićar i ja smo se unezvereno pogledali. Sekundu kasnije, skočili smo i otrčali da vidimo šta se dešava.
Getruda je, nama leđima okrenuta, nečujno čučala na podu. Ispred nje, ležala je tepsija u kojoj se nekad nalazio pečeni krompir, čiji su parčići sada bili razbacani svuda oko nje. Gertruda se klatila levo-desno i čas otkrivala, čas zaklanjala Arturovo nepomično telo.
Fićar je munjevito izvadio pištolj, skenirao sobu, istrčao u hodnik i vratio se nazad kada se uverio da je hodnik prazan. Za to vreme, ja sam se sagnuo, uzeo Arturovu šaku i proverio da li ima pulsa.
,,Mrtav je", prošaputala je Gertruda, s pogledom uprtim u pod.
Bila je u pravu. Bolje sam osmotrio Arturovo telo. Oči su mu bile zatvorene, a izraz lica odavao je utisak potpunog mira. Nije bilo ničeg što bi ukazalo na uzrok smrti.
,,Fićare, isprati Gertrudu do njene sobe. Pravi joj društvo dok joj ne bude bolje."
Okrenuo sam se i video da je Kapetan stajao na vratima.
,,Bog nam pomogao", izustio je Fićar, pre nego što je pružio ruku Gertrudi i izašao s njom. Dok su izlazili, bacila je pogled ka Djangu, s jedva vidljivom zahvalnošću ispod naslaga šoka.
Kapetan je delovao ozbiljnije nego inače, bez suptilne naznake osmeha koja je inače krasila njegovo lice. Zapalio je mentol cigaru, približio se Arturovom telu i osmotrio scenu. Tek tada sam nedaleko od leša primetio parčiće slomljene staklene kutije i gomilicu belog praha koji ju je ranije ispunjavao. Django se sagnuo, pokupio malo praha i protrljao ga o zube. Pogledao me je i klimnuo glavom. Svi smo znali da je Artur povremeno voleo da udovolji svojoj strašću prema kokainu, ali do sada je svoju zavisnost držao pod kontrolom, tako da ga nikad nije remetila u obavljanju dužnosti.
,,Izgleda da je konačno preterao", rekao sam dok sam posmatrao Artura. Umesto odgovora, Django me je pogledao s izrazom lica koji nisam mogao da pročitam.
Tada je u sobu utrčao Bernard.
,,Kapetane, imamo situaciju!", zadihano je izustio pre nego što je na podu primetio još jednu situaciju.
,,Šta se desilo Arturu?", pitao je, ne skrećući pogled s njegovog tela. Pokazao sam mu glavom na belu gomilicu pored leša. Pre nego što je stigao da nešto kaže, Kapetan ga je podsetio zašto je došao:
,,Kakva je situacija u pitanju?"
,,Izgleda da nismo na pravoj putanji. Sektor C hard diska ne radi. Ramona je promenila glavnu sigurnosnu šifru."
,,Vrati staru."
,,Ne mogu, samo ju je Artur znao. Zato sam i ovde."
,,Probaj da ručno rutuješ sektor C", razmišljao sam naglas.
,,Probao sam, ali bez uspeha. Moramo da otputujemo do trenutnog odredišta pre nego što mogu da korigujem putanju. Srećom, posle će da nam treba samo nekoliko dana da stignemo tamo gde smo pošli."
Proveo sam dovoljno godina u svemiru da naučim da verujem svom instinktu, a sada mi je govorio da smo u opasnosti. U kratkom vremenskom periodu, Artur, inače pouzdan član posade, preterao je s kokainom, a hard disk je odjednom zakazao. Previše slučajnosti.
,,Za sada je najbolje da odete na spavanje", rekao je Kapetan. ,,Ja ću da vidim da li nešto može da se zaključi na osnovu Arturovog leša. Sutra, kad budemo sveži, započećemo detaljniju istragu."
Vratio sam se u sobu i video da se Fićar još nije vratio. Pokušao sam da zaspim, ali to je sada bilo mnogo teže. Razmišljao sam o mogućim scenarijima. Možda je Artur u euforičnom stanju slučajno poremetio kompjuter, malo pre nego što je uzeo smrtonosnu dozu ekstaze? Dokazi da nisam stvarno verovao u to bili su pištolj ispod jastuka i lovački nož na stolu.
BR-BR-BRR.
Umesto Gertrudinih vrisaka, ovog puta me je uznemirio neki čudan, visokofrekventan zvuk. Prvo sam pomislio da su u pitanju samo zvuci Ramone, ali onda sam se setio da brod ne bi trebalo da ispušta takve zvuke.
BR-BR-BRR.
Pištanje je postajalo sve glasnije, brže i intenzivnije.
Dolazilo je iz mog kreveta.
Skočio sam, jedva sposoban da razmišljam od zaglušujuće buke. Samo jedna misao mi je prolazila kroz glavu:
BR-BR-BRR.
Pokušao sam da se smirim i da utvrdim odakle tačno dopiru zvuci. Što sam se više koncentrisao na izvor pištanja, to mi je glava bila sve bliže pucanju. Uprkos bolu, stavio sam uvo na krevet i pažljivo oslušnuo. Zvuci su bili najglasniji ispod jastuka. Mahnito sam ga podigao. Ispod njega nije bilo ničega.
Čak ni mog pištolja.
U naletu očajanja, zgrabio sam nož i počeo da sečem krevet ispod jastuka. U žurbi, posekao sam šaku i glasno jauknuo, ali moj vrisak su ugušili nesnosni zvuci. Okrenuo sam se da nađem nešto čime bih previo ranu, kada sam video Nju pred sobom.
Najlepšu ženu u svim galaksijama.
,,Možda ćeš da doneseš ununoktijum na Zemlju. Možda ćeš da postaneš heroj. Ali, nikad nećeš da imaš moju ljubav."
Sledio sam se. Pokušao sam da se pokrenem, ali bio sam ukopan u mestu. Soba je bila ispunjena mrklom prazninom. Nisam mogao da gledam nigde sem u Nju.
,,Ako pokušaš da budeš sa mnom, ubiću te."
Pao sam na kolena. Pogledala me je pravo u oči. Zavrnuo sam rukav i podigao nož.
Počeo sam da sečem. Krv je hranila prazninu, koja je sa svakom kapljicom sijala sve mračnije, dok me je Ona zadovoljno posmatrala.
Odjednom, kao da se dezintegrisala i ponovo integrisala. Atomi koji su je činili pretvorili su se u tamne zrake i ispunili sobu. Kao da su svi zajedno formulisali glas. Znao sam da ga čujem, ali nije imao nikakav kvalitet, kao glas kojim razmišljamo.
,,Mir ne postoji u životu. Koliko god da ga tražiš, uzaludno je.
Smrt je jedini odgovor."
Glas se nije obraćao meni. Osvrnuo sam se i ugledao Kapetana kako stoji na ulazu u sobu, okupan svetlošću koja je dolazila iz hodnika. Brzim korakom, ušao je unutra i pogledao u tamu:
,,Ako odgovor postoji, naćiću ga. Ne plašiš me. Video sam smrt mnogo puta. Bio sam dželat, bio sam mrtav."
Posle nekoliko sekundi tišine, okrenuo se i zatvorio vrata. Mrak je zavladao sobom. Više ništa nisam mogao da vidim. Pokušao sam da ustanem, ali bezuspešno. Pao sam na zemlju od iznemoglosti, ispunjen nervoznim očajanjem.
Zatvorio sam oči.
Ne znam koliko je vremena prošlo, ali kada sam ponovo otvorio oči, svetlo je bilo upaljeno, a soba je poprimila svoj uobičajeni izgled. Osetio sam kako mi se polako vraća volja za životom. Django je stajao pored mene i zabrinuto me posmatrao. Ustao sam i drhteći seo na krevet. Kapetan je seo pored mene.
,,Mladi Detoit je upao na brod dok smo prolazili kroz meitnerijanski sistem. Meitnerijanci ih koriste prilikom psihološkog ratovanja", počeo je da objašnjava dok mi je previjao ranu. ,,Prvo je napao šefa obezbeđenja. Ojačao je i prešao na sledećeg u lancu komande. Nadao sam se da ovo neće da se desi."
Još sam bio u šoku. ,,Nisam je video mesecima... Treba da me dočeka kad se vratimo... Ako se ikad vratimo..."
,,Kad se naspavaš, posle doručka, biće ti mnogo bolje. I ja bih se isto osećao da već nisam imao više susreta s Detoitima. Ovo nije prva smrt koju sam ubio."
Kapetan je bio u pravu. Sutra je brodom ponovo zavladala optimistična atmosfera. Posle smrti Vladimir-Fridriha, još jedan gubitak nas je sve pogodio, ali odmah posle zapadanja u kontemplativnu tišinu, neko bi pomenuo da nas od povratka kući deli samo nekoliko nedelja i razdragani žamor bi se ponovo rasuo brodom.
Kapetan tog dana nije prisustvovao večeri, pa sam posle obeda otišao do njegove sobe da vidim zašto nije izašao i da mu se ponovo zahvalim. Vrata su bila nehajno odškrinuta, a nežna svetlost iz sobe osvetljavala je mračni hodnik. Prišao sam i začuo prigušene glasove i smeh. Zavirio sam unutra i video Kapetana i Gertrudu kako s tihim osmesima na licima sede jedno pored drugog za stolom i večeraju. Svi smo ćutke sumnjali da se između njih dvoje nešto dešava. Nasmešio sam se i vratio nazad u svoju sobu.
Baš dok sam tonuo u san, neko je zakucao. Pošto sam se pomirio s činjenicom da neću da se naspavam do kraja putovanja, ustao sam i otvorio vrata. Ispred se nalazio Kapetan.
,,Nadam se da te nisam probudio", rekao je šapatom, gledajući u Fićara koji je spavao u fetusnom položaju, s brojanicom u rukama.
,,Niste. Uđite."
Zapalio je cigaru i pogledao me s neobičnim intenzitetom, ali nije se pomerio.
,,Pođi sa mnom", rekao je i izašao u hodnik dok sam ja zbunjeno navlačio cipele.
,,Koordinate nisu promenjene juče", počeo je dok smo hodali u nepoznatom pravcu. ,,Onakve su bile otpočetka. Davao sam nove koordinate Arturu, koji ih je ručno modifikovao svako veče kad bi Bernard zaspao, i vraćao nas na stari pravac pred zoru."
Stigli smo do ogromnog vidikovca koji je ispunjavao okruglu sobu u zadnjem delu broda. Staklo je prekrivalo celu površinu sobe i dozvoljavalo da se divite nepreglednom roju zvezda koje su farbale svemirsko prostranstvo.
Ali, sada sam bio koncentrisan na ono što je Kapetan govorio. Crv sumnje i razočaranja je ušao u mene.
,,Vi ste ubili Artura?", upitao sam tiho.
,,Ne! Zašto bih to uradio? Artur je sarađivao sa mnom."
,,Gledaj", rekao je i pokazao kroz staklo. Isprva nisam znao šta je tačno hteo da vidim, ali onda sam primetio naznake raznih boja koje su se pomaljale tačno na uglovima središnjog prozora vidikovca. Fluorescentne nijanse najsvetlijeg spektra zelene i crvene, tirkizne i žute igrale su sa sve više uživanje i postajale sve jače i jače, dok su polako ispunjavale ceo prozor. Obojeni zraci su bili nezavisni, ali svako ko bi ih video, znao bi da pripadaju istoj celini, udovi i oči istog bića.
,,Šta je to?", upitao sam sa strahopoštovanjem.
,,Konačno odredište."
Odjednom, Ramona je aktivirala alarm. U ritmu s alarmom, crveno svetlo koje se uključivalo i isključivalo ispunilo je brod.
,,Potreban si na komandnom mostu. Na tebi je da preuzmeš odgovornost nad posadom i brodom."
,,A vi?"
,,Ja odlazim", rekao je dok je polako koračao ka maloj izviđačkoj letelici, koja se nalazila u vazdušnom otvoru u uglu vidikovca.
,,Ne brini, koordinate su takve da ovo nije nikakva opasnost po brod", rekao je dok je kucao šifru koja je otvarala otvor. ,,Za nekoliko minuta, moći ćete da se uputite ka ununoktijumu."
Nadao sam se da zna šta radi. Trenutak pre nego što je otišao, osvrnuo se i s toplim osmehom klimnuo glavom u znak pozdrava. Upalio je letelicu i zaplovio.
Pratio sam ga pogledom kroz vidikovac. Kretao se pravo prema srcu neobičnog entiteta, čiji ga je plamen ubrzo progutao, nevidljiva tačka na beskrajnom horizontu okupana svetlošću svih boja.
Šta znam.
Sve mi je, nekako, već viđeno.
Django Manhattan. Bonzo Madrid.
Sa druge strane, priču sam pročitao bez problema, i nije mi bila dosadna i neinteresantna.
Viđao sam i mnogo lošije i smornije, a objavljene, priče.
Pre je Django Unchained + Dr. Manhattan :mrgreen: Hvala na komentaru.
-Umreće sutra.
Kako bi ovu eksperimentalnu rečenicu rekao na drugi način? Počni ovako: Sutra će ...
Pretpostavljam da je ovo odlomak iz romana. Ne mogu ti sa sigurnošću reći da bih bio zainteresovan da pročitam ostatak, jer nisam neki fan svemirske opere. Ali su ti rečenice većinom ok, iako ima par sitnih brljotina koje su tu više tvojom nepažnjom (Gertruda se tiho nasmešilo :).
E da, imamo situaciju. Jel može nekako drugačije, nisam siguran da mi kažemo tako?
Naslage šoka. Rđava asocijacija, probaj nekako drugačije.
Nije odlomak, zasebna prica. Trudio sam se da budem suptilan u pogledu tema kojima se bavi, nadam se da nisam preterao s tom suptilnoscu i da prica deluje kao zasebno delo s glavom i repom.
Mi ne kazemo 'Imamo situaciju', taj izraz je tu zbog moje ljubavi prema prevodjenu engleskih idioma. Dvoumio sam se oko toga i znam da mnogi to ne vole.
Zamerku za 'naslage soka' uvazavam.
Quote from: ratiger on 23-12-2015, 22:57:57
-Umreće sutra.
Kako bi ovu eksperimentalnu rečenicu rekao na drugi način? Počni ovako: Sutra će ...
... da umre. Prizrensko-timocki FTW!
Hvala i tebi.
,,Neću da se naspavam'' bi onda mogli tumačiti kao ,,ne želim da se naspavam''; ,,neću se naspavati'' više vuče na ,,neću imati dovoljno sna, mimo moje volje''. Slobodno se osloni na infinitiv (naspavati, itd.) kad pričaš u futuru.
A prevođenje idioma hmm, pazi da ne dođe do ,,Sve paklene kočnice popustiše'', kako sam čuo neki prevod na TV-u :) Šalu na stranu, nemoj nam zagađivati jezik stranim strukturama i idiomima, već imamo situaciju sa silnim pozajmljenicama. Situaciju. Vidiš šta uradi?
Stidim se :mrgreen: Elem, evo jos jednog tekstica:
Kiša na vodi
Noć je bila vlažna. Kiša je lila kao iz bombardera. U odsjaju ulica, neonski znakovi su bili zavodljivo zeleni.
,,Morala sam... rekao je... da će da ga ubije ako... ako to ne uradim...", rekla je plačnim glasom, u moru suza.
,,Pametnu igru igraš, prava ljubavi. Ali, ja volim da igram sa pripadnicama fatalnijeg pola."
Upalio je cigaru s jedva vidljivim osmehom oko usana i pogledom uprtim pravo u njenu dušu.
,,Ili u tvom slučaju – protiv."
Umesto odgovara, zaplakala je jače, kao mačka koja obećava da će večno da prede ako joj oprosti izmet u dnevnoj sobi.
,,Dva kralja su vodila lukavu bitku. Odjednom, u trenutku nepažnje jednog od kraljeva, pijun je probio njegovu odbranu. Kralj je morao da plati nekom da ukloni pijuna. Nekom dovoljno veštom, ljupkom i bespomoćnom. Dovoljno pohlepnom."
,,Morala sam... zbog Nikole..."
Zašto mislim da bih u registru Hajata našao Nikolu u sobi 565, prijavljenog pod imenom Ninoslav Tomić, ušuškanog ispod toplog ćebeta, s čašom mleka u rukama i srećnim mislima u glavi? Vučić nema veze s njegovim nestankom."
,,Ne! To nije istina!", zajecala je glasnije nego ikad. Izgledala je kao anđeo, ključar kapija pakla.
,,Tvoj muž je bio na pravom putu da raskrinka Beograd na vodi. Vučić je sredio da bude eliminisan, uprkos Vojvodinoj zaštiti. Ono što ni on ni Vučić nisu znali je da je stigao da prekopira fajlove na eksterni hard disk, koji je sad u mom posedstvu. Gotovo je."
,,Nije gotovo dok ja ne kažem da je tako", rekao je glas koji se iznenada stvorio iza njega. Na milisekundu, osetio je dodir čelika na potiljku, a onda je Vučić povukao okidač.