Srpska pravoslavna crkva je praktično najveće zlo koje je snašlo srpstvo i direktan uzrok toga što danas Srbija nije država sa 30 miliona stanovnika i dominantnom pozicijom u širem regionu.
Srpska crkva nikada nije bila u službi srpskog naroda nego u službi jedne linije pretedenata na srpski presto.
Srpsku crkvu nikada nije zanimao boljitak srpskog naroda već samo njeno lično uzdizanje.
Srpska crkva je inicirala i sprovela niz fatalnih grešaka te je sreća da je srpstvo uopšte opstalo.
O svemu ovome što ću izneti ovde malo se zna jer smo svi žrtve crkvene propagande vekovima već.
Evo nekoliko stvari:
1. Pre svega sprska crkva kao autonomna postoji vrlo kratko. Zaista vrlo kratko, mnogo kraće nego što nas uče u školi. Sveti Sava nema nikakve veze sa samostalnom srpskom crkvom; on je bio Vizantijski vazal. Pogledajte spisak srpskih Patrijarha od kada do kada ih ima jer je to dokaz priznatosti srpske crkve kao samostalne. U suštini od 1920. naovamo... i nešto malo u 14 i 15. veku... ostalo su bili neki namesnici po gudurama bez ikakvog uticaja na Srbe ili sa sasvim malim ali fatalnim uticajem u XIX veku.
2. Vuk Branković jeste za srpsku crkvu bio izdajnik i oni su stvorili mit o njemu kao čoveku koji je prodao srpstvo. Ali istina je sasvim suprotna. Srpska pravoslavna crkva je zarad svog opstanka prodala Srbe i Srbiju Turcima. Kosovski boj dobili su Srbi, Vuk Branković je predvodio silan juriš koji je oterao Turke u Aziju. Vuk Brankvić je shvatio da će se Turci vratiti i 1394. godine je sklopio sporazum sa Papom da Srbija prihvati katoličanstvo a da zauzvrat dobije kompletnu samostalnost i vojnu pomoć u proterivanju Turaka sa kapije Evrope. 1396. godine odigrala se ključna bitka za budućnost srpstva i Srbije, ujedinjena Evropa na čelu sa Vukom Brankovićem stala je pred Turke u Nikopolju, današnja Bugarska... Srpska crkva je podržala Lazarevu udovicu koja je želela da vidi svog sina na prestolu Srbije i u tom boju Stefan Lazarević sa 5000 odanih boraca Pravoslavaca odnosi prevagu za pobedu Turaka i hvatanje Vuka Brankovića.
Srpska crkva je stvorila mit o izdaji Brankovića na Kosovu da bi sakrila svoje izdajstvo i prodaju Srbije zarad svog opstanka. Jer u slučaju da je Branković pobedio već tada bi uspostavio Veliku Srbiju, ali katoličku što bi imalo nesagledive ali pozitivne posledice po življe na ovom prostorima. Naravno, vekovima nam utiskuju svest da je pravoslavlje suština srpstva ali to je besramna glupost koja nas je koštala ogromnih teritorija, ljudskih i materijalnih gubitaka.
Đurađ Branković pokušava nekoliko decenija kasnije da stvori "Jugoslaviju", udaje svoju kćerku za celjskog princa a njegov unuk Herman trebalo je da postane car Slovena na Balkanu... kako se to završilo možete videti u mom romanu "Živosahranjeni".
3. Srpska crkva je uz Karađorđeviće i Rusiju, a Rusi su nas izdali kad god su mogli; Obrenovići su stvorili modernu Srbiju i očistili svoje dvorište od muslimana, što Karađorđevići nikada nisu uradili poštujući stari dogovor knjeginje Milice i Bajazita o uzajamnom uvažavanju i srpskom vazalstvu. Kod konačnog oslobođenja od Turaka u Balkanskim ratovima, Srpska crkva je insistirala da se bitka preusmeri na Kosovo i kosovski mit, a ogromna prostranstva sa srpskim življem u Egejskoj Makedoniji zanemarena su jer srpska crkva tamo nije imala svoje posede. Srpskoj crkvi je bilo važno da se oslobodi Kosovo jer je ona tamo imala mnogo zemlje, i stvorila je taj mit o Kosovu i duši srpske nacije, što je takođe budalaština... pre je Skoplje centar srpstva nego Kosovo. Mit o Kosovu je usađen u srpstvo da bi se branila teritorija SPC-a.
4. Još jedna u nizu strašnih odluka sa fatalnim posledicama zbila se 1929. godine kada je srpska crkva konačno izdejistvovala odluku da Srbi mogu biti samo Pravoslavci, time stavljajući kamen temeljac hrvatstva i buduće hrvatske države. Samo stvaranje Jugoslavije nije bilo preterana pogreška da imbecil kralj Aleksandar nije počeo odmah po ustoličenju da pravi sumanute greške na svim planovima: spoljnopolitičkom, unutrašnjem, ličnom... svaka odluka je bila kao promišljena idiotarija. Svaka odluka je bila po jedan ekser u kovčeg srpskog opstanka.
OK, svako ko i dalje misli da je Pravoslavlje duša srpskog naroda, treba da zna da to nije tako, već nam je to mišljenje nametnuto da bismo istrajavali na samoubilačkom podržavaju Pravoslavlja... Srpstvo je oduvek bilo podeljeno između istočnog i zapadnoc rimskog carstva i ta granica se pomerala tamo-vamo kako su se okolnosti menjale. Pa prvi Nemanja je katolik verovatno delom albanskog porekla. Vladari Srbije su naučili da balansiraju između jednih i drugih izvlačeći korist kad god i gde god mogu... ali su se u konačnom preračunali i doveli do tolikog rasparčavanja srpskog naucionalnog bića da smo pali ispod cenzusa u svetskim okvirima za bitne narode. A sve to zbog držanja za Pravoslavlje i slepog vrovanja da je to nešto kao srpsko i posebno. Užasna, užasna greška...
Dakle 500 godina trpimo najgora uniženja od srpske pravoslavne crkve, sa beskrajnim nizom izdajničkih odluka... treba ovo da se obelodani i ubuduće uči u školi, a SRC-u oduzme svako pravo da donosi ikakve odluke u ime ovo jadno malo srpskog naroda što je preteklo posle njihove šeststogodišnje strahovlade.
Bio si baš ljut tog dana, kad si pisao ovo. :lol:
Ali mislim da ovde grešiš:
"..1396. odigrala se ključna bitka za budućnost srpstva i Srbije, ujedinjena Evropa na čelu sa Vukom Brankovićem stala je pred Turke u Nikopolju, današnja Bugarska."
Drugi su momci tamo bili. Vuk Branković nije bio kod Nikopolja. :lol:
Za četvrtu tačku je u pravu. Da je Crkva rekla da i muslimani mogu biti Srbi em ne bi bilo rata em bi Srbija bila mnogo veća i jača...No, kako od crkvenjaka koji znaju samo za pravoslavne spise očekivati bilo kakvu viziju.
Loni, đe je Boban i zašto si mu ukrao nalog?
ne bi ni bilo ratova da ste se nakon pocetnicke greske vratili pod okrilje jedne svete katolicke i apsotolske crkve
autokefalnost ima donekle smisla a kasnije postane talog za razne devijacije
Ne razumem ovo vratili pod katolicku crkvu?!?
Pa valjda se ona ocepila od pravoslavne....
Da smo katolici barem bi bilo više para...Pošto i jedni i drugi veruju u Onog-koji-ne-postoji nema razloga da se pravoslavlje, premda doista i jeste skrušenije, smatra za bolje.
Saće zosko da vam objasni sve, ček' samo da se uloguje.
Ima dosta o tim prelomnim godinama ovde: https://sh.wikipedia.org/wiki/Vuk_Brankovi%C4%87
Ko ume da čita između redova.
varvarine... pogledaću to oko Vuka Brankovića, mada tu ima dosta nejasnoća jer su istoriju pisali Lazarevići; moguće je da nije bio na samom bojnom polju Nikopolja, ali je cela ta bitka njegova zamisao i pod njegovim patronatom.
Onda je moguce da je i ceo prvi post fantazija....
Nije... nama SPC uvaljuje svoju verziju stvarnosti i mi glatko nasedamo na to.
Postavlja sebe kao dušu srpskog bića, što nije tačno. Vekovima se težilo stvaranju zajedničke države s Bugarskom jer je to Pravoslavno okruženje, a nije se razmatrala mogućnost zajedničke države sa Srbima Katolicima iz Bosne, Dalmacije i Slavonije. Na kraju je taj srpski antagonizam doveo do stvaranja nacije Hrvata koji su samo katolički Srbi.
Umesto da nam bude uzvišena pomisao da smo Srbi, nama je postalo uzvišeno da smo Pravoslavni. To je jebena, potpuna budalaština koja ima pogubne posledice na Srbe kao celinu.
SPC nikada nije gledala na ujedinjenje sa Bosanskim, dalmatinskim i slavonskim Srbima kao stvarno ujedinjenje, nego kao priliku da proširi svoju viziju praznoslavlja na taj deo teritorije.
Ako ostavimo Vikipediju te se latimo knjiga, nigde ne stoji da je Vuk učestvovao u bitci kod Nikopolja, ali je dopao ropstva nakon toga i bi pogubljen. Kako, ne zna se. Ono što istoričari beleže jeste da se nije hteo mešati u sukob i da je zbog toga zbačen sa vlasti a njegova država podeljena i deo dat ženi mu a drugi deo Lazareviću kao nagrada (Stanoje Stanojević, Istorija srpskog naroda , 1910 godina). Isti autor Lazarevića naziva "klevetnikom" u odnosu na Brakoviće, što nam daje za pravo da verujemo kako je mit o Brankoviću potekao od Lazarevića.
Dalje, u prilogu stavljam tekst o Stefanu Prvovenčanom koji ima taj naziv jer se "venčao sa katoličkom crkvom". Tekst je malko duži, ali u druom delu je fino objašnjeno. Pobogu, svi smo iz istorije učili da su srpski vladari krunisani i kao pravoslavni i kao katolički.
http://srbin.info/2016/02/04/lukava-podmetacina-proslava-katolickog-krunisanja-srpskog-kralja/ (http://srbin.info/2016/02/04/lukava-podmetacina-proslava-katolickog-krunisanja-srpskog-kralja/)
Која спрдња од теме....
Мехо Крљић да објасни оволико непознавање марксизма
Znam da je mnogima ova tema teška jer nas ceo život uče o izuzetnosti Pravoslavlja i sudbonosnoj povezanosti sa pravim Srbima, ali nekako mi se čini da je to sve jedna velika podvala i da je kneginja Milica zarad promocije svog sina u glavnog Srbina bila u stanju da sjebe sve Srbe, pa makar oni bili i većina u tom trenutku. Nije bio bitan boljitak Srbije ni trajno rešenje srpskog pitanja već samo sitna koristoljub, a SPC se našla u blizini da aminuje i anatemiše po potrebi.
Бобан, изгубљени брат Јована Деретића...
Побогу, православље је дошло међу Србе 300 година прије Немањића
Немањићи су изгурали црквену аутономију класичном уцјеном, кад је Цариград био окупиран од стране крсташа Сава је натјерао Византију да га призна за архиепископа
Како онда он може бити њихов вазал?
Да не причамо да је Византија тада била Америка за Ватикан вукојебину
Притом је Душан нападао управо ту Византију, до Солуна, а не католике...
Да не причамо да католичанство и православље још увијек нису коначно раскинули, 1054. година се само симболички спомиње, они су преговарали и у 15. вијеку
А ово је тек пар рупчага у оном недјелу горе
Ne pada mi na pamet da branim crkvu, štaviše pridodaću jedan solidno interesantan tekst na relativno blisku temu, sa daleko manje slobodnih procena.
Za prvi post se može reći da je dobar plot za roman alternativne istorije. Taman ponešto bazira na istini, ponešto na Wikipediji, a ostalo je mašta pisca.
http://milanmilenkovic.com/2016/02/06/najvece-zablude-srpske-istorije/ (http://milanmilenkovic.com/2016/02/06/najvece-zablude-srpske-istorije/)
као што рекоше Хоркхајмер и Адорно, империјализам се отеловљује у два вида
1. Деморализујте бога тог народа
2. Развијте разбојничку способност међу друштвеном елитом, а и шире
Послије не треба ни слати тенкове
Quote from: Ugly MF on 28-03-2016, 17:09:45
Ne razumem ovo vratili pod katolicku crkvu?!?
Pa valjda se ona ocepila od pravoslavne....
skonto sam da njegujete nacionalne mitove
ali ovakve teoloske do sada nisam
studirajuci ekumenizam skontao sam da se pravoslavni plase npr. molitvene osmine za jedinstvo krscana...ja obicno kazem da su se usrali od straha...boje se gubitka autokefalnog identiteta usko povezanmogr s nacionalistickim identitetom koji bi se istopio u velicanstvenoj sveopcosti katolicke crkve
amen
Јбт јел овај топик скривена камера кд се овако дроби... православна црква НИЈЕ политички активна. То што некоме понекад тако изгледа плод је неуспјешног копирања католичке цркве
Православље уопште није устројено да се бави политиком и не постоји апсолутно никаква православна политичка идеологија
Чак и та одлука о Србима као искључиво православцима тотална је имитација модела код западних хришћана, једна нација и једна вјера
Ко тврди да је православна црква националистичка стварно је благо речено неинформисан, а чак и црквена пракса показује да су национално неспособни
Малтене једина нација на Западу с више вјера је њемачка, а она је национални идентитет утемељила на језику и књижевности, у чему су Срби такође засрали с Вуком
Апсурдно је да пуке имитације на језичком и националном плану, и то лоше имитације, неко овдје поставља изнад западњачких концепција, па јбт шта је сљедеће, да је хитлеров другар ментор био Србин, нормално
Pravoslavna crkva jeste politicki aktivna, onoliko koliko joj vlast dopusti, ali nema pravu moc u drzavi. Ja crkvu vidim kao ustrojenu instituciju koja je izgubila moralni i svaki drugi kredibilitet. Bila je nacionalisticka i netolerantna uvek kad je to momenat trazio (od rata do gej parade), govorim o modernoj istoriji, ali ne verujem da je ikad bilo znacajno drugacije? Recju, crkva je instrument drzave, a ne obrnuto. Meni smeta sto se vlast kao slizava s crkvom ali realno, niko u tog boga i crkvu ne veruje; zbilja smo amerika wannabe, ako ne verujes u boga i pripadajucu crkvu nema pobede na izborima, i vlasti, veruju? Ali, u ovom drustvu, zapravo ima. Crkva je ukras.
Da, koliko ja znam od svih političara jedino je Mrkonjić priznao da ne veruje u boga.
Zar nije tema SPC kroz istoriju?
Trumane
Komunista :lol:
Veruju da je to deo narativa, jer nacionalizam i ostalo, ali realno, ko sto rekoh to nema vaznost i pripada ideologiji i retorici koja je ekstremna, skrajnuta, marginalizovana. Nevazna u velikoj slici.
Quote from: Petronije on 29-03-2016, 00:40:34
Zar nije tema SPC kroz istoriju?
Jedino sto sam zapamtila od predavanja iz istorije je inicijalno profesorovo: istorija je gomila gluposti :lol:
Istorija se ne zavrsava davnom istorijom, vazno je i moderno doba, komunizam i post komunisticka era u kontekstu odnosa crkve i drzave, i polozaja crkve uopste, zar ne?
Sve je relevantno ako je crkva 'najveci neprijatelj srpstva i Srbije' (nigde ne kaze 'nekad davno bila') ;)
Quote from: Pepelbatto on 28-03-2016, 22:26:43
Немањићи су изгурали црквену аутономију класичном уцјеном, кад је Цариград био окупиран од стране крсташа Сава је натјерао Византију да га призна за архиепископа
Како онда он може бити њихов вазал?
Stvarno nemam vremena da ga trošim u pokušaju objašnjenja Batodrobiju šta je šta, ali razmisli za trenutak... Sveti sava je bio arhiepiskop, dakle, nije bio patrijarh, u pravoslavlju kada je crkva priznata kao samostalna vodi je patrijarh; dakle, Sv. Sava nije bio samostalan i nije bio na čelu autokefalne srpske crkve jer ona tada naprosto nije postojala. Dobila je samostalnost tek 150 godina kasnije. To su činjenice, nije nikakvo moje slobodno tumačenje kako pojedinci hoće da predstave. Dakle, Sv. Sava je bio vazal Vizantije.
Прво, као и за већину других глупости, примјењујеш нешто што није важило тада на исти начин као данас. Тотално си оперисан од историјске перспективе и не разумијеш ништа, но мене мрзи да било шта обкашњавам, ео сувих чињеница па их ти углави у своје бесмислице
1. Грчка црква је аутокефална архиепископија. У Цариграду постоји васељенски патријарх, но грчки поглавар је архиепископ.
У сваком случају, чак и да постоје неке специјалне везе, то и даље не значи ништа за дешавања у 13. вијеку, не брукај се
2. Прво је Првовенчани крунисан папском круном па је Византија одговорила умилно Србији с поклањањем архиепископије, која је била самостална
Причати о 13. Вијеку а не капирати да би у католичкој цркви службовали на латинском језику док је овдје допуштен црквенословенски, и причати да би окретање Ватикану било малтене национална слобода наспрам Савиног "вазалства", па то је жешће лупетање
Ето ти алтернативна историја, за почетак латински у црквама, притом, колико треба бити наиван па лупити да би прихватање католичанства спасило Србију од Турака, бесмислица на квадрат
Vizantija i Rim su se borili oko prevlasti na Balkanu dajući i uskraćujući razne pogodnosti, a vlastodršci ovde su pokušavali da balansiraju i da od obe strane izvuku maksimum.
Nemanja je kršten kao katolik i prvo priznat od Rima, pa mu je Vizantija brže-bolje obećala neki vid samostalnosti, ali potpunu samostalnost srpska crkva dobija 1371. godine. To su činjenice koje SPC zamagljuje i krije, a lakovernici prihvataju kao istinu.
Isto je uradio i Mehmed paša Sokolović dajući široka ovlašćenja Srbima ali samo zato da ovi ne bi prešli u katoličanstvo i ponovo podigli krstaše na njih, nije to radio što je bio Srbin i što je saosećao sa svojim precima.
Meni je najstrašniji primer zločina prema srpskom narodu koje je počinila crkva upravo u XX veku, kod Balkanskih ratova, kada je insistirala da se oslobađa Kosove, a ne egejska Makedonija gde je živelo mnogo više Srba, jer tamo nisu imali nikakav materijalni interes. Da ne pričamo o Srbima iz tih krajeva koji su uzalud molili Beograd pred kraj XIX veka da im pošalje udžbenike na srpskom da bi deca učila srpski. SPC je stvorila i istrajava na kosovskom mitu kao duši srpskog naroda, a to je obična budalaština koja srpski narod košta previše.
јбт, Византија којој су крсташи окупирали пола Грчке, којој су крсташи држали Цариград већи дио 13. вијека, којима су скидали злато с икона по цариградским црквама, чији је патријарх морао да се пресели у Никеју у данашњој Турској, која је тада била подијељена на двије државе, једну европску и другу малоазијску.... та Византија је нешто диктирала Срвији?
Тислуд или потпуна незналица
Одо да спавам, а ео лијепо линка ђе пише да архиепископија може бити аутокефална
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0?_e_pi_=7%2CPAGE_ID10%2C4921369904
Ček, zar nismo rekli da linkovi s Wikipedije ništa ne znače...
бобане, неке ствари које си написао стоје, ал би требало да се много боље упознаш са средњевековном историјом србије...у осталом, и без накнадне памети, неке одлуке СПЦа у 20. веку су страховито коштале наш народ (и наордности) на балкану и у расејању...у осталом, узми и прочитај чланак који је џими ставио, ту је врло добро анализирана улога и 'улога' српске цркве, не само у историјском већ и у свакодневном контексту
за сваки случај још једном линк http://milanmilenkovic.com/2016/02/06/najvece-zablude-srpske-istorije/ (http://milanmilenkovic.com/2016/02/06/najvece-zablude-srpske-istorije/)
Ја сматрам да Србин некрштен не бива.
Quote from: ALEKSIJE D. on 28-03-2016, 17:49:10
Dalje, u prilogu stavljam tekst o Stefanu Prvovenčanom koji ima taj naziv jer se "venčao sa katoličkom crkvom".
Ja koliko znam Prvovenčani se zove zato što mu je prvom stavljena kruna, odnosno "venac" na glavu. Kruna potiče od lovorovog vijenca.
Quote from: дејан on 29-03-2016, 11:22:40
бобане, неке ствари које си написао стоје, ал би требало да се много боље упознаш са средњевековном историјом србије...у осталом, и без накнадне памети, неке одлуке СПЦа у 20. веку су страховито коштале наш народ (и наордности) на балкану и у расејању...у осталом, узми и прочитај чланак који је џими ставио, ту је врло добро анализирана улога и 'улога' српске цркве, не само у историјском већ и у свакодневном контексту
за сваки случај још једном линк http://milanmilenkovic.com/2016/02/06/najvece-zablude-srpske-istorije/ (http://milanmilenkovic.com/2016/02/06/najvece-zablude-srpske-istorije/)
Ima tu jedan problem u svemu tome koji većina zanemaruje.
Mi ne znamo tačno šta se događalo u Srbiji i Jugoslaviji tokom II svetskog rata, ko je bio na čijoj strani i pod kojim uslovima... a ima još živih učesnika.
Šta mislite kakve su šanse da precizno znamo šta se događalo u XIV ili VII veku... pa sve su to ekstrapolacije i slobodna razmišljanja, natuknice na osnovu jedne sačuvane rečenice ili predanja prenošenog u narodu vekovima. Istoriju Srbije ispisivali su pobednici, a to je uglavnom bila SPC. Da li neko veruje da nije bilo podmetačine i prekrajanja istorijskih dokumenata.
Ako ozbiljan izučavalac (ne ja, naravno) izađe sa tezom da autokefalnost sprpske crkve nije davana dogod su Nemanjići bili na vlasti i u poziciji da konkurišu za carigradski presto, onda to ima određenu težinu. Kada pogledamo istorijske brojke kockice se slažu.
Hvatanje Brankovića (kod Nikopolja ili nekoliko dana kasnije bilo gde u okolini) od strane ljudi Stefana Lazarevića i zatim njegovom mučenje i smrt u tamnici (dal ga je Milica otrovala ili su mu organizovali "bekstvo" iz zatvora pa ga ubili zbog navodnog izdajstva...) i zatim proglašenje njega za izdajnika srpstva i svaljivanje krivice za potpadanje pod Turke, što je zapravo odradila kneginja Milica, a crkva je proglašava otprilike za sveticu... mi o tome nemamo pojma neuporedivo više od toga gde se Draža Mihajlović dogovarao s Nemcima, Italijanima, ustašama ili komunistima... Nemamo nikakvu šansu da išta shvatimo sem da nagađamo i pričamo i stvaramo podlogu za neki roman...
Suština mog posta i nastojanja jeste da se ukaže na to da je sve čemu nas uči istorija možda jedna velika laž ili nekoliko još većih laži.
Lepo ja rekoh, bice to FanFikshnAlterIstorije zanr.
Ako,popularno je to,ima ko ce citat,,,ako prevedes na Hrvatski,Nemacki, Italijanski...
да исправим самог себе, и од Бобана има гори
Миленковић нек иде да живи с Ескимима, сигуран сам да је њихово ескимство без цркве сасвим тријумфално
Штавише, надам се да је већ спаковао кофере за Гренланд
Као и скоро увијек, нисам успио да издржим да не одговорим на ону будалаштину од текста, ја некрштени морам д се крстим због лупетања. Остављам одговор и овдје, чисто ако ми се не објави коментар.
Ретко се среће овако драматично непознавање ама баш ничега у вези са црквом, прикривено простим набацивањем којекаквих кафенисања с Мађарицом, као да је то уопште аргумент. Просто се нема времена за указивање на све несувислости кад су у питању кратери незнања. Сваки аргумент који почиње позивањем на интелектуално, културно, технолошки и привредно назадне Ескиме неминовно се сам гуши. Народ без црквене и државне организације је онај из каменог доба.
Тврдити да црква паразитира на народу подједнако је бесмислена као тврдња да грађевински инжењер паразитира на грађевини, јер само прима паре. То су стварно другоразредни, болни промашаји од аргумената.
Патриотизам организације је нонсенс? Патриа је највећа људска организација! Још није формирана сложенија институција на овој планети.
Коначно, мада тиме необразованост аутора није ни исцрпљена, иконоборство није произвело ислам већ управо обрнуто, и иконоборци су били световни владари а не свештеници. У настојању да придобију арапске територије, египатску пољопривреду, владари су покушали да модификују православну догму забраном икона, умиљавајући се исламу, будући да су Арапи неколико пута опседали Цариград.
А исихазам не да није укинут, него ено Радован Караџић у лику Др Дабића прошагира тиховање, које је доминантан начин молитве на Светој гори.
Све у свему, овај текст је препун комплетних фалсификата, страва и ужас, добро нисам неки осип добио.
Quote from: Pepelbatto on 29-03-2016, 18:14:22
Тврдити да црква паразитира на народу подједнако је бесмислена као тврдња да грађевински инжењер паразитира на грађевини, јер само прима паре. То су стварно другоразредни, болни промашаји од аргумената.
Ovo ti je jedan od najvećih bisera koje si odvalio do sada...
Ту реченицу да урамиш и окачиш на зид, колико је генијална
Ummm zar nije promaja najveci neprijatelj srpstva?
Nije SPC najveci neprijatelj srpstva. Najveci neprijatelj, ili bolje reci najveca kocnica je to konstantno trazenje krivca za sve probleme. Od promaje, preko 500 godina pod Turcima, preko druga Tita, Slobe, pa do illuminata, zmajeva, vampira, drakula, tajnih humanoidnih vrsta i ko zna cega jos. Uvek se nadje neko drugi da bude kriv.
Ali to plakanje nad svojom sudbinom je pravoslavni pristup...
Da drolja Milica nije izdala srpstvo zarad boljitka svog sina, ne bismo bili Pravoslavci i ne bismo uopšte tražili krivca ni za šta.
Vladali bismo Balkanom i ovim delom Evrope.
Cemu tako ruzne reci? Kako to mislis ne bismo bili pravoslavci? Srbi nisu iskljucivo pravoslavni. Vecina jeste pravoslavne vere, ali imas Srba katolika, muslimana, jevreja, budista, ateista...
Kome jos fali da vlada Balkanom, ne razumem uopste o cemu pricas. Nije ovo srednji vek, nego 21. Svet je jedno veliko selo. Ja mogu da budem Srpkinja i u Zimbabveu, what's the big deal?
E pa ne možeš, jer je SPC donela ukaz 1929, godine da su Srbi samo pravoslavci.
To što se ti osećaš srpkinjom, a nisi pravoslavka je anomalija koju crkva želi da promeni. O tome i ja pričam sve vreme.
Netolerancija srpske crkve pravi najviše problema.
S druge strane, neću da Srbi budu multietnička nacija. Mislim da je to glupost i nikad mira nema. Ako ne veruješ meni, pročitaj Islamsku deklaraciju pa ćeš shvatiti šta je Veliki Plan.
Jaka jedinstvena država, nacija bez podela... to su stvari koje nam trebaju. Sad je kasno, naravno, uvek iz nekog ćoška izbija plač pravoslavnih popova...
Quote from: Boban on 29-03-2016, 22:30:24
E pa ne možeš, jer je SPC donela ukaz 1929, godine da su Srbi samo pravoslavci.
To što se ti osećaš srpkinjom, a nisi pravoslavka je anomalija koju crkva želi da promeni. O tome i ja pričam sve vreme.
Netolerancija srpske crkve pravi najviše problema.
S druge strane, neću da Srbi budu multietnička nacija. Mislim da je to glupost i nikad mira nema. Ako ne veruješ meni, pročitaj Islamsku deklaraciju pa ćeš shvatiti šta je Veliki Plan.
Jaka jedinstvena država, nacija bez podela... to su stvari koje nam trebaju. Sad je kasno, naravno, uvek iz nekog ćoška izbija plač pravoslavnih popova...
Ma ja jesam Srpkinja pravoslavne vere ali uopste ne kapiram sta si utripovao.
ma to Boban lupa gluposti, uprkos tome što mu je gore objašnjeno da odluka SPC jeste sasvim normalna ZAPADNJAČKA ODLUKA o jednoj vjeri i jednoj naciji
izuzetak je Njemačka, ali to je nacija koja je kasno formirana
s druge strane, pričati da Srbi ne bi bili pravoslavci može samo neko nesvjestan podjele na istočno i zapadno rimsko carstvo hiljadu godina prije Milice Hrebeljanović. Nikakva Milica i nikakav Branković to ne bi mogli da promijene
Lepo je videti kako viševekovna propaganda SPC-a daje rezultate koji njima odgovaraju...Ispada da Srbi nisu postojali pre pravoslavlja... kakav samoljubiv čin veleizdaje jednog naroda.
Srbi i nisu postojali prije pravoslavlja, prosto jer je nacija, najjednostavnije rečeno, narod sa institucijama, i te institucije daju narodu nacionalni oblik
oduzmi institucije i nemaš naciju, imaš raspršene kretene koji slave Svaroga
Vizantija je dopuštala veću autonomiju crkve nego Vatikan, takođe je bila bogatija i razvijenija zemlja nego nepismeni Zapad u to vrijeme, tako da ako računaš da je to bila pogrešna odluka tada, onda je pogrešna odluka i danas prići bogatijim i razvijenijim zemljama.
Quote from: Pepelbatto on 30-03-2016, 14:37:37
kretene koji slave Svaroga
HEEEEEEEJ!?!? xtwak
Quote from: Pepelbatto on 30-03-2016, 14:37:37
Srbi i nisu postojali prije pravoslavlja, prosto jer je nacija, najjednostavnije rečeno, narod sa institucijama, i te institucije daju narodu nacionalni oblik
oduzmi institucije i nemaš naciju, imaš raspršene kretene koji slave Svaroga
Vizantija je dopuštala veću autonomiju crkve nego Vatikan, takođe je bila bogatija i razvijenija zemlja nego nepismeni Zapad u to vrijeme, tako da ako računaš da je to bila pogrešna odluka tada, onda je pogrešna odluka i danas prići bogatijim i razvijenijim zemljama.
Bato, ti uopšte ne shvataš šta su srpski veleposednici tada radili... svakih nekoliko godina naizmenično sklapali dogovore sa Carigradom i sa RImom; jedne ucenjuju da će prići drugima ako ne dobiju određene ustupke i tako u krug stalno... stalno između, stalno nesvrstani, stalno za Istok zapad, a za Zapad Istok. Uništi nas ta politika skroz naskroz.
A verovanje da nam je crkva jedini spas utisnuto je za vreme vladavine Osmanlija i to je sad kao standard.
Crkva se lepo izvukla jer za propuste koje je uradila u trenucima kada su Turci prodirali na Balkan treba da bude spaljena do temelja.
Evo, sad se otvaraju turske arhive, pa ćemo videti sve dogovore koje je Crkva napravila i po koju cenu.
Rečenica za razmišljanje:
"U jednom svesku Flaubertove korespondencije, koji sam često prečitavala i u njemu potcrtavala mnoge rečenice oko 1927. godine, našla sam i ove nezaboravne riječi:
Kako nije više bilo bogova a Krista još nije bilo, postoji u povijesti jedan jedinstveni trenutak, između Cicerona i Marka Aurelija, kad je čovjek ostao sam."
Margarit Jursenar, HADRIJANOVI MEMOARI
Бобане, не булазни, главни кривац за долазак Турака је Душан, јер је нападао Византију и умањио њену способност да се одбрани од Турака
Значи кад лупаш о томе да би папа заштитио Србију прво види како је Србија третирала Византију, која је посљедња линија одбране Србије
Мали хинт, Душан није проглашен за свеца
Pa naravno kad je hteo da se pokatoliči, a onda je pod nerazjašnjenim okolnostima naprasno umro.
Za nas vernike,Božja volja , za ostale, verovatno ga popovi otrovali....
наравно да не, чоек је желио цариградски престо, што значи да Хребељановићи јесу истинска српска династија, Немањићи нису марили за то, а вријеме деспота Стефана једно је од славнијих у српској култури
Уосталом, у народној поезији поред Мрњавчевића једини су заступљени Лазаревићи
Upravo su Nemanjići pucali na Carigrad i tek kada je poslednji Nemanjić otišao pod led, Carigrad je dopustio Srbiji da dobije autokefalnu crkvu.
бобанизација историје стварно је стравична, испашће да су Руси били још већи византијски сужњи од Срба
А притом не спомињеш чињеницу да у римокатоличанству не би имао ама баш никакву самосталност
nikakvu versku samostalnost... da, ali zabole me za religiju.
Да сам мислио на вјерску самосталност тако бих и написао
Причаш о вазалима а више пута игноришеш чињеницу да би био папин поданик
Papin podanik sa Srbijom u granicama Velike Srbije. Pa Francuska je papin podanik. I Poljska. I ko zna koliko drugih zemalja. Šta bi falilo Srbiji da je Papin podanik po veri s 30 miliona stanovnika od Nikopolja do Karlovca?
То кад би баба снила. Најбоље још узми као примјер земљу с другог континента
Највјероватнији сценарио српског католичанства зове се Хрватска, са још мање становника
Hrvatska je i izmišljena jer su Srbi odabrali pravoslavlje; štrpnuti od Srbije maksimum.
Ti, Bato, nisi sposoban za aproksimativno razmišljanje; da je prostor Balkana bio verski ujednačen, prvo bi bili zaustavljeni Turci jer bi Rim to organizovao, drugo, ne bi bilo ovolikih međutrzavica; živelo bi se uravnoteženo i ujedinjeno.
Sto je to danasnji Rim bolji od onoga kad su svi putevi vodili u njega?
I danas je ista stvar,isti taj Rim je bacio bombe ovde da bi nam uvalio MMF i banke...
Roblje, harač, isti kurac, opet bismo se s tim Turcima prvi mi klali, da ne bi poslali svoje Italijane ovde, da nas brane,ma daaaa...
A što bi sva naša muška deca morala da pevaju u njihovim horovima, nikom ništa,
i gej fratri da mi sole pamet o Bogu kojeg su prvo preštampali kako njima odgovara?
I bajdvej, celo katoličanstvo je prešminkan paganizam i idolopoklonstvo,to svi znamo, a i oni se nešto ne libe da sakriju....
Neka fala, ne treba mi uravnotežen život bez trzavica sa latinskom kitom u mojoj bulji.
Oću i bombe, i da me ne vole i da nemam para, zabole me za norme celog čovečanstva, ionako će sve nas za par godina jesti crvi,
ali katolici neće.
Kolko to stotina godina traje?
I trajaće, ništa tvoj milenijumski manifest kojeg planiraš da napišeš neće postići, pa sve i u udžbenike da ga svrstaju.
e,ako ubaciš neke vampire ko Dexa, pa oni to tako u tom romanu propovedaju protiv crkve,
predvidjam bestseller!
Quote from: Boban on 31-03-2016, 22:56:53
da je prostor Balkana bio verski ujednačen
Да су ванземаљци помогли Србима, да је Муса Кесеџија замотао чоколаду у фолију, да је Херман дошао на власт, д смо имали свемирске бродове, да....
Bobane, jel može za nas koji imamo fetiš referenciranja neka... referenca... na taj ukaz iz 1929. kojie si dvaput pomenuo? Gde to može, ako može, da se vidi i pročita?
Probaću da nađem. Problem je što srpska crkva većinu svojih odluka krije od naroda, posebno od suda istorije jer su se pokazivale kao imbecilne.
Ako nađeš super, ako ne, preživeću. :)
Бобане, доживио си да те Ирена тролује :)
Ja sam raspravu na ovu temu vodio pre petnaestak godina sa nekim sveštenicima; dakle, niko nije sporio taj ukaz o Srbima Pravoslavcima, ali su oni tvrdili da je nametnut od strane Hrvata koji su tražili podelu Jugoslavije i pretili raznim stvarima i onda je kao izvršen pritisak na SPC (krajem dvadesetih godina XX veka) da se izjasni po ovom pitanju. No, sve odluke koje je kralj Aleksandar učinio od formiranja Jugoslavije bile su greška za greškom, a većinu toga je napravio u dogovoru sa SPC.
Istorija je pokazala da je to bila fatalna pogreška jer su se komunisti naslonili na tu ideju i očas posla usitnili srpsku naciju jer je za opstanak Jugoslavije bilo neophodno to usitnjavanje. Mislim da se pokušava čak ubaciti da je ideja o Srbima samo Pravoslavcima potekla od komunista, ali definitivno nije. Problem je što svi svi izučavaoci srpske istorije završavaju svoja pisanija sa dvadesetim godinama XX veka a onda se zbio II svetski rat, sve se mnogo pretamburalo i počela se pisati nova istorija.
Ja imam dokumente (mogu se naći na mom fejsu o tome da je 1932. godine Beograd na ćirilici izdavao potvrde znamenitim Srbima da su ustaše, kao najviše srpska titula u Hercegovini. Samo 9 godina kasnije taj pojam ustaša postaje sinonom za nešto potpuno antisrpsko. Evo našao sam postove na tu temu: https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10203033574032224&set=pb.1591311323.-2207520000.1459460830.&type=3&theater (https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10203033574032224&set=pb.1591311323.-2207520000.1459460830.&type=3&theater)
Dobro je dok ovo naše pravoslavlje nije prešminkan paganizam i idolopoklonstvo.
Islam FTW!!!1389!!!
Боримо се против паганизма бадњаком и јајима!
Бобане, јел ти стварно толико појма немаш или се спрдаш?
Још ће испасти да нису Чех и Пољак, дакле католици, писали Начертаније, него СПЦ...
Усташа је устаник, просто...
Bato, je l ti možeš da postaviš pitanje bez poštapalice da sagovornik nema pojma.
isto tako ja mogu da kažem da si debiloid koji uopšte ne razume šta ja pokušavam da kažem...
Da je pobedila ideja Vuka Brankovića ne bi bilo potrebe za Načertanijem ni u jednoj verziji, prostor Balkana bi bio objedinjena celina. Jedan narod i kraj priče. Ovako se Pravoslavci i dalje cepaju na nesastavne delove ili to samo ja vidim?
Не могу кад нема везе с мозгом, ово више нема чак везе ни са погрешним информацијама које имаш, ти просто не знаш да мислиш о овој ствари
Погледај примјер: "да је победила идеја"
То када идеје буду одређивале политичку историју. Дакле, нећеш разматрати економију, с тим у вези саобраћање на путу свиле, сукоб с православљем који не би нестао јер је Србија промијенила страну, уобичајену функцију Балкана у међународним односима, проблем ислама
То ће као да нестане да је Бранковић скренуо лијево код Албукеркија?
Ма дај...
Одлична тема, посветићу јој пажњу у наредном периоду.
"Српски народ је добровољно пошао за Христом, по слободном избору своме а не по сили. Ми Словени знамо добро само своју крштену историју. Наша паганска, прехришћанска прошлост је без јасноће и без славе. Сва наша слава је у периоду наше крштене историје." - Николај Велимировић
Истина је потпуно другачија.
Хришћанство се код Срба није примало на добровољној основи већ да се хришћанство Србима наметало насилним путем, огњем и мачем.
Овде посебно посебно треба истаћи чињеницу да су Срби пре наметања хришћанства имали своју Србску веру и да нису били незнабошци, пагани и гентили како су то тврдили црномантијаши попут лажног свеца Николаја Велимировића
- Хришћанство, и западно и источно, је било и остало највећи непријатељ Срба и Србства.
Срби су са запада одувек били притиснути Ватиканом и његовим насилним деловањем, насилним покрштавањем, расрбљавањем и уништавањем свега што је Србско, па је тако Србство северне и централне Србије (Европе) уништила католичка црква, док је са истока Србство на Балкану уништавала православна ромејскa црква уз помоћ оних који су владали Србијом и који су се продали за краљевске круне, владарске престоле и архиепископскa жезла а након чега су сами себе проглашавали светитељима.
За нас Србе нема разлике између западног и источног хришћанства.
За нас Србе су и хришћанство и ислам једно те исто.
- Србски народ никада није прихватио хришћанство већ су хришћанство у име Србског народа прихватили они који су владали Србијом и који су се продали за краљевске круне, владарске престоле и архиепископскa жезла а које Срби славе као своје свеце.
Исту ситуацију имамо и данас када, у име Србског народа, црквени и световни владари Србије позивају папу да дође у посету Србији - па су се од поглавара домаће хришћанске цркве, бившег председника Србије и актуелног министра спољних послова Србије могле чути следеће изјаве:
"Патријарх српски Иринеј верује да би до реализације посете папе Бенедикта XVI Србији могло доћи 2013. године, током обележавања годишњице Миланског едикта.
Предлог о датуму је изнео председник Тадић, а црква би поздравила тај долазак, каже патријарх Иринеј." (2010)
"Познато је да је председник Србије Борис Тадић приликом посете Ватикану прошле године позвао папу да посети Србију" (2010)
"Још онда је садашњи патријарх, тада владика нишки, Иринеј изјавио да Српска православна црква поздравља разговор председника Србије Бориса Тадића и папе" (2010)
"Посетa папе Фрање била би у интересу Србије. Света столица има велики углед, политичку моћ и разуђену мрежу широм света. Ово је јуче, после сусрета са секретаром Свете столице за односе са државама, надбискупом Домиником Мамбертијем, изјавио министар спољних послова Ивица Дачић." (2014)
- Јасно је да се хришћанство никада није у потпуности утемељило код Срба јер Срби су и данас пре свега староверци (на шта јасно указује садржај Србских култова, обреда и традицијa - Перунов дан, Крсна Слава, Ђурђевдан, Видовдан, Божић, Преображење, Младенци, Записи, Покладе, Задушнице), а хришћани су јер се након рођења крсте а касније жене/удају и сахрањују по наводно хришћанско-црквеним обредима и правилима.
ШИРЕЊЕ ХРИШЋАНСТВА У НОВИЈЕ ВРЕМЕ МЕЂУ СРБИМА У СРБИЈИ
Наредно питање на које ћу покушати да дам одговор је слeдeћe: пошто христијанизацијa Србије у средњем веку није у потпуности успела - када и на који начин хришћанство, у новије време, почиње да се шири међу Србима у Србији?
По мом мишљењу, постоје три фактора која су утицала на ширење хришћанства код Срба у Србији у новије време, а оно што је заједничко за сва три фактора је - Ватикан, тако да се хришћанство код Срба у Србији, у новије време, шири управо деловањем Ватикана након 1878. године и Берлинског конгреса на коме је забрањена аутохтона Србска историја.
Тада на сцену у Србији у свом пуном светлу ступају свештеници домаће хришћанске цркве тj. православне цркве који, попут инквизиције, спаљују књиге историчара Србске аутохтоне историјске школе.
Многи ће се запитати како је дошло до тога да свештеници домаће хришћанске цркве (која себе назива српском) спаљују књиге Србских аутохтоних историчара?
Свидело се то неком или не, истина гласи да је домаћа хришћанска црква и тада, као и сада, деловала под окриљем Ватикана.
Наиме, српског патријарха је, све до 1920. године, бирала Аустро-Угарска.
Седиште српске патријаршије се тада налазило у Сремским Карловцима и српског патријарха је тада бирао српски црквено-народни сабор, али је одлуку српског црквено-народног сабора морала да потврди влада Угарске, а коначну реч, на предлог владе Угарске, је давао аустроугарски цар Фрањо Јосиф.
Јасно да је за патријарха могао бити изабран само агент Ватикана јер су везе Ватикана и, у то време најкатоличкије земље на свету Аустро-Угарске биле јако присне (о чему ће бити речи мало касније).
Још је јасније да су свештеници домаће хришћанске цркве (која себе назива српском) спаљујући књиге Србских аутохтоних историчара заступали ватиканско-германске интересе.
За Србе и Србство су последице тог чина несагледиве...
Други фактор за ширење хришћанства у новије време међу Србима у Србији је Народна хришћанска заједница, тзв. Богомољачки покрет (што звучи трагикомично јер Србин се Богу не моли већ се Србин свом Богу захваљује).
Богомољачки покрет је званично одобрен 1921. године а званично име Народна хришћанска заједница је дато по угледу на Енглезе који су у Београду већ били основали "Хришћанску заједницу младих људи".
За богомољачки покрет је био задужен већ помињани лажни светац Николај Велимировић а познати богомољац је био Димитрије Мита Љотић, оснивач "Збор"-а и сарадник немачких окупатора који је богомољачки покрет пре другог светског рата користио за регрутацију заведених Срба у "Збор" а током окупације у свој квислиншки Српски добровољачки корпус тј. "љотићевцe".
Оно што је битно за богомољачки покрет и што морам да истакнем - он је своје корене имао у богомољачким групама које су настале у Војводини (Банату, затим и Бачкој) средином 19. века а које су се након ратова 1876/1878 прошириле по југоистоку Србије (у Књажевцу и Сокобањи, одакле су се шириле ка Алексинцу и Крушевцу, као и у Сврљигу, одакле су се шириле ка Нишу и Пироту).
Како је покрет првобитних богомољачких група изгледао у Банату може се видети из записа који је остао а који је начинио извесни Ј. Бота из села Јapкoвца: ,,Људи и жене, све старији, купе се код појединих, читају Свето писмо и поје наше црквене песме. Долазе редовно у цркву, побожно се моле, при читању св. Евангелија клече и с нарочитом вољом и пажњом слушају свештеничку проповед и тумачење св. Евангелија... Имају и неког старог проповедника из Парага (Бачка) који обилази Банат и наше место сваке године, све пешице. Он их подстиче и одушевљава да иду Божијим путем. Кад он дође, сви се с радошћу искупе. То вам је човек ратар, а врло много зна из Светога писма и из Старог и Новог завета. Има говорничког дара и дивно говори и поучава свет. Сви га радо слушају док проповеда као какав старозаветни пророк — лагано, занимљиво и убедљиво..."
Након завршетка првог светског рата, када су званично одобрени и формално основани, богомољци се шире по Шумадији, Поморављу, Мачви, Стигу и западним Србским земљама преко Дрине, а централа им је била смештена у Крагујевцу.
Случајности у овом тродимензионалном свету у ком живимо не постоје, па тако није случајност да се период ширења богомољачких група по Србији након ратова 1876/1878 временски поклапа баш са Берлинским конгресом из 1878. године, забраном Србске аутохтоне школе и спаљивањем књига историчара наше Србске аутохтоне школе.
Случајност не може да буде ни чињеница да су првобитне богомољачке групе из Војводине практиковале одређене радње које су преузеле од баптистичких заједница које су имале јаку подршку међу локалним Мађарима.
Свакако да случајност није ни званично име богомољачког покрета које је дато по угледу на Енглезе и њихову хришћанску заједницу јер су добро познате везе енглеске обавештајне службе са Ватиканом.
Није случајност ни да су богомољци имали одређене сукобе са домаћoм хришћанскoм црквoм па су се тако из цркве, на рачун богомољаца, могле чути изјаве попут ове: ,,Већ од почетка пошло се погрешним путем. Није се знало и још се не зна: шта хоће тај покрет, какав има циљ и ко га води..." а били су оптуживани и за спиритизам.
Сигурно није случајност ни чињеница да се 1924. године званично оснива и Мисионарски ред богомољаца и да се за богомољачке мисионаре (помиње се тридесетак обучених богомољачких мисионара који су мисионарећи ширили хришћанство међу Србима, као и стотинак продавца хришћанских књига) одржавају мисионарски курсеви и курсеви у циљу њиховог бољег оспособљавања за сналажење на терену а добро је познато да су мисионарске мисије једна од Ватиканских тековина.
Подаци говоре да су богомољци успели да заврбују око 100.000 Срба, а циљна група им је, од самог почетка деловања међу Србима, било оно што се назива обичним и простим народом (сељаци, домаћице и сви остали који су називани "ниским сталежом") - односно, управо она највећа група Срба која је живела по обичајима и традицији а међу којом се никада до тада хришћанство није истински укоренилo.
Све ове "случајности" нису никакве случајности, па ће се на крају приче о богомољцима видети ко је иза њих и њиховог деловања, ма колико оно претендовало да се памти као народно, у ствари стојао и шта је био циљ тога.
Посебну улогу у ширењу хришћанства међу Србима су богомољци одиграли за време ратних дејстава у првом светском рату.
Богомољци тада, на Солунском фронту, Србским војницима подмећу "Нови завет" и хришћанске молитвенике, шире хришћанство по Србским рововима и на тај начин стичу присталице међу Србском војском.
Но Срби не би били Срби, па они војници који су прозрели богомољце отимају од њих тај хришћански пропагандни материјал и бацају га.
Међутим, богомољачки покрет се на Солунском фронту раширио толико да је на себе привукао пажњу војних власти које су се, поводом деловања богомољаца, обратиле Врховној црквеној управи на Крфу која пак богомољце узима под своју заштиту.
Овде бих застао и у вези са тим поставио неколико питања те на њих дао одговоре.
Одакле, тада још увек неформалним и неорганизованим, богомољачким групама новац за штампање "Нових завета" и хришћанских молитвеника које подмећу Србским војницима кад је добро познато да тада, као уосталом и данас, штампање књига није било јефтино, поготово ако се има у виду да се све ово дешава ван Србије - на Солунском фронту и у вези са тим је јасно да "Нови завети" и хришћански молитвеници нису, заједно са војском и делом народа, пребацивани преко Албаније?
Сигурно је да, тада још увек неформалне и неорганизоване, богомољачке групе не могу, из финансијских разлога, да стоје иза једног таквог подухвата.
Ако богомољци не стоје иза штампања "Нових завета" и хришћанских молтивеника већ их само подмећу Србским војницима - ко онда стоји иза тога?
Проста ствар, иза тог пројекта стоји онај ко је добро организован, снажан и коме финансије, услед многобројних пљачки и отимачина, никада нису недостајале.
Иза тог пројекта стоји Ватикан (из разлога које ћу објаснити мало касније), док богомољци у том пројекту подметачине "Нових завета" и хришћанских молитвеника представљају курире за доставу, хришћанске комесаре за агитацију тј. мисионаре, али и убачено кукаквичје јаје у редове Србске војске.
Наредно питање гласи: зашто Црквена управа, након обраћања војних власти поводом деловања богомољаца на фронту, узима исте у своју заштиту?
Из црквене тачке гледишта богомољци, ширећи хришћанство међу Србским војницима, раде добар посао за домаћу хришћанску цркву као и за правоверно хришћанство јер задатак домаћe хришћанскe цркве је ширење хришћанства међу Србима и циљ домаћe хришћанскe цркве, као и циљ хришћанских учења, је да верници буду правоверни хришћани, што са Србима није случај јер њихово "хришћанство", као што сам већ рекао и као што се уосталом добро зна, никада није било чисто и правоверно већ је измешано са култовима, обичајима и традицијом старе Србске вере.
Због тога је домаћој хришћанској цркви богомољачко деловање добродошло, па иако такво деловање одговара и Ватикану и иако иза таквог деловања стоји Ватикан - домаћој хришћанској цркви то не смета и домаћa хришћанскa црквa се не буни јер, иако за народ постоји прича о расцепу две цркве, домаћa хришћанскa црквa је у средњем веку сарађивала са Ватиканом против старовераца, а на команду из Ватикана су 1878. године, од стране домаћe хришћанскe црквe, спаљиване Србске историјске књиге.
Остаци cтарe Србскe верe код Срба су одувек били трн у оку како Ватикану тако и домаћој хришћанској цркви, па je са гледишта дoмаћe хришћанскe цркве свако ширење правоверног хришћанства међу Србима, макар то било и у зони ратних дејстава, више него пожељно.
И последње питање је: зашто се богомољачка кампања ширења хришћанства и подметачине "Нових завета" и хришћанских молитвеника по Србским рововима одиграва баш током првог светског рата, а не у претходним балканским ратовима?
Они који са усхићењем гледају на богомољачки покрет говоре да се то десило сасвим спонтано, међутим, ствари се не дешавају ни спонтано ни случајно.
Богомољачка кампања ширења хришћанства се на Солунском фронту, међу Србским војницима, дешава из два разлога, а као што сам већ рекао - иза целог тог пројекта стоји Ватикан.
Први разлог лежи у томе да је Ватикан, путем тзв. Светог Римског царства уско повезан са династијом Хабзбурга која се налазила на челу Аустроугарске монархије а која је у првом светском рату напала Србију.
У време богомољачког деловања на Солунском фронту се ратне околности полако мењају у корист Србије и назире се слом и распад Аустроугарске царевине чији је опстанак у интересу Ватикана јер је Аустроугарска тог времена била најмоћнија католичка држава на свету и самим тим католичка црква је у царевини имала повлашћен положај (у прилог овоме говори да је Ватикан последњи признао новостворену Краљевину СХС).
Зато је Ватикан преко богомољачког деловања међу Србском војском желео да подрије борбену моћ Србског војника (одлучног у пробоју Солунског фронта и ослобађању окупиране Србије) и да у редове Србске војске унесе конфузију и дефетизам који би резултирао сломом Србске војске а тим путем би се утицало на коначни исход првог светског рата и опстанак Аустроугарске царевине чијим опстанком би био осигуран положај самог Ватикана.
Други разлог за овај пројекат Ватикана тј. за богомољачку агитацију међу Србским војницима лежи у томе да се он дешава након што је 1914. године Краљевина Србија са Ватиканом потписала први конкордат (међудржавни уговор склопљен између папе и неке државе којим се уређују односи између Ватикана и државе потписнице), па самим тим Србија и Срби за Ватикан постају мисионарско подручје (terra missionum) а што се најбоље види путем деловања односно мисионарења богомољаца по Србским рововима, међу Србском војском, у чему Ватикан види своју шансу и прилику да преко богомољаца од Срба, чије хришћанство није чисто и правоверно већ измешано са култовима, обичајима и традицијом старе Србске вере, направи правовернe хришћане.
Трећи фактор за ширење хришћанства у новије време међу Србима у Србији управо представљају конкордати које су са Ватиканом потписале прво Краљевина Србија а после и Краљевина Југославија.
Први, већ помињани, конкордат (чији нацрт је у потпуности сачинио Ватикан) је Краљевина Србија са Ватиканом потписала 24. јуна 1914., само пар дана пре убиства окупаторског аустроугарског престолонаследника у Сарајеву и избијања првог светског рата.
Конкордат је у скупштини Србије озваничен, али због избијања рата није ратификован.
Овим конкордатoм је Краљевина Србија учинила одређене уступке Ватикану које ни тадашња Краљевина Црна Гора, приликом свог потписивања конкордата са Ватиканом, није учинила.
Други конкордат са Ватиканом је потписан 25. јула 1935. године и ратификован је у Народној скупштини Краљевине Југославије 23. јула 1937. године.
Другом конкордату су претходила три Нацрта за споразум: 1923. (индикативно је да се одмах након овог Нацрта за споразум оснива Мисионарски ред богомољаца), 1925., и 1931., године, а овај последњи Нацрт је лично одобрио краљ Александар Карађорђевић (антиCрбин, масон 33. степена, југословен који је забрањивао коришћење Србских ратних застава и који је желео да Србе претопи у измишљене Југословене изјављујући: "Створио сам Југославију, створићу и Југословене").
Једна од одредби конкордата из 1937. године је била да се католичкој цркви званично признаје пуно право да слободно и јавно врши своју мисију у Краљевини Југославији што значи да се Краљевина Југославија убудуће третира као католичко мисионарско подручје.
Ватикан је мисионарским подручјима, terra missionum, проглашавао територије и земље у којима живе нехришћани, незнабожци, пагани, примитивни народи и племена а католичке мисије су биле састављене од језуита.
Без обзира што на крају ни овај конкордат није прошао - њиме су Срби бачени у руке Ватикану и Ватикан сматра Србију својим мисионарским подручјем.
Да би Србима ствари биле јасне због чега Ватикан сматра Србију мисионарским подручјем и због чега Ватикан сматра Србе циљем своје мисије прво ћу да искористим цитат који се нашао у уџбенику црквеног права издатог у Загребу 1930. године а који је написао професор Gross и који говори о томе шта се тачно подразумева под појмом "мисија" након чега ћу да објасним како ствари заиста стоје.
"Према нехришћанима (јеврејима, муслиманима и паганима) има католичка црква и данас исту мисију, коју имађаше у време њеног утемељења и коју су апостоли проповедали. Она (католичка црква) треба да иде к њима и да их крсти."
Из наведеног цитата се јасно види да према хришћанима који нису под окриљем Ватикана (значи према хришћанима источног обреда, тзв. православцима, у које формално спадају и Срби), Ватикан нема мисију и задатак "да им завешта реч божију и да их крсти" јер је реч божија већ допрла до њих и већ су крштени па према таквим хришћанима мисија и задатак Ватикана не постоји.
Ово јасно значи да су сви хришћани источног обреда, тзв. православци, изузети од католичких мисија.
Па у чему је онда проблем Ватикана са Србима, који формално спадају у хришћане источног обреда, тзв. православце и због чега онда Ватикан Србију сматра својим мисионарским подручјем?
Проблем лежи у томе да Ватикан не сматра Србе правоверним хришћанима, не због тога што они припадају групи хришћана источног обреда односно православцима, већ искључиво због тога што Ватикан Србе сматра онима коју су само формално на себе навукли хришћанску одећу преко свог староверачког (паганског и гентилског, како би то правоверни хришћани рекли) руха.
Не сметају Ватикану Срби као хришћани источног обреда, не сметају Ватикану Срби православци већ су Ватикану као што сам већ неколико пута навео, трн у оку Србске Крсне Славе и сви остали култови, обичаји и традиције из старе Србске вере које су помешане са хришћанством.
Не смета Ватикану ни то што Срби, као уосталом сви други хришћани источног обреда, имају различит "Credo" и што не користе "fililoque" и што се крсте са три прста (јер и папска гарда поздравља са три прста као што је и папа Лав, савременик Раска Немањића поздрављао са три прста) већ, пробајте ово да схватите једном за свагда, Ватикану сметају остаци старе Србске вере који су помешани са хришћанством код Срба, и управо због тога Ватикан не сматра Србе правоверним хришћанима и управо зато Ватикан Србију сматра својим мисионарским подручјем.
Срби и Србкињe, немојте се заваравати да на вас другачије од Ватикана гледају и црномантијаши из домаће хришћанскe цркве.
Према томе, Срби и Србкињe, постоје три решења за овај проблем.
Или прекините да славите Крсне Славе и да практикујете култове, обичаје и традиције из старе Србске вере и прихватите чисто правоверно хришћанство (било источног, било западног обреда јер хришћанство је хришћанство) и будите уверени да ће се проблеми ("Credo" и "fililoque" ) између источног и западног хришћанства, пре или касније, разрешити и мирно прихватите чињеницу да ће се хришћанске цркве тада поново ујединити (јер су разједињене биле само за прост народ) а затим још мирније прихватите чињенице да ће вам, након тога, фратри крштавати децу и да ћете моћи да славите усташког злочиначког надбискупа Алојзија Степинца као хришћанског свеца;
или и даље од себе правите будале и бусајте се у груди некаквим православљем и причама како Србин није Србин ако није православац, иако је мали милион пута доказано да је ваше хришћанство више староверје него хришћанство;
или лепо одбаците хришћанске лажи и будите оно што вам је по рођењу од Бога дато - будите Срби.
О неуспелом конкордату са Краљевином Југославијом су остале забележене речи папа Пија XI изречене 15. децембра 1937. године:
"Доћи ће дан - а волео бих да то не морам казати, али сам дубоко уверен - доћи ће дан, кад неће бити мален број душа које ће зажалити што нису широкогрудно, великодушно и активно примиле тако велико добро као што је оно, које је заступник Исуса Христа нудио њиховој земљи и то (не) само ради црквене, верске слоге нације, већ и ради њене социјалне и политичке слоге, мада одлучно одбијамо да политика буде наша ствар, наш посао."
Шта се дешавало Србима пар година након ових изречених папских претњи тј. у периоду 1941-1945; шта се дешавало Србима након тог периода у време владавине црвеног Хабзбурга и ватиканског агента Тита; шта се дешавало Србима крајем прошлог 20. века и шта се дешава Србима у данашње време, те каква је улога Ватикана у свим тим дешавањима и на који начин су се оствариле и на који начин се и дан данас остварују ове претње које је изрекао папа Пијa XI - не морам ја да подсећам јер то сваки касветни Србин и касветнa Србкиња знају и такве касветнe Србе и Србкињe не требају да чуде и да изненађују позиви од стране црквених и световнх владара Србије упућени папи да посети Србију и да папа на тај начин, приликом посете Србији, због принципа "супремације власти" (које је једно од два темељна начела на коме стоји западно хришћанство и по коме папа има превласт у односу на све световне владаре) истакне тврдњу да света Србска земља припада њему.
Чекамо Хитлеровића спаситеља
Кука и мотика мој Бато, а не спаситељи и спаситељке...
Quote from: Black swan on 28-03-2016, 17:06:53
ne bi ni bilo ratova da ste se nakon pocetnicke greske vratili pod okrilje jedne svete katolicke i apsotolske crkve
autokefalnost ima donekle smisla a kasnije postane talog za razne devijacije
Истине ради, ево на који начин су од Срба настајали Хрвати.
Ово је текст једног документа из 17. столећа о православљу и српству у Истри, писан је руком загребачког епископа (бискупа) Бенегдита Винковића.
Писмо је адресирано вишим достојанственицима Римокатоличке цркве:
"Узвишена и многопоштована Господао, моји предусретљиви Заштитници, желим Вам од Бога здравље, срећу, довека.
Блажене успомене Фердинад Други, Цар Римљана, као Краљ Угарске и Славоније, установио је, без знања многопоштованог Фрање Ердељског - тадашњег бискупа загребачког, не тражећи савета од надбискупа Колаче, ни од његовог митрополита, истовремено духовног примата Угарске, нову епископију у Краљевству Славонији, за становништо грчке вере, схизматике, који се држе грчких заблуда, то је дотичну епископију поверио извесном Србину, василијанском монаху, по имену Максим Петровић...Он се, заједно са свештенством и народом којем је на челу, све до данас држи грчке схизме, те и сам, као и његови свештеници и паства, задржава тешке заблуде против истините вере...
Најпре би требало да Срби, одбацивши заблуде и очистивши се од истих, остану у свом обреду. А кад би се оканили заблуда и схизме и кад би упознали Божију службу, помало би могли да се ослобађају и грчког обреда.
Тако је учињено у Истри, Пивки и Красу, као и у Сењској дијацези, у Лици и Драги Винодолској, где су Срби, код којих су раније важиле сличне заблуде и обичаји, напустивши грчки обред и одбацивши заблуде, заслугом добрих католичких отаца, до сада су задржали римске обреде, које су примили и себе више не називају Србима, него Хрватима.
У Загребу, 3.2.1639, у Господу покорни капелан наших Узвишених Господстава, Бенегдит Винковић, изабрани епископ загребачки". Хрвати су од Аустрије стално тражили да њиховој локалној управи буду потчињени Срби у Војној Крајини, јер су наводно, на хрватској земљи, те су наводно због тога Срби дужни да прихвате и католицизам.
Међутим, аустријски цар Леополд Други је посведочио скроз другачије, и одговорио је "Хрватима" 1790. године:
"Што се Мене тиче, држим да је српски народ, и пре рата с Турцима, живео у Срему, Славонији и Бачкој, а приликом рата,, једнодушно у поновном освајању истих предела, учествовао, те и сад тамо живи, па да, стога, на те земље и највише права има."
Quote from: Аранђел Голубовић on 31-03-2016, 17:15:25
Бобане, не булазни, главни кривац за долазак Турака је Душан, јер је нападао Византију и умањио њену способност да се одбрани од Турака
Бобане, не наседај на мантре које мантра незналица Бата, и погледај само на шта личи ова мантра да су Срби криви за пад ромејског царства....
Та мантра је наставак свих оних мантри које годинама слушамо: Срби су криви за ратове деведесетих, Срби су криви што је нато извршио агресију на срј, Срби су криви што је започео први светски рат, а криви су и за други св рат...
И све ову су мантре које се званично мантрају су јавно мантране и од нациста и од демократа, од Хитлера до Клинтона.
А сада се Бата приклања мантрачима и у свом незнању мантра како су Срби криви за пропаст Византије.
Тако то иде, Срби су криви за све.
Међутим, Бата је неук клинац са ограниченим мисаоним апаратом, па као такав не може да схвати да Јован Пети Палеолог склопио споразум са Турцима против Србије, па им је 1363. године дозволио несметан прелаз из Азије у Европу, након чега Турци, 1365. године, постављају своју престоницу у Једрене.
Јован Палеолог је у турцима видео нове Аваре, а у султану Мурату је видео новог хана Бајана.
1369. године, значи неколико година након што је довео Турке у Европу, Јован Палеолог одлази у Рим код папе да се покатоличи!!!
Све је Јован урадио да сачува своје дупе, па је тако у савезу са папом гурао Турке на Србију, и турски упади у Србију су започели одмах након његовог покатоличавања.
Да појасним причу око тога да је Јован Палеолог у Турцима видео нове Аваре, а у Мурату новог хана Бајана.
Наиме, Византија је у 6. веку, 29 година пре Ираклијевог царевања, склопила савез са Аварима, и ратовала је у савезништву са Аварима против Србије.
Наравно, то обара мантру да смо овде дошли пешке из неке мочваре, али ако већ са тиме нису расчистили, онда би дебилана могла да понуди следећи одговор: како није било Срба на Балкану у то време, кад се добро зна да Словени (Срби) на Пелопонезу, у исто то време, не признају власт Византије???
О томе се ради, не желе да признају да су Словени тј. Серби имали државу у то време од Пелопонеза до Дунава, па им је због те историјске лажи лакше да непрекидно мантрају мантре у којима ће оптуживати Србе за све и свашта, а потурченог и покатоличеног смрада Палеолога ће проглашавати за још једну србску жртву.
Ево шта о мојој тврдњи кажу западни историчари, конкретно професор са Сорбоне - Франсис Конт.
Четврте године владавине цара Тиберија (581), око 100.000 Словена опустошило је Тракију и многе друге области...Тиберије није имао довољно снаге да се супростави Словенима и Аварима. Упутио је посланство аварском кнезу Бајану, који, у том тренутку није био непријатељски расположен према Византинцима. У таквим околностима, Тиберије га је гурнуо у сукоб са Словенима. Шездесет хиљада наоружаних и оклопљених аварских коњаника прелазе Илирију, Скитију (у то време област између Дунава и Црног мора), најзад и сам Дунав - чамцима саграђеним тако да је могућ превоз у оба смера. Чим су се Авари искрцали на другу обалу, одмах су почели да пале словенска села, да их уништавају до темеља и да пустоше поља: све живо је бежало у честаре и густе шуме. Према томе, француски професор Френсис Конт јасно пише да Авари пале словенска (србска) села и уништавају житна поља, и да се све то дешава за време владавине византијског цара Тиберија који је са аварским ханом Бајаном склопио савез против Словена (Срба).
Просто речено, ово јасно значи да су оборене све лажи критичке историјске школе и да са Радићем и Острогорским може само да се потпали ватра.
Такође ово потврђује тврдњу да је Јован Палеолог склапао договоре са турцима против Србије, јер је имао пример свог далеког предходника на трону Византије (Тиберије) који је то урадио исто, само је савез склопио са Аварима.
Отуда и тврдња да је Јован Палеолог у Мурату видео новг хана Бајана, а у турцима нове Аваре.
Иначе, Јован Палеолог је сматрао да ако не може да заузда турске освајаче, онда бар да их усмери на другу страну, тј. ка Бугарској и Србији, јер Византија није имала снаге за обрачун са њима, и надао се, како би се данас модерно рекло, промени међународних прилика на штету Турске.
Није био најмудрији вођа, али његов пример као пример штетног деловања једног државника није једини.
Сви знамо како је Србско племство распарчало Србију након Душанове смрти, и тиме су омогућили турцима и католцима да распарчани делови Србског царства постану њихов лак плен.
Имамо и модерне примере штетног деловања државника, попут оног када је Зоран Лилић 1. маја 1995. године прослављао док су усташе убијале и прогониле Србе из Западне Славоније, а Лилић није ни покушао да ичим спречи помор и пљачку свог народа, јер је мирно прихватио то сатирање својих саплеменика иако је био о њему унапред обавештен, у осталом као и сви други српски државници - Милошевић, Булатовић, Караџић.
Како државник може да ради против интереса своје земље и свог народа (попут Јована Палеолога) сведочи и понашање црногорског краља Николе у првом св. рату, у коме је Црна Гора била званично у рату против Аустроугарске, док је незванично, тајно, краљ Никола био савезник Беча, па је за рачун Аустроугарске одрадио следеће:
- спречио је градњу пута од Пећи до Андријевице, куд је требало да се извуче војска и народ Србије, с артиљеријом, оружјем, муницијом и храном.
- на Ловћенском фронту није дозвољавао дејства црногорске војске
- кад су црногорци, под командом бесмртног хероја сердара Јанка Вукотића сломили аустроугарску одбрану и били пред ослобођењем Невесиња, краљ Никола је изрежирао расуло своје војске и повукао је на источну обалу Дрине, па су се аустроугари вратили без борбе на изгубљене положаје
-финансирао је са 300.000 златних круна шиптарске банде да убију што више Срба при повлачењу преко Црне Горе и Албаније
-све ове мере које је предузео краљ Никола су изазвале страшну и масовну смрт међу Србима, већу него у свим биткама током првог светског рата.
Да споменем на крају да је све ове чињенице из првог св. рата прикупио пуковник црногорске војске и истражни судија Ловћенског одреда Лазар Рашовић који их је објавио у књизи
Црна Гора у европском рату.
Е сад, друга је прича што ових података нема ни у уџбеницима, ни у јавности јер се не уклапају у причу о хегемонији Карађорђевића и прогону деда Николе од стране свог унука Аце Хоруса Ујединитеља...просто речено, краљ Никола, ма колика битанга и зликовац био, мора у јавности да има улогу жртве коју су србски владари протерали у Италију за бан бадава...
Иста је прича и са Палеологом, ето и тај потурчени и покатоличени византијски цар постаде србска жртва.... па стога свакоме ко је прочитао овај пост до краја саветујем да прочита још једном цитат из књиге француског историчара и професора Франсиса Конта.
Boban je donekle u pravu, jer definisanje nacije pod jednom verom ne samo da nam nije donelo dobra nego je od jednog naroda, kako god da se on u dalekoj prošlosti zvao, napravilo gomilu suprotstavljenih "nacija" čiji imperijalni snovi su velikim delom krivi za sve nesreće koje su nam se izdešavale. Nemanja jeste kršten po latinskom obredu, ali je kao i svi velikaši tog doba balansirao između dve sile, to su radili i njegovi naslednici, tek sa dolaskom Milutina ili tačnije Stefana Uroša II Milutina na vlast imamo i to u poslednjim godinama njegove vladavine okretanje ka Vizantiji, što je vidljivo kako u usvajanju carskog sjaja u oblačenju, tako i u titulaturi. Jednostavno, Nemanjići su imali vlažni san da budu carevi na mesto cara, ili tačnije Vasileusi na mesto Vasileusa. Dušan se nakratko nakon izdavanja svog ovde čuvenog zakonika, vraća politici balansera, ali kada je javno, pismom izrazio želju da svoju državu podvede nazad u skute univerzalne Crkve, umire pod misterioznim okolnostima. Ma i Kosovski boj, to jest njegov konačni ishod nije baš kompatibilan sa realnošću, posebno jer se nikada pre, ali ni nikada posle nije desilo da pobednička vojska ide na povlačenje, a to je Turska, ili tačnije Osmanska uradila 1389 godine. O kakvoj je to onda pobedi reč? Pa kada su pobedili na Mohaču 1526 nisu se povlačili nego zauzeli Ugarsku. Šta to govori? Da smo pobedili u Kosovskom boju? Pominje se i to da je pravoslavlje daleko od politike, hahahahaha, kako kada taj vidi hrišćanstva ne može da postoji bez simfonije, ili kako popovi vole da kažu simvonije, pa i dvoglavi oro je simbol, ne Mater Slave, kako bi neko hteo da nas ubedi, nego simbol dve vlasti, Političke i Verske. A patrijarh Carigradski je u to vreme želeo, mada i sada svaki od pomesnih ima vlažnu želju da bude Vicarius Fili Dei, ali malo je teže, jer su sve crkve pravoslavlja, i nastale tako što je iskorišćena Focijeva ideja samostalnosti, a zajedništvo kao u kanonuskom opštenju - seksu. Nikakav zapad tu nije uticao, ovde u nedostatku jezičke, teritorijalne i svake druge definicije nacije se koristi verska, u potrazi za večitim Ein Reich, Ein Folk, Ein Kirche, Ein Furer, da malo parafraziram naciste. Treba samo da zamislimo na šta bi ličila istorija da je korišćen neki drugi način definisanja nacije... malo je veriovatno da bi se ratovalo, malo je verovatno da bi se dogodio Jasenovac, a devedesete nebi bile ni u noćnoj mori. Ali, pošto se to nije dogodilo, sada trpimo. Još su gori ovi što negiraju palatalizaciju, pa umesto srpskim, pišu srbskim jezikom. Žao mi je što nemam cerkvjeno slavjansku tastaturu i fontove pa da podelim sa njima......
У вријеме када је Карађорђевић стварао југословенску нацију СПЦ устврди да су Срби православни, и то је доказ да црква утиче на државу? Оууукееееј!
Ако не видиш да је то донело нове раздоре у Србском корпусу, онда си не само глуп него и слеп код очију.
КАРАЂОЂЕВИЋИ И КАКО СУ НАС ПРОДАЛИ ВАТИКАНУ
QuoteЗа време владавине Карађорђевића дошло је до договарања и потписивања Конкордата са Светом столицом (Ватиканом), за који се слободно може рећи да био камен темељац свог будућег страдања које је Србе снашло током XX века.Занемарљиво мало људи у Србији данас зна шта је то Конкордат и каква се катаклизна надвила над Србијом пред Други светски рат уводјењем Конкордата.Сви хвалоспеви краљу Александру И треба да падну у заборав историје због чињенице да је он са својим ,,Окторисаним уставом" преузевши власт као диктатор, започео стварање услова да се Православље у тадашњој Југославији и Србији потчини Ватикану. Подсећамо на одредбу тог устава која каже да будући краљ Југославије може бити православне, католичке или мухамеданске вере ! Након тога га стиже злехуда судбина, коју је сам изазивао, давајући већа права католицима у Југославији но православцима у Србији. Али, његовом смрћу опасност за СПЦ и Православље не престаје, напротив. Долази Конкордат – корак до узимања црквене превласти Ватикана у Србији од СПЦ.Медјутим готово сензационално звучи данас чињеница да је један српски краљ кога сматрају највећим Србином над Србима – Краљ Петар И. направио Споразум са Ватиканом 1914. године, који се тицао Католика у Србији и Срба на територији тадашње Аустроугарске!
ПОТПИСИВАЊЕ КОНКОРДАТА
Кнез Павле Карађорђевић и надбискуп Бауер водили су разговор о мерама за сређивање односа између Римокатоличке цркве и државе, Бауер је тражио да се распусте масонске ложе и закључи Конкордат. Кнез Павле је обећао да ће католичкој цркви у већој мери изаћи у сусрет. Први потез Стојадиновићеве владе ишли су у том правцу. По Стојадиновићевом налогу, министар правде Људевит Ауер, католик из Сиска је пре поласка за Рим посетио Патријарха Варнаву Росића, текст конкордата био је достављен српском Патријарху. Министар Ауер је потписао Конкордат, у Риму, 25. јула 1935. године. О потписивању конкордата, Стојадиновићева влада и Ватикан издали су своја саопштења. У саопштењу Стојадиновићеве владе изнето је да ће се Конкордатом спровести, "Уставом код нас усвојена, равноправност католицизма са осталим признатим конфесијама." Посебно је наведено да се Света Столица обавезала да ће поштовати југословенске државне интересе приликом попуњавања црквених положаја, нарочито оних најважнијих. Ватиканско саопштење садржало је више детаља. Ни Југословенска, ни Ватиканска страна није текст Конкордата ставила на увид јавности. Потписивање Конкордата прошло је без реакције у југословенској јавности. У међувремену, копија Конкордата извађена је из фиоке патријарха Варнаве, вероватно од неког из опозиције.
РАТИФИКАЦИЈА У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ
Конкордат, који је чекао на ратификацију у парламенту, лежао је у Стојадиновићевој фиоци петнаест месеци. Пошто је, почетком новембра 1936, Намесништво издало указ којим је овластило председника Владе да Конкордат упути Народној скупштини, реаговао је Архијеријски сабор. Почетком децембра влади је упућен меморандум са поруком да Српска црква не може на такву одлуку да пристане. Тек од марта 1937. године у Народном представништву, борба око Конкордата се распламсавала, неколико месеци пре него што је његова ратификација стављена на дневни ред. Од пролећа 1937. свештенство и опозиција, ослањајући се на опозиционе говоре у Скупштини, развили су тако жестоку кампању против Владе, да се створила свеопшта психоза смртне опасности за српско православље. Стојадиновић је покушавао да парира кампањи која се захуктавала. Пред Светим синодом у Патријаршији изнео је све разлоге којима су његови претходници били руковођени у питању Конкордата.
Наводећи да је Конкордат дело краља Александра, и да Намесништво жели његову ратификацију, он је напомињао да је и Никола Пашић закључио Конкордат како би придобио Ватикан за идеју о уједињењу Јужних Словена. Гледајући како се око Српске цркве скупљају сви противници режима, и они који су нису имали појма шта садржи Конкордат, и они који су заборавили када су последњи пут ушли у цркву, Стојадиновић је питање Конкордата схватио као питање угледа шефа владе. Игром случаја, како је нарастала конкордатска криза, стање здравља патријарха Варнаве се погоршавало. У једном тренутку пронет је глас да је отрован.
"КРВАВА ЛИТИЈА"
За 19. јул 1937. године, када је била заказана седница Скупштине о Конкордату, било је заказано и молетествије за оздрављење оболелог Патријарха. Замишљена "као велика манифестација у борби против Конкордата", литија је кренула у Кнез Михаилову улицу. У Кнез Михаловој настала је туча и рвање грађана са полицајцима и жандармима. Интервениција полиције је била брутална.
Политичка борба, око Конкордата се наставила. Кнезу Павлу је упућен меморандум Светог синода "у коме се тражило да одмах Краљевска влада др Милана Сојадиновића поднесе оставку и да се Конкордат скине са дневног реда. Стојадиновић није хтео да одустане од ратификације Конкордата. Притисци на посланике да не гласају за Конкордат вршени су са разних страна – од Цркве, опозиционара, масона.
ГЛАСАЊЕ У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ И СМРТ ПАТРИЈАРХА
Увече, 23. јула 1937. године, Конкордат је у Народној скупштини изгласан са 166 гласова, уз 129 против. Требало је да буде изгласан у Сенату, у коме је влада лошије стајала Али, још исто вече, Стојадиновић је пред посланицима ЈРЗ објавио да ће се неко време сачекати са изношењем Конкордата пред Сенат. При крају дана, у коме је у доњем дому изгласан Конкордат, умро је патријарх Варнава. Свим члановима владе, осим генерала Марића, било је забрањено да присуствују сахрани.
Конкордат је прихваћен, и, између осталог, предвиђао је да свака особа која није римокатолик а склопи брак са римокатоликом мора да предје у римокатолицку веру.Друга тачка које је била веома проблематична и упозоравајућа, била је одлука Ватикана да се Краљевина Југославија убудуће има третирати као мисионарско подручје. Да појаснимо: мисионарским подручјима су се проглашавале територије и земље у којим живе незнабошци и нехришчани – примитивни народи и племенске заједнице. На пример католичке мисије састављене од језуита са мисионарским задатком су осниване током XВИ, XВИИ, XВИИИ по Латинској Америци, Филипинима, Африци и слично, да би се домородачко становниство упознало са хришћанством и покатоличило ! То је била дакле судбина Срба у Краљевини Југославији.
ЕСКОМУНИКАЦИЈА
После гласања у Скупштини 1. августа 1937. године, Свети архијерејски синод једногласно је донео одлуку о ескомуникацији министара и посланика православне вере, који су гласали за Конкордат и искључени су из цркве. Стојадиновић је тражио да се укине ескомуникација. После Владиног одрицања од конкордата и Црква је попустила у свом ставу према ескомуникацији. На спољнополитичком плану, Стојадиновић је Конкордатом хтео да потврди своје пријатељске везе са италијанском владом. Али, и италијанска влада, бринући се да конкордатска криза не доведе до Стојадиновићевог пада, почела се хладити према Конкордату. Пошто су обе стране у спору попустиле, у фебруару 1938. године, за новог патријарха изабран је Гаврило Дожић. На тај избор утицао је Стојадиновић. Црногорски митрополит био је његов пријатељ још од двадесетих година, када је као радикалски посланик ишао по Црној Гори.
РЕАГОВАЊАТелеграм Господину Милану СтојадиновићуПредседнику Краљевске владеКраљево 20.07.1937.г.Епископ НиколајКао сина ове Светосавске епархије, преклињем Вас, Скидајте зло са дневног реда. Прекините насиља према цркви Православној. Знајте, тешка је рука Немањића Саве!Епископ НиколајОдговор Стојадиновића:ТелеграмЊеговом Велечасном ПреосвештенствуДр. Николају Епископу ЖичкомБеоград20.07.1937.г.У одговору на Ваше жеље. молим Вас да имате поверења у мене лично. Водим о свему рачуна, али молим и Вас да са своје стране помирљиво утичете на своје колеге.М.СтојадиновићПИСМО ЕПИСКОПА НИКОЛАЈА СТОЈАДИНОВИЋУ:Председнику краљевске владе г. Милану СтојадиновићуПоштовани Господине Министре Председниче,Ви, свакако, нисте прочитали мој јучерашњи телеграм, када ми одговарате да ја треба "помирљиво да дејствујем на своје колеге". Какву помирљивост Ви можете очекивати после ономадашње туче пред Саборном црквом? Др. Корошец није тукао католике у Далмацији, који годинама најпогрдније руже нашег Краља, а туче српске владике и свештенике, када се моле Богу за свог болесног Патријарха! Уникум.А, замислите како би Папа римски потресао цео свет, да је један српски жандарм, ударио католичког бискупа.Све то народ гледа. Све то народ слуша, ја Вас уверавам да у народу кључа гнев, као у вулкану. Уверавам Вас, да је народ на ивици побуне. Ја знам Ваша добра дела за последње две године, знам и за тај злокобни Конкордат. Ја не заборављам ни оно ни ово. Но, сав народ је потпуно бацио у заборав све што сте Ви учинили, као да сте јуче дошли на власт – све због овог Конкордата. Као кад би дјак написао читко пропис, па просуо по њему мастило. Народ ништа у Вама данас не види до Конкордата. Од времена тзв. "владановштине" ја не памтим оволику узрујаност у народу, оволику жучност. Ко год Вам друкчије реферише, не верујте му, ласка Вам и обмањује Вас.И немојте мислити да је овако страшно незадовољство у народу створено агитацијом свештеника. Инстиктивно сав православни народ осећа и сазнаје, да је Кнез црне интернационале наш свагдашњи непријатељ, историјски непријатељ. Уосталом и сви просвећени католици ужасавају се власти, која се даје том кнезу у овој нашој слободној земљи.Зато вас и овим путем и последњи пут, молим и преклињем – скините то чудовиште с дневног реда, те сачувајте земљу од потреса. Сачувајте своју част и повратите углед у народу. Сачувајте и себе од моралне и политичке смрти. То је оно чему неизбежно гредите, ако се не тргнете у дванаестом часу.Србима нису на одмет ни људи мањих способности, него што сте Ви. Рећи ћете: тешко је сада скинути с дневног реда. Можда. Но, сетите се да ће теже бити ако продје. Нека језива атмосфера окружава нас. Свак очекује најгоре. Ако изагитујете насупрот вољи народној, вољи седам милиона Срба, и скоро толико католика, да се Конкордат изгласа у скупштини, шта сте тиме учинили? Отворили сте једну живу рану, која се годинама неће моћи залечити, а своје сте име уписали не на листове славе, него у списак оних које народ проклиње, а Ви нисте самац, Ви имате и пород. Ово је смисао и садржај мога јучерашњег телеграма.Нека Вам је сам Бог у помоћи.Ваш поштововалацЕпископ Николај с. р.КраљевоЕпископ Николај је иначе докторирао на старокатоличком факултету у Берну у Швајцарској на тему "Вера у Христово васкрсење, као основна догма апостолске цркве" и на философском факултету у Оксфорду на тему "Философија Берклија". После тога једно време борави у Русији, да би по повратку почео серију проповеди по београдским црквама. У време И. Светског рата задесио се у Америци, а потом отишао у Енглеску борећи се својим беседама за српску и југословенску ствар. За Епископа Жичког постављен је 1919 г., а потом је 1920 г. пребачен у Охрид. Вратиће се у Жичу 1934 г. и у њој ће као Епископ Жички дочекати Конкордатску кризу.Конкордатска борба 1937.г. несумњиво је један од најдраматичнијих унутрашње-политичких догадјаја у краткотрајном животу Краљевине Југославије. Српско-хрватски односи и питање односа вера, била су два горућа питања која су тровала државни организам од самог настанка државе. Појавом државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца нестала је српска држава у којој је становништво било готово 100% православно. Православље је престало бити државна вера, а свим осталим вероисповестима загарантована је равноправност, нарочито католицима, који су после православних били најбројнији.Насртање полиције на литију 19.07.1937 г. у Београду, туча српских Епископа од стране жандарма , прогони у унутрашњости свештенства и верника и загонетна смрт Патријарха Варнаве, довешће до кулминације ионако већ распаљених политичких и духовних страсти. Писмо Владике Николаја, писано само два дана после ,,крваве литије" у Београду и испред Саборне цркве , Председнику владе др. Милану Стојадиновићу, само делимично одсликава ситуацију у којој се држава налазила тих дана. Проблем Конкордата не само да је потресао политичко, црквено и интелектуално јавно мњење, него је тај пројекат дигао тензије у читавом православном српском народу, доводећи земљу до ивице градјанског рата.
Скоро је потпуно непознато да је односн са "Светом Столицом" био је проблем српске државе и пре И Светског рата. Коначан споразум успела је да постигне 24.06.1914 г. неколико дана пред атентат у Сарајеву, када су кардинал Мери дел Вал и др. Миленко Веснић потписали су у Ватикану такозвани Први Конкордат у име Папе Пија X и Петра И, Краља Србије. Не улазећи у детаље тог Споразума може се само рећи, да је ово био један од најповољнијих Конкордата за католике који је закључио Ватикан до тада са неком државом , упркос негативном одјеку у Аустроугарској.Са стварањем државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца питање Конкордата ће се опет наћи на дневном реду, али ће се његово решавање показати много компликованије. У новонасталој држави је било много више католика (неколико милиона) за разлику од Србије 1914 године , где их је било једва 25-30 хиљада.Мада је Конкордат изнет у југословенску скупштину на гласање 1937 године, о њему се практично почело размишљати убрзо после завршетка Версајске конференције, на којој је решен проблем уједињења југословенских народа и после много дипломатских напора била призната држава Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.У том циљу направљено је наколико Нацрта за споразум, тачније три. Први 1923 г. други 1925 г. и трећи 1931 г. Последњи Нацрт одобрио је Краљ Александар И. и ова три Нацрта су претходила коначном тексту Конкордата потписаном у Риму 25.07.1935 године.Али шта каже СПЦ ? Она је неко време била сасвим пасивна.Делимично због поверења у краља Александра И., иако је Нацрт пројекта Конкордата радјен у тајности, Свети Синод се први пут у вези са Конкордатом изјаснио меморандумом од 05.12.1935 г. који је достављен председнику владе Стојадиновићу. После одлуке владе да се Конкордат упути Народној скупштини на ратификацију, одржава се ванредно заседање Архијерејског сабора СПЦ 26.11.1936 г. с којег долази одлучан став да се Конкордат, парафиран 25.07.1935 г. у Риму, не може озаконити.Поводом овога у својим мемоарима Патријарх Српски Гаврило пише: "26.11. састао се Архијерејски сабор да донесе одлуку и став о Конкордату. Констатовано је да је Конкордат тешко погодио српску цркву и њене интересе, и одлучено је да се иде до краја са Патријархом на челу у борби против њега. Формиран је одбор који је имао да изради Декларацију у погледу штетних прописа Конкордата. На чело одбора изабран је митрополит Гаврило једногласно".Што се тиче самог пројекта, примедбе на њега није имала само црква, него и многе угледне личности и органиазације.Већина примедаба односила се на нови положај који је добијала Католичка црква у Краљевини, а који ниједна друга вероисповест није имала па ни СПЦ: Наиме, Чланом 7, на пример, предвидјено је било да се од католичких свештеника не могу захтевати било каква обавештења о лицима или стварима, које су они могли сазнати вршећи своје духовничке службе и послове , иако су о томе постојали прописи у градјанском и кривичном поступку.Најоштрија примедба односила се на члан по коме би Католичка црква имала пуно право да слободно и јавно врши своју мисију по целој Краљевини Југославији. Због термина "Мисија" који је у другим конкордатима означавано као слободно исповедање католичке вере, највише је дигнуто протеста у антиконкордатским таборима. Професор Троицки је то тумачио, као да је Краљевина Југославија непросвећена незнабожачка земља.Такодје је споран и члан по коме брак склопљен у католичкој цркви у складу са одредбама канонског права, чак и у случају мешовите вере, добија самим тим сва градјанска дејства и предности . У истом члану налазила се још једна тешка спорна одредба, која каже да у случајевима мешовитих бракова градјанске власти ће учинити да се на захтев службене католичке стране поштује јемство да ће сви синови и кћери без изузетка, бити одгојени искључиво у католичкој вери.
Конкордат је такодје признавао Католичкој цркви да оснива Удружења католичке акције , (друштва и братства као Капуцинери, Језуити и сл.) самостане, школе и семеништа, свуда по Краљевини, како би унапредјивала верски и морални живот под руководством католичке хијерархије, што такодје ниједној другој вероисповести није одобрено....Расположење у унутрашњости није било ништа мање напето и непријатељско према држави него у престоници. Доказ за ово је и деловање власти унутар државе, која није бирала средства да угуши и прикрије незадовољство народа. Терор спроводјен према православном свештенству и народу, гушење сваке јавне речи најбоље се види из писма Владике Николаја упућеном Корошцу, министру унутрашњих дела, августа месеца 1937.г. где он каже:...Но овај страшни догадјај у престоници (мисли на Крваву литију од 19.07.1937 г.), у којој живи преко 200.000 православних душа, представља само крвави пролог даљих гоњења Православне цркве божје и њених верних. Проливена је српска крв у Сарајеву и другим местима. Отпуштају се из службе наши чиновници који се усуде рећи ма у четири ока нешто против ове Велике Неправде, која је назвата слатким именом "Конкордат". Забрањује се изговор ове речи, а Ви сте ову реч ставили на индекс у Југославији, Римска курија ставља књиге на индекс, а Ви сте надмашили Римску курију.Угушењем слободе говора и писања Ви желите да ућуткате народ: но тиме се показујете слабији психолог од једног сељачког кнеза српског, који је рекао, да је народ најопаснији кад ућути.Сем свега наведеног сада вам могу набројати и ове примере гоњења цркве Божије у овој Жичкој епархији, који су се догодили од смрти Блаженопочившег Патријарха Варнаве до данас. Свештеник Велимир Славковић, старешина цркве у Брусу, кажњен је од ваше полиције десет дана затвора, само зато што је истакао црн барјак на храму и што је ударио у клепало. Овај свештеник спада медју најбоље свештенике у том крају. Његово хапшење ја морам сматрати својим хапшењем, јер ја сам био наредбодавац, а он извршилац......Забрањено је православном народу из околине Бајине Баште да додје у то место на свечаност освешења звонаре на Илиндан.Ваши органи цепају посмртне листе нашег Патријарха, прилепљене на црквеним вратима, као што је био случај у селу Ратају.Ваши органи наредјују да се и пре Четрдесетнице од смрти Патријарха скидају црни барјаци са кућа и општинских судница у местима где живи чист православни народ. Чак и сами ноћу жандарми скидају те барјаке, као што је био случај у селу Медведји. Такав поступак дубоко вредја и дражи наш православни народ, који се држи у жалости четрдесет дана и за најобичнијим покојником.У срезу Моравиèком ваши органи хапсе народ непрестано само због говора и разговора о оној забрањеној речи коју сте ви ставили на индекс...".Владика Николај Велимировић је за време кризе деловао у унутрашњости државе, али његов глас се и те како чуо и у престоници. Дана 19.07.1937 г., он пише свим посланицима да не гласају за Конкордат. Он је већ тада прослављени богословски писац, чији глас има ванредни значај у свим друштвеним слојевима у држави. Медју тадашњим епископима он је èовек који је по вокацији највише историчар, и најбоље познаје историју српског народа, наравно са богословског аспекта. Можда је и зато био најнепомирљивији противник Конкордата, схватајући трагићност његових последица по СПЦ и српски народ, али и државу. Он са крстом у руци креће по Србији и одржава низ беседа, пре свега да би народу који је збуњен, и који је понекад у недоумици, објаснио значење Конкордата и његове штетне последице. Он не узбуњује народ, нити га дражи да изазове какав инцидент, него управо супротно, на тим саборима он стрпљиво објашњава народу његову историју, историју СПЦ, доводећи је у везу са новонасталом кризом. Оружје које он проповеда у борби против државног апарата су молитва , христов крст и јевандјеље , чиме управо медју најекстремнијима спречава инцидент.
Овакве проповеди нису у сагласности са жељама многих опозиционих лидера, који Конкордат хоће да искористе у борби против режима др.Стојадиновића. Његове проповеди одржане у Горњем Милановцу 20.08.1937 г. и Ваљеву 26.09.1036 г. потврдјују горе наведено. Он је популаран у свом православном народу српском. Његова реч се чује у целој држави. Он неустрашиво брани права СПЦ без икакве бојазни за последице које може лично имати. Услед такве популарности и таквог значаја његовог деловања, министар унутрашњих дела др. Антон Корошец, доставља жалбе Светом архијерејском синоду на његове говоре у јужној Србији. Николај одговара др. Корошцу једним писмом у ком измедју осталог каже: "... У положају у коме се Ви данас налазите, Вама стоје на расположењу сва материјална и физичка средства у борби против православног свештенства у Југославији. Свим тим средствима обилно се служе Ваши полицијски органи, а нарочито како ми изгледа, у епархијама у којима ја управљам. Мени и мојим свештеницима није остало ниједно средство за одбрану осим молитве и речи. Ви би сте хтели да ми напустимо и то једино, духовно и морално средство! С каквим правом можете Ви то захтевати од нас?Са тим захтевом не стоји у складу ни Божанско ни човечанско право, па чак ни старо незнабожачко " Јус Романум". Изволите сконцентрисату своју пажњу само на један једини срез ... Па кад то све пажљиво испитате, Ви ћете по души и савести признати да су све моје речи исувише благе да оцртају оне нескрупулозне и гломазне неправде и незаконисти, које се догадјају у Вашој надлежности и које се морају формално уписати у Ваш рачун све од 19. јула до данас...".Владика Нилолај као средство за одбрану спомиње молитву и реч. СПЦ не води борбу против режима (мада многи политичари хоће да је искористе за то), него само против једног пројекта режима, који дубоко засеца у корене духовног живота православног народа. Па ипак, СПЦ је оптуживана од стране режима да се умешала у политику. Да је прекорачила своју мисију у народу која је чисто духовна, тј. проповедање речи Божије.
У тим оптужбама можда најчудније објашњење за деловање СПЦ има др. Милан Стојадиновић који у својим мемоарима каже: ,,... Док је у питању политичара ствар јасна, пошто се ради о борби за власт, случај Православне цркве је различит. Премда је и ту било амбициозних архијереја, црква као таква морала је имати и других побуда.Прави разлог СПЦ не лежи у незадовољству цркве мојом личношћу или мојом политиком, већ положајем у који је та црква доспела у новој држави. За разлику од предратне Србије, у којој је скоро 100% становништва било православне вере, утицај цркве је био далеко већи него у држави где је православаца било свега 48%. Изгледа да се она није могла помирити с тим да је дошла у исти ред са осталим признатим вероисповестима....Рекло би се да је желела повраћај на свој ранији повлашћен положај, какав је заузимала покрај краља Петра И. или још бољи који је заузимала некада у Црној Гори где су верска и световна власт биле усредсредјене у једној личности, у некој врсти Цезаро-Папизма у маломе".Са становишта власти црква се умешала бесправно у политику, са одредјеним претензијама да поврати свој утицај, који је имала у некадашњој српској држави. На оптужбе да се црква умешала у политику одговорили су сви архијереји, објашњавајући због чега је црква изашла непоколебљиво са таквим ставом у питању Конкордата.Ни Владика Николај није ћутао. Као што је већ поменуто, он је можда био најгласнији и најсмелији апологет става цркве и на оптужбе да се црква умешала у политику он у једном свом кратком чланку децидно одговара:,, Није истина да се СПЦ умешала у политику , од свршетка рата 1914. до данас, Православна црква се није умешала ни у једно политичко питање, медјународног и унутрашњег карактера, него се бавила својим чисто Јевандјељским послом. У питање Конкордата пак црква је ушла не као у неко политичко питање, него као у једно многострано питање, које засеца у све нерва нашег народног живота, па и у интересе СПЦ.... Садашњим Конкордатом учињен је један џиновски корак у рушењу оне уставне равноправности у корист Римске цркве, а на штету Православне цркве. Римска црква добија таква права у овој држави, каква црква Православна није имала никада ни као државна црква у Србији и Црној Гори.Нека сваки разуман и савестан човек просуди и каже, да ли је преко једне такве страшне неправде и незаконитисти могла СПЦ прећи ћутке...", каже Николај.
Владика Николај децидирано каже да се православна црква до тада није мешала у политику, медјутим, после скидања Конкордата са дневног реда на неодредјено време, он не верује много режиму и тражи оставку др.Стојадиновића. Тек тада би се, по његовом мишљењу, после формирања нове владе стекли услови за измирење цркве и државе. Шта је подстакло Владику Николаја на тако радикалан став, којим је дошао у сукоб и са неким архијерејима СПЦ ? Сумња у искреност режима у тренутку када је скинуо Конкордат са дневног реда, посведочена је у многим листовима стране штампе, који су на свој начин објашњавали разлоге због којих је Конкордат остављен за нека боља времена.Он свој суд о могућности враћања питања Конкордата на дневни ред износи у чланку ,,Народе размисли добро, да ли је Конкордат мртав или ће се повампирити?".Његово мишљење наишло је на опозицију у Светом Синоду, а такодје и код новоизабраног Патријарха др.Гаврила Дожића, који о свему овоме у својим мемоарима каже: "...Ово резоновање Епископа др.Николаја Велимировића ни са које стране не може да се брани, а најмање са хришћанске и правне, а поготову са националне. Ако би српска црква примила и применила ово мишљење, онда бисмо ми сишли на политички терен, који се не би могао никако дозволити, јер не би доносио никакву корист, ни СПЦ ни држави, нити народу као целини...".После јаког притиска од стране архијереја и самог новоизабраног Патријарха Гаврила, Владика Николај се повиновао и прихватио општи став цркве, да је црква остварила оно за шта се борила, а то је скидање Конкордата са дневног реда Сената и Скупштине и онемогућавање озакоњења тог пројекта. Почетак Другог светског рата 1939. године потпуно је бацило у заборав питање Конкордата, али су догадјаји у Краљевини, радјање НДХ и геноцид над православним живљем, као и прекрштавање више од сто хиљада православаца у Хрватској и БИХ, показује да је страх од Ватиканских планова био оправдан.Додајмо на крају да се бојазан неких епископа СПЦ данас од Споразума и преговора са Ватиканом о доласку Папе у Србију може сигурно објаснити горким искуствима кроз које је СПЦ и српски народ прошао у блиској историји.
Oh, uh, eh.. stari dobri Konkordat iz 1937, kada su kamilavke potpaljivale masu da se isti ne izglasa u manježu, pa još patrijarh Varnava cvikno pod tajanstvenim okolnostima.. kuku i lele, sve u inat vaskolikom sorabstvu, kakvim ga vidi sekta. Padaše tada i anateme, pa kletve, tako da ono što se onomad dešavalo kada su radikalke klele i bacale čini po skupštini nije bilo ništa novo. Tradicija je to kod nas. :evil: A sve je to kasnije iskorišćeno, pa su se 'rvati identifikovali sa katoličkom crkvom, a onda svako ko je bio katolik, automatski je postajao hrvat, a svako ko je bio pravoslavac, odma je iz momemnta bio srbin. E zato Boban tvrdi ono što tvrdi, zagrebite ispod svakog od onoh kretenskih ustaša i šta ćemo naći? Pa srbina, koga je zbog njegove vere, ili vjere, etnofiletistička crkva oterala u hrvate.
Потписан је конкордат и 1914. године, углавном, ми и даље трпимо последице конкордата јер се Србија сматра мисионарским подручјем језуита.
QuoteПрви, већ помињани, конкордат (чији нацрт је у потпуности сачинио Ватикан) је Краљевина Србија са Ватиканом потписала 24. јуна 1914., само пар дана пре убиства окупаторског аустроугарског престолонаследника у Сарајеву и избијања првог светског рата.
Конкордат је у скупштини Србије озваничен, али због избијања рата није ратификован.
Овим конкордатoм је Краљевина Србија учинила одређене уступке Ватикану које ни тадашња Краљевина Црна Гора, приликом свог потписивања конкордата са Ватиканом, није учинила.
Други конкордат са Ватиканом је потписан 25. јула 1935. године и ратификован је у Народној скупштини Краљевине Југославије 23. јула 1937. године.
Другом конкордату су претходила три Нацрта за споразум: 1923. (индикативно је да се одмах након овог Нацрта за споразум оснива Мисионарски ред богомољаца), 1925., и 1931., године, а овај последњи Нацрт је лично одобрио краљ Александар Карађорђевић (антиCрбин, масон 33. степена, југословен који је забрањивао коришћење Србских ратних застава и који је желео да Србе претопи у измишљене Југословене изјављујући: "Створио сам Југославију, створићу и Југословене").
Једна од одредби конкордата из 1937. године је била да се католичкој цркви званично признаје пуно право да слободно и јавно врши своју мисију у Краљевини Југославији што значи да се Краљевина Југославија убудуће третира као католичко мисионарско подручје.
Ватикан је мисионарским подручјима, terra missionum, проглашавао територије и земље у којима живе нехришћани, незнабожци, пагани, примитивни народи и племена а католичке мисије су биле састављене од језуита.
Без обзира што на крају ни овај конкордат није прошао - њиме су Срби бачени у руке Ватикану и Ватикан сматра Србију својим мисионарским подручјем.
Да би Србима ствари биле јасне због чега Ватикан сматра Србију мисионарским подручјем и због чега Ватикан сматра Србе циљем своје мисије прво ћу да искористим цитат који се нашао у уџбенику црквеног права издатог у Загребу 1930. године а који је написао професор Gross и који говори о томе шта се тачно подразумева под појмом "мисија" након чега ћу да објасним како ствари заиста стоје.
"Према нехришћанима (јеврејима, муслиманима и паганима) има католичка црква и данас исту мисију, коју имађаше у време њеног утемељења и коју су апостоли проповедали. Она (католичка црква) треба да иде к њима и да их крсти."
Из наведеног цитата се јасно види да према хришћанима који нису под окриљем Ватикана (значи према хришћанима источног обреда, тзв. православцима, у које формално спадају и Срби), Ватикан нема мисију и задатак "да им завешта реч божију и да их крсти" јер је реч божија већ допрла до њих и већ су крштени па према таквим хришћанима мисија и задатак Ватикана не постоји.
Ово јасно значи да су сви хришћани источног обреда, тзв. православци, изузети од католичких мисија.
Па у чему је онда проблем Ватикана са Србима, који формално спадају у хришћане источног обреда, тзв. православце и због чега онда Ватикан Србију сматра својим мисионарским подручјем?
Проблем лежи у томе да Ватикан не сматра Србе правоверним хришћанима, не због тога што они припадају групи хришћана источног обреда односно православцима, већ искључиво због тога што Ватикан Србе сматра онима коју су само формално на себе навукли хришћанску одећу преко свог староверачког (паганског и гентилског, како би то правоверни хришћани рекли) руха.
Не сметају Ватикану Срби као хришћани источног обреда, не сметају Ватикану Срби православци већ су Ватикану као што сам већ неколико пута навео, трн у оку Србске Крсне Славе и сви остали култови, обичаји и традиције из старе Србске вере које су помешане са хришћанством.
Не смета Ватикану ни то што Срби, као уосталом сви други хришћани источног обреда, имају различит "Credo" и што не користе "fililoque" и што се крсте са три прста (јер и папска гарда поздравља са три прста као што је и папа Лав, савременик Раска Немањића поздрављао са три прста) већ, пробајте ово да схватите једном за свагда, Ватикану сметају остаци старе Србске вере који су помешани са хришћанством код Срба, и управо због тога Ватикан не сматра Србе правоверним хришћанима и управо зато Ватикан Србију сматра својим мисионарским подручјем.
QuoteО неуспелом конкордату са Краљевином Југославијом су остале забележене речи папа Пија XI изречене 15. децембра 1937. године:
"Доћи ће дан - а волео бих да то не морам казати, али сам дубоко уверен - доћи ће дан, кад неће бити мален број душа које ће зажалити што нису широкогрудно, великодушно и активно примиле тако велико добро као што је оно, које је заступник Исуса Христа нудио њиховој земљи и то (не) само ради црквене, верске слоге нације, већ и ради њене социјалне и политичке слоге, мада одлучно одбијамо да политика буде наша ствар, наш посао."
https://www.youtube.com/watch?v=UYH1HvfQqXw
Ovo neću moći da pogledam dok ne dođem kući, ali, priznajem da me intrigira ne to kako se objašnjava da je isus Srbin - to smo odavno tvrdili - nego kako su Kleopatra i Aleksandar ostvarili kopulaciju, uzevši u obzir da ih razdvaja jedno dva i po veka...
sve je lepo objasnio, nema šta :lol:
Да си мало упућен у радове руског академика Фоменка (једну књигу му је 1997. објавио и наш САНУ), било би ти јасно да је некадашњи добитник НИНове награде, Драган Јовановић, све лепо објаснио.
Сад што неком није јасно да је некада папском наредбом одједном додато 13 дана, па су због тога избијале буне по Европи, то је друга ствар.
Кад се то дешавало, онда су се дешавале и много озбиљније корекције и штеловања историје и временско-историјских епоха.
На википедији, која је већини све и свја, имате и о Њутну...
QuoteI pre radova Fomenka i Nosovskog postojale su različite kritike Skaligerove hronologije.
Isak Njutn je deo istorije antičke Grčke pomerio vremenski u proseku za 300 godina bliže nama. Istoriju Starog Egipta (koja, u skladu sa danas prihvaćenom verzijom, obuhvata nekoliko hiljada godina, počev od 3000. godine pne.), Njutn je pomerio naviše i sažeo u vremenski odsečak dužine svega 330 godina: od 946. godine pne. Pri tome je neke osnovne datume istorije Starog Egipta Njutn pomerio naviše za približno 1800 godina. Mada su u svoje vreme izazvali veliku diskusiju, Njutnovi radovi su kasnije zaboravljeni.
za Fomenkovu Novu Hronologiju čak i ruska akademija nauka kaže da je pseudonaučna i opasna, tako da...
Читала се мало википедија? :lol:
То за Нову хронологију је била одлука оне јељциновске академије наука, тако да....
Зато му је 1997. године Статистичка хроннологија објављена и код нас, од стране наше САНУ.
Статистичка хронологија није проглашена псеудоначном, тако да...
А не рече ми , шта кажу за Њутна?
Јел и његове радове сматрају псеудонаучним? :lol:
pa da su valjali verovatno ne bi bili zaboravljeni kao što jesu. bavio se Njutn i alhemijom, pa to nije vredno pomena u naučnim krugovima, tako da mu ne bi bilo prvi put da se bavi i pseudonaukom.
Бавио се и Јунг алхемијом, а није овде алхемија тема...
Значи Њутнови радови су скрајнути, јер неком не одговарају, а са друге стране - његове радове не могу тек тако, декретом, да прогласе псеудонаучним.
pa OK, ajmo sa druge strane: da li postoji neki Njutnov rad o novoj hronologiji koji je naučno vredan i prihvaćen?
interesantno je da je zavera ljudi kojima ne odgovara istina i Fomenkov argument kada se kritikuje nedostatak dokaza (kaže da su ih zaverenici sve uništili), selektivnost u korišćenju podataka, pogrešno korišćenje podataka i slično. isti argument koriste i ovi što zagovaraju ravnu zemlju, ovi koji govore da je zemlja stara 6000 godina, i tako dalje.
a sam Fomenko je postao akademik upravo Jeljcinove akademije nauka (1992), i za vreme Jeljcina podobijao silne nagrade, mahom u oblasti matematike. ali to što je on vrstan matematičar nije garant da uspešno može da se bavi i (pseudo)istorijom.
Ајмо овако: јел неки Њутнов рад на ту тему одбачен као нерелевантан?
Није.
Само је скрајнут и заборављен.
Питање је зашто је скрајнут и заборављен?
Зато што неком не одговара.
Фоменко је постао много опасан са тиме шта је открио, зато му је декретом једна књига проглашена псеудонаучном.
То је онај фазон "лијева скријетања", кад ти нешто не одговара , а ти то прогласиш неважећим...
По тој твојој накарадној логици, Црњански као историчар никада није требао да се бави књижевношћу, а Тесла никада није смео да проба нешто да направи - јер није имао диплому инжињера.
Quote from: T2 on 03-03-2017, 17:15:12
По тој твојој накарадној логици, Црњански као историчар никада није требао да се бави књижевношћу, а Тесла никада није смео да проба нешто да направи - јер није имао диплому инжињера.
tvoja logika je nakaradna, jer ne znam kako si zaključio da je ovo što navodiš moj stav. ja sam rekao da to što je vrstan matematičar nije GARANT da će biti vrstan istoričar, i obrnuto (koliko ima istoričara koji nisu uspešni književnici, kao što je Crnjanski?). to naravno ne znači da nema ljudi koji su podjednako dobri matematičari i istoričari (istoričar i književnik, elektrotehničar i slikar,, ...), ali Fomenko nije jedan od njih.
pri tome, svako može da se bavi čime god hoće. može da piše i izdaje knjige, to bar danas nije problem, ali to ne mora da znači da će to bavljenje i te knjige biti od bilo kakvog značaja za nauku ili bilo šta drugo.
a glede Njutna, pa ako je skrajnut u čemu je njegova relevantnost? naravno, ti ćeš reći da je u pitanju zavera, i tako možemo doveka.
И сад ти одређујеш, на основу декрета интересних група, шта је битно , а шта небитно за науку? :lol:
Колико пута да ти поновим да је у питању једна књига, а да му остала дела, између којих и Статистичка хронологија - математички поглед на историју , нису проглашена "псеудонауком".
Где лежи проблем? У таквим "научним" радницима, који се попут тебе понашају снисходљиво.
Твоје речи о Њутну су - ако је нешто заборављено, онда није ни вредно пажње.
Смешно.
nauka određuje šta je bitno za nauku, slabo se ja tu pitam.
a čitav koncept Nove Hronologije se smatra pseudonaukom. u koliko knjiga će Fomenko da ga objavi je njegova stvar.
Quote from: tomat on 03-03-2017, 19:18:08
nauka određuje šta je bitno za nauku, slabo se ja tu pitam.
Не, него интересне групе одређују стање ствари, на исти начин на који одређују да је нека нација "геноцидна", а нека "миљеничка".
Quote from: tomat on 03-03-2017, 19:18:08a čitav koncept Nove Hronologije se smatra pseudonaukom. u koliko knjiga će Fomenko da ga objavi je njegova stvar.
Нетачно.
Само је једна његова књига проглашена "псеудонауком", и то од интересних група, али и то се лагано мења.
У притивном би и
Статистичка хронологија била проглашена "псеудонауком", и то одмах по објављивању.
Али није, штампана је и код нас, у издању САНУ.
Мада, шта причати о томе, кад ти као неки вајни научни радник о овим стварима, по први пут у животу, чујеш тек сада.
И шта кажеш, Њутнова истраживања спадају у "псеудонауку"? :lol:
Ne, ne kažem to.
Ne znam zašto ste se zakačili. Nauka je prepuna "faulova". Praktično nema velikog naučnika koji u životu nije odlupetao neku glupost. Izvlačiti iz konteksta Fomenka je baš bezveze. Pokušao da sortira Dark Ages u koji moderna istorija danas, kao u rupu bez dna, trpa svašta i koješta, pa šta? Istorije su nepouzdane i tek nas čekaju iznenađenja.
То је исправан и искусан приступ стварима, јер не треба одбацивати нешто због тога што је то шака људи, зарад ко зна којих којих и ко зна чијих интереса, прогласила "псеудонауком".