Primetićemo da književni i filmski žanr poznat kod nas kao "fantasy", kada se primeni na igre (video- ili one druge) prestaje da bude žanr i postaje tema.
Zašto vam se dopada organizacija patuljaka u ovoj igri a ne u onaj? Zašto je ovaj magijski sistem bolji od onog? Ima li neka ideja ili neki lik za koje mislite da doprinose žanru fantazije u celini? Ovaj topik će se baviti tim i sličnim pitanjima.
Šta, pa imamo topik o hororu u igrama?! (Mada je donekle presahnuo, ali samo zato što nisam igrao Somu, ili Layers of Fear.) A mogli bismo i o vesternima - doživeli su blagu renesansu u poslednjih 5-6 godina.
Meni su uvek golicali maštu Harpersi iz Baldurs Gatea, valjda zato što u igri nisu previše objašnjavani, a nikad nisam čitao D&D novele, pa mi je ta organizacija stalno ostajala prigodno misteriozna. A i svidelo mi se kako je zamišljen njihov način rada, ako sam ga dobro skapirao -oni su, valjda, tek napola ozbiljna organizacija, a napola mreža pojedinaca sličnih ideala sa širokom slobodom u pogledu individualnog delovanja.
Da iskoristim svo bogatstvo novootvorenih topika koje ridiculus vredno započinje :lol: :lol: :lol:
I da podelim sa svima prikaz HD rimejka igre The Legend of Zelda: Twilight Princess koja je i sama po sebi zanimljiva (radi se o cross-generation igri koja je pre deset godina premostila razmak između Gamecubea i Wiija i koja je po mnogočemu ostala kontroverzna a HD rimejk se pojavljuje kao utešna ponuda za one koji su se nadali pravoj Wii U Zelda igri u ovom terminu), ali i zanimljiva je jer je meni The Legend of Zelda serijal uvek bio veoma "fantazijski". Dakle, ne nužno "fentezi" u smislu patuljaka, čarobnjaka, zmajeva i orkova (mada ima isti kvazisrednjevekovnu osnovu) već pre u tome kako je serijal uvek pažljivo negovao tu ideju o herojskoj potrazi protagoniste koji od dečaka izrasta u heroja sa sve tropima poput specijalnog mača, princeze u nevolji itd.
The Legend of Zelda: Twilight Princess HD review (http://www.eurogamer.net/articles/2016-03-01-the-legend-of-zelda-twilight-princess-hd-review)
Quote from: neomedjeni on 02-03-2016, 08:50:52
Meni su uvek golicali maštu Harpersi iz Baldurs Gatea, valjda zato što u igri nisu previše objašnjavani, a nikad nisam čitao D&D novele, pa mi je ta organizacija stalno ostajala prigodno misteriozna. A i svidelo mi se kako je zamišljen njihov način rada, ako sam ga dobro skapirao -oni su, valjda, tek napola ozbiljna organizacija, a napola mreža pojedinaca sličnih ideala sa širokom slobodom u pogledu individualnog delovanja.
I da i ne. Harfisti imaju formalnu uređivačku strukturu, svojevrsni bord direktora, premda niže rangirani članovi mogu da rade mahom šta hoće - dok ih ne pozove neko od više rangiranih članova, koji često nemaju formalne rukovodeće pozicije u organizaciji, ali neformalno imaju veliku moć (i političku i magijsku).
Što se upravo desilo Džaheiri u BG2. Sjajno, hvala NF.
De nada. Još od 1995. više živim u FR nego u stvarnom svetu :)
Quote from: Meho Krljic on 02-03-2016, 10:49:08ali i zanimljiva je jer je meni The Legend of Zelda serijal uvek bio veoma "fantazijski". Dakle, ne nužno "fentezi" u smislu patuljaka, čarobnjaka, zmajeva i orkova (mada ima isti kvazisrednjevekovnu osnovu) već pre u tome kako je serijal uvek pažljivo negovao tu ideju o herojskoj potrazi protagoniste koji od dečaka izrasta u heroja sa sve tropima poput specijalnog mača, princeze u nevolji itd.
Meni je fantazija u igrama o Zeldi (tj. o Linku :lol: ) uvek prijala. Sve je jednostavno, svedeno na arhetip, i zato vrlo efektno. Kao Diznijevi crtani filmovi iz njihovog najboljeg doba.
Ja bih nekako iz rasprave izbacio igre koje za podlogu imaju neki fantazijski svet koji je vec uoblicen u knjigama. To mu dodje kao mac sa dve ostrice. Sa jedne strane takav svet je u startu mnogo bogatiji i razvijeniji i poseduje mnogo dublje znacenje za ljude koji su vec upuceni u knjisku verziju, a sa druge strane je fantazija koja je prisutna u igri strogo definisana i ogranicena knjiskim predloskom. Znam da to automatski eliminise preko 50% naslova (svi DnD naslovi, cak i Witcher). Meni je fascinantno kad me neka igra uvodi u nov svet od nule, a zatim ga razvija tako da me na kraju vise vuce sam svet nego igra. Mozda je Fallout 2 los primer, jer nije fantazija vec SF, ali mi je on recimo fin primer igre koja ima background story razvijen u toj meri da na kraju vuce vise interesovanja od main storyline-a.
Vidi, tu je po sredi povratna sprega ovako ili onako. Na primer, Dragon Age je već nakon prve igre dobio proširenje u vidu romana, ali i u vidu pravila za stono igranje - koja su donela dodatno proširenje setting lore-a, kojeg nema u igrama. :) Sve ti je integrisano u današnje vreme.
Znate li koji je bio moj najveći problem sa Herojima (M&M)? Narativ i smislenost tog sveta. Naravno, raznovrsnost bića i njihovih sposobnosti je nešto što mi je uvek drago (iako teško za pošteno balansiranje), ali narativni delići su me terali da potpuno potrošim TP-a (tolerance points, koga zanima). Ali, dok je narativ scenarija siv i običan da ne može biti sivlji i običniji, sam svet je bio još gori.
Eno, pakleni predeli pored snežnih predela - bez ikajvog prelaza, samo se pretvaraju jedni u druge. Eno, patuljci i elfi u istim gradovima! Nečuveno! :) Eno, ljudski konjanici-vitezovi imaju više životnih poena od dendroida! U kom svetu mašte je to razumno ili intuitivno?! Jedino da su u pitanju dendroidići...
E, sad, to MOŽE da funkcioniše - i funkcionisalo jeste - pod jednim uslovom. Ne sme da teži ozbiljnosti. Zato su Heroji pod brojem 2 možda i najbolji, iako je trojka mehanički izbrušenija i raznovrsnija. Komična prezentacija koju su imale prve dve igre je kasnije izgubljena, i sam svet je predstavljen suviše ozbiljno, a kao takav je samo apsurdan.
Inače nisam upućen u Might and Magic, pa ne znam koliko je to prirodno za serijal u celosti. Ili nije. Znam da su Heroji IV pokušali da umotaju igru u smisleniju priču, koja nije samo nalepljena spolja kao ukras (ili naruž?) već se dogadja prirodno unutar igre. Ali ja nikad nisam igrao Heroje IV dovoljno dugo da bih znao da li su postigli time nešto značajno, pošto sam i dalje imao isti problem sa istim svetom. Iako čak i volim neke mehaničke promene u toj igri.
A o ovim kasnijim Herojima znam još i manje, ali, iz onog što sam video, ne deluju mi ohrabrujuće u ovom smislu.
HoMM igre pocinju sa dvojkom i zavrsavaju se sa trojkom. Keca nisam ni video, mada sam igrao Kings bounty (onaj stari, jos na amigi) koji je pravi predak Heroja. Dvojka je bila zabavna, a trojka je predivan balans strategije, taktike i zabave, gde nijedan elemenat nije presudan, te je igra odgovarala "light" stratezima u kakve i sebe ubrajam. Nikad mi nije palo na pamet da se nesto preterano udubljujem u nelogicnosti worldbuildinga u Herojima, jer su bili prosto preterano zabavni, a jedinice koje postoje su dobro balansirane (osim confluxa, tu su stvarno uprskali stvar), te im oprastam nelogicnosti u poreklu i totalno odsustvo logike u pojedinim slucajevima. Iako sam presao cetvorku, ona mi je bila prilicno bolna tacka jer je izgubila igrivost koja je bila glavna odlika trojke. Iako je tehnicki ispeglanija, sa koherentnijom pricom, cetvorka prosto nije bila zabavna, borbe su bile rutinske, heroji su bili preterano jaki, ma prosto nije bilo duha u svemu tome. Posle debakla sa cetvorkom ni tvorci visu nisu hteli da rizikuju pa je petica bila prosto ponovljena trojka u 3d okruzenju. Iako zvuci dobro na papiru, u stvarnosti to opet nije funkcionisalo, pogotovo kad se uporedi sa novim Kings bounty koji je izasao malo pre toga a koji je pruzao upravo onu dozu zabave koju su ljudi ocekivali od Heroja, a koji nova petica nije imala. U petici sam jedva dovrsio originalnu kampanju, i kasnije mi nije palo na pamet da uzimam ekspanzije. Posle toga vise nisam imao ni volje da pratim serijal, iako sam bar u dva navrata instalirao trojku i trosio po par desetina sati u njoj. Kao sto se da videti, U svim Herojima glavni elemenat koji je privlacio ljude je bila upravo zabava, na ustrb strateskih elemenata ili jake price. Trojka je daleko najlegendarniji naslov po misljenju cele planete :-P
Quote from: Berserker on 06-03-2016, 17:17:29
iako sam bar u dva navrata instalirao trojku i trosio po par desetina sati u njoj. Kao sto se da videti, U svim Herojima glavni elemenat koji je privlacio ljude je bila upravo zabava, na ustrb strateskih elemenata ili jake price. Trojka je daleko najlegendarniji naslov po misljenju cele planete :-P
Da, pa, podseti me, da li te imam na Steamu kao prijatelja?
Inače, baš sam pre neki dan napisao kraći prikaz na Steamu za Heroje 3. Odlučio sam da se pomalo odužim tvorcima mojih omiljenih igara na taj način da prozborim barem dve tri rečenice o igrama koje smatram vrednim divljenja i igranja.
Ako te nemam na Steamu, daj mi svoje korisničko ime...ja sam Perin i isti mi je avatar kao i ovde...
@Berserker
Da, dobro, slažem se sa mnogo čime. Ne zameram ja baš toliko Herojima nelogičnosti po pitanju setinga ili nepostojanje dobre priče koliko možda izgleda iz prethodnog mog posta, ali kako smo već na ovoj temi... Naravno da su zabavni. Samo što sam ja sebe često hvatao, posle 5 ili više sati neprekidnog igranja, da vučem poteze automatski, ne mareći ni za šta osim za brojke. Što mi se nije dešavalo sa Age of Wonders, recimo. Ne da nisam želeo da ga igram 5 ili više sati, već sam više mario za dešavanja. A čitav ovaj novi talas poteznih fantazijskih igara - šta ti znam... Solium Infernum, Fallen Enchantress, Warlock, Conquest of Elysium, Eadon, Endless Legend - pokušava da sagradi koliko-toliko uverljive svetove. I uglavnom uspeva.
No, prvih nekoliko sati mi je uvek bilo suviše zabavno u Herojima da bih tražio mane. :)
Quote from: Perin on 06-03-2016, 19:00:53
Quote from: Berserker on 06-03-2016, 17:17:29
iako sam bar u dva navrata instalirao trojku i trosio po par desetina sati u njoj. Kao sto se da videti, U svim Herojima glavni elemenat koji je privlacio ljude je bila upravo zabava, na ustrb strateskih elemenata ili jake price. Trojka je daleko najlegendarniji naslov po misljenju cele planete :-P
Da, pa, podseti me, da li te imam na Steamu kao prijatelja?
Ako te nemam na Steamu, daj mi svoje korisničko ime...ja sam Perin i isti mi je avatar kao i ovde...
moj username za steam je chegimoto. Nazalost sa mojih ogromnih 0$ upumpanih u steam nemam pravo da zovem prijatelje, ali imam pravo da budem pozvan, pa me zovni slobodno :)
Quote from: Berserker on 06-03-2016, 20:09:54
Quote from: Perin on 06-03-2016, 19:00:53
Quote from: Berserker on 06-03-2016, 17:17:29
iako sam bar u dva navrata instalirao trojku i trosio po par desetina sati u njoj. Kao sto se da videti, U svim Herojima glavni elemenat koji je privlacio ljude je bila upravo zabava, na ustrb strateskih elemenata ili jake price. Trojka je daleko najlegendarniji naslov po misljenju cele planete :-P
Da, pa, podseti me, da li te imam na Steamu kao prijatelja?
Ako te nemam na Steamu, daj mi svoje korisničko ime...ja sam Perin i isti mi je avatar kao i ovde...
moj username za steam je chegimoto.
Hm...nema usera sa tim imenom. Koje ime koristiš pri prijavi na steam akaunt?
hm, username pri prijavi na steam mi je chegimoto a profile name mi je berserker, isto kao ovde (malopre sam promenio, da bude fancy :)
Pre nekog vremena sam postavio pitanje na topiku o Osvajanju Elizijuma o upotrebi paralelnih svetova u fantasy igrama, pa evo šta znam o tome, gledano unazad kroz vreme.
- Conquest of Elysium 4 (2015) uvodi 5 ili 6 novih ravni egzistencije u svet iz prethodnih igara
- Warlock: Master of the Arcane (2012) omogućava igraču da udje u "džepove" drugačije egzistencije i donese bogat plen odatle
- Age of Wonders: Shadow Magic (2004) uvodi u taj serijal Shadow World, čitav paralelni svet
- Master of Magic (1994) se takodje ponosi paralelnim svetom, ali ne znam ništa o njemu.
Mada, naravno, značenje "paralelnog" može biti različito u svakom slučaju, od topografske kopije osnovnog sveta, preko novih pravila, do jednostavno mesta koje je drugačije, ali bi moglo da funkcioniše i da postoji negde daleko (teleportacija na drugu planetu, recimo).
Jel' zna neko još primera? Bilo kog igračkog žanra? Pomenuti su i:
- Disgaea - svaki magični predmet je svet za sebe
- Legend of Zelda: Twilight Princess - shadow world
- Neverwinter Nights 2 - takodje shadow world
Pa, veoma je očigledno, i verovatno smo svi svesni toga, ali da pomenem za buduće naraštaje. Baldurs Gate 2 i njegova ekspanzija vrve od paralelnih svetova. U dvojci imamo Astral Prison iz koga moramo da izvučemo družinu zabavljača, zatim Planar Sphere, neku vrstu dimenzionog broda koji putuje kroz svetove (od kojih igrač mora da poseti neke da bi skupio komponente neophodne da se vrati natrag u Faerun), poslednju lokaciju u igri...
Throne of Baal na samom početku igraču stavlja na raspolaganje džepni univerzum (dobro, ne baš univerzum, ali džepno sklonište, kome može da pristupi kad hoće, ali koje je puno zaključanih prostorija koje polako otključava jednu po jednu, kako napreduje u igri). Ovaj koncept je Larian, hm, da kažemo, kopirao u Divinity: Original Sin.
Igrajući Conquest of Elysium, naleteh na grupicu stvorenja nalik na gobline i ogre, samo se nazivaju bakemono. Pomislih kako bi bilo lepo da vidimo negde nešto više od maštovitog sveta tih japanskih stvorenja. Jokaja ima nekoliko stotina zabeleženih vrsta, a neke od njih su sulude koliko su japanski običaji iz srednjeg veka suludi modernom zapadnom čoveku, a možda i više.
Elem, ova grupica je bila nalik na gobline i ogre, samo se razlikuju vizuelno (nema udela u igri, osim kao začin) i ovi mali, bakemono sho, nose toljage umesto koplja. Ovaj veliki, o bakemono - a to mi zvuči kao "veliko čudovište", ako prevedemo bakemono tako, mada ta reč ima suptilnije značenje - je baš jak, negde na nivou medveda. Postoje i treći, dai bakemono, sa velikim samurajskim mačevima i u oklopima. Ipak, kao što rekoh, nema neke posebne razlike u odnosu na gobline i ogre.
A onda sam pročitao opis klase "bakemono", koji sam do sada preskakao, jer mi nije bio potreban u dosadašnjim partijama. Poglavar te strane je bakemono sorcerer:
QuotePowerful Bakemono Sorcerers have been known to make themselves immune to death by hiding their hearts away in secret places.
Ako ovo može da se ispuni tokom samog igranja, biću izuzetno impresioniran. :)
Već neko vreme imam ideju da napišem neki obimniji članak o upotrebi magije u video-igrama. Da bih to odradio kako treba, moraću da odigram još nekoliko igara, ali imam nekoliko glavnih ideja kuda će to da vodi.
Recimo, razlike izmedju magije i nauke, u smislu gejmpleja, tj. da li nešto daje magiji posebnu draž ili su to potpuno medjusobno zamenljive discipline. Ovo pitanje se postavlja i u fikciji uopšte, ali pričam ovde sa stanovišta mehanike i igračkih sistema pravila.
Onda, razlike izmedju strategija i RPG-ova u pristupima. Osim ta dva žanra, ima povremeno magije i u akcionim igrama, ali pomenuta dva pristupa su glavna, verujem.
Skoro sam čitao na TV tropama o nekromanserima u fikciji i kulturi i na jednom mestu se kaže da u Age of Wonders III klasa nekromansera "gotovo lomi igru" (almost breaks the game). Na stranu ono "gotovo", ali mislim se kako je upravo suština možda u tome.
Sećam se i jedne recenzije Toma Čika, kada je pisao o stonoj igri Putovanja Marka Pola (The Voyages of Marco Polo), pa se pozvao na drugu igru, Troyes, koja je imala jednu sličnu mehaniku, koja glasi: svaka strana može da slomi igru. Samo je pitanje koja će da je slomi više i bolje. :lol: U Troyes (a to je ime francuskog srednjovekovnog grada kojim upravljate) igrači bacaju kockice i preduzimaju akcije u skladu sa tim. Ali, igrač može i da kupi dodatne kocke ili čak namesti dobijene vrednosti (odredi sve 6-ice, na primer), što umnogome komplikuje igru, i čini je uzbudljivijom u isto vreme. Treba li reći da se Troyes generalno smatra jednom od najboljih stonih igara ikada?
Mislim da bi tako trebalo da funkcioniše magija u igrama. Jer, što neko reče, ona hekuje realnost. S druge strane, jedan od njenih aspekata je nepredvidljivost, iako to nije odlika koju mnogo igara upotrebljava pravilno.
Tako da, dok budem igrao igre i dok se članak bude oblikovao, povremeno ću stavljati ovde svoja zapažanja ili nepovezane misli u vezi teme.
Kobete, da nisi slučajno napisao nešto slično ove godine! >:(
Sećam se kako su par puta spominjali, baš Kris Tersten mislim, na podkastu kako je dosadno kada je magija, a često jeste, prosto 'pritisni dugme za fireball'. Jer je to praktično kao rocket launcher sa malo drugom grafikom. Ali zaboravio sam koje su onda igre naveli kao dobre izuzetke...
Pa da, sasvim tačno. Meni ta predvidljivost ide na živce. :)
Na tu temu, jesmo li već kačili ovaj Kobetov tekst?
https://www.rockpapershotgun.com/2015/09/14/the-rpg-scrollbars-the-lost-magic-of-magic/ (https://www.rockpapershotgun.com/2015/09/14/the-rpg-scrollbars-the-lost-magic-of-magic/)
Jesmo negde, kao i onaj (https://www.rockpapershotgun.com/2016/02/29/rpgs-crafting-pc-games/) u kojem priča, izmedju ostalog, o zaludnosti standardnog magičnog mućkanja i kovanja u igrama. :)
Neka, nek stoje i ovde.
Quote from: Father Jape on 15-03-2016, 09:44:07
Pa da, po onome što sam čuo i ja Ljudima, ne nužno i RPG fanovima. :lol:
Iskoristiću ovu Džejpovu rečenicu da bih bacio izazov RPG fanovima! Mada i ja volim taj žanr, nemojte misliti da sam protiv. Ali, ono što mu zameram - a otvorio sam negde poseban topik o tome (ukratko, mag je borac pod drugim imenom) - ima veze sa ovim što ću sada reći.
Rekoh pre nekoliko postova da strategije i role-plej igre imaju dva glavna pristupa kako magija funkcioniše u igrama. Ako gledamo samo borbu, to se možda ne bi primetilo. Možda je to i logično, jer oba žanra vuku svoje osnovne postavke iz klasičnih role-plej i stonih igara (čitaj: DnD, mada ne uvek).
Medjutim, sada dolazimo do strateške mape. Polje dejstva: čitav grad, čitava država, čitav svet, ako treba. I to role-plej igre ne mogu dobro da prate, ovako kako se sada prave, zbog svoje intimne perspektive. Ne mogu da se setim da sam igde video nešto slično, osim kao skriptovani dogadjaj (dakle, ne baca igrač svojom voljom).
Primer: u Age of Wonders imamo klasične mape koje su pod crnim pokrovom (još neistražene oblasti) i sivom ratnom maglom (oblasti koje trenutno niko ne nadgleda). Čarobnjak koji vlada magijom vazduha može da baci čini posmatranja, i onda vidi sve što je u domenu njegove magije - čak i ono skriveno - a ako je tada u svojoj čarobnjačkoj kuli, to je velika površina.
Dokažite mi da nisam u pravu. :)
Ja baš ne razumem šta je tu problem?? RPGovi se po definiciji bave igranjem uloge pa je očekivano da nemaju "god's eye" perspektivu koju imaju strateške ili menadžerske igre. Ta vrsta primedbe mi deluje ko da si rekao da FPS igra ne rešava baš dobro koncept građenja i kastomizacije vozila u garaži - može se to staviti u takvu igru (i ljudi stavljaju), ali nije da ih igramo zbog toga.
Definicija je jedno, a praksa je drugo. Sam si rekao na drugom mestu da je praktično jedina prava uloga u RPG-ovima - elektronskim naravno, nikako onim drugim - ratnik. I protiv toga se bunim. Nije to nešto što zameram ovoj ili onoj konkretnoj igri, već kao trendu u industriji.
Dakle, ako 95% RPG-ova želi da ima za temu fantaziju, epsku fantastiku, mač i magiju - nazovi to kako hoćeš - onda ajde da bar ta "magija" ima nešto šarma i nešto misterije i nešto snage one magije koja se proteže kroz fikciju, mitove, priče, bajke, filmove, snove, stone RPG-ove...
A može se uraditi. Znam da može. Samo što se celokupan dizajn takvih igara odvija ili u smeru povećavanja produkcijskih standarda ili u smislu vraćanja na korene i peglanje nekih drugih sistema u igri (što je dobro i pohvalno sa druge strane, ali ne rešava meni ovaj problem).
Ali jedno je buniti se protiv toga da se 70 posto (smislenih) interakcija u elektronskim RPGovima svodi na borbu i da je zbog toga najčešća uloga u takvim igrama borac (uz notabilne izuzetke koje smo već navodili) a drugo reći da je nedostatak RPGova što polje dejstva igrača ne šire izvan njegove neposredne okoline na grad, kontinent ili svet. ne vidim nužnu povezanost između ove dve stvari.
Nemam vremena za diskusiju, ali mislim da ne pričate o istim stvarima. Čini mi se da Ridiculus pokušava da ukaže da magija u RPG-ovima ima mnogo veći potencijal od svođenja na razne varijante magic misile napada, što se u praksi obično dešava, te smatra da iskustva njene primene u drugim tipovima igara mogu da pomognu dostizanju tog cilja u žanru.
Aha, dakle, da bi magija mogla da se plasira kao, recimo, to da njen korisnik može od ptica (ili vetrova, što da ne) da sazna brojnost i kretanje neprijateljskih trupa itd.? Legitimno! Mada jeste fakat da su RPGovi, kako reče Ridiculus, "intimniji" odnosno da se bave glavnim likom (grupom) i njegovim neposrednim okruženjem pa ovo nije nešto što je automatski, intuitivno, prva stvar na koju pomislim...
Quote from: neomedjeni on 15-03-2016, 12:30:30
Nemam vremena za diskusiju, ali mislim da ne pričate o istim stvarima. Čini mi se da Ridiculus pokušava da ukaže da magija u RPG-ovima ima mnogo veći potencijal od svođenja na razne varijante magic misile napada, što se u praksi obično dešava, te smatra da iskustva njene primene u drugim tipovima igara mogu da pomognu dostizanju tog cilja u žanru.
xcheers
Dobro, priznajem da nisam uvek najjasniji ni sam sebi, pa ne zameram ni drugima. Odoh da spavam, pa ćemo nastaviti ovih dana.
Rekoh već par puta da sam tokom 90-tih bio veliki fan studija Raven Software. Oni su bili poznati po akcionim igrama s naslovima Heretic i Hexen, koji su se bavili mačem i magijom. Ali, prva njihova igra - koju nisam igrao - je bio RPG Black Crypt, napravljen za Amigu 1992. Znam da mi je drugar često pričao o tome, ali ja se nikad nisam igrao na Amigi, a posle mi je stalno nekako izmicalo. Elem, evo šta vikipedija kaže o Black Crypt, u kontekstu onog šta smo pričali u prethodnim postovima:
QuoteWhile most games of this type did not include maps of the dungeon (meaning players often mapped them out themselves on paper) the magic user has access to a spell called "Wizard Sight" which automatically maps the heroes movement and can be viewed in-game while the spell is active.
Jel igrao neko to?
Avaj, ne. Mislim da su Dungeons i Dragons igre imale dva spella sličnih efekata, ali o tome kad budem kod kuće.
Igrao ja Black Crypt na Amigi. U to vreme za mene je ta igra bila sjajno iskustvo. Poredio sam je sa Eye of the beholder, cija sam 2 dela prethodno odigrao na Amigi i koja joj najvise slici, i Black Crypt ubedljivo pobedjuje na svim poljima. Secam se da je imala pristojnu automapu (revolucionarna stvar u vreme kad smo imali cele sveske za mapiranje Eye of the beholder i Wizardry serijala), a ostatak igre je bio neverovatno kompaktan, u smislu da je sve bilo lepo upakovano i izbalansirano, tako da bukvalno nisam mogao da joj nadjem manu. Jedino se sama prica nije preterano isticala, ali ko bi to primetio pored svega ostalog sto je bilo odlicno uradjeno :)
Kupio sam Master of Magic, ali neću moći da ga igram uporedo sa Conquest of Elysium, pošto su igre sličnog nivoa kompleksnosti. No, u paketu s igrom je i priručnik, a u njemu su podele čarolija po području i vremenu dejstva. Mislim da je Master prvi napravio takvu danas standardnu podelu, tipa globalne začaravanja, začaravanja područja ili jedinica, trenutne čini i borbene čini. "Začaravanja" (enchantments) traju, a ove druge čini učine da se nešto dogodi i više ih nema.
Pominjao sam već Baalovu sveštenicu u CoE3. Ta klasa je postojala i u CoE2 i imala je neke kul čarolije koje deluju na čitavu mapu. Mogla je, recimo, da prizove zimu globalno, kada ovoj nije vreme, što ima velikog uticaja na gejmplej. Mogla je da prizove i fimbulvinter, "večitu zimu" koja traje tri godine i onesposobljava mnoge druge klase. Mogla je da žrtvuje sebe i prizove svog boga u taj svet, s čim fimbulvinter dolazi sam po sebi. U CoE 3 nema toga (osim Baalovog dolaska) - bar nigde nisam video, ni u igri (do sada), ni u priručniku - ali tu je zima još gora jer otežava i kretanje vojskama, ne samo prikupljanje potrepština. Možda bi time sveštenica stekla preveliku prednost, pa su izbacili te čarolije zbog neke vrste balansa? Elem, CoE4 donosi nevidjenu količinu novih rituala, i možda ponovo vidimo nešto od tih prizivanja godišnjih doba?
Naleteo sam na prvog trola u CoE3. Noćna mora... :lol: Još su gori nego u CoE2, tj. sa više životnih poena (ovde nalik na slona) i jačim udarcem. A mogu i da vide skrivene jedinice, što ja zamišljam kao hvatanje mirisa drugih stvorenja :). Znam da su regeneracija i slabost na vatru nasledje koje su troli doneli iz DnD-a, ali ne sećam se da su tamo bili baš OVOLIKO snažni. U CoE3 je uvedeno da, ako biće koje može da se regeneriše nastrada u borbi, može da se digne iz mrtvih ako mu telo nije previše oštećeno (jezikom mehanike, 125% HP-a ili više) I njegova strana pobedi u bici. Što znači da ne mogu da napadnem neku vojsku samo da bih ubio jednog prokletog trola u njoj i oslabio je za sledeći napad, jer će taj trol ostati živ ako njegova strana preživi (jer udarac koji će preći tu čarobnu granicu od 125% imaju samo vrlo jaka bića). Gadna dilema. :cry:
Inače, pitao sam se šta radi taj jedan trol (kao i jedan goblin) u vojsci baalitskih zelota i drugih vojnika. Ne kada sam video ko vodi te snage: jedan lilot. Liloti nisu poznati širokim slojevima igrača, ali druge slične stvari, poput sukubusa, jesu. Gornja polovina tela gola žena, donja sa nogama koze, krila slepog miša. Demonska zavodnica.
Posle nešto peripetija (u CoE) naleteo sam na grupicu nezavisnih stvorenja, kad ono - Družina Prstena! :lol:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi66.tinypic.com%2Fe5h8hu.jpg&hash=9f9c8738e5ec79a79c9ac8565a33adc4d620ac66)
Na nekima od njih su bili prvi magični predmeti koje sam video u igri. Ali, hteo sam o nečem drugom na ovom topiku. Ova mala četvorka su hoburzi. Hoburški branitelji (hoburg defenders), preciznije. Generalno imam problem sa hobitima ili polušanima u strateškim igrama. Ne u RPG-ovima, osim možda ako ne vodite samo jednog lika. Tamo gde postoji grupa likova kojom igrač upravlja, polušani dobro dođu sa svojim sposobnostima tipa "biti slabo primećen" pa u skladu sa tim dobar diplomata ili dobar obijač. Ali, strategije su drugačije. Strane teže pobedi, i to obično tako što će uništiti drugu stranu. Naravno, ponekad postoje i suptilniji ciljevi, u zavisnosti od igre. Tu bi možda i imali šanse, ali u otvorenom sukobu mi ništa ne pomaže da potisnem nevericu kada, recimo, polušani pobede neumrle, ili orke, ili trolove.
Conquest of Elysium II je imao hobitska sela na mapama, iako nisam sretao same hobite (ako uopšte postoje kao zasebne jedinice). U CoE3 ona postaju hoburška sela, i igrač može na početku da izabere njihovu stranu tako što će početi sa burgmeister-om, njihovim vrhovnim glavešinom. Međutim, iako je vizuelna sličnost sa hobitima neporeciva, kao i nekoliko opisanih karakteristika, oni imaju neke elemente gnomske kulture i gnomske magije, rekao bih. Predanje kaže da horologist može da stvara mehanička čudesa. Horticulturist, s druge strane, poznaje osnove druidizma i gaji začaranu travu. A tu je i hogmeister, vojni zapovednik. Njihove naseobine su bogate, snagu nadomeštaju brojem, i, kao što vidimo, prilično su raznovrsni. I burgmeister i horticulturist mogu da pretvore obične farme na mapi u hoburška sela, daleko bogatija resursima.
No, hobiti ili gnomi, možda nije ni toliko bitno, pošto nisu ni gnomi rasa na koju bi se neko kladio u sveopštem legendarnom ratu. Ali ovako su mi ipak zanimljiviji, zbog novina koje je Illwinter uneo (barem za mene) u ovu često korišćenu fantazijsku rasu.
Evo nekoliko stvari koje preporučujem ljubiteljima fantazije, s tim da ovde argumente baziram na fikciji, predanju, kreaciji sveta, a ne na mehaničkim udobnostima. Želeo sam da stavim nešto poput konačne Top 10 liste, ali avaj! Em što ne znam dovoljno, em što smatram da je 11. mesto najviše oštećeno.
Dakle, neobavezno, bez nužnog redosleda:
- Conquest of Elysium/Dominions (1-4, 4. kao najnovija inkarnacija)
- Fall from Heaven II mod za Civ 4, odnosno njenu ekspanziju Beyond the Sword
- King of Dragon Pass, iako je taj svet zamišljen ranije (nalazi se u MMO-u Runequest)
- Fallen London/Sunless Sea, iako bi moglo da se raspravlja gde je tome mesto (svakako jeste fantazija, ali ako uključimo onu okultnu, urbanu ili čudnu/weird, gde bi nas to odvelo? Možda do sledećeg kandidata. :lol: )
- Secret World MMO RPG
- Dwarf Fortress
- Planescape: Torment, ali važi isto što i za KoDP
- Master of Magic
- Rise of Legends, iako je i to granični slučaj (što ga, po meni, čini posebno zanimljivim)
- eh, ovde sam se dugo mislio... Umalo da malo nategnem granice ovih odrednica, i stavim Ascension, koji je fizička igra sa kartama (ali, u moju odbranu, postoje i digitalne verzije), ali neka za sada bude Skyrim, tj. The Elder Scrolls, barem od Morrowinda.
Razmišljao sam i o nekoj igri smeštenoj u Warhammer Fantasy svet, pa o nekim drugim stvarima novijeg datuma, ali nisam ih igrao dovoljno (ili uopšte), te neka bude za sada ovako. Menjaće se.
Predlozi? Dopune? Druge dopune?
EDIT: Dark Souls (serijal), Persone (bar one starije), možda Phantom Dust, možda Solium Infernum, možda Gremlins Inc... Ima kandidata. :)
Ali, evo jednog pitanja za Nightfliera, ako čita ovaj topik.
U Conquest of Elysium, vorloci imaju moć kontrole elemenata - elementarnu magiju, ako hoćete. Slabiji znaju od svega po malo, ali oni jači su specijalizovani, i to ih isključuje iz škole suprotnog elementa njihovom. Njihova moć se zasniva na draguljima, njihovom pronalaženje i kontroli, a vremenom i sami upiju neke od elementarnih moći u svoje ljudsko telo. Elem, dragulji su: safir, moć vode; dijamant, moć vazduha; rubin, moć vatre; smaragd, moć zemlje. Pitanje je: odakle je to? Ima li nešto slično u književnosti ili je koliko-toliko originalno? Malo me podseća na Magic, ali tamo je mana u čistom obliku, ne u kamenju, ima 5 vrsta, ne 4, i to je sveukupna magija, ne samo elementarna... Hm, možda i ne podseća. :lol:
EDIT: Moje nagadjanje je, znajući Illwinter i kako rade, da je to inspirisano nekom realnom magijskom tradicijom.
Pa, realna magijska tradicija, makar pitagorejsko-zapadna, zasnovana je na elementima - voda, vatra, zemlja, vazduh i etar, odnosno ljudski duh koji vlada svima. To je cak spojeno i s hriscanskom tradicijom, pa su tako arhandjeli simbolicni cuvari strana sveta i elemenata. Spellcaster u tom slucaju predstavlja etar/duh.
Taj motiv nema gde nije razradjivan, ali najdetaljnije kod Dzordana. Doduse, to se uvek prikazivalo kao urodjena sklonost koja se iskustvom uvecava/izostrava...
Sent from Bigg Maggzzee
Da, znam za teoriju elemenata. I Kinezi imaju nešto slično u I djingu. Ali ne sećam se da sam konkretno video moć elemenata vezanu u ljudskom svetu za drago kamenje, na šta se i odnosilo moje pitanje. Liči mi na nešto čime bi mogla da se bavi alhemija.
Dark Jewels by Anne Bishop. Doslovce ti kamen određuje nivo moći. Rađaš se s kamenom jedne boje, pa na svojevrsnoj ceremoniji punoletstva dobijaš drugi, koji može da bude do četiri nijanse tamniji od kamena stečenog rođenjem. Što je kamen tamniji, to je moćniji.
Hvala, Nightflieru! Pogledaću čim se bude postavilo pitanje šta bih mogao da čitam. :)
Nego, evo malo priče o patuljcima. To je meni jedna od omiljenih fantazijskih rasa i često igram sa njima, ako je to moguće. Kako sam poslednjih mesec-dva najviše zaokupljen igrom Conquest of Elysium (što se lako moglo zaključiti, jel'te), patuljci u toj igri su mi privukli pažnju, normalno, iako još nisam igrao sa njima. Ti patuljci su specifični. Razlikuju se od onih na koje smo navikli u raznim igrama, i razlikuju se od svih drugih klasa u CoE. Kad kažem "razlikuju", stvarno to mislim. Njihove sposobnosti i njihova mehanika su drugačije od drugih klasa/grupa, a odatle sledi da je drugačiji i opseg mogućih strategija. I, ne bojte se, ovde nema pravih spojlera, jer sve što ću reći se može naći u priručniku.
U CoE generalno postoji nekoliko načina da sakupite trupe. Postoji regrutacija (standardnih trupa, opsadnih mašina i nekih elitnijih i redjih jedinica) i postoji prizivanje (životinja, čudovišta, mrtvih, neumrlih, magičnih bića, itd, itd). Postoje i čini opčinjavanja i porobljavanja (charm & enslave) - u stvari, to su dve različite grupe čarolija, ali efekat je sličan, uz neke razlike. Ipak je to retka metoda sticanja novih trupa i ovde ćemo je trenutno zanemariti.
Regrutacija je uvek na raspolaganju u svim vašim uporištima, i jedino ste ograničeni resursima, a to su zlato i gvoždje - ovo poslednje samo za mašine i elitne trupe. Elem, patuljci, tj. klasa patuljačke kraljice, funkcionišu drugačije. Dvala - kako glasi kraljičina titula na patuljačkom - radja po jednog patuljačkog radnika svaki mesec. Naprednije dvale postanu Dvalinove kćeri i radjaju po tri radnika mesečno. Te radnike možete onda obučiti i opremiti (u grupama po 5) u bolje trupe. Dakle, ograničeni ste brojem radnika, a ne toliko resursima (ovde je više gvoždje u pitanju nego zlato). Dvala koja dobije dovoljno dijamanata iz rudnika može da stvori runske kovače, najmoćnije od patuljaka, koji prave magična oružja i stvaraju najelitnije patuljačke trupe, i koji mogu, sa svoje strane, tajnim obredima da prizovu novu dvalu u prazan rudnik... i tako stvore novu koloniju. Sve iznova.
Takodje, patuljci iz rudnika izvlače duplo više zlata i gvoždja od drugih klasa, ali zato duplo manje iz svih drugih struktura, poput ljudskih farmi, sela i gradova. Naravno, mogu se kretati po planinama brže od drugih kopnenih jedinica. Sve ovo čini da je igra sa njima vrlo različita nego sa bilo kojom drugom klasom, i uskoro ću i to probati.
Iz intervjua sa Kristoferom Ostermanom, jednom polovinom Illwintera, studija odgovornog za Dominions i Conquest of Elysium, i čovekom koji predaje istoriju religije negde u Švedskoj (ne znam gde).
Quote
What games have been the biggest influence on the Dominions 3 design?
Some pen and paper role playing games are probably most important. Ars Magica, Earth Dawn, Powers and Perils come to mind. The setting and system of Ars Magica is probably the single most important source. Also some board games such as SPQR and Warhammer Fantasy Battles. VGA Planets, Master of Orion II and to a lesser extent Master of Magic are probably the most influential computer games. VGA-Planets gave us the whole idea of a multi player game with simultaneous hosting. Master of Orion II had a research system we were very fond of, and it inspired us to make an interesting research system. Master of Magic was quite fun and had something like global spells IIRC.
Kada sam video baziliska u CoE II, znao sam da je uticaj D&D-a relativno minoran (onoliko koliko je to moguće danas, jel'te), ali onda me je biholder u CoE3 zbunio. Povodom toga:
Quote
You've drawn influences from literature, movies, myth...are there any ideas or influences you discarded as being too weird or too conventional?
AD&D'ish concepts might be discarded. Johan Karlsson (co-designer) likes Beholders and AD&D goblins and would be mighty pleased if I made a Beholder in the game, but I would be surprised if I ever made one. Apart from that I rarely discard Ideas. I just do not use them. There is an enormous smörgåsbord of ideas and concepts floating around. You just have to pick the best ones. Beholders are there among elves and dwarves, but so are mesopotamian Sirrushes and Vanir and Dwarves of norse myth. Why choose the less interesting ones when there are so many to choose from?
Inače, Karlsonov avatar na mnogim sajtovima, pa i na Stimu, je upravo biholder, koji - recimo to zbog onih koji možda ne znaju - je praktično i bukvalno trejdmark D&D-a, jer je tu prvi put smišljen. Ili ušao u ljudski svet, kako neki misle. Svejedno. xnerd
Ostatak intervjua ovde (http://flashofsteel.com/index.php/2006/12/11/developer-interview-kristoffer-osterman-illwinter-games/), na Flash of Steel, pre skoro 10 godina. Razlog je bio objavljivanje Dominions 3.
Quote from: Meho Krljic on 18-04-2016, 10:12:19
Rič Stenton je napisao tekst o loreu Dark Souls serijala koji može da posluži kao odličan intro za ljude koje sve to zanima ali ne znaju zanima li ih dovoljno da se upuste u tri sedamdesetosatne igre :lol: :lol: :lol: :lol:
The secrets of Dark Souls lore explained and explored (http://www.eurogamer.net/articles/2016-04-15-dark-souls-lore-and-how-it-works)
Sa teme o igrama Dark Souls (ili o igri Dark Souls 2? :lol: ), ali može da ide i ovde.
Ovaj Hagarih iz CoE3 je opasno zaj***n. Nije ime toliko bitno - u samoj igri se bira nasumično iz odredjenog skupa imena, ali bitno je šta je on: tartarski duh. Liči na nešto što bi se izvrsno uklopilo u Dark Souls igre, kao krajnji bos, pošto dolazi iz sveta mrtvih. Džinovski skelet (iako polu-obučen), sa krunom na glavi, lancima na rukama, stoji na gomili izmučenih... duša? Izobličenih, iskrivljenih kostura? Kako god, njegova moć je zapanjujuća. Retko kad sam se vraćao u igri na snimljenu poziciju, ali bio sam izgubio glavnu vešticu u nepromišljenom napadu na njega, pa sam to učinio. Pravdam se samom sebi da se to desilo zato što nisam pažljivo proučio njegove sposobnosti pre bitke - inače ne bih napao - ali, opet, za to sam sam kriv.
Elem, Hagarih je komandant, što znači da može da se kreće po mapi, ali uvek je bio sam. Iako to znači da prelazi planine kao obični ljudi ravnice, učinilo mi se kao dobra prilika. Jer kad nije sam, stoji u pozadini i baca magije, jednu iz geomantije, drugu iz nekromantije. Ako bi stopio nekoliko mojih stvorenja sa zemljom to bi bilo neprijatno, jer se samo snažna stvorenja mogu nadati lakom oslobodjenju. Ako bi, pak, dao snagu zemlje svojim saveznicima, to bi bilo još neprijatnije (setite se priče o Heraklu i Gejinom sinu koji ne može biti pobedjen dok stoji na zemlji). A to je samo geomantska strana! Dakle, napad na njega dok se može! Jer, osim totema, raznih magičnih čuvara i biholdera, nisam sreo stvorenja koja mogu lako da bacaju magije u bliskoj borbi.
Hagarih je imun na opčinjavanje, glavnu moć veštica. Imun je i na otrov, glavni adut mnogih mojih stvorenja, i - budući skelet - prilično otporan na probadanje, glavni adut običnih ljudskih vojnika (koplja, strele, bodeži). Udara sa dva lanca koji nanose ogromnu štetu. Ono gde sam pogrešio je što nisam pogledao šta ti lanci rade osim te štete.
Tartarski lanci su magični, što znači da mogu da naude i duhovima. To nisam znao kada sam poveo močvarne prikaze u borbu, misleći da će on da troši poteze na njih ne pogadjajući ih. Tartarski lanci porobljavaju duše onih koje povrede (a ne ubiju), osim ako se taj ne odupre magiji. Druga moja greška je bila što sam poveo jedno vrlo jako stvorenje, ali neotporno na magiju, tako da je prvi udarac lancem rezultirao sa tim stvorenjem na strani tartarskog duha. I onda je moja veštica morala da ga ponovo opčini, i troši dragocene poteze. I tako sve dok nisam izgubio.
Svidelo mi se sledeće objašnjenje iz Toma čudesa, i mislim da se iz njega mogu izvući dovoljno bitni zaključci za ovu temu.
Naime, za abilities se kaže nešto u stilu "da odredjuju šta stvorenja jesu i šta mogu da čine". To jeste poenta. Na forumu Quarter to Three, neko mi reče jednom, u odgovoru na moju tezu da AoW ima divan personality, da misli da je to divna, savršeno doterana igra, ali da upravo nema taj karakter koji pominjem. A ja sam onda morao da objašnjavam na šta sam mislio. Ne na neki originalni worldbuilding ili specifičnu naraciju ili zaplet, već na prostu odliku da se arhetipovi i elementi fantazije pojavljuju u samom gejmpleju. Gejmplej stvara naraciju. A nigde to nije izvedeno tako maštovito kao u AoW. (Pričam o fantaziji, naravno. Mada je Dominions sasvim drugačija zverka, sa kojom nije poželjno kačiti se u natecajima maštovitosti.) I HoMM i čitav serijal Elemental/Fallen Enchantress/Sorcerer King su više na strani stonih "evroigara", u kojima je tema samo nalepljena na gejmplej, i vi se samo igrate brojevima. Ali u AoW razne kombinacije brojeva - koje nužno postoje - daju privid nečeg višeg. Kada shvatite da ne možete opčiniti zlatne aždaje (jer su zmajskog roda), ili da letači vide dalje, ili da utvare ne mogu biti zarobljene paučinom ili mrežama, ili da posmatrač (aka beholder) ne može biti iznenadjen sa ledja ili da orčki crni vitezovi imaju nadmoć protiv druge konjice zato što nose duga koplja, ili da goblinski strelci gadjaju zaraženim komarcima koji lete oko prepreka, ili da ubice imaju napad na koji nema uzvraćanja, ili da šamane ne možete videti iz daljine dok su u prirodi, ili da svetilište božjeg gneva može da ošine munjama sve oko sebe koji nisu vernici (devout), onda shvatite da je to pravi worldbuilding u video-igrama.
Trkom pre nego što neko stavi ovo na topik o 'rpg-u'! Ričard Kobet:
The RPG Scrollbars: In Search of Urban Fantasy (https://www.rockpapershotgun.com/2017/06/12/the-rpg-scrollbars-in-search-of-urban-fantasy/#more-452603)
Tema o kojoj se raspravlja ovih dana. O, zašto, industrijo igara, zašto...?