ovo zaslužuje svoj topik.
Researcher illegally shares millions of science papers free online to spread knowledge
Welcome to the Pirate Bay of science.
FIONA MACDONALD
12 FEB 2016
A researcher in Russia has made more than 48 million journal articles - almost every single peer-reviewed paper every published - freely available online. And she's now refusing to shut the site down, despite a court injunction and a lawsuit from Elsevier, one of the world's biggest publishers.
For those of you who aren't already using it, the site in question is Sci-Hub, and it's sort of like a Pirate Bay of the science world. It was established in 2011 by neuroscientist Alexandra Elbakyan, who was frustrated that she couldn't afford to access the articles needed for her research, and it's since gone viral, with hundreds of thousands of papers being downloaded daily. But at the end of last year, the site was ordered to be taken down by a New York district court - a ruling that Elbakyan has decided to fight, triggering a debate over who really owns science.
"Payment of $32 is just insane when you need to skim or read tens or hundreds of these papers to do research. I obtained these papers by pirating them,"Elbakyan told Torrent Freak last year. "Everyone should have access to knowledge regardless of their income or affiliation. And that's absolutely legal."
If it sounds like a modern day Robin Hood struggle, that's because it kinda is. But in this story, it's not just the poor who don't have access to scientific papers - journal subscriptions have become so expensive that leading universities such as Harvard and Cornell have admitted they can no longer afford them. Researchers have also taken a stand - with 15,000 scientists vowing to boycott publisher Elsevier in part for its excessive paywall fees.
Don't get us wrong, journal publishers have also done a whole lot of good - they've encouraged better research thanks to peer review, and before the Internet, they were crucial to the dissemination of knowledge.
But in recent years, more and more people are beginning to question whether they're still helping the progress of science. In fact, in some cases, the 'publish or perish' mentality is creating more problems than solutions, with a growing number of predatory publishers now charging researchers to have their work published - often without any proper peer review process or even editing.
"They feel pressured to do this," Elbakyan wrote in an open letter to the New York judge last year. "If a researcher wants to be recognised, make a career - he or she needs to have publications in such journals."
That's where Sci-Hub comes into the picture. The site works in two stages. First of all when you search for a paper, Sci-Hub tries to immediately download it from fellow pirate database LibGen. If that doesn't work, Sci-Hub is able to bypass journal paywalls thanks to a range of access keys that have been donated by anonymous academics (thank you, science spies).
This means that Sci-Hub can instantly access any paper published by the big guys, including JSTOR, Springer, Sage, and Elsevier, and deliver it to you for free within seconds. The site then automatically sends a copy of that paper to LibGen, to help share the love.
It's an ingenious system, as Simon Oxenham explains for Big Think:
"In one fell swoop, a network has been created that likely has a greater level of access to science than any individual university, or even government for that matter, anywhere in the world. Sci-Hub represents the sum of countless different universities' institutional access - literally a world of knowledge."
That's all well and good for us users, but understandably, the big publishers are pissed off. Last year, a New York court delivered an injunction against Sci-Hub, making its domain unavailable (something Elbakyan dodged by switching to a new location), and the site is also being sued by Elsevier for "irreparable harm" - a case that experts are predicting will win Elsevier around $750 to $150,000 for each pirated article. Even at the lowest estimations, that would quickly add up to millions in damages.
But Elbakyan is not only standing her ground, she's come out swinging, claiming that it's Elsevier that have the illegal business model.
"I think Elsevier's business model is itself illegal," she told Torrent Freak,referring to article 27 of the UN Declaration of Human Rights, which states that"everyone has the right freely to participate in the cultural life of the community, to enjoy the arts and to share in scientific advancement and its benefits".
She also explains that the academic publishing situation is different to the music or film industry, where pirating is ripping off creators. "All papers on their website are written by researchers, and researchers do not receive money from what Elsevier collects. That is very different from the music or movie industry, where creators receive money from each copy sold," she said.
Elbakyan hopes that the lawsuit will set a precedent, and make it very clear to the scientific world either way who owns their ideas.
"If Elsevier manages to shut down our projects or force them into the darknet, that will demonstrate an important idea: that the public does not have the right to knowledge," she said. "We have to win over Elsevier and other publishers and show that what these commercial companies are doing is fundamentally wrong."
To be fair, Elbakyan is somewhat protected by the fact that she's in Russia and doesn't have any US assets, so even if Elsevier wins their lawsuit, it's going to be pretty hard for them to get the money.
Still, it's a bold move, and we're pretty interested to see how this fight turns out - because if there's one thing the world needs more of, it's scientific knowledge. In the meantime, Sci-Hub is still up and accessible for anyone who wants to use it, and Elbakyan has no plans to change that anytime soon.
http://www.sciencealert.com/this-woman-has-illegally-uploaded-millions-of-journal-articles-in-an-attempt-to-open-up-science
gul progledao! :lol:
Quote from: lilit on 12-02-2016, 21:54:02
gul progledao! :lol:
i odma podelio s drugima.
a ne ko neki!
nego, vidi ovo:
Journal accepts paper titled "Get me off your f*cking mailing list"The entire article is just those seven words over and over again. Reviewer says it's "excellent" science.(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.sciencealert.com%2Fimages%2Farticles%2Fprocessed%2FScreen_Shot_2014-11-21_at_10.19.51_AM.0.0_1024.png&hash=f92f9e3e972e2433e14b3dc64bcd5626dff1def5)
A paper titled "Get me off your f*cking mailing list" has been accepted by the International Journal of Advanced Computer Technology.
But, as Joseph Stromberg reports for Vox, there's more going on here than just a hilariously missing-in-action peer-review system - it highlights the bigger problem of predatory journals, which try to get young academics pay to have their work published, and shows just how shonky they are.
Despite how fancy the journal sounds, the International Journal of Advanced Computer Technology is actually an open-access publication that spams thousands of scientists every day with the offer of publishing their work - for a price, of course.
Back in 2005, US computer scientists David Mazières and Eddie Kohler created this 10-page paper as a joke response they could send to annoying and unwanted conference invitations.
As well as the seven-word headline being repeated over and over again, the paper also contained some very helpful flow charts and graphs, such as the one below:
Screen Shot 2014-11-21 at 9.53.24 AM.0
The PDF went pretty viral in academic circles, and then recently an Australian scientist named Peter Vamplew sent it off to the pain-in-the-ass International Journal of Advanced Computer Technology in the hope that the editors would open it, read it and take him off their f*cking list.
Instead, Scholarly Open Access reports that they took it as a real submission and said they'd publish it for $150. Apparently the journal even sent the paper to an anonymous reviewer who said it was "excellent".
As Stromberg writes for Vox:
"This incident is pretty hilarious. But it's a sign of a bigger problem in science publishing. This journal is one of many online-only, for-profit operations that take advantage of inexperienced researchers under pressure to publish their work in any outlet that seems superficially legitimate. They're very different from respected, rigorous journals like Science and Nature that publish much of the research you read about in the news. Most troublingly, the predatory journals don't conduct peer-review - the process where other scientists in the field evaluate a paper before it's published."
Not only that, but in this instance the journal didn't even seem to care that the scientist who submitted it wasn't actually the one who wrote the article.
This isn't the first time these predatory journals have been caught out, Stromberg reports, but unfortunately it shows that the problem doesn't seem to be going anywhere anytime soon.
Read Stromberg's excellent full story on the paper and predatory journals over at Vox.
And next time we get spammed by unwanted emails, we know what we'll be sending back.
http://www.sciencealert.com/journal-accepts-paper-titled-get-me-off-your-f-cking-mailing-list?utm_source=Article&utm_medium=Website&utm_campaign=InArticleReadMore (http://www.sciencealert.com/journal-accepts-paper-titled-get-me-off-your-f-cking-mailing-list?utm_source=Article&utm_medium=Website&utm_campaign=InArticleReadMore)
Who's downloading pirated papers? Everyone (http://www.sciencemag.org/news/2016/04/whos-downloading-pirated-papers-everyone)
Quote from: Ghoul on 14-02-2016, 02:32:53
i odma podelio s drugima.
a ne ko neki!
Ghoula pišem u zahvalnicu u doktoratu. :-|
Шта ће ти то кад је гуљави написо докторат без сајхаба, ај пробај то ако можеш
Quote from: Pizzobatto on 27-07-2016, 01:53:36
Шта ће ти то кад је гуљави написо докторат без сајхаба, ај пробај то ако можеш
Nisam bio na Sagiti dugo. Drago mi je da je ovo mesto od onih vanvremenskih koja se nikada ne menjaju :D
mijenjamo se, samo na gore!
elem, kad smo već tu, genofond forum ispunjava želje što se tiče zahtjeva za dobijanje e-knjiga koje se ne nalaze u bazi... samo treba ispoštovati prostu proceduru, i može se dobiti čak i knjiga objavljena prije mjesec dana. Pod uslovom da e-book format knjige postoji, što se provjerava na worldcat-u. Rusi zakon.
radi li ti sci-hub?
на .сс ради
danke
Šta znači kad je nešto "computer file" po worldcat sajtu?
Nije ni print ni e-book.
Proveri opis torenta ili onaj mali .nfo file. Ponekad je potrebno posle downloada promeniti ekstenziju fajla.
Nije u pitanju torent, worldcat je samo katalog knjiga, znači govori koliko kakvih izdanja je imala neka knjiga, i u kom su obliku, štampanom ili elektronskom.
Kad postoji elektronski postoje i šanse da do knjige dođem, ako je samo print, teško. A ovdje ne piše ni jedno ni drugo no computer file.
Naravno, preko genofonda se do e-knjiga dolazi, koga zanima...
Pa imaš help. Evo skrinšota.
(https://uploads.tapatalk-cdn.com/20170404/7585a2923d100f34b8c61f977bc1541f.jpg)
Hvala!
Eh, pa ja da sam pametan ja bih to i klikno! :)
Al to bi stvarno trebalo da bude knjiga, šta mu je sad multimedia software...
To je ovo btw
http://www.worldcat.org/title/another-economy-is-possible/oclc/962304357?referer=br&ht=edition
Computer File = elektronski oblik
Tek se pojavila, još nije dostupna piratska kopija:
http://gen.lib.rus.ec/search.php?req=Another+economy+is+possible&lg_topic=libgen&open=0&view=simple&res=25&phrase=1&column=def
Ali evo druge knjige istog autora:
http://gen.lib.rus.ec/search.php?&res=100&req=Manuel+Castells&phrase=1&view=simple&column=def&sort=language&sortmode=ASC
U tome i jeste stvar. Sci-hub, Libgen i Genofond su sveto trojstvo.
Libgen je glavna baza za članke i knjige, a sci-hub služi za članke kojih na libgenu nema.
Genofond je isto to, ali za knjige kojih nema na libgenu. Mada nema istu proceduru kao sci-hub, no je običan forum sa živim ljudima.
šta to genofond?
Forum na kojem možeš da tražiš da neku knjigu postave na Libgen. Vrlo dobra stvar.
Daj link.
Lenčugo!
https://genofond.org/viewtopic.php?f=17&t=6399
Ovo ti je topik na kojem pročitaš uputstvo iz prvog posta i uradiš šta traže, i to ti je to.
Naravno, da bi vidio forum moraš se registrovati.
muchas gracias!
ima li ovo negde
https://www.amazon.de/s/ref=nb_sb_noss/258-8104306-3413219?__mk_de_DE=%C3%85M%C3%85%C5%BD%C3%95%C3%91&url=search-alias%3Daps&field-keywords=The+Immunologic+Revolution%3A+Facts+and+Witnesses
worldcat kaže da postoji samo papirno izdanje
https://www.worldcat.org/title/immunologic-revolution-facts-and-witnesses/oclc/488925293/editions?editionsView=true&referer=br
što otežava pronalaženje u elektronskom obliku.
vidim da je tražena, cene na AbeBooks su nenormalne.
probaj ovaj forum što je Bata linkovao, pa šta bude.
too much effort in this moment. forum. to ću kad prođe haos :)
hvala.
Postaviću ja, pa kako bude, mada je mala šansa.
Ne znam možeš li, nije tvoja oblast. No, kad nema ebooka, praktično je nemoguće nabaviti.
jes, zaboravio sam da sam naveo šta me interesuje. koje mere preduzimaju ako tražim nešto što nije iz moje oblasti? ignorisanje, ili nešto gore?
edit: i dalje sam narandžast :(
To su uveli zbog pirata pirata :)
Kako uopšte da nazovem likove koji uzimaju od pirata i naplaćuju trećoj strani. Ako šaraš s temama onda sumnjaju da si u biznisu a ne da je za ličnu upotrebu.
Elsevier Wants $15 Million Piracy Damages From Sci-Hub and Libgen (https://torrentfreak.com/elsevier-wants-15-million-piracy-damages-from-sci-hub-and-libgen-170518/)
elsevier može da se puši, science mora i biće open access, a sci-hub je bitan jer potpomaže taj, ionako, nezaustavljivi proces.
Quote from: lilit on 24-05-2017, 08:33:07
elsevier može da se puši, science mora i biće open access, a sci-hub je bitan jer potpomaže taj, ionako, nezaustavljivi proces.
Eh, ne vredi da budeš u pravu. Anglo Saksonski damn copyright. Zato i kukaju. Pare, pare, paree, daj paree. Hoćeš nauku, daj pare. Nema para, nema nauke.
Imal neđe onlajn starih naučnih časopisa?
Npr Polja - mesečnik za umetnost i kulturu 1991.
Iskustva - časopis za umetnost i humanističke studije 1996.
I tako to...
Quote from: lilit on 24-05-2017, 08:33:07
elsevier može da se puši, science mora i biće open access, a sci-hub je bitan jer potpomaže taj, ionako, nezaustavljivi proces.
Ali da li Sci-Hub ima petnaest milijuna dolara da plati štetu koju je, tvrdi sud, načinio Elsevieru i njegovim štićenicima? (spojler: u tekstu Elbakjanova kaže da nema)
https://torrentfreak.com/sci-hub-ordered-to-pay-15-million-in-piracy-damages-170623/
i da ima, ne treba da plati, a mislim da će ovo biti samo "win on a paper" na duže staze.
scientific community ionako zastupa full open access za nauku. sumanuto je zastupati ideje da naučni radovi treba da budu dostupni samo onima koji mogu da plate, posebno imajući u vidu da ljudi koji iznose rezultate (tako što pišu radove) ne dobijaju ništa osim fejma za to (što je naravno dovoljno, mislim, to dobiju samo srećnici nas-rofl ).
šalu na stranu, ozbiljne zemlje promovišu open access časopise. recimo, nama je nedavno prihvaćen rad u frontiers in cellular and infection microbiology, što jeste relativno najs thing u oblasti u kojoj smo. poslali smo ga tamo jer znamo da će tih 2490 $, koliko iznose troškovi produkcije i publishinga, pokriti ministarstvo za nauku (tj. agencija koja ti je odobrila taj projekat) onog momenta kad/ako rad bude prihvaćen (i bio je prihvaćen nakon dve krvave revizije).
na taj način se srećne zemlje bore protiv elseviera, springera i ostatka korporacije. problem je sa zemljama koje nisu toliko srećne.
dodatno, ovde se plaća pristup svemu i svačemu na institucionalnom nivou te meni lično sci-hub tek povremeno zatreba.
al nedopustivo je ostaviti nauku samo zemljama koje mogu da plate.
to što se tiče nauke, a što se tiče umetnosti: muzike, filmova, igara, književnosti, stripova.... naravno da copyright mora da postoji.
Quote from: lilit on 26-06-2017, 19:01:02
i da ima, ne treba da plati, a mislim da će ovo biti samo "win on a paper" na duže staze.
scientific community ionako zastupa full open access za nauku. sumanuto je zastupati ideje da naučni radovi treba da budu dostupni samo onima koji mogu da plate, posebno imajući u vidu da ljudi koji iznose rezultate (tako što pišu radove) ne dobijaju ništa osim fejma za to (što je naravno dovoljno, mislim, to dobiju samo srećnici nas-rofl ).
šalu na stranu, ozbiljne zemlje promovišu open access časopise. recimo, nama je nedavno prihvaćen rad u frontiers in cellular and infection microbiology, što jeste relativno najs thing u oblasti u kojoj smo. poslali smo ga tamo jer znamo da će tih 2490 $, koliko iznose troškovi produkcije i publishinga, pokriti ministarstvo za nauku (tj. agencija koja ti je odobrila taj projekat) onog momenta kad/ako rad bude prihvaćen (i bio je prihvaćen nakon dve krvave revizije).
na taj način se srećne zemlje bore protiv elseviera, springera i ostatka korporacije. problem je sa zemljama koje nisu toliko srećne.
dodatno, ovde se plaća pristup svemu i svačemu na institucionalnom nivou te meni lično sci-hub tek povremeno zatreba.
al nedopustivo je ostaviti nauku samo zemljama koje mogu da plate.
to što se tiče nauke, a što se tiče umetnosti: muzike, filmova, igara, književnosti, stripova.... naravno da copyright mora da postoji.
Mda, većina naučnih publikacija, pri tome mislim na elektronske je skoro nedostupna, to jest potrebno je platiti da bi se dodbio pristup. Svaka iole smislenija publikacija je tako "zaštićena". One besmislene su druga priča, jer ih je Internet pun. Tako da ovo ne pije vodu. Anglosaksonsko pravo i njegov koncept autorskih prava proširen do poslednje tačke u slavu profita. Na ovo boldovano se posebno odnosi. Ali to im naravno nije dovoljno, jer profit moraju da namaknu i iz radova naučnika.
Quote from: lilit on 26-06-2017, 19:01:02nedopustivo je ostaviti nauku samo zemljama koje mogu da plate.
to što se tiče nauke, a što se tiče umetnosti: muzike, filmova, igara, književnosti, stripova.... naravno da copyright mora da postoji.
Bolje obrnuto!
Može kopirajt da postoji 5-10 godina, ali ne u nedogled, a nedogled je ono što sada imamo.
Nedogled jeste ono što sada imamo ali 5-10 godina, a što je cifra koju sam čuo da se sugeriše i drugde mi deluje donekle kontroverzno. Autorsko pravo je dosta vremena bilo garantovano na dovoljan broj decenija da pokrije životni vek autora, tek su kasnije Dizni i Soni Bono izdejstvovali da se to rastegne i na nekoliko decenija kasnije pa sada imamo tu situaciju koja izgleda apsurdno.
S druge strane, 5-10 godina mi deluje možda nepravedno u smislu da onda autor koji je sa dvadeset godina imao nekakav veliki hit posle decenije više neće efektivno biti u stanju da od njega profitira. Možda je to okej, naravno, što bi neko ko je snimio dobru pesmu ili napisao dobru knjigu dok još nije znao ni nos da obriše mogo celog života da od toga prihoduje, ali s druge strane, to znači i da bi kompanije ekstremno lako eksploatisale intelektualno vlasništvo koje je neko drugi kreirao. U smislu: Da je Hari Poter posle pet godina prešao u javno vlasništvo, kako bi izgledao taj serijal knjiga (i filmova)? Autorka više ne bi nad njim imala kontrolu, svako bi pisao nastavke romana a holivudski studiji bi prostituisali Harija (i Hermionu) na sve strane. Film Frozen bi već iduće godine bez problema mogao da bude preuzet i eksploatisan na svim mogućim striming i drugim kanalima, od strane bilo koje kompanije koja ume da napravi digitalnu kopiju, nastavke bi snimao ko hoće i kako hoće itd.
Meni to deluje kao libertarijanski raj ali nisam siguran da bi to actually bio raj...
malo je 5-10
ja sam za nesto tipa 20-25 godina, a najvise 5 godina nakon smrti
Te godine su veštačka ideja. Prava ideja je pitanje kako nagraditi uložen trud. Recimo da si potrošio mesec dana vremena i 10k dukata na produkciju pesme. Šta je pravedna nadoknada za tvoj trud? Dva puta više od uloženog? Deset puta? Šta ako si pukao dosta vremena i para na prethodne pesme koje se nisu isplatile? Kad društvo bude našlo odgovore na ova pitanja onda više nećemo pričati o 5-10 godina nego o parama, kao što Bog zapoveda. Dakle kad kreator dobije društveno ustanovljenu nagradu za svoj trud onda više nema kontrolu nad svojim delom. Svako može da ga menja, ulažući svoj trud, i da čeka svoju nadoknadu za svoj trud. Ali to izmenjeno delo i dalje ima u sebi parče originala, i orginalni autor će i dalje dobijati nadoknadu za svoj deo... Tako bar sistem izgleda u mojoj glavi, ali potrebna je ozbiljna AI administracija da bi takav sistem mogao da bude funkcionalan. Poenta je da nećemo više licitirati godinama, koje su ovde paušalna kategorija.
Pa, to zvuči kao ekstremno dugi štap :lol: Ovo što imamo je verovatno refleksija nekakvog realističnog razmišljanja - da će tržište odigrati svoju ulogu ali da je ipak potrebna i zakonska regulativa koja štiti originalnog autora i podstiče inoviranje a ne samo prepisivanje.
Doduše, nije mi najjasnije ovo što predlažeš. Prvo sam pomislio da veliš kako autor treba da dobije jednokratnu naknadu koju bi odredilo nekakvo telo kadro da donosi pravičnu odluku o kompenzaciji (u smislu recimo, koliko je to konkretno autorsko delo korisno za društvo itd.), dakle nekakav komunistički pristup, ali onda kažeš da bi autor i iz derivativnih radova dobijao nadoknadu za svoj deo, što podrazumeva i tržišni pristup. Hoću da kažem, ako već imaš tržište kao generator prihoda (bez obzira da li samo izvorni autor može da eksploatiše autorsko delo ili putem atribucije dobija deo novca iz derivativnih radova koji su slobodni da se prave od bilo čije strane), šta bi tu onda bila "pravična" naknada za nečiji trud? Da li bi neko ko je napravio pesmu poput Gangnam Style trebalo da dobije sličnu pravičnu nagradu kao neki trinaestogodišnjak koji je svoju kompoziciju odsvirao na melodici i okačio telefonom snimljeno izvođenje na JuTjub? Ono, jeste, Psy je potrošio više para da napravi GS, ali trinaestogodišnjaku je ovo prvo i jedino delo koje je napravio za 13 godina, dakle, on možda treba da dobije više?
Znam da ću zvučati kao loš komunista, ali meni je u smislu prihodovanja od autorskog rada tržišni pristup u kome država obezbeđuje relativno fer igru tako da krupni kapital ne može da smrvi ili eksploatiše malog autora tek tako, ali se nikom ništa ne garantuje, dosta razuman. Može da se diskutuje o dužini trajanja autorskog prava, ali mi intuitivno ideja da ono važi otprilike kao ljudski vek takođe deluje razumno.
Ček da vidim jel sam dobro razumeo maca.
Acroholia snimi album pomoću štapa i kanapa za 100 evra i autorska prava traju 10 dana, Metallica iza koje stoji industrija utroši milijune i dane provedene u studiju (zato što ima para da iznajmi studio na neodređeno vreme/ima svoj studio) i živi od tantijema decenijama?
Prema troškovima ide zarada. Prema učešću troškova ide učešće zarade. Utrošeno vreme spada u troškove. Sam kopirajt zapravo nije ni bitan, i može i da se ukloni iz cele priče, ali pošto može teoretski da se desi da ti neko ugrozi osnovnu zaradu svojim derivatom tvog originala (napravi takav derivat da ljudi zamrze i original) onda neki kopirajt ipak treba da postoji.
Pre snimanja u studiju ide valjda period kad se pesme osmišljaju. U troškove produkcije ide i to potrošeno vreme. Acroholia je možda 3 meseca pisala pesme, pa tek onda otišla u studio. Metallica je u ovoj priči zapravo veći gubitnik. Koliko god da je produkcija albuma skupa Metallica ne bi dobila pare od te skupoće, nego studio. Metallica dobija pare samo za potrošeno vreme na kreiranje albuma. Drugim rečima svaki član Acroholie i Metallice dobija približno istu količinu novca od albuma, dok je album pod kopirajtom. To im je plata.
Dok je album pod kopirajtom niko drugi nema nikakava prava nad pesmama. Kad istekne kopirajt svi imaju sva prava, ali računajući uloženo vreme za originalnu pesmu i uloženo vreme za derivat, originalni autor dobija procenat dok traje kopirajt derivata. Slično nekako treba da važi i za puku reprodukciju (na radiju ili youtubeu). Onaj ko reprodukuje je uložio nešto svoje da bi mogao da reprodukuje, ali dobija samo procenat od ukupnog prihoda koji je procentualan uloženim sredstvima. Svaki učesnik dobija svoj procenat.
Meni je sad ovo potpuno zbunjujuće i deluje kao loša komična interpretacija komunizma onako kako je ponekad čujemo od američkih republikanaca... Mislim "Pre snimanja u studiju ide valjda period kad se pesme osmišljaju. U troškove produkcije ide i to potrošeno vreme." Šta to uopšte znači? Ako sam pesmu napisao sa 15 godina a publikujem je sa 45 dobijam 30 godina plate u cugu? Woohoo!!!!!! :| :| Idem po svoju svesku iz prvog razreda srednje škole.
Da budem iskren zbunjen sam. Razumeo bih da samo kažeš - nema autorskih prava, sve je odmah pablik domejn, autori su na fiksnim platama, njihova jedina "nadoknada" za autorstvo je atribucija, u smislu da se "zna" ko je autor - i da je to neka superfunkcionalna socijalistička utopija. Ali ovako kako ti objašnjavaš, to je sasvim normalan način eksploatacije autorskih prava i tržišnog prihodovanja (obavezna atribucija i nadoknada autoru) nepotrebno zakomplikovana tom nekom idejom o "plati".
Mac, onaj ko stvara ne troši vreme, već vreme troši njega (nju). ;)
Dakle, ako sam dobro razumeo... Neko napiše roman za 3 meseca. I još 3 za sledećih 9. I dobije isto za ta 4 romana kao onaj ko napiše 1 za godinu dana? Time podstičeš sporost, što može da vodi temeljitosti, ali je potpuno suprotno nagonima našeg doba.
Ne možeš porediti tako neuhvatljive parametre kao što je "utrošeno vreme" novčano. Pogotovo zato što, u slučaju različitih osoba, više ne znači bolje.
Možda to i ne bi bio neki problem da bioskopska ulaznica nije dvaes dolara. A oće još dvd, tv, pravo za stream, i to godinama.
Ne može i dvaes dolara i 70 godina nakon smrti.
Ne bih reko ni da to spada u tržišni pristup, jel plaća Fidelinka šta Italijanima za makarone?
Autorsko pravo je izmišljeno skoro i direktni je srodnik raznih podvala, poput one da fonograf (plejer i rekorder) pretvore u gramofon, a radio predajnik u prijemnik.*
*jer su, jelte prvo izmišljeni fonograf i radio predajnik, al je neki tajkun skonto da ne može to da se naplati.
Da, ali u Americi, recimo, studio koji drži prava na film dobija veći deo tih 20$ (ili neke manje cifre) samo na početku prikazivanja, i kasnije se njihov udeo sve više smanjuje na račun bioskopskih operatera. Ne brini, i da ukineš njihov deo u potpunosti, cena verovatno ne bi mnogo pala, samo bi išla na drugi račun.
I dalje konzumaciju plaćaju direktno potrošači. Oni su ti koji daju novac. To se nije promenilo (a mogli bi i o tome da razglabamo). Onaj ko napiše 4 dobra romana će zaraditi četiri puta više od onog ko napiše samo jedan. Od trenutnog sistema razlika je samo u tome što se smanjuje vreme u kome niko nema prava da pravi derivat, i to vreme nije fiksirano u zakonu, nego se računa na osnovu uloženih troškova. Ako se u jednom trenutku ustanovi da si zaradio na primer deset puta više nego što si uložio onda se ukida kopirajt, ali ćeš i dalje zarađivati od derivata.
pa tu za sada vidim dva problema: kako kvantifikovati uloženo, i kršenje autorskih prava ne podrazumeva samo derivaciju.
dakle Meho, kad (ako) doćeraš do iljadarke (je l se ovde računaju koncerti, majice etsetera?) dosta ti je :lol:
Quote from: ridiculus on 27-06-2017, 19:03:21
Da, ali u Americi, recimo, studio koji drži prava na film dobija veći deo tih 20$ (ili neke manje cifre) samo na početku prikazivanja, i kasnije se njihov udeo sve više smanjuje na račun bioskopskih operatera. Ne brini, i da ukineš njihov deo u potpunosti, cena verovatno ne bi mnogo pala, samo bi išla na drugi račun.
Pa dobro, al to nije moj argument već samo njegov dio.
Šta ja sad da radim s tim što mi govoriš kad je nekompletno?
Quote from: tomat on 27-06-2017, 19:23:54
pa tu za sada vidim dva problema: kako kvantifikovati uloženo, i kršenje autorskih prava ne podrazumeva samo derivaciju.
dakle Meho, kad (ako) doćeraš do iljadarke (je l se ovde računaju koncerti, majice etsetera?) dosta ti je [emoji38]
Ne!
Upravo je problem šo neko oće da mu kane svaki put kad na radiju puste njegovu pjesmu a neko se znoji na koncertu.
Kaki je to kopirajt što dereš radio stanice... Esi muzičar, aj na turneju.
To je ok, ne bi ništa ni smeo bez odobrenja da radiš sa postovima čiji sam ja autor!! Osim ako mi autorstvo ne istekne (po macu)...ček... 3 minute x 10 = 30 minuta! Isteklo! :cry:
Od pisanija o naučnom, ili bi barem tako trebalo da bude pirate bay-u, stigosmo do copyrighta u muzici i filmu. Fino. Samo postoji jedna kvaka oko tog shvatanja copyrighta. Jer stalno se priča da se šerovanjem ili deljenjem materijala soiromašuju autori. Ok, hajde da uzmemo da je to tačno. I šta sad? Da li bi ja trebao da osećam krivicu jer sam prijatelju iskopirao Windows? Ili neku igru iz gomile smeća koje se danas nudi? Ili da osećam krivicu jer sam skinuo pesmu neke grupe? Zbog deljenja su MIcrosoftovi programeri ostali bez plata? Developeri nisu uspeli da masno zarade od svojeg "umetničkog" dela koje za rad traži radnu stanicu, a jadna Metalika je zbog šerovanja morala da odloži svoj najnoviji album za dve do najviše tri godine jer je ostala bez sredstava? Ili, primer potrage za naučnom literaturom, koja je ili nedostupna, ili što je najčešći slučaj preskupa? Šta trebamo da očekujemo da nastavnici i profesori stave kopirajt na svoja predavanja? Ne bi me ni to čudilo. Jer kapitalizam odavno ništa novo ne proizvodi, dok im je najmoćnija grana privrede pravosudje. Manju kaznu i javni linč dobijaju teroristi, dok je za one koji dele svetim kopirajtom zaštićen materijal spremljena lomača i javna stigmatizacija! Debilni sistem i još debilnija odbrana.
Quote from: Pizzobatto on 27-06-2017, 19:47:39
Upravo je problem šo neko oće da mu kane svaki put kad na radiju puste njegovu pjesmu a neko se znoji na koncertu.
Ali, to su dve potpuno različite stvari, dva odvojena tržišta. Ovo je ko da si rekao "Neko oće da sedi u rashlađenoj kancelariji i piše pozišn pejpre o stanju LGBTQ zajednice u Srbiji posle postavljenja Ane Brnabić na čelo vlade i da ga za to plate, a neko treba da ređa cigle i meša malter na 40 stepeni".
Znojenje na koncertu nema nikakve nužne veze sa autorskim radom, svaki splavarski bend, svaki klupski bend koji svira svako veče bazira svoje ekonomsko postojanje na tome da postoje neki drugi ljudi koji su autori popularnih pesama koje ljudi oće da čuju na splavu i u klubu. I ti ljudi - u uređenim sistemima - dobijaju i parčence zarade od toga što se njihova autorska dela izvode na javnim nastupima pred publikom. Autorski i izvođački rad su sasvim različite stvari - i vrste rada - imaju drugačije tržišne zbiljnosti (na primer, Džo Satriani, jedan od najpoznatijih gitarista u istoriji popularne muzike je mnogo više novca zaradio kao izvođač tuđe muzike nego kao autor svoje) i ne moraju se ni preklapati.
Pa da, ali ti meni uporno predstavljaš savremeni sistem, dok ja uporno ponavljam da je prema njemu Johan Sebastijan Bah plagijator.
Dakle, lik kršio autorska prava preuzimajući tuđe melodije u svom aranžmanu. Tebe npr plaši da neko preuzme Harija Potera, a to je Bah radio u muzici na radost ljubitelja.
Ovo je dilema Tesla-Markoni, gdje prvi izmisli radio a drugi ga patentira. Pa i ovaj prvi bi ga patentirao da je htio.
A zašto nije htio je pravo pitanje. U određenom trenutku mora da se shvati da pretjerana ljubav prema bogaćenju (tzv amor sceleratus habendi) ne pripada liberalizmu.
Samim tim ne pripada ni tržištu.
Tržište ne bi trebalo nikome da dozvoli da živi od slave. Pa to su rušili 1789. da bi se sada vraćalo kroz buljuk malih vrata.
Zašto npr to ne posmatraš sa Vučićeve strane? Npr, smeta ti cenzura medija a ne smeta ti cenzura radio aparata i fonografa prije sto godina?
Plastičan primjer: ljudi su mogli da komuniciraju među sobom prije sto godina. Jer mogu da se čuju preko radija. Možda je čak i više njih moglo da simultano komunicira i neko je to spriječio. Izbacio mogućnost da obična osoba šalje signal nego samo da hvata kanal, sluša šta mu nametnu, čak i Hitlera glavom i bradom.
A da su imali radio "tviter" da li bi uopšte slušali neki kanal? To je čak manje bitno pitanje od toga da bi imali izbor.
Tako je i zaštita Harija Potera vučićevska cenzura. Ispade, možeš na Mona Lizu da staviš brkove samo jer slikar nije vijekovima živ. Nema šta, i Vučić će jednog dana biti svetac.
Sad, možeš reći da cenzura medija u Srbiji i sprečavanje manipulisanja, preštampavanja, presnimavanja itd nisu iste stvari, al Valter Benjamin kaže da jesu.
Taj njegov tekst o reprodukciji sve reko još u prvoj polovini XX vijeka. Sve od sakaćenja radio tehnologije preko cenzure medija do autorskih prava su oblici kontrole populacije.
Naravno da će neki marketopsesivci da se dovate privatne svojine, ali pravi cilj je kontrola.
Šta može da se uradi: da Supermen postane Red Son, a Hari Poter Trocki. To je opasno, tako prčkati po autorskim pravima. Bolje da nam je franšiza pod kontrolom da možemo lako vučićevski da ispiremo....
Eto, možda je najbolje pitanje kako je nastao Red Son i može li komi supermen da se dalje razvija? Ili čak imaju autorsko pravo na protivnika autorskog prava?
Če Gevara da naplati sve majice!
Čujem šta pričaš, naravno (mada pola ne razumem) i čitao sam i ja Benjamina, Žerara Ženeta, itd. ali čini mi se da ovo posmatraš iz jedne više perspektive nego što je posmatraju kreatori propisa o intelektualnoj svojini. Ovi propisi su se u svom modernom obliku pojavili tek početkom 18. veka, dakle, sa već dobro etabliranim tehnologijama mehaničke reprodukcije i u velikoj meri filozofija iza njih je ta da se prepoznaje vrednost intelektualnog rada za društvo i nastojanje da se taj intelektualni rad zaštiti kako bi bio konkurentan na tržištu i omogućio njegovim eksponentima da se bave njime a ne nečim drugim i da ne zavise od mecena i sponzora. Dakle, namere su bile plemenite. Ono u šta se vremenom to transformisalo, naravno, sadrži i mnoge neplemenite osobine.
A da li je pravo na kopiranje obavezno dati za odredjenu sumu ili nije? Kakav je tu zakon? Jer ako nije, onda je svaka priča o "kontroli populacije" besmislena.
Nije. Naš zakon eksplicitno kaže da ugovor o ustupanju autorskih prava specifikuje naknadu "ako je ugovorena".
Kontam da pisac/pjesnik itd mora od nečega da živi i da ga ne očerupaju sava centri i torenti, i mac je predlagao nešto u vezi toga.
Ali povrh toga, zašto bih, prvenstveno zarad same umjetnosti, dozvolio da jedna glava proizvede čitavu franšizu, serijal, čitav svijet, ukratko?
Pa dvije glave su pametnije od jedne, i neka konkurencija Roulingovoj ne bi škodila.
Umjesto jednog univerzuma koji se stalno dopunjava, neko treba kompletno nov worldbuilding da odradi da bi iznio neku poentu.
A što ne razgranavati isti univerzum? Što sve mora da bude po željama autora? I kako je to tržišni sistem kad tu vladaju ponuda i potražnja a ne autor?
A naravno, ja sam otišao i radikalnije jer samo je u pretjerivanju istina!
Ali jasno je da to koči razvoj kulture i nauke, nemoguće da pospješuje.
Quote from: Pizzobatto on 28-06-2017, 11:32:07
Pa da, ali ti meni uporno predstavljaš savremeni sistem, dok ja uporno ponavljam da je prema njemu Johan Sebastijan Bah plagijator.
Dakle, lik kršio autorska prava preuzimajući tuđe melodije u svom aranžmanu. Tebe npr plaši da neko preuzme Harija Potera, a to je Bah radio u muzici na radost ljubitelja.
Ovo je dilema Tesla-Markoni, gdje prvi izmisli radio a drugi ga patentira. Pa i ovaj prvi bi ga patentirao da je htio.
A zašto nije htio je pravo pitanje. U određenom trenutku mora da se shvati da pretjerana ljubav prema bogaćenju (tzv amor sceleratus habendi) ne pripada liberalizmu.
Samim tim ne pripada ni tržištu.
Tržište ne bi trebalo nikome da dozvoli da živi od slave. Pa to su rušili 1789. da bi se sada vraćalo kroz buljuk malih vrata.
Zašto npr to ne posmatraš sa Vučićeve strane? Npr, smeta ti cenzura medija a ne smeta ti cenzura radio aparata i fonografa prije sto godina?
Plastičan primjer: ljudi su mogli da komuniciraju među sobom prije sto godina. Jer mogu da se čuju preko radija. Možda je čak i više njih moglo da simultano komunicira i neko je to spriječio. Izbacio mogućnost da obična osoba šalje signal nego samo da hvata kanal, sluša šta mu nametnu, čak i Hitlera glavom i bradom.
A da su imali radio "tviter" da li bi uopšte slušali neki kanal? To je čak manje bitno pitanje od toga da bi imali izbor.
Tako je i zaštita Harija Potera vučićevska cenzura. Ispade, možeš na Mona Lizu da staviš brkove samo jer slikar nije vijekovima živ. Nema šta, i Vučić će jednog dana biti svetac.
Sad, možeš reći da cenzura medija u Srbiji i sprečavanje manipulisanja, preštampavanja, presnimavanja itd nisu iste stvari, al Valter Benjamin kaže da jesu.
Taj njegov tekst o reprodukciji sve reko još u prvoj polovini XX vijeka. Sve od sakaćenja radio tehnologije preko cenzure medija do autorskih prava su oblici kontrole populacije.
Naravno da će neki marketopsesivci da se dovate privatne svojine, ali pravi cilj je kontrola.
Šta može da se uradi: da Supermen postane Red Son, a Hari Poter Trocki. To je opasno, tako prčkati po autorskim pravima. Bolje da nam je franšiza pod kontrolom da možemo lako vučićevski da ispiremo....
Eto, možda je najbolje pitanje kako je nastao Red Son i može li komi supermen da se dalje razvija? Ili čak imaju autorsko pravo na protivnika autorskog prava?
Če Gevara da naplati sve majice!
Indusi i Kinezi da naplate od Nemaca svastike. Egipćani da oderu Jevreje, Hrišćane i Muslimane za tantijeme oko ideje o monoteizmu! Iračani, Egipćani, Kinezi da oderu sve ostale zbog korišćenja pisma. Pravoslavne patrijaršije da oderu Microsoft, Apple, Xerox, i ostale zbog korišćenja ikona. Pa onda Iračani i Egipćani da oderu celu planetu zbog zloupotrebe autorskog prava na točak.... Bato, spisak je poodugačaaak.
Quote from: Pizzobatto on 28-06-2017, 11:56:04
Kontam da pisac/pjesnik itd mora od nečega da živi i da ga ne očerupaju sava centri i torenti, i mac je predlagao nešto u vezi toga.
Ali povrh toga, zašto bih, prvenstveno zarad same umjetnosti, dozvolio da jedna glava proizvede čitavu franšizu, serijal, čitav svijet, ukratko?
Pa dvije glave su pametnije od jedne, i neka konkurencija Roulingovoj ne bi škodila.
Umjesto jednog univerzuma koji se stalno dopunjava, neko treba kompletno nov worldbuilding da odradi da bi iznio neku poentu.
A što ne razgranavati isti univerzum? Što sve mora da bude po željama autora? I kako je to tržišni sistem kad tu vladaju ponuda i potražnja a ne autor?
A naravno, ja sam otišao i radikalnije jer samo je u pretjerivanju istina!
Ali jasno je da to koči razvoj kulture i nauke, nemoguće da pospješuje.
Torenti ga ne čerupaju, čerupa ga kompanija koja se koristi njegovim radom, umom, kreativnošću...Torenti jedino nagrizaju kompaniju, to jest njen planirani profit.
Čekaj malo, pa zar klanjaoci tržišta misle da je Lukas platio nešto Asimovu za krađu njegovog univerzuma (zadužbine)? Malo sutra je platio. Ili, znaju li oni zašto je Dizni jednim potezom ubio ceo EU u Star Warsu? Zbog sira? Očuvanja priče? Ne! Nego zbog para i monopola.
Za ovo zadnje, ne da ne pospešuje, nego ubija. Tamo gde je jedini motiv profit, ili pare, nema nauke, nema umetnosti, nema kreativnosti. Primera kolko oćeš: Prežvakavaju stare stvari do besmisla, što u muzici, što u filmu, literaturi... Sve je na isti kalup. Cede dok mogu, a mogu mnogo.
E pa sad, Bato, jebiga... Tamo gde ti vidiš samo Harija Potera, ja vidim stotine sličnih radova, od kojih su neki čak bolji od Potera, bolje napisani, bolje zamišljeni, maštovitiji, s živopisnijim svetovima... Ali, eto, niko nije doživeo popularnost dotičnog, iako Roulingova nije neki pisac u smislu vladanja jezikom. Ponavljaju se isti epiteti i poredjenja, i isti epiteti i poredjenja, i ponavljaju se...epiteti i poredjenja. I epi...ok, shvatili smo! :)
Recept za uspeh se može opisati samo retroaktivno, kada već znamo da je stvar uspela. Ali čik uradi to unapred...
Ponovo, stvar je u tome da na ovaj način štitiš kreativnost, to jest da su autori propisa prepoznali kreativnost kao društveno korisnu pojavu i nastojali da je zaštite od kapitala koji nema kreativnost ali ima tehnologiju brze reprodukcije i marketiranja. Da Roulingova nije imala monopol na Harija Potera, njegov svet bi verovatno bio nerazaznatljiv od drugih u tom trenutku tržišno isplativih svetova koje su kreirali scenaristički i spisateljski think tankovi. Pogledati kako izgleda relativno neregulisano tržište mobilnih video-igara u kome svaka nova kreativna ideja biva bukvalno u roku od nekoliko dana potisnuta gomilom kineskih klonova te iste ideje koji iza sebe imaju mašineriju za sigurno obezbeđivanje dobrih rejtinga, isplivavanje na vrh liste "preporučenih aplikacija", putem klikfarmi u Bangladešu itd., dakle imaju kapital ali nemaju ideju. Autori propisa nisu bili protv kapitala, ali su prepoznali da kapital bez kreativnih ideja nije dovoljno društveno koristan.
Quote from: akhnaton on 28-06-2017, 12:06:37
Tamo gde je jedini motiv profit, ili pare, nema nauke, nema umetnosti, nema kreativnosti. Primera kolko oćeš: Prežvakavaju stare stvari do besmisla, što u muzici, što u filmu, literaturi...
To je odlika ljudske umetnosti od početka istorije ljudskog roda. Neka prvo neko presluša sve 104 Hajdnove simfonije - ili koliko ih već ima, zaboravio sam tačan broj - pa nek onda priča o inovacijama u prošlosti , koje su uglavnom došle u prvi plan sa modernizmom, dakle pojavom "autora". Doduše, ja upravo mislim da mi danas preterujemo sa značajem "inovativnosti" u umetnosti, ali ovde nije poenta u tome.
Meho, opet sužavaš perspektivu. Zbog kineskih klonova ja da podržavam da mi Miler ispira mozak s Fury Roadom, recimo?
Ne, ako oće Mel da pravi nešto samo napred. To je kreativnost koja trenutno nije zaštićena.
Pa, svakako postoji mogućnost da Mel nešto pravi - ako mu vlasnik autorskih prava to odobri. Ako ne, onda ne - zbog kineskih klonova, tako je. Mislim da sam dosta jasno prikazao zašto su propisi o intelektualnoj svojini načelno takvi kakvi su i da nema potrebe da ponavljam.
Quote from: Pizzobatto on 28-06-2017, 12:57:24
Meho, opet sužavaš perspektivu. Zbog kineskih klonova ja da podržavam da mi Miler ispira mozak s Fury Roadom, recimo?
Ne, ako oće Mel da pravi nešto samo napred. To je kreativnost koja trenutno nije zaštićena.
Kineski klonovi, pa i kloniranje je umetnost. Treba biti pošten i reći to. Falsifikovanje je umetnost. A jedinstvenost ne postoji. Ujedno, bre kinezi imaju pravo da kopiraju šta oće i kolko oće, dugujemo im bre za barut, za artiju (dobro tu i Egipćanima dugujemo), za papirni novac, za svilu, za pirinač.. i sad oni da ne kopiraju igrice.... Nije pošteno. Ovakav sistem ne štiti autora, štiti korporacije, kojke su našle pa zašle.
Bato, gledaćeš ti još proseravanja tipa Fury Road. I slušati obrade obrađenih obrada, sa sve copyrightom.
Quote from: Meho Krljic on 28-06-2017, 14:13:13
Pa, svakako postoji mogućnost da Mel nešto pravi - ako mu vlasnik autorskih prava to odobri. Ako ne, onda ne - zbog kineskih klonova, tako je. Mislim da sam dosta jasno prikazao zašto su propisi o intelektualnoj svojini načelno takvi kakvi su i da nema potrebe da ponavljam.
Al to nije tema!
Al se do nje spontano došlo.
QuoteIn closing, it is worth keeping in mind, that a longevity-friendly legislation landscape should promote open access by default and we should all be pushing to change the current status quo for the betterment of scientific knowledge.
http://www.leafscience.org/alexandra-elbakyan/ (http://www.leafscience.org/alexandra-elbakyan/)
a ove bih već spržila xrofl
http://www.stm-publishing.com/american-chemical-society-files-suit-against-sci-hub/
re: zašto sam za kopirajt u umetnosti a ne u nauci?
copyright za naučne radove je blasfemija. em ga pišem, em ne očekujem/ne dobijam kintu, em moram da platim (open access) da bude dostupan svima.
u umetnosti, sistem delimično (nedovoljno al bolje nego nikako) štiti i autora (naravno da korporacija usisava). al moj pravi razlog je full sebičan: plaćajući korporaciju dolazimo u situaciju da mašine dobiju novčanu motivaciju napreduju, a bez te vrste external motivacije danas ne bismo imali zeldu: breath of the wild. :lol:
the bible u 3 članka (podugačka al vredi)
The end of academic journal editors?
http://www.universityworldnews.com/article.php?story=20140507084205950
Brave New World of Scientific Publishing
http://blog.ut.ee/brave-new-world-of-scientific-publishing/ (http://blog.ut.ee/brave-new-world-of-scientific-publishing/)
Istraživačke muke in general
http://blog.ut.ee/the-crazy-world-of-peer-review/
Imal đe pdf
Aksel Honet
Borba za priznanje
Sci-Hub 'Pirate Bay for scientists' sued by American Chemical Society over cloned site (http://www.ibtimes.co.uk/sci-hub-pirate-bay-scientists-sued-by-american-chemical-society-over-cloned-site-1628782)
Sci-Hub Faces $4.8 Million Piracy Damages and ISP Blocking (https://torrentfreak.com/sci-hub-faces-48-million-piracy-damages-and-isp-blocking-170905/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+Torrentfreak+(Torrentfreak))
užasno je kakvu kampanju vode protiv sci-huba i to na raznim stranama i nivoima. jbg, ljudi su stoka, sujetna i sa sitnosopstveničkim interesima i motivima. ništa novo, ništa drugačije. čekati sledeću inkarnaciju.
zar i Rusi na izdajničkoj strani, ccc...
Švecka, posljednja nada!!!
Judge Recommends ISP and Search Engine Blocking of Sci-Hub in the US (https://torrentfreak.com/judge-recommends-isp-search-engine-blocking-sci-hub-us-171003/)
tri things:
1. 95% već koristi Tor
2. horor sudska odluka koja će imati dalekosežne posledice i ovde ne mislim na scientific community
3. kakva ironija, sudija se zove kao neov tata :lol:
malo prepatetičan naslov al dobro je da frontiers gura sve ovo:
https://blog.frontiersin.org/2017/04/19/open-science-can-save-the-planet/ (https://blog.frontiersin.org/2017/04/19/open-science-can-save-the-planet/)
radi li sci-hub?
(cc, io i org - ništa od toga ne radi)
Hmmm...ja sam solidno drpao pre nekoliko dana..proverim cim budem za kompom
hidden,
please javljaj kad se dočepaš kompa, jer šta god ukucam, izađe mi npr:
Hmm. We're having trouble finding that site. We can't connect to the server at www.sci-hub.io (http://www.sci-hub.io).
Quote from: lilit on 17-12-2017, 12:58:26
hidden,
please javljaj kad se dočepaš kompa, jer šta god ukucam, izađe mi npr:
Hmm. We're having trouble finding that site. We can't connect to the server at www.sci-hub.io (http://www.sci-hub.io).
Ehej evo me! Ovaj bi morao da radi
http://www.sci-hub.tw/
Quote from: lilit on 17-12-2017, 12:58:26
hidden,
please javljaj kad se dočepaš kompa, jer šta god ukucam, izađe mi npr:
Hmm. We're having trouble finding that site. We can't connect to the server at www.sci-hub.io (http://www.sci-hub.io).
Iz srbije, barem za sada otvara https://sci-hub.name (https://sci-hub.name)
.la
.hk
.lv
.lw
.name
.mk
Proverio, svaki radi
hvala svima!
i .cc
U posljednje vrijeme skidam više i ograničava me na 5 dnevno, bilo knjige ili članke
Ima li kakve fore da se to zaobiđe?
cc ne radi, like I already reported above. :lol:
Hmm. We're having trouble finding that site. We can't connect to the server at www.sci-hub.cc (http://www.sci-hub.cc).
ne znam da li je moguce zaobici, retko mi je potreban in general al ima stvari kojima ni preko uni biblioteke ne mogu da pristupim, pa se raskukah na sagiti. xrofl
Nije se dešavalo da me ograniči, nekad traži kepča rekognišn.
Na njihovom tviter nalogu je bila vest o podešavanju DNS servera, pa su radili i .io i .cc
Kepča traži kad direktno preko doi broja skidaš, ali ako ideš preko libgena za članke i knjige na njihovom serveru, tu nema kepča ali ima limita izgleda...
Si probao vpn, ili tako nešto?
Ne, mada probaću direktno s doi, vpn mi djeluje kao preveliko cimanje
https://link.springer.com/article/10.1007/BF02380033
Sad sam sve vidio
Edit
Prve 2 strane
https://page-one.live.cf.public.springer.com/pdf/preview/10.1007/BF02380033
švedska 12 points! :)
QuoteSweden ends contract with science publisher Elsevier, moving for open access for scientific articles
Michelle Howsworth 15h
Elsevier, the publisher of top magazines Cell, The Lancet and many others, enjoys billions of dollars in yearly revenue at a high profit margin (37%).
Sweden, like many other European countries, is aiming for full scientific "open access" (free article reading) by 2026. In 2017, Swedish universities paid Elsevier €1.3M ($1.5M) for article publications and €12M ($14.1M) for access to articles.
Now Sweden is demanding that Elsevier make Swedish research content fully available to the public and make its 1,900 journals fully available to Swedish researchers, all at a reasonable price to Swedish universities.
But the Swedes and Elsevier were unable to reach a deal. Starting June 30, Swedish researchers will no longer be publishing in Elsevier and will not have access to Elsevier magazines.
Feuds between nations and science publishers are becoming quite common. Recently France declined to renew its deal with Springer and Germany battled Elsevier on fees.
https://www.snip.today/post/sweden-ends-contract-with-science-publisher-elsevier-moving-for-open-access-for-scientific-articles/
neoliberali!
tw je sci-hub sada, btw
search within search na libgenu, može?
European science funders ban grantees from publishing in paywalled journals (http://www.sciencemag.org/news/2018/09/european-science-funders-ban-grantees-publishing-paywalled-journals)
biće ovo težak rat i dugo će trajati al pobedićemo na kraju.
bio na nekom vrkšopu u Zagrebu, organizovala EurOMA, bili neki editori časopisa koje izdaje emerald, kažu pejvol keva, sa open ekses obazrivo.
naravno, teraju na svoju vodenicu, kako bi umlatili još para, al polako :lol:
ma pejvol je keva al samo u situacijama kad tvoj univerzitet ima ugovor sa recimo springerom (i koji srećna država želi da plati jer nauka mora da bude dostupna svima), pa je dovoljno da budeš prvi ili koresponding autor na radu i da dobiješ open access publikaciju koju ti lično ne plaćaš (meaning: ne plaćaš od para sa sopstvenog projekta).
open access je a must.
naravno, i tu imamo da ljudi ne razlikuju ozbiljan časopis od spama, al to je već problem onih koji ne razlikuju, ne moj.
(internet je zlo! nas-rofl )
Sve to može ekonomski da se reši, a jedino pitanje ostaje da li je moguće rešiti postojećim tvrdim valutama, ili je potrebno uvesti neku novu virtuelnu, nekakvi naučni reputacioni poeni. Onaj ko objavljuje rad ulaže svoje resurse, deleći ih onima koji treba da ulože svoje vreme u verifikaciju rezultata, kao i nešto malo vlasnicima referenci u radu. Tvoje početne virtuelne resurse dobijaš diplomiranjem i doktoriranjem, ali ti resursi ti ne mogu omogućiti večito štancovanje slabih radova. Ili ćeš proizvoditi kvalitetne radove, ili ćeš morati da pribegneš klasičnoj tvrdoj valuti da bi platio drugima trošenje njihovog vremena za tvoju korist.
Blokčejn tehnologija bi ovde mogla da ima određenu ulogu.
već vidim veliku radost izdavača kada bi im ovo predložio.
za doktoriranje će biti potrebno krš virtuelnih resursa.
Ne bi trebalo ako možeš da nađeš usluge s neke druge strane. Ono što ti treba je stručna verifikacija rada, i kasnije držanje tog rada na nekom serveru. I jedno i drugo košta i treba da se plati, ali ni jedno ni drugo ne podrazumeva da je rad zaštićen od očiju javnosti. Ako je zamislivo onda je izvodivo.
stručna verifikacija rada ide kao peer review i to se naravno ne plaća. kao i svuda, imaš stručnih, manje stručnih i ekstremno stručnih ljudi koji ti rivjuišu rad, al moje iskustvo je da nema veće sreće od dobrog rivjuera jer ti takvi obično pomognu da rad jako poboljšaš (obično su to ljudi sa decenijskim iskustvom u vrlo uskoj stručnoj oblasti, uglavnom operisani od ega i ja-pa-ja momenata...kakav diplomski, kakav doktorat, to ti ne donosi znanje koje je ovde potrebno, mislim, to jeste prerekvizit, al daleko je od suštine i znanja koji su ovde potrebni).
slabi, jaki radovi... zna se gde šta može da se publikuje.
naravno, ovde ne pričam o publikovanju radi publikovanja već o tome da je bitno da svom sajentifik komjunitiju (ljudi u oblasti kojom se baviš) pružiš novum za koji mogu da se zakače ili da bilduješ dalje na njihovim otkrićima a sve u cilju dešifrovanja puno toga što nam je još uvek nepoznato.
ah, ta nauka. :lol:
mac bi već trenutni neoliberalni science marketplace of ideas da nabaci na steroide, na testosteronski neoliberalizam
Ma nisu problem ideje, nego ljudsko vreme, jedini tvrd resurs. Jedino vreme ne možeš da sačuvaš, i možeš samo da biraš kako ćeš da ga potrošiš. Dakle verifikacija radova troši vreme. Zašto bi se neko time bavio za džabe? Jer pazi, tebi treba neko bolji od tebe, da ti pronađe grešku. Taj bolji od tebe verovatno ima pametnija posla nego da verifikuje tuđe radove.
(https://scontent.ftzl1-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/41669982_2187266138184371_4912251613667655680_n.jpg?_nc_cat=0&oh=137e011002245a55ee281e54f1348202&oe=5C6176B4)
https://torrentfreak.com/swedish-isp-protest-site-blocking-by-blocking-rightsholders-website-and-more-181102/
eto te švecke ljevice
neoliberalizam
ću ozbiljno počnem da čitam Lenjina
samo boljševici spašavaju stvar
Quote from: Pizzobatto on 13-11-2018, 22:53:22
eto te švecke ljevice
neoliberalizam
ću ozbiljno počnem da čitam Lenjina
samo boljševici spašavaju stvar
Znao sam!
Boljševički uljez!
Zemlja Amerika i Francuska biće zemlja proleterska, to je okej, ali zašto ti pocrvene!?!
ovo dole nije science, al može li negde da se nađe?
Laura Gilpin
The Hocus-Pocus of the Universe
https://archive.org/details/hocuspocusofun00gilp
mora registracija, borrow book pa može da se čita online kao klasična biblioteka 15 dana
ako hoćeš da skineš pa zadržiš, onda je malo softverski komplikovanije, mogu i to da objasnim
nije komplikovano ni skidanje, mora DeDrm plagin za calibre i to je to, otvoriš knjigu u calibreu i ćeraj.
metnuo na WeTransfer
https://we.tl/t-4rVdIZcLRp
da više je smor s instalacijom calibrea nego komplikovano. Plus registracija na archive, ali to vrijedi ako se traže klasičnije stvari, mada ima i novijih, recimo knjiga 2010s sam nalazio. Ima i dokumentaraca i filmova. Blago jedno taj archive.
a kacam već na sci-hub temi, može li se ovo skinuti nekako?
http://cognet.mit.edu/book/models-of-bounded-rationality
negdje kacam pokušavao mislim da sam naišao i na doi, ali ne šljaka
hvala bato za link, hvala tomat za wetransfer, meanwhile, i moj epubor ultimate mu je skinuo drm :)
može li se ovo skinuti nekako?
laura gilpin: The Weight of a Soul
Na tel sam, ali ako na worldcat sajtu ne piše da ima ebook verziju male su šanse. Mada treba pregledati archive, scribd i monoskop.
worldcat kaže da postoji samo papirna verzija, a ako sam dobro video archive nema ovu knjigu.
na AbeBooks za knjigu moraš da izdvojiš hiljadu ili više dolara!!!
da, da. sve sam to searchovala i na kraju se obratila mighty sagiti. ali avaj! :)
ima li negde ovo:
QuoteJohannes Mischo
Okkultismus bei Jugendlichen: Ergebnisse einer empirischen Untersuchung
ne postoji ebook prema worldcat sajtu...
na amazonu 170 al na ebayu 5 jevrića
https://www.ebay.de/p/1507856198
ovdje 3
https://www.zvab.com/buch-suchen/titel/okkultismus-bei-jugendlichen-ergebnisse/autor/johannes-mischo/
jel realno
ni arkajv ga nema :(
hvala na trudu! treba mi za dete od koleginice. naručiće.
bato, biće da je to neki diler preko amazona, realno je 3-8 evra.
i bilo je čudno šta će lilit okultismus, pored Nestorovića to nam ne treba! 8-)
opet ja xrofl
ima li ovo negde?
The Oxford handbook of the five factor model
edited by Thomas A. Widiger
jel to ovo: https://books.google.rs/books?id=geI-DgAAQBAJ&pg=PA14&lpg=PA14&dq=%22The+Oxford+handbook+of+the+five+factor%22+pdf&source=bl&ots=_R-6GwwoUI&sig=ACfU3U1dAs_ZSmgNTQanGRU0Wfi_nPsXmw&hl=en&sa=X&ved=2ahUKEwjcjoOI1bHsAhXis4sKHfI7DFA4PBDoATAIegQICBAC#v=onepage&q=%22The%20Oxford%20handbook%20of%20the%20five%20factor%22%20pdf&f=false
ta, ta, al to je limited preview. treba mi cela knjiga. pdf preferably :)
pa samo treba da nađeš negde drugu polovinu...
da, a to znači da moram da se odvučem do biblioteke, a kišu volim samo s ove strane prozora. muke!
Worldcat kaže da postoji električno izdanje, ako ti nije baš previše hitno mogu da postavim zahtev na libgen forumu, pa da vidimo jel ima neka dobra duša.
ovo je doi 10.1093/oxfordhb/9780199352487.001.0001
mada meni neće sci-hub da pokrene, može još neko da proba
a lilit nikako da se registruje na libgen
Quote from: tomat on 13-10-2020, 20:48:34
Worldcat kaže da postoji električno izdanje, ako ti nije baš previše hitno mogu da postavim zahtev na libgen forumu, pa da vidimo jel ima neka dobra duša.
EDIT!
hvala tomat, hvala bato!
proradio mi sci-hub, skidam tekst po tekst. radi.
meni nije captcha nego samo blokira
no teže je pokupiti sa oxforda i tako negdje, da je neki drugi izdavač moglo bi, njemački svi mogu recimo...
to na stranu, tražiš knjigu na osnovu koje je cambridge analytica odradila ono svoje s fejsbukom!
evo editovah prethodni post. ide. skidam redom. viva sci-hub!
meni i dalje neće, jel treba mijenjati zadnje cifre doi?
evo probaj ovo: https://www.oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780199352487.001.0001/oxfordhb-9780199352487-e-18
svako poglavlje ide posebno.
Ima i ovo
https://z-lib.org/
Mada mislim da je ponuda kao na libgenu.
to bi trebalo da su sve libgen mirrori
ja koristim gen.lib.rus.ec, mislim da je to najkompletnije
ko će da skida poglavlje po poglavlje, može li to da se sastavi pa uploaduje neđe 8-)
kako skinuti nešto sa scribda sada
Valjda treba da aplouduješ 5 dokumenata, i onda ti dozvoli da skineš.
nije više to. prije neki mjesec su mi tražili 10 dokumenata, a sad mi traže da prijavim karticu ili paypalom, pa kao dobijem mjesec dana besplatno i money back ako povučem prije isteka roka.
za sada sam neke knjige našao na tom kupipdf sajtu, ali i dalje samo na scribdu ima nekih stvari, a ovo me jebe
neoliberalizam
u ponedeljak mi tražili 5 dokumenata, nešto sam skinuo, možda se nešto promenilo u međuvremenu.
pojma nemam, možda sam dostigao neki limit
eo probaj ovo, ne moraš da skidaš, samo reci šta traže
https://www.scribd.com/doc/121008006/Karl-Polanji-Velika-transformacija
tražio mi 5 fajlova, ko zna koliko si ti svlačio :)
evo ga
https://we.tl/t-y3ibtw8qXW
prokleti neoliberali targetuju poštene građane!
sigurno sam skidao nešto antikapitalističko
čito sam knjigu al ajd kaci već stavio da maznem. Hvala!
ma ja tako skidam svašta, pašće internet jednom sigurno, pa skupljam ko hrčak
zato su me sigurno i blokirali
Da malo kanališem scallopa, sve jednom padne. Bitan je redosled.
može li ko da proba ovo da skine, zavaljujem!
10.4159/9780674239302
kako vam šljaka sci-hub?
u poslednje vrme imam sve više problema da dođem do novijih radova (2022 a često i 2021), ranije mi se čini da je sve to išlo bolje, čak i sa radovima koji su in-print.
ja toliko ne čačkam novije radove, al eo sad sam probo od jednog časopisa i ne šljaka posljednje, junsko izdanje, a februarsko mi je otvorilo
Ovi moji nisu čak ni toliko novi, recimo januar ili februar.
Jebiga, tražio recenzent nove reference :lol:
kod mene zavisi i koja je je od tih kompanija, sage, elsevier, neki manji su i najteži za sajhabovanje, pa zavisi od slučaja do slučaja, negdje nema nade jer su tvrdo zatvoreni
a imaš i na onom forumu mogućnost da tražiš članak, kad ovako zapne možda oni mogu direkt
mada i tu su zatajili sa knjigama, čekam ih mjesecima
mislim da jesu generalno oslabili, možda bi trebalo kupiti neki hard sa 10 terabajta i skinut čitav libgen na vrijeme, da ne nestanu, ipak su Rusi
Quote from: tomat on 08-07-2022, 12:51:04
kako vam šljaka sci-hub?
u poslednje vrme imam sve više problema da dođem do novijih radova (2022 a često i 2021), ranije mi se čini da je sve to išlo bolje, čak i sa radovima koji su in-print.
Isto. Primećujem to recimo od zimus.
inače, kako šljaka archive.org?
Meni sad pravi probleme u downloadu
al možda Adobe pravi a ne archive. Čime skidate sa sajta?
anyone? :(
bre, adobe neće da mi skida knjige sa archive.org, odbija
ima li koji drugi program
Quote from: Labudan on 09-07-2022, 10:18:21
inače, kako šljaka archive.org?
Meni sad pravi probleme u downloadu
al možda Adobe pravi a ne archive. Čime skidate sa sajta?
Bila neka fora sa knjigama koje možeš da pozajmiš na sat, pa se link pravio preko nekog google sheeta
https://www.reddit.com/r/libgen/comments/j84a26/in_archive_org_some_books_can_only_be_borrowed/?utm_medium=android_app&utm_source=share
ništa mi ne dozvoljava da skinem, ne samo to. Čak i kad dobijem 14 dana, i kliknem i skinem acsm fajl, adobe digital edition neće to da pokrene nego "adobe digital editions 4.5.11 has stopped working"
dakle, dobijem acsm fajl ali ne mogu da skinem pdf
izgleda meni adobe crko, ništa brisanje i reinstalacija ne pomažu, konstantno baguje
treba mi drugi program da skida acsm fajlove
sad čitam na libgen forumu da su dvoje aktivnih uploadera imali loš susret sa koronom i liječili se zadnjih godinu i po dana i još uvijek se oporavljaju
ali su krenuli sa radom. Nadam se da to objašnjava sveukupnu problematiku sa libgenom i sci-hubom i da će se srediti uskoro
Želim im brz oporavak!
Evo i danas probao neke iz 2021 i jok. Ja sam mislio da to ide kroz neke naloge na nekim univerzitetima, i da onda kao bekap ide u neki repozitorijum.
reče i da su im se mijenjali univerzitetski nalozi
no svakako nije imalo ljudi da održavaju sistem, zato vjerovatno nisu sredili novije radove
i za knjige ih čekam mjesecima i godinama...
i dalje 2021 slabo ili nikako, a isto i sa 2022, imali negde varijanta da se to zaobiđe? postoji li alternativa?
Propao libgen generalno
Nikakve alternative ali probaj
1. Možeš i članke tražiti na drugom topiku libgen foruma
2. Vidi jel ti koji članak open access na sajtu časopisa, valjda nije sve zaključano
ma za pojedinačne radove nije problem, nekim izdavačima omogućava pristup Narodna biblioteka jer plaća licencu, ali nekima i ne (što je svetski problem jer mnogi ozbiljni univerziteti nemaju love da plaćaju nenormalne pretplate izdavačima), nego ako mi treba za neki sistematičan pregled literature, pa pretražujem indeksne baze po nekim kriterijumima, biću osakaćen za novije radove, a jebeš ga ne mogu da stavim kao ograničenje sci-hub propo :lol:
izgleda su im doakali, plašio sam se da bi do ovog moglo doći.
ne kontam na šta tačno misliš, na pretragu novih članaka po keyword ili na review
svakako si za drugo puko ali nisi za prvo, zar ne?
Pa odem na indeksnu bazu, recimo SCOPUS, i pretražim je po nekim ključnim rečima vezano za neku temu, on mi da radove koji o tome pišu i ja napravim pregledni rad.
ma ja sam još pospan, pa sam zato polupan
nego mislim, znam da možeš pretražiti članke na više sajtova izdavača, možda čak može i na worldcat mada nikad nisam pokušao
i imaš apstrakte svuda besplatno... i kad probereš... pa koliko članaka ti zapravo ostane
to doduše zavisi od oblasti, kod mene nešto što je izašlo 2022. je skoro nebitno
možda 2-3 članka, a možda ni toliko
kod tebe je vjerovatno veći problem
ako je npr 50 članaka onda si puko, da :)
P.S. Neki univerziteti, recimo London School of Economics, imaju i neke svoje posebne stranice, gdje profesori odlažu svoje pre-printove. To jest, na strani autora mogu se iščeprkati pre-printovi, ponekad i objavljeni, ako nisu sad i to zatvorili.
To je naravno sve gore od toga da sci-hub napokon proradi. Vidim da su prije 3 mjeseca na forumu opet obećavali da će srediti...
Pa u dosadašnjim radovima je bilo između recimo 100 i 400, otprilike :)
pogrešan poso si izabro haha
de bre, meni disertacija imala 500 i dosta mi je u ovom životu
mislim, i kod mene ima par hiljada radova ali ne vjerujem da vrijede išta, na kraju se sve svede na desetak bitnih autora
Pisao sci-hubdžijama da vidim šta se dešava, vele sledeće:
I haven't been updating Sci-Hub for quite a while, but hope to resume that in future.
Nadam se da će se oporaviti uskoro, bukvalno sam ko slep.
imajući u vidu neoliberale nadam se da ne griješe
eo sad nema ni meni 3 godine star članak :(
10.1093/acrefore/9780190224851.013.206
prokleti neoliberali!
"scihub is not update anymore use Nexus telegram bot"
zna li ko da rastumači...
i koristi li ko telegram
Hm, hvala za ovo, ne koristim telegram ali ću izgleda morati da počnem.
Imaju subreddit sa nekim uputstvima, eto zanimacije za vikend :lol:
ajd ako skontaš objasni i nama pilićima
https://scihub.help/nexus-search-project#!
STC sajt mi ne šljaka, vjerovatno se mora instalirati taj Telegram
Ja mogu da odem na pretragu ali mi ne nalazi ništa, sad sam poslao zahtev na telegram i čekam.
daje mi rezultate na search naslova, ali ne na doi
i rezultati nisu iz 2023. nego starije
Quote from: Labudan on 11-01-2024, 22:53:12
ajd ako skontaš objasni i nama pilićima
pa evo kako je to bilo, na uzorku od jednog rada :lol:
dakle, ja pre ovoga nikada nisam koristio Telegram i sve mi je ovo novo. instalisao Telegram, i onda pretražio Nexus Search bot, našao ga i kliknuo na njega. onda otkucaš /start i on ti otprilike da kao neko mini uputstvo kako da pretražuješ i slično. onda sam uneo DOI broj, i to mora da se unese kao plain text, ne kao link, i kad sam puko enter on mi veli da je podnez zahtev, i da proverim za 5-10 minuta. ništa se nije desilo posle 5-10 minuta, i ja ponovim zahtev opet tako što sam opet ukucao DOI broj, i dobio istu poruku (proveri za 5-10 minuta). sad ne mogu da se setim, možda posle unosa DOI broja ima međukorak gde on stavi kao link ka radu, a ti onda ispid treba da klikneš request, ili nešto slično, snaći ćeš se.
u glavnom, danas mi stiže poruka da je rad spreman, i u poruci DOI broj koji sam na zadao, i kad ja kliknem na taj DOI broj on mi izbaci opciju da skinem pdf.
super ako ovo radi, mada je sci-hub bio elegantniji i brži, al bolje išta nego ništa.
ima li šta novo što se tiče sci-huba?
ovo ne mogu da skinem pa se nadam da se sredila neka opcija
https://www.tandfonline.com/doi/full/10.1080/0969725X.2024.2322278
može na Mhut da se traže i članci, isto kao i knjige, tako da sam uspio da dobijem članak Betmenovih rivala
Sci-hub se definitivno ne apdejtuje, do 2021 možda mogu članci da se nađu posle baš teško.
Bio onaj nexus bot na telegramu, dosta neelegantno rešenje po meni pošto moralo da se čeka, a i sa dosta problema, svako malo sjebu bot oa se pojavi nov, a poslednji put kad sam proveravao pre koju nedelju nijedan nije radio.
ok, onda forum radi i knjige i članke. bukvalno mi za par sati stavili članak
konta li ko kako se skida knjiga s archive.org?
Pa prvo moraš da pronađeš knjigu. Recimo da si tražio knjigu "Srednjevekovni gradovi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji" iz 1950.
https://archive.org/details/Serbian-Medieval-History/Aleksandar%20Deroko-Srednjovekovni%20gradovi%20u%20Srbiji%2CCrnoj%20Gori%20i%20Makedoniji/
Postoji sekcija na stranici "Download options". Tu možeš da biraš format fajla. Može EPUB, PDF, svašta nešto. Knjige su skenirane, pa su PDF fajlovi uglavnom kolekcije slika, gde je svaka slika jedna stranica knjige. Preporučujem "PDF With Text" jer tu je tekst skeniran i upakovan u PDF sa slikama, i zato lakši za čitanje. Knjige su grupisane u kolekcije, pa u okviru PDF With Text kolekcije moraš opet da pronađeš knjigu koju si već našao. Klikni na link i dobićeš PDF u njihovom PDF vieweru. Poslednja ikona na vrhu viewera je folder sa strelicom na dole. Klikni na nju da preuzmeš PDF.
tu daju besplatno i legalno da se skine, meni treba ona druga opcija :mrgreen:
Ne može sve sa Archive.org da se skine (nažalost), nešto se samo gleda na sajtu, nešto se pozajmljuje, a nešto se može skinuti, zavisi da li su se ljudi koji su aploudovali cimali ili ne.
gugl mi daje predlog za github, ali sam nepismen da to skontam...
Uzgred, šta je sa libgen forumom? Već mesec dana ga nema...
Quote from: Macola on 11-06-2025, 16:58:05konta li ko kako se skida knjiga s archive.org?
Postoji plagin za brauzer, sad sam na telefonu pa ne mogu da ga potražim, al guglaj možda dodaj github jer sam ga odatle skinuo.
Ima i ovo
https://annas-archive.org/
Nema baš svih knjiga sa arhiva ali ima dosta.
Edit: bio i fazon za skidanje drm kad se pozajmi knjiga, otvori se u nekom adobe sranju, išlo se preko nekog google sheeta i calibre softvera, ali mi nije radilo sa novijim verzijama calibrea pa sam batalio.