http://www.clarkesworldbooks.com/details.php?id=KNEBLAHC
CESTITAM !!!
Meni to deluje kao sumanuto mnogo para za jedan kratak roman.
Zaista mi nije jasno koliko ce slucajnih prolaznika u USA i okolini biti zainteresovani da daju toliko $ za roman nekog njima potpuno neznanog autora.
Osim ako nije na delu sistem da su knjige Primebooksa postale obavezna lektira za biblioteke i sve druge knjizevnostinaginjuce institucije u USA koje po automatizmu kupuju SVE... igra malih i velikih brojeva; neki moj poznanik je zgrnuo ogromne pare (i jos ih zgrce) u Engleskoj, izdajuci bizarne neengleske filmove za 500 stalnih kupaca (video-klubovi koji narucuju SVE) i ne rasplinjujuci se na distribuciju, mareting ili bilo sta da bi podigao tiraz.
U svakom slucaju, posto dobijam 14% od svakog prodatog primerka, a bezgranicno verujem u postenje USA izdavaca, cini mi se da cu imati prilicno dobar uvid u to kako knjiga ide... kao, sestomesecni obracun: "Imate 6.22$ na ime honorara, a posto su troskovi slanja novca za Srbiju 10$, dugujete nam 3.78"...
ne znam da li je to isti izdavac kao za Zokijevu knjigu, i da li ima slicnu distrib. mrezu, ali Zokijevu sam video na nekoliko mesta, ukljucujuci BORDERLANDS bookstore [spec. za SF i horor] u San Francisku, gde je bila bas vidno izlozena.
PrimeBooks se prilicno uzdigao poslednjih godina i iz statusa malog izdavaca, postao srednji izdavac sa dosta naslova i dosta nagrada koje osvajaju njegovi autori.
No, ipak mislim da su im cene baš jake...
ma, stvarno lepo. ako je ko zasluzio takvu objavu, to si ti bobane. živog si se dao znanstvenoj fantastici.
najiskrenije čestitke, bogami.
Meni to deluje kao sumanuto mnogo para za jedan kratak roman.
Zaista mi nije jasno koliko ce slucajnih prolaznika u USA i okolini biti zainteresovani da daju toliko $ za roman nekog njima potpuno neznanog autora.
Cena se za novi proizvod uvek postavlja malo vise od ocekivane. Time se postize da proizvod kupe oni koji bi stvarno dali puno para za njega. Kad prodaja posustane, cena se malo spusti, pa se onda "nabere" sledeci krug kupaca, pa kad ponovo posustane ide se opet malo dole itd.
Ovom taktikom se proda isto primeraka kao da se prodaje po najnizoj ceni, ali je ukupni prihod veci.
.
.
.
.a time i tvoja provizija. Uzdaj se u americke prodavce, lisci su to.
Najzad docekasmo i to:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.paramecijum.com%2Fboban%2Fblack_blossom_tpb_2.jpg&hash=063ed48079bd9455465e5193c8f717af2823015d)
Gore je brosirani povez, a za tvrdi povez je ovo:
http://www.paramecijum.com/boban/black_blossom_hc_2.jpg
Ovo su odlične vesti. Sve čestitke.
Samo mislim da ćeš do izlaska knjige morati da poradiš na svom oficijelnom sajtu. :wink: Mislim, lep si k'o lutkica na toj fotkici, ali mislim da će ljude zanimati i nešto više o tebi...
super! stvarno odlicna vest! cestitam.
i, koga sledeceg gurate?
Sajt mi priprema Zoran Stefanovic i naravno kasni.
malopre sam mu poslao porukicu sa linkom do ovoga i ZAHTEVOM da mi u roku od nekoliko sati prosledi radnu verziju i da se to okaci.
Elem, šta kažete na neočekivanu promociju kluba "Lazar Komarčić"?
Za promociju si zaslužio titulu "Prinčev sin" :lol:
Postoji Hugo, postoji Stoker, postoji World Fantasy Award, ali to su sve "mali krompiri", kako kažu naši japiji. Lazar Komarčić je najprestižnija.
to, kume!
Samo napred!
A od kuma...
Šalu na stranu... Svaka čast!!!
Da li sam na mom laptopu dobro video da je cena 15$?
To je, pretpostavljam, za broširan povez...
Na HC nema cene... Je li ostala ista kao što je bilo planirano?
Da li obe varijante poveza idu zajedno u prodaju?
Jesi li imao priliku da učestvuješ i izboru naslovne strane?
Takođe, sviđa mi se što će najzad morati da nauče Ž, Č i Ć... :)
I od mene cestititke. Svaka cast !
Za učenje naših slova zasluga pripada ZŽ-u... čini mi se da je on vodio s njima bitku oko toga mesecima, ali sada svi, od Engleske preko Portugalije (glavni dizajner), Amerike do Australije znaju sva naša čudna slova.
Sreća njihova što im na trag nije pao ABN, sada bi svi parlali ćirilic.
Oni su uradili dizajn i crtez, taj Portugalac Luis Rodrigues... mislim da je imao nervni slom za vreme evropskog prvenstva u fudbalu i radnu nesposobnost mesec dana nakon toga, pa sve ovo kasni. Mene su u raznim fazama pitali da se složim sa ponuđenim rešenjima.
Odradio ga je Portugalac svetski... Svaka cast, sve to jako dobro izgleda!
Nadam se da ce biti hit !
Super!! :)
Sa stilom!
EMERALD CITY, dobitnik nagrade Hugo u kategoriji fanzina za ovu godinu:
http://www.emcit.com/emcit112.shtml#Blossom
Za one koje to zanima, prikaz knjige u ovonedeljnom Publisher Weekly-u koji je verovatno rezultirao povecanom potraznjom i sada je knjiga na Amazonu rangirana na oko 300000-tom mestu.:
BLACK BLOSSOM
Boban Knezevic, trans. from the Serbian by Dragana Rajkov. Prime (www.prime-books.com), $29.95 (160p) ISBN 1-894815-89-0
First published in Yugoslavia in 1993, Knezevic's novel takes the form of a postmodern sword-and-sorcery adventure to comment insightfully on the nature of heroism and aggression. Its nameless narrator, a persecuted young Serb, bargains with a captive wizard to obtain the strength he needs to defend himself. Once empowered, he embarks on a quest to rid his land of an avenging warrior-sorcerer who was conjured by the victims of a ghastly war crime committed generations before. The nobility of his mission notwithstanding, the narrator is not a paragon of heroic virtue, and by the time of his showdown, his vindictiveness has made him seem little better than the nemesis he fights.
The allegorical intent of the story becomes clear only gradually, insofar as Knezevic deliberately jumbles the order of his narrative, alternating early and later chapters in such a way that events of past and present are constantly mirroring and blending indistinguishably with one another. The resulting portrait of a world where crimes of the past repeat themselves and violence begets even more violence makes for a timeless parable that readers will find speaks to the contemporary political reality of the author's country, as well as to the rest of the world.
Ja se stvarno izvinjavam zbog svoje totalne neupućenosti, ali kako se knjiga zove na našem i gdje ima da se kupi?
Quote from: "Harvester"Ja se stvarno izvinjavam zbog svoje totalne neupućenosti, ali kako se knjiga zove na našem i gdje ima da se kupi?
Isto pitanje.
Knjiga se zove Crni cvet
ima je u svim bolje snabdevenim knjzarama, posto je nedavno izdata od strane Narodne knjige u biblioteci Megahit
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.paramecijum.com%2Fboban%2Fimg%2Fcrnicvet_nk_sr.jpg&hash=f589f6ccd5eeb7e029023db2569ce7bc116d97bb)
Thanks! I'll be sure to pick it up as soon as possible.
U knjizarama "Narodne knjige" kosta 336 dinara, kod mene to isto izdanje 300, tako da ako je nekome bas zapelo da ima knjigu, lako cemo se dogovoriti.
Ja ću je naručiti sa ostalim brojevima ZS.
Inače, na Amazonu sam našao i za 200 dolara i to korišćenu. Da je nisi poklonio nekom Američkom predsedniku, koji je napisao kritiku , šta li?
http://www.amazon.com/gp/product/offer-listing/1894815890/ref=dp_primary-product-display_1//102-2539767-6248953?condition=all
Trebalo bi da je ovaj link.
Bobane, (budući nesumnjivi) care, lagano premeštaš svoju kneževinu na Novi Svet!
Samo napred!
Usput, roman je sigurno odličan, iako ga
nažalost
još
nisam
pročitao,
ali u skoroj budućnosti svakako hoću!
Čestitam!
Quote from: "Boban"U knjizarama "Narodne knjige" kosta 336 dinara, kod mene to isto izdanje 300, tako da ako je nekome bas zapelo da ima knjigu, lako cemo se dogovoriti.
Okej! Ondak kad ja konačno budem došao u BG, izvršićemo primopredaju.
Jedan mnogo lep, prilicno povoljan prikaz Crnog cveta:
http://trashotron.com/agony/news/2005/02-28-05.htm#030205
I jedan malo drugaciji, u najnovijem Locusu:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.paramecijum.com%2Fts%2Ffaren.JPG&hash=5e50059b545b15390419499b04987791e8772bf1)
Slab prevod?
Tja... verovatno ima istine u tome da prevod nije perfektan i bezgrešan, ali opet je to stvar stepena tolerancije. Recimo, ja ne verujem da u Srbiji poslednjih 15 godina više od 10% prevoda zavređuje prelaznu ocenu, a za mnoge je jasno da su na granici skrnavljenja knjige, pa se to opet prodaje i čita. Kao i ovde, ni tamo nemaju svi isti pristup stvarima. Imao sam razmenu nekoliko mejlova sa izdavacem bas na temu ovog prikaza u Lokusu i oni jednostavno nisu u stanju da odgovore sta je to tako katastrofalno da treba sahraniti knjigu. Prevod je urađen u nekom pomalo arhaičnom, britanskom engleskom i sasvim je moguce da to poptuno ne prija nekom najsavremenijem americkom engleskom.
Jebiga, život ide dalje, ako ta knjiga, uprkos tako katastrofalnom prevodu uspe da se izbori za svoje mesto pod suncem, lako će se to doterati u skoroj budućnosti. Ali ja ne verujem da je u pitanju tako los prevod kako je napisala Faren Miler, jednostavno, nesto tu njoj nije leglo kako treba.
Uzgred, evo jos jednog osvrta:
April 26, 2005
Three Short Novels from Eastern Europe
Novels that hover between 100 and 200 pages get a friendly first response from me, because I'm not all that fast a reader and most days are pretty busy, so fiction that is longer than a short story but not long enough to take me a week or more to read feels like a gift.
Recently, I read three such books: Black Blossom by Boban Knezevic (published by Prime), Chinese Letter by Svetislav Basara, and Natural Novel by Georgi Gospodinov (both published by Dalkey Archive Press). Knezevic and Basara are both Serbian, Gospodinov is Bulgarian.
I should have read Black Blossom first instead of last of the three, because then I would have approached it on its own terms and not tried to fit it into some stupid stereotype of what I thought Eastern European literature should be. Both Chinese Letter and Natural Novel are playfully metafictional books, novels that are very aware that they are novels, and so when I started reading Black Blossom, which begins with Chapter 9 (working back to 8, then 10, then 7, 11, 6...), I was all ready for something similar. It's not that at all. It wasn't until I went back and started rereading the book after I had finished it, somewhat disappointed, that I realized how much I had injured my reading of it through ridiculous expectations.
In any case, Black Blossom can be interpreted in a variety of ways. At a superficial level, it is simply a somewhat unimaginative example of epic fantasy. If you want epic fantasy, this is not the book to read. There's more to it that is satisfying, though: it can be read, it seems to me, as a political parable, a parable of loss, of mistakes, and of hope. It feels both very old and quite new, with the tendency toward traditional storytelling evoking a strange tension when viewed alongside the quite nontraditional portrayal of the protagonist. The main character is a knight who has been given superhuman strength through a curse, but he is not the most virtuous man, not a man with infallible judgment, not a man who has never lost his temper, been dishonest, or betrayed a friend. When you have superhuman powers, though, a lack of virtue or judgment can be deadly and catastrophic. But the narrator is not a bad or amoral person, exactly, not really an anti-hero -- his intentions are generally good, and he cares deeply about Serbia and its people. The plot races along, but there's a sadness to it, because we as the readers can slow down and think about what's happening, while the unfortunate characters are caught in a whirlwind of events that becomes a cycle where every good intention gets met with some sort of punishment or ill fate. The final chapter, which comes immediately after the first, offers a bit of hope, a sense that the characters have learned something, that they may not fall into the same traps as they, and their ancestors, did before.
http://mumpsimus.blogspot.com/2005/04/three-short-novels-from-eastern-europe.html
Za nasu "razmiricu" izmedju "postmodernista" i "fantasticara" zanimljivo je vidjenje sa strane za Basarinu knjigu:
quote]It's the sort of book that is fun to read but doesn't stick its claws into your memory to the same extent as a book like Natural Novel or Black Blossom[/quote].
Ja bih se slozio sa Bobanom o tome da prevod nije bio odlucujuci kod negativnog prikaza Faren Miller... Lokusovi prikazivaci, sem par izuzetaka, nisu previse otvoreni za eksperimente...
To na stranu, ni roman nije lako štivo. Poglavlja su toliko ispretumbana da čovek treba beleškama sve da povezuje... :twisted:
Baš bih volela da vidim kako je prevodilac izašao na kraj sa nekim problemima kojih se sećam.
Čitao sam Crni cvet u onom originalnom izdanju i prilično mi je dobar :D , pogotovo nakon nekih fantasy abortusa koje su nam u Hrvatskoj priredili neki naši nadobudni (pseudo)pisci :x . Čestitam na izdavanju preko Bare, sad ćemo vidjeti koliki će biti uspjeh kod publike. A što se kritike tiče, ne možeš ih sve usrećiti...
Znam da nije tema, ali nakon Crnog cveta mi je Čovek koji je ubio leptira bio poprilično razočaranje...
Manji je problem sto Covek... nije na nivou Crnog cveta, veci je problem sto ce uskoro desetogodisnjica od objavljivanja poslednjeg romana...
Za to vreme pomenuti Basara objavljuje li objavljuje:
Bumerang
Dzon B. Malkovic
Fama o biciklistima
Kinesko pismo
Kratkodnevica
Looney Tunes
Mongolski bedeker
Na gralovom tragu
Najlepse price
Napuklo ogledalo
Peking by Night
Srce zemlje
Sveta mast
Ukleta zemlja
itd. itd.
U vodama kvantiteta "postmodernisti" bolje plivaju...
Ma nije cak problem ni desetogodinjica od objavljivanja, koliko je problem zapravo nepisanje... jedna velika novela (praktično roman po Basarinim merilima), tri kratke priče i neobjavljeni roman od 400 strana je uzasno slab skor od 1996. naovamo.
No, planiram da u narednih deset godina objavim najmanje 25 svojih knjiga.
Dosta je bilo zajebavanja.
Mogao si mi ranije poslati ovo, Bobane...
A bilo je tu i jos komentara u vezi sa prevodom, bas si samo taj jedan okacio.
E, pa okaceno je sve sto je javno publikovano, a privatne poruke tipa "Just completed Boban Knezevic's novel and wanted to let you know how much I was impressed by it: without doubt one of the best recreations of epic sagas I've ever read. Superb writing, and I have recommended it to several others..... Also, I think his translator, at least from the perspective of its superb readability in English, did a fantastic job for him. Really, an exceptional work, and as I mentioned to another who'd been disappointed in Gene Wolfe's most recent Knight/Wizard, accomplishes everything that duo should have been in only 137 pages, whereas it took Wolfe a little over 900 pages not to come close." doci ce na red kada budu pretocene negde u nekakav zvanican tekst.
Nisu ovo reci bilo kog slucajnog prolaznika vec jednog od redovnih kriticara SFsite-a Williama Thompsona (http://www.sfsite.com/lists/william2003.htm). Nadam se da ce uraditi prigodan tekst za SFsite. Posebno je zanimljivo njegovo misljenje oko prevoda, jer to je zapravo najškakljiviji teren u kome niko od nas ne može da ima dovoljno dobru procenu.
EEEj, hocu i ja tu knjigu da vidim :) I evo Bobane, iako sam ja clan kluba citalaca Narodne Knjige (postao samo da bih dobio popust na nekog Grisama), i samim tim imam 40 % popusta, knjigu cu da kupim od tebe - jer svakako ne zelim da podrzavam njihovu industriju bljak-prevoda, zbog cega su mi najveci trn u oku. 8)
Hvala :)
I mene bas zanima epilog tog pitanja... Cinjenica je da tu nije bilo lekture, a da je prevodiocu malo tesko da se izmakne iz teksta i objektivno ga sagleda i sam odradi lekturu. Nije da se nisam potrudila, ali to stvarno ne ide tako. Bila bi potrebna mnogo veca vremenska distanca, da potpuno zaboravim sve tehnicke momente vezane za prevod i da ga citam kao da ga prvi put vidim. No dobro. Videcemo sta ce biti krajnji zakljucak. Meni se licno (mada sasvim subjektivno) ne cini bas tako strasno.
Quote from: "Jake Chambers"knjigu cu da kupim od tebe
Nema potrebe. Imam jos neku kolicinu primeraka drugog izdanja "Crnog cveta" (Narodna knjiga je trece), zapravo samizdata koji sam uradio iz zezanja pre neku godina jer sam želeo da imam taj roman da delim okolo. Ta knjiga nije za prodaju, već samo za podelu i evo, ja ću odsada nositi stalno sa sobom poneki primerak i prvih 30 ljudi koji me sretnu i zažele knjigu, dobiće je besplatno.
A jel može rezervacija preko foruma?
Quote from: "Boban"Quote from: "Jake Chambers"knjigu cu da kupim od tebe
Nema potrebe. Imam jos neku kolicinu primeraka drugog izdanja "Crnog cveta" (Narodna knjiga je trece), zapravo samizdata koji sam uradio iz zezanja pre neku godina jer sam želeo da imam taj roman da delim okolo. Ta knjiga nije za prodaju, već samo za podelu i evo, ja ću odsada nositi stalno sa sobom poneki primerak i prvih 30 ljudi koji me sretnu i zažele knjigu, dobiće je besplatno.
Heh. Dolazis na kviz? :)
Cestitam sa zakasnjenjem!
Smatram da je ovo odlican uspeh i porucujem da ne brinete oko prevoda. Prevod nikada ne moze biti savrsen, i uvek se u njemu nalaze neke primedbe. Tu nema leka.
Jedino sto ja mogu da zamerim ovom tekstu je nepominjanje Narodne knjige kao izdavaca Crnog cveta na srpskom, jer je to zapravo jedino aktuelno i javnosti dostupno izdanje u ovom trenutku.
Inace, dobio sam izvestaj od NK za prvu godinu prodaje: 650 primeraka sto je, uz nepostojanje reklame i relativnu neprisutnost u drugim knjizarama pa i racunajuci da je dosad otislo u opticaj oko 1200 primeraka na srpskom ranijih izdanja, to maltene veliki uspeh u domacim okvirima.
(https://www.znaksagite.com/PP/kristin.jpg)
Valjda Dragana a ne Dragan Rajkov
I jos pise da nije stamparska greska :lol:
Quote from: "sandman"Valjda Dragana a ne Dragan Rajkov
I jos pise da nije stamparska greska :lol:
Ukrade mi rec iz usta... tj iz prsta.
A najzad i ja stigoh da pročitam CRNI CVIJET.
Mislim da je otaku rivju razumljivo bezličan+afirmativan, budući da je pisan za mejnstrim glasilo, u kojem ipak treba biti blaži (koliko se može) prema žanrovskim radovima; no, pošto smo ovde svoji na svome, ja neću biti blag niti suzdržan:
CRNI CVET ima izvanredan koncept, ideja je odlična, potentna mogućnostima za jedan izvanredan roman, budući da za svoje tlo uzima ono što je u našoj književnosti 'a virgin field pregnant with possibilities', odnosno mitsko-epska & folklorna baština (+istorija) koja nije nešto bitnije korišćena ni u 'ozbiljnoj' književnosti, a kamoli u žanrovskoj. Čast izuzecima (drf, jakšić, radmilo); zato, u sadašnjem trendu oponašanja zapadnih uzora, često na neveš, veštački, neubedljiv način 'nalepljenih' na kao-ovdašnje podneblje i likove, dajem veliki plus za tematiku i, donekle, pristup ovog romana.
Na žalost, u pogledu egzekucije nemam mnogo toga pohvalnog da kažem: jezik je užasno siromašan, obiluje 'savremenim' floskulama, izrazima i načinom razmišljanja, a povremeno ubačena starinska reč ili izraz više štrče iz toga nego što prirodno i normalno zazvuče. Ukratko, lepota srpske epske poezije (i proze, dakle bajki i priča), jedva da je dotaknuta, i bojim se da pisac nije imao ni ambicija ni umeća da makar pokuša da ih dostigne, ili da ih nekom sopstvenom alhemijom redefiniše i transformiše. Od 'starine' je pretežno opstala tendencija da se malo izmeni današnja sintaksa, odnosno da se glagol stavi na kraj rečenice (u stilu: 'ja tebi da dođeš rekoh' umesto 'ja tebi rekoh da dođeš') i to je otprilike sve. Banalnost jezika odražava banalnost misli glavnog junaka, koji je naizmenično: sirovina, kukavica, tupan, junak, kavgadžija, neperceptivna polutka i introspektivni mislilac koji ponire u dubine svoje duše i sebi priznaje i najtajnije grehe i strahove. To ga čini bledim i neubedljivim, a pošto je on narator, nemamo kud nego da pratimo ovakav tok ovakve svesti. Siromaštvo jezika najviše smeta u pokušajima opisa koji bi kod boljeg pisca izazvali uzbuđenje, divljenje, strah, napetost, tajanstvo, a ovde se sve iscrpljuje u frazama poput 'Soba je bila ispunjena najčudesnijim stvarima koje se mogu zamisliti', ili 'Prolazio sam kroz najjeziviju šumu koja se može pojmiti'. Nije nego! Pisac čak i ne pokušava da nam stvori plastičan opis ambijenta i atmosfere lokacija kroz koje junak prolazi; uemsto toga, samo protrčava kroz njih, bacajući ovde onde poneku sitnu i klišteiziranu frazu koja ne uspeva da proizvede ikakav trajni utisak. Zapravo, jedna jedina scena u celom romanu u kojoj je Boban uspeo da mi bar donekle ostavi jasan utisak svetla, boja, mirisa, okruženja i osećanja junaka u njemu, nije nijedan od brojnih fantastičnih doživljaja, već dolazak u jednu tursku krčmu. SVE OSTALO, uključujući tu i kulminaciju, okršaj ka kome ceo roman teži, od koga toliko toga zavisi, od koga junak sve vreme strepi, ka kome sve narativne linije vode – sve, dakle, pa i taj okršaj, opisano je bezličnim i neubedljivim frazama, sa protrčavanjem. Nekoliko stihova borbe Marka Kraljevića sa Musom Kesedžijom iz narodne pesme poseduje više snage i žara nego mlitavo nagvaždanje kojim, u nekoliko pasusa, kulminira ova 'epska' a zapravo vrlo skučena i nemaštovita priča.
Sporedni likovi su nerazvijeni, i još neubedljiviji od glavnog: niti je odnos sa slugom Jovančom imalo razrađen (ili bitan), niti je strastvena ljubav sa devojčicom imalo ubedljiva. To su klišteizirani likovi, opšta mesta koja pisac nije hteo ili umeo da oživi svojim (ograničenim?) dahom. Dakle, i za njih važi ono što sam već kazao po pitanju opisa ambijenata, situacija, i akcije. Skice, bez mesa, bez krvi.
Čak i u tom obliku, ima ovde dobrih ideja, i kad bih sad želeo da balansiram negativan sud gore iznet, imao bih šta da navodim kao pažnje vredno: ali to su kvaliteti pre svega na nivou ZAMISLI, dok je realizacija u najboljem- osrednja. Dakle, dobro je što je glavni junak zamišljen kao anti-heroj, problematičnog karaktera i morala i pobuda; dobro je što je bobanovska neumerena srbofilija sa foruma u romanu solidno uravnotežena prirodom kletve koja na Srbe pada (i za koju su sami krivi); dobro je što je najzad neko uzeo bogatu srpsku istoriju, mitove i legende, i POKUŠAO da ih uobliči u nešto novo i moderno. Taj pokušaj, međutim, barem za mene, ostao je na pola puta.
A što se tiče netipično aranžiranih poglavalja – bojim se da je to radije pokušaj dodvoravanja mejnstrimaškim kritičarima i kvazi-post-moderni fazon, nego postupak koji na smislen način doprinosi delu. Štaviše, ubeđen sam da bi roman, čak i ovako osrednje napisan, snažnije delovao da je ispričan linearno, te zato savetujem da, ako ga uopšte čitate, činite to od prvog poglavlja ka poslednjem.
Izgleda da te je baš pogodio moj komenar na tvoj roman, a?
Mislim, većina toga što zameraš zaista postoji u ovom ili onom obliku, ali ni blizu nije tako drastično kako ga ti predstavljaš.
A neke stvari ukazuju da si brz, tj. prebrz čitač i da su ti pojedine bitne stvari jednostavno izmakle.
Bilo kako bilo, savet da se knjiga čita po redosledu poglavlja je potpuno besmislen.
Quote from: "Boban"...većina toga ... neke stvari ...pojedine bitne stvari ...besmislen.
Možda.
Ali ja bar rekoh šta konkretno zameram.
A ovo i nije pravi rivju već samo neznatno povezane impresije, pa će sve ovo, kao i neke nepomenute stvari, biti bolje organizovane i argumentovane u eventualnom prikazu za neki ozbiljniji časopis...
Čitam sada tvoje dubinsko nanoviviseciranje Lavkraftovog pisanija... mislim, šta si ti tamo sve video, našao, povezao, sumnjam da je i Lavkraftova majka imala pojma.
Hoću da kažem da smo Lavkraft i ja u tvom životu na sasvim suprotnim stranama i da tvoj prikaz treba posmatrati kroz tu vizuru.
Svejedno, vrlo je dragocen za mene i žao mi je što takvo mišljenje nisam dobio PRE nego što je knjiga otišla u štampu.
HPL-ova mama je već bila luda kada je on počeo da piše svoje prve zrele priče, i umrla je pre nego što je napisao išta od stvarno bitnih stvari, tako da – naravno da njegova mama nije imala pojma kakvog sina je rodila. Ili jeste – pa je zato poludela?.....
U svakom slučaju, na moje neuvijeno mišljenje/recenziju/kritiku možeš da računaš i ubuduće, ako misliš da bi ti to koristilo.
Quote from: "sandman"Valjda Dragana a ne Dragan Rajkov
I jos pise da nije stamparska greska :lol:
pa i nije stamparska, vec prepisivacka greska. :oops: Ime prevodioca je pogresno prepisano sa sajta na kom se reklamira Prime Books izdanje. A, naslov koji je odvratan su udarili oni iz redakcije bez da se konsultuju.
Nakon domaće, evo i jedne stranjske:
http://www.sfsite.com/10b/bb210.htm
Intersantno je što eto o jednom romanu (kratkom) postoje tako oprečna mišljenja... Iskreno, od Crnog cveta sam pročitala samo 9. poglavlje koje se nalazi na Rastku, jerbo još nisam imala prilike da ga držim u rukama. Vidim da Dexa i Ghoul zameraju jezik kojim je priča ispričana, a ovu recenziju na engleskom jeziku ne mogu uzeti kao validnu, jer je zaista jako težak prenos tog arhaičnog sa srpskog na engleski (bar se tako čini kod prevoda naših epskih pesama i Baš Čelika). Opet, receziju iz Književnog lista ne uzimam toliko ozbiljno, jer se čini da je njena autorka više vodila računa o tome da ispadne pametna pred čitaocima, mesto da kod njih oformi kakav-takav horizont očekivanja. Eto, dobra strana ovakve podeljenosti u utiscima je ta što ću ja, kao jedan od čitalaca, sada uzeti i pročitati roman u celini. Ono što mi lično ne prija je pripovedanje u I licu, koje je više odraz nekih drugih žanrova u tim ranijim dobima. No, ne donosim nikakav sud, jer ne znam još uvek kakvu je funkciju imao takav način i za sada mi je nepoznata namera samog autora.
Ono što mene u ovom trenu zanima je mišljenje samog Bobana o vrednosti prevoda na engleski. Da li je prevodilac uspeo da prenese ono što je sam autor zamislio i ako je autor imao neka istaknutija mesta na zvukovnom nivou priče, da li je prevodilac uspeo sa tim da se izbori? (Ova pitanja se postavljaju sa pretpostavkom da je Boban pročitao prevodnu varijantu svog pričanja.)
Da, još nešto, što se tiče rasporeda konstituenata u samoj pripovedačevoj sintaksi, moram da kažem nešto veoma bitno. Koliko vidim, Boban je uradio travestiju jedne već postojeće priče - veoma je veliko pitanje da li je u svemu tome bilo potrebe za arhaičnim patiniranjem samog jezika u priči ili ne. Ako formalno već imamo drugačije raspoređene glave romana, pitanje je da li su onda drugačiji red reči i rečenični akcenat, kao i prekomerna upotreba imperfekta i aorista na uštrb pripovedačkog perfekta i krnjeg perfekta, opravdani umetnički? Sve zavisi od same namere autora da li je hteo da uradi travestiju koja bi nalikovala srednjevekovnom romanu ili je hteo da da moderan pristup svojoj priči. Koliko sam videla iz onog malog odlomka (9. poglavlje), zahvaljujući toj pripovednoj situaciji u I licu, postoji i jako izražena ravan samog psihološkog stanja junaka, koja je prilično strana srednjevekovnom pričanju. Ako pogledamo Roman o Troji ili Trištana i Ižotu, unutrašnji svet aktera možemo videti samo posrednim putem. Ospoljavanja njihovog hommo interiora je posredno, kroz njihove postupke i dijaloge, i kroz eventualni sami govor pripovedača. U helenističkom romanu Zlatni magarac imamo ovakav vid pričanja, ali njegov glavni junak Lucije teško se može porediti sa ovom situacijom, jer žanrovski romani nisu iz iste korpe.
Sve u svemu, meni je veoma drago što je još jedan naš pisac preveden, a takođe mi je drago što su se pojavili i kritičari kao Dexa i Ghoul koji govore malo drugačije... ne zbog pljuvačine po autoru koja samo dokone umove može zabavljati, već zato što će sada još nekoliko ljudi, dobrih čitalaca, pročitati ovo pisanije. A pošto sam na jednoj drugoj temi dobila packu u smislu da se kod nas niko ne bi prihvatio ozbiljnog tumačenja dela koje dolazi iz ovog alternativnog žanra, obećavam da ću po čitanju uraditi i jedno tumačenje (mene malo zbunjuje ova kategorija "žanrovska literatura", ne znam u čemu ta sintagma nalazi svoje utemeljenje, jer je uopšte termin žanr polisemična reč i nije baš srećan odabir kod ovakvog tipa imenovanja).
Nim, zar se obazireš na packe ?!
Naravno i uvek, ako je ono što mi je sagovornik rekao u neku ruku istinito... Ono što je rečeno nije istinito kada sam ja u pitanju, ali generalno jeste. Zamisli kako bi čovek i mogao ponekad i nešto dobro uraditi, ako ne sluša druge, slagao se, ne slagao sa tim?
Nimrodel, imaš primerak knjige kod mene za sebe, biraj način da stigne do tebe.
Generalno, ima nekoliko osobenosti Crnog cveta: to uopšte nije fantasy roman i svako poredjenje sa Tolkinom i klonovima je besmisleno. Ja mrzim Tolkina i ne postoji niti jedan jedini zajednički element kod Tolkina i kod mene, pa je za čitanje Crnog cveta neophodno zaboraviti na Tolkinovu ikonografiju.
Takođe, nije u pitanju niti bilo kakva narodna priča prepravljena za potrebe romana, već potpuno originalni koncept koji se tu i tamo oslanja na narodna predanja i istoriju. Suština cele zamisli je bila da se stvori priča koja bi uspela da spoji narodna predanja o odredjenim stvarima i istorijske činjenice o istim tim stvarima, koje su drastično različite, ali ne nikakav odredjeni događaj, situaciju ili priču.
Ne mogu da sudim kakav je prevod na engleski jer nisam dovoljno srođen s engleskim za to. Strancima je vrlo zanimljiv koncept da se u celoj knjizi glavni junak niti jedan jedini put ne imenuje, a pošto oni nemaju saznanja o našim predanjima i dalekoj istoriji, niti mogu da naslute o čemu se tu radi; no, izgleda da im to ne smeta da u priči uživaju. Lično, najviše sam strahovao od toga kako će sve delovati na nekoga ko nema nikakvo predznanje o nama, pa sam u tom smislu vrlo prijatno iznenadjen reakcijama iz USA i Australije.
Igra sa aoristom mi je verovatno izmakla iz ruku i koncentracije, ali neka prvobitna zamisao je bila da se kombinuje prošlo vreme sa aoristom za uparena poglavlja i to tako da kada se opisuje dolazak bude pretežno prošlo vreme, a pri povratku aorist. Ali mislim da nisam bio dosledan i da je u nekim kasnijim prepravljanjima i doradjivanjima i dopisivanjima ta misao zaturena.
@ Boban: Nije trebalo da pominješ Tolkina - jednostavno u pitanju su nespojive i neuporedive kategorije. Hronotop tvog romana nema nikakve veze sa onim što je radio tebi ovaj mrski pisac, tako da nijednog trena i ne može biti bilo kakvog upoređivanja ili pozivanja na njega. Ako se već pristupa tumačenju tvog dela, onda treba gledati u ono što mu je žanrovski bliskije (interesantna je, recimo, paralela koja bi se mogla izvući između Magbetovih veštica, babe ili vila zatočnica/Mokoš kod Zlatne jabuke, Baš čelika, Braca Jaglenca i sestrice Rutvice/Neve Nevičice i sunca devera ili babe u Darovima moje pokojne rođake Marije - sve zavisi kakav je tip veštica prisutan u Crnom cvetu).
Dakle, nema potrebe uopšte povezivati Crni cvet sa nečim što nema veze sa njim. Mene lično zanima kompozicija romana, koliko je uspešan spoj sadržinskog i formalnog, jezik i arhemotivi sa arhetipovima, jer vidim da ih ima. Hajdemo da napravimo dil - ja ću od tebe uz veliku zahvalnost uzeti primerak Crnog cveta, a onda ću uraditi pravu studiju o nekoj pojavi u romanu, i to sa zadovoljstvom, jer mi je to osnovni poziv u životu. A knjigu mogu dobiti i poštom, a i lično mogu preuzeti od 27. do 30. oktobra - ako se držiš zadate reči. Znam da su i jedno i drugo cimanje za tebe, no, zaista bi mi bilo zadovoljstvo da za ovaj sajt i za tebe uradim tako nešto, a i da kažem Mići - utatata, je l' vidiš da ima onih koji su spremni i da urade nešto po pitanju ozibljnog mejnstrim pristupa ovom tipu književnosti? :wink:
Kao aktuelni predsednik kluba LK, moram da mislim na program...
Nim, šta misliš o ideji da u bližoj budućnosti održiš predavanje u klubu LAZAR KOMARČIĆ, na temu svih silnih veštica koje si navela u prethodnom postu?
Na primer: Značenje veštice u narodno stvaralaštvu... ili šta već hoćeš?
Quote from: "Nimrodel"(interesantna je, recimo, paralela koja bi se mogla izvući između Magbetovih veštica, babe ili vila zatočnica/Mokoš kod Zlatne jabuke, Baš čelika, Braca Jaglenca i sestrice Rutvice/Neve Nevičice i sunca devera ili babe u Darovima moje pokojne rođake Marije - sve zavisi kakav je tip veštica prisutan u Crnom cvetu).
..... a i da kažem Mići - utatata, je l' vidiš da ima onih koji su spremni i da urade nešto po pitanju ozibljnog mejnstrim pristupa ovom tipu književnosti? :wink:
Eee, žensko lako dlaku menja ali sa smislom za humor je već malo teže...
nego Nimrodel, kako za sada stojimo sa đunijor fikšn?
(To sa književno-teorijske tačke gledišta, naravno? :roll: )
Nimrodel, naravno da nema svrhe povezivati nespojivo, ali sve češće zatičem da neko u istoj rečenici pominje CC i GP pa me hvata gorušica, jer takvo poređenje može da uradi samo neko neuk ili zlonameran.
Pošalji mi adresu na PM pa ćeš odmah dobiti knjigu, a tekst željno iščekujem. Uradi ga u zaokruženoj formi pa ćemo organizovati da se objavi negde u autentičnom obliku; dakle, na neviđeno, bez da znam da li je kritika pozitivna ili negativna.
@ varvarin: Plašim se varvarine da nisam osoba koja bi dovoljno dobro govorila o tipovima veštica za LK. No, ja sam pomenula ovoliki broj, jer ne znam kakvog su tipa veštice koje se javljaju u romanu Crni cvet... ono što sam sigurno mogla isključiti je to da nisu u pitanju ona iz Ivice i Marice ili poput onih iz Čarobnjaka iz Oza.
@ libeat: Da, žena zaista dlaku menja, i to bogme u rasponu od tri dana do dve nedelje, u zavisnoti od toga da li se brije ili depilira... što se tiče smisla za humor, što, postoje i tu faze – da li će pričati viceve o dildou, da li o vibratoru, da li će ubaciti one masne o Perici, dva vibratora i tri kurve ili će pak sve prijatno iznenaditi i ispričati onaj divni stari vic o tri debela Nemca i začiniti ga sa prisustvom plavuše u parku. Ne budi toliki demistifikator sopstvenog roda – mi, sestre, treba da čuvamo jedna drugu, dečaci su tu da se uberu i vole, a mi da se poštivamo međusobno.
Što se tiče onog drugog pitanja – je l' bi trebalo da počnem odgovor sa onim smajlićem što okreće oči, kao, eto dekorativnim detaljem? Da, mi žene zaista imamo oko za te stvari, za ukus, profinjenost... ta mi smo dugovekovni proizvođači onih ukrasnih šustikli, šlingeraja i ostalog. Evo, ja ću uturiti ovog što se valja ko krme po blatu... :D reciprocitet je bitan, balans, da bismo postigli umetnički dojam. Što se tiče same sintagme đunijor fikšn – nisam sigurna kakve to veze ima sa ovim ovde... jedino ako te veštice nisu asocirale da postaviš to pitanje. Naime, veštice su ozbiljna kategorija, posvećen im je čak i jedan veoma ozbiljan zakon proguran od strane samog pape – Malleus Maleficarum (za one koje interesuje više: http://www.malleusmaleficarum.org/ - gospode, koliko ih je samo gorelo na lomačama). Da, one jesu jedan od univerzalnih motiva u bajkama, ali su takođe veoma ozbiljna stvar kada se pogleda Valpurgina noć, Šekspirove veštice, narodna verovanja u vampire, Faust, Majstor i Margarita... a moja generacija još uvek pamti Salem's Lot, no, biće da sam te pogrešno protumačila, je l' da? Heh, šta ti je net. Sorry, ne mogu da ti dam sa književnoteorijske strane odgovor o književnosti za decu, no, mogu da ti preporučim dobre naslove, s obzirom da godinama radim sa klincima. A sad još jedan smajlić, estetika je u pitanju... eto, završiću veselo i milo. :arrow: :oops:
@ Boban: Primljeno k znanju.
Quote from: "Nimrodel"
je l' vidiš da ima onih koji su spremni i da urade nešto po pitanju ozibljnog mejnstrim pristupa ovom tipu književnosti? :wink:
Pozitivno.
Nim, 'ajd da probamo.
Vidim, u veštice se razumeš, napravi kakvu hoćeš uporednu analizu motiva i uloge veštice (može i ona iz Ivice & Marice).
Poziv važi.
Quote from: "varvarin"Nim, 'ajd da probamo.
Vidim, u veštice se razumeš, napravi kakvu hoćeš uporednu analizu motiva i uloge veštice (može i ona iz Ivice & Marice).
Poziv važi.
Pošalji joj tvoju minijaturu o Ivici i Marici :oops:
Po meni, priča je više nego dobra. Ali da čujemo i nekog drugog. :oops:
Varvarine, za takvo predavanje bi mi bilo potrebno nekoliko meseci pripreme - u pitanju je jako ozbiljna tema koja traži opširno istraživanje, prikupljanje ilustracija, referentne literature, da bi to bio validan govor. Samo za klasifikaciju tipova veštica u književnosti, za pronalaženje arhetipova bi bilo potrebno dosta vremena - tu treba početi od same Lilit, a završiti sa poimanjem veštica u serijalu Hari Poter. Istorija pisanja o njima je velika i zastupljene su u mnogim kulturama... to zahteva poseban segment u samom definisanju kategorije veštica, njihov istorijat utemeljen i u pravoj istoriji, a i u istoriji književnosti (koji bi neozbiljnim radom bio strašno iskasapljen), njihova tipologija, primeri sa objašnjenjima... ipak je to nešto što je prilično ambiciozno, ne neizvodljivo, samo traži mnogo vremena.
No, hvala na pozivu.
Quote from: "Nimrodel"
@ libeat: Da, žena zaista dlaku menja, i to bogme u rasponu od tri dana do dve nedelje, u zavisnoti od toga da li se brije ili depilira... što se tiče smisla za humor, što, postoje i tu faze – da li će pričati viceve o dildou, da li o vibratoru, da li će ubaciti one masne o Perici, dva vibratora i tri kurve ili će pak sve prijatno iznenaditi i ispričati onaj divni stari vic o tri debela Nemca i začiniti ga sa prisustvom plavuše u parku. Ne budi toliki demistifikator sopstvenog roda – mi, sestre, treba da čuvamo jedna drugu, dečaci su tu da se uberu i vole, a mi da se poštivamo međusobno.
.
okej. :lol:
ali po pitanju volenja i ubiranja dečaka - tu fazu sam prevazišla u doba kad i viceve o tri debela nemca. S te strane, nemaj brige; beri i voli do iznemoglosti.
Samo sam htela da podvučem svoje divljenje nekome ko ima toliko mnogo da kaže na topiku o romanu kojeg nije ni pročitala; tu mi se učinilo da ipak treba malo demistifikacije.
Ali opet kažem, okej. ponekad mi nastup pomalo...ah...
muški.
Imaj strpljenja. :wink:
@ libeat: Dečaci jesu uvek da se uberu i vole - mlogo su, bre, slatki... e, sad, nije to voljenje po principu ono ljubavno sa sve francuskim poljupcima... to bi se već nekako drugojačije zvalo u mom selu. Nego, i drugarski, i bratinski... nemoj govoriti da ti je to vreme prošlo, onog trena kada to pomislimo postoje samo dva puta... il' u namastir da se podvižujemo, il' u bolnicu jerbo smo bolne i umorne - zar si zaboravila na srpski sindrom velike majke mučenice, velike sestre što za bratom oči vadi, velike drugarice koja sve razume? Da s' prihajala u Srbiju pod hitno, pa da idemo zajedno u Kolo srpskih sestara, vreme je da se obnavlja gradivo. :D
Što se tiče pisanija ovde o CC, to je prokletstvo neta, vrlo često se ne prenese poruka na pravi način - ne, ja nisam tumačila, tu sam špekulisala šta bi sve moglo biti u pitanju... tumačenje dolazi tek po iščitavanju. Dakle, ne mora kod Bobana biti nijedno od navedenog - no, o tome ću moći da govorim tek kad budem pročitala, za sada sam u pretpostavkama.
E znaš, to za kolo i to...e, nešto sam trenutno malko zauzeta... ovaj... imam veoma važnih kratkoročnih planova... i tako... ali čim savladam kukičanje i jodlovanje, računajte na mene sa kojim ekstra dečakom. :!:
Quote from: "libeat"računajte na mene sa kojim ekstra dečakom. :!:
а ја мислио само су мушкарци педофили... :P
Quote from: "Ghoul"Quote from: "libeat"računajte na mene sa kojim ekstra dečakom. :!:
а ја мислио само су мушкарци педофили... :P
Ajde sad, neću ga ljubim po francuzki... samo ću ga malo špekulišem po švecki, znaš... :twisted:
Bobane, evo ti još jedne stranjske, ako nisi video:
http://www.rofmagazine.com/2005/aug/col-books.html
Konačno i jedan prikazić na Amazonu:
http://www.amazon.com/gp/cdp/member-reviews/A1VU0XB1A1BSLF/ref=cm_cr_auth/002-0194383-7796028?ie=UTF8
jedan ali hvale vrijedan :!:
Stvarno se čovek odu
Komentarčić na forumu "A Song of Ice and Fire":
Agulla, post Oct 2 2006, 16.18
Black Blossom by Boban Knezevic. Balkan fantasy. I liked this novella for the same reason I enjoy Andrzej Sapkwoski Witcher series (and I'm so angry with Bibliopolis Fantastica for delaying the publishing of the two last books of the series translated to Spanish), Knezevic gives us a fantasy tale set in a very different world than our usual Anglo-Saxon/Scandinavian setting we are used to. I bought this book after Stego's recommendation months ago.
http://asoiaf.westeros.org/index.php?showtopic=12583&st=20
Lepo, lepo. Priznaj da si bar malo poskočio (makar u stolici) u ime starih dobrih razgibanijih vremena :!: Jipiii! ili sl.
A ovo je jedan vrlo solidan osvrt na pravog Konana sa neočekivanom upadicom pred kraj:
http://www.vidovdan.org/print645.html
QuoteМарко Танасковић: Kонан - побратим Марка Краљевића
Nije loša fora. Pročitam ako budem dokon.
Пазите сад, а мислим да ово не зна ни онај зликовац од писца...
Црни цвет је после два Прајмова издања имао и треће западно, али у Британији. Јесте принт-он-диманд, али је званично.
Издавач је Wildside Press
http://www.shop-com.co.uk/Black_Blossom_%28Hardback%29_Boban_Knezevic_Print_On_Demand_%28non_refundable%29-18495600-p!.shtml
Да си објавио у Русији, где би ти био крај сад? Тамо је и која стотина хиљада нормална појава.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.balkanphotocontest.com%2Fdata%2Fmedia%2F396%2F42505.jpg&hash=d670dde1b9b9f992b9d27fc40ef186c0168d5616)
Ово је превара пошто је макета, али симпатично изгледа.
kako je tužan ovaj internet kada gomila stranica istekne i prikazi nestanu.
Nema veze, evo novog https://www.tor.com/2020/03/26/a-beginners-guide-to-slavic-fantasy-in-translation/?fbclid=IwAR1HyL8TP91FdWPr7dpOfghLPAa75s8F9pMbknF3t7K_01OtA0x71tFma0Q
Ono što postaje indikativno je da se ova knjiga dovodi u vezu sa ratnim zločinima, a to mi je uživo, pre mesec dana rekao i Linkin, da je ovo knjiga koja je predvidela Srebrenicu, srpski ratni zločini koji se ponavljaju. Znam da mi to nije bila osnovna premisa i kada je knjiga napisana niko je nije čitao u tom ključu. Ali eto, ako se ovaj trend nastavi, moraću da uradim ono što nikada ne radim: da prionem na drugi deo.
I meni se učinilo da ti je pripisano da je roman o Slobi Miloševiću.
Dobro došao u klub... ratnih huškača.
tjah... Niče je mrzeo Naciste iz dna duše i otvoreno je odbijao njihove ponude da im se pridruži, čak ih je javno omalovažavao i vređao, ali njegova sestra je bila u nacističkom pokretu i posle njegove smrti je praktično inicirala da njegova filozofija uvrsti kao nacistička doktrina.
U prvoj verziji romana selo koje uništavaju Dušanovi ratnici bilo je arbanaško, ali je Jerkov rekao: "Daj, nemoj da ispadne da su Srbi ubijali Albance oduvek..." i onda je promenjeno u tatarsko selo u Bugarskoj. To je i jedini ustupak koji sam učinio.
Nisam ni mislio da si pravio ustupke.Samo mi nije jasno kako to danas jedna grupa može da čita na taj način, i pronađe poruke koje iznenade i autore...
Šta je u glavama TIH čitalaca?
Jel oni plaćeni da denunciraju?
A ako ničeg nema, onda da izmisle?
Ne znam. Evo imamo Linkina ovde. Iznenadio me kada je rekao da je roman aktuelan i da sam predvideo Srebrenicu. Baš me zanima taj tok misli.
I Linkina je iznenadilo (pozitivno, naravno) da je roman aktuelan, ali je bio jako sumnjičav vezano za to, jer su mu poznata Bobanova naknadna prekrajanja starih radova.
Zapravo, pre nego što sam pitao Bobana o tome mislio sam da je prvo poglavlje, u kome je dat osnovni koncept "kletve" koja pogađa srpski narod, namerno aktuelizovano kao svojevrsan "mamac" za dalje čitanje.
E sad, ispade da je sve do moje interpretacije, a ne do namere pisca. :(
koja povraćajuća ideja...
Ako ti nećeš da pišeš nastavak šta je bilo dalje sa kletvom nakon što je Marko fejlovao, evo ja ću... možda uspemo da te kinjimo s Crnim Cvetom 2 gore nego ti Ghoula s Nekronomikonom 2... 8-)
Vidi, kad sam ja ispao velikosrbin, što ne bi i ti?
Sad kreni iz sredine, pa se širi na 4 kraja... da bude zanimljivije... xuzi
U suštini, kad posmatram iz današnje perspektive, verovatno se svašta probijalo kroz našu podsvest dok smo to pisali...
Ua, velikosrpski nacionalisti.
Quote from: Boban on 27-03-2020, 16:20:13
tjah... Niče je mrzeo Naciste iz dna duše i otvoreno je odbijao njihove ponude da im se pridruži, čak ih je javno omalovažavao i vređao, ali njegova sestra je bila u nacističkom pokretu i posle njegove smrti je praktično inicirala da njegova filozofija uvrsti kao nacistička doktrina.
pa tebi stvarno hronologija nije jača strana. jedino ako ih je mrzeo za vreme svog zagrobnog života.
i meni je kronologija bila čudna
ali ko sam ja da provjeravam točnost forumskih veličina
Vi ste neobavešteni površni šarlatani... zamišljate da je nacizam u nemačkoj nastao onda kada je osnovana hitlerova nacistička partija.
https://pescanik.net/nice-i-njegova-sestra-nacistkinja/
Ma tako nesto sam i mislio u smislu
Velikosrpstvo nije od pojave milosevica...seze to daleko u proslost
Tako je i moguce da je covjek koji je umro 1928 bude ustasa :)
Ne vredi pričati, jer Boban jednostavno ne vidi vanvremensku dimenziju svog prvenca... i da je kraj zapravo ostao potpuno otvoren i antiklimaktičan, po aspektima jedne šire priče koje je uvodno poglavlje otvorilo... :(
Quote from: Black swan on 28-03-2020, 12:40:55
Tako je i moguce da je covjek koji je umro 1928 bude ustasa :)
godine 1928... a i nekoliko godina kasnije ustaša je bila srpska titula u dalmaciji, evo ovde imaš izdatu potvrdu iz 1932. u Beogradu na ćirilici čoveku da je znameniti ustaša da bi regulisao penzijska pitanja. Hrvati su nam uzeli sve: jezik, teritoriju pa i ustaše, oni jednostavno nisu imali ništa.
https://slobodnadalmacija.hr/vijesti/regija/kojo-oborina-ustasa-prije-pavelica-cijeloga-se-zivota-ponosio-svojim-ustastvom-pa-je-tu-rijec-dao-uklesati-i-na-vlastiti-nadgrobni-spomenik-i-to-cirilicom-pitate-se-kako-je-to-moguce-640188 (https://slobodnadalmacija.hr/vijesti/regija/kojo-oborina-ustasa-prije-pavelica-cijeloga-se-zivota-ponosio-svojim-ustastvom-pa-je-tu-rijec-dao-uklesati-i-na-vlastiti-nadgrobni-spomenik-i-to-cirilicom-pitate-se-kako-je-to-moguce-640188)
a evo i te potvrde, ovo sam lično imao u rukama i skenirao: https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10203106282449889&set=p.10203106282449889&type=3&theater
sve nesto ubosni, hercegovini, dalmaciji, a u srbiji 500 godina turcadije. ali je ustasa, naravno, srpska, ma, titula, sve uz beogradske potvrde...
imate li i sta iz srbije? nesto autenticno, autohtono?
Quote from: džin tonik on 28-03-2020, 13:53:12
imate li i sta iz srbije? nesto autenticno, autohtono?
U Srbiji hajduci, u Makedoniji komite.
a ne znam, evo uzmem hrvatsku povijest, pa gledam, hrvati se mlate sa turcima, pa sa talijanima, pa madjarima, pa prusima, svedjanima, feudom, pa hrvatima, pa turcima, pa francuzima, srbima, germanima, rusima, turcima, pa rusima, turcima, nijemcima, madjarima, talijanima i austrijancima.
pa uzmem srpsku: srbi pjevaju sultanu, pjevaju kralju prvom, drugom, petom, posljednjem, pjevaju hitleru, pjevaju staljinu, pjevaju titu, itd.
pa izdaju potvrde. prakticno, vrlo prakticno.
zosko, to su zapravo sve Srbi, Hrvati su samo Zagorci a tek od Jugoslavije počinju da se šire i otimaju i ono što nikada nije bilo njihovo, prekrajaju istoriju, preuzimaju srpske bitke kao svoje, srpske vladare kao svoje, srpski narod kao svoj, jezik, sve...
mnogo agresivni ti hrvati, stoljecima ih se drnda uglavnom sa istoka, a oni se posljedicno proshire na istok. valjda su zato papi nekom morali prisegnuti da nikad vise nece ratovati i harati van granica hrvatske, pa ih sad od juge kreativno pomicu.
kako god okrenuli, historiografija je kristalno jasna:
srbi koji su bili ustaske prirode, slobodarske, nuzno su uzmakli od turcadije i borili se u hrvatskim redovima. protiv turaka, po madjarskoj, italiji, njemackoj, protiv svedjana, francuza, talijana, germana, rusa, svih. dok je beograd uglavnom pjevao bilo kojem dosljaku, kalkulirao, uzmico kad se trebalo boriti, junacki se vracao kad opasnost minula, te izmastao junacku povijest usput svojatajuci taj dio ustaskih srba koji u hrvatskoj potrazili slobodu.
no, da parafraziram marunu: nije svako dobro za dobro, pa su tako ustaski srbi krajem ww2 zamijenili beogradsku cincarsku carsiju.
Quote from: džin tonik on 28-03-2020, 14:59:22
kako god okrenuli, historiografija je kristalno jasna:
srbi koji su bili ustaske prirode, slobodarske, nuzno su uzmakli od turcadije i borili se u hrvatskim redovima. protiv turaka, po madjarskoj, italiji, njemackoj, protiv svedjana, francuza, talijana, germana, rusa, svih. dok je beograd uglavnom pjevao bilo kojem dosljaku, kalkulirao, uzmico kad se trebalo boriti, junacki se vracao kad opasnost minula, te izmastao junacku povijest usput svojatajuci taj dio ustaskih srba koji u hrvatskoj potrazili slobodu.
no, da parafraziram marunu: nije svako dobro za dobro, pa su tako ustaski srbi krajem ww2 zamijenili beogradsku cincarsku carsiju.
xfuck5 xfuck5 xfuck5 xfuck5 xfuck5
https://www.youtube.com/watch?v=WP-Nt6H7G84
hrabar kao srbin vodi nas vojvoda tito... (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=4345.msg728578#msg728578)
xfuck5
Uostalom, baš me briga. Ti si Bobanov pulen, pa neka se on drnda sa tobom.
jasno, boban je potomak ustaskih srba. ti bi kao pravi cincar uzmakao i da sad naidje kakvo bantu-pleme, proglasio se crncom i zapjevao bogu bimbu.
Bog Bimbo je vrhunski, nenadmašan i nenadjebiv. Vi ustaški Srbi i ustaški Srbi samo ste bedne kopije.
Ni ovoliko trolovanje o ustaškim Srbima neće ubiti vanvremensku dimenziju planski ugrađenu u Crni Cvet od prve strane! Sem ako autor ne dokaže da je živeo u vremenu Marka Kraljevića, onda ćemo prihvatiti da je ta vanremenska dimenzija samo plod naše intrepretacije, a ne autorove namere. 8-)
Imaju iz srbije nikola tesla i ivo andric :D
Milanković, Pupin... Tesla je svakako bio Srbin, Ruđer Bošković nesumnjivo. Hajde navedite jednog Hrvata rođenog u XIX veku koji je zadužio svet bilo čime. A onda hajde navedite jednog Japanca koji je zadužio svet bilo kakvim otkrićem. Srbi su narod sklon izvrdavanju od pravila što je osnovni preduslov za pronalazaštvo.
To što nas ne zanimaju Japanski naučnici i izumitelji ne znači da takvi ne postoje.
https://en.wikipedia.org/wiki/Ten_Japanese_Great_Inventors
Rudjer boskovic je hrvat kao i 99% svih katolickih svecenika medju hrvatima
Uspjeh srba nije nuzno uspjeh srbije koja inace vrvi od nobelovaca
meni je rasprava smijesna. niste ozbiljni. pa hrvatska je, uz vecinu hrvatskih zemalja, uglavnom uvijek cinila dio zapadnog svijeta, sve uz skolovanja u becu, rimu, hrvatske katedre, veze i vezice i suradnju sa svim svjetski vodecim znanstvenicima.
dok je srbija 500 godina cinila integralni dio osmanskog carstva, crne rupe.
i sad je hrvatska, bilo dio pod gradjanskom upravom, bilo dio pod vojnom, bilo pasivni krajevi, zbog nekolicine srba koji potegnuli iz osmanlijskog tamnog vilajeta na zapad, postala srbija... pa hrvatska ima trilion istaknutih licnosti. kako ne bi, uvijek je bila dio centralnih zbivanja ovog dijela planete.
moze se povuci i paralela sa drzavnoscu: 500 godina u beogradu haraju osmanlije, dok hrvatska ima svoj sabor i jednu od najznacajnijih europskih vojski s kojom po potrebi hara na bilo kojoj granici austro-ugarske, pa i mnogo dalje, ali beograd ima nekakvu drzavnost. pa smijesni ste do zla boga. i ono sto imate, ako vam to imanje vec nesto znaci, ste provukli glupostima, budalastoj, fantasticnoj historiografiji, kroz najdublje blato.
imate kosovski boj? hrvatska ih ima tisucu!
hrvatska nije postojala do 1941. godine.
kako ste samo došli do ustaša i na ovom topiku? ajd zosko, to mu je ultimativni topik, al zar i ti bobane brute? xrofl
Boban na sve načine pokušava da izmuljari da ne napiše Crni Cvet 2, koji nam je ostao dužan, jer nije uspeo da se iskobelja iz vanvremenske dimenzije dela na pravi način. Lakše mu da troluje topik o sopstvenom nedelu nego da opet rešava Baš Čelikovu kletvu. Poor Bimbo God. 8-)
Quote from: lilit on 28-03-2020, 22:54:27
kako ste samo došli do ustaša i na ovom topiku? ajd zosko, to mu je ultimativni topik, al zar i ti bobane brute? xrofl
šta ću kad me moja beskrajna dobrota, razumevanje i ljubopitivost sputavaju da učinim bilo šta grubo, čak i na jednom ovakvom mestu, čak i iz ovakvih razloga.
Jel istina što se priča po čaršiji, da će glavni junak Crnog Cveta 2 biti Ratko Mladić? :?:
Evo ga površni drug Gul na fejsu ponovo ispada glup u društvu, njegovo dijagonalno čitanje svega dovodi do ovakvih samosunaćenja. Tužno je doduše što tu i tamo ima ponekog pratioca koji mu veruje, ali šta da se radi, svude je oduvek bilo retardiranih ljudi.
Quote from: Dejan OgnjanovićOno kad neobrazovani glupak – Boban Knežević, SF pisac i pirat-,,izdavač" – iznosi svoje neproverene besmislene teorije na svom forumu, a niko ga i ne ispravlja...
Mislim da nikome pismenom ovde ne moram reći da je Niče umro 1900. godine, i da nikakvi nacisti nisu postojali krajem 19. veka, te stoga niti je Niče njih, tada nepostojeće, mogao da mrzi i vređa, niti su oni, tada nepostojeći, mogli da ga teraju da im se pridruži... Hitler je rođen u godini u kojoj je Niče izgubio razum (1889)...
Najveći Gulov problem, to smo detektovali odavno je nemogućnost razmišljanja sopstvenom glavom nego sve, pa i svoje mišljenje mora da potraži u nekim izvorima, najčešće preuzimajući tuđe zaključke i predstavljajući ih kao svoje. On uopšte nema mogućnost za slobodan zaključak. Evo, ja sam sada, radeći na enciklopediji lavkrafta otkrio toliko stvari koje niko nikada nije pomenuo, a Gul koji je otprilike posvetio život lavkraftu o takvim stvarima ne može ni da sanja. Zaista je tužno kada te priroda nagoni na ovoli trud a uskratiti ti napredne moždane aktivnosti.Pazi, on čovek, intelektualac, samozvani doktor vezuje nacizam za Hitlera: https://pescanik.net/nice-i-njegova-sestra-nacistkinja/ (https://pescanik.net/nice-i-njegova-sestra-nacistkinja/)i ne shvata da je ceo taj pokret iznedren iz iste one misli koja je pokretala i Lavkrafta... ali što bi mu ja otkrivao stvari do kojih on sam nije bio u stanju da dođe.
Ghoul je čovek koji je o Lavkraftu saznao iz Marti Misterije.
Nije verovatno preterano teško razumeti da je on i o nacistima saznao iz Marti Misterije, eventualno Zagora (pretpostavljam da ih tamo ima, nikad nisam čitao). :roll:
Ti kao fubaler. Kad napraviš faul sve ubeđuješ: "Nisam ga ni pipnuo, majke mi." I dalje se pozivaš na Peščanik kao da si jedino njega čitao. Nemci su do Bzmarka bili lokal nacionalisti, a Niče je tada već bio pred krahom. On nije bio nacionalista, ali mu je filozofija bila jako "upotrebljiva". Svi koriste izjave iz prošlosti da bi ojačali svoja uverenja. Tako je i Ničeova sestra maznula zasluge koje joj ne pripadaju. I Lovecraft Parasite bi da pazari na tvojim izjavama.
Pa ako je s 12 godina saznao iz martija onda je ok
Ja sam s 15 saznao iz martija i to 1996.
Quote from: scallop on 29-03-2020, 14:33:09
Ti kao fubaler. Kad napraviš faul sve ubeđuješ: "Nisam ga ni pipnuo, majke mi." I dalje se pozivaš na Peščanik kao da si jedino njega čitao. Nemci su do Bzmarka bili lokal nacionalisti, a Niče je tada već bio pred krahom. On nije bio nacionalista, ali mu je filozofija bila jako "upotrebljiva". Svi koriste izjave iz prošlosti da bi ojačali svoja uverenja. Tako je i Ničeova sestra maznula zasluge koje joj ne pripadaju. I Lovecraft Parasite bi da pazari na tvojim izjavama.
O Ničeovoj sestri i njenom zlodelu prema bratu ja sam čitao pre 20 godina. Sada mi je trebao link koji govori o tome i ovaj sa Peščanika se pojavio. Ko hoće neka gugla i naći će o svemu ovome i na wikipediji, a svakako će naći kada je nacistički pokret zaista krenuo i iz čega. Pa Lavkraft je bio oličenje naciste, već sa 19 godina je pisao tekstove o nadmoćnoj arijevskoj rasi i potrebi da se spreči nadiranje nečistih makar cijanidom. Doslovno je pomenuo cijanid, možda u metaforičkom smislu, ali možda i ne. A tada još niko nije čuo za Hitlera. Hitler je bio naprosto izvršilac onoga što je buknulo u sred XIX veka kada su počela veća mešanja rasa i češća putovanja i doseljavanja.
Čudno je da Gul ne zna ništa o tome jer su zapravo veliki Lavkraftovi tekstovi, gde se opisuju gradovi po kojima bauljaju degenerisani stanovnici zapravo parafraza njegovog boravka u Njujorku i užasnutošću brojnosti i uspešnosti meleza i crnaca u dobijanju posla i snalaženju pred novim okolnostima.
Quote from: Boban on 29-03-2020, 15:43:27
zapravo parafraza njegovog boravka u Njujorku i užasnutošću brojnosti i uspešnosti meleza i crnaca u dobijanju posla i snalaženju pred novim okolnostima.
Sve si u pravu osim "užasnutost brojnošću". Robovlasništvo u današnjoj SAD nikada ne bi uspelo da nisu "objasnili" da su Crnci niža rasa. Da su uspeli sa Slovenima, sad bi bio rob nekom Nemcu. I ja.
Lavkraft je odrastao u sredini koja je bila uglavnom anglosaksonska i njemu je susret sa agresivnim melezima i došljacima pored kojih za tri godine nije uspeo da dobije nijedan posao, potpuno promenila vizuru. Inače, Lavkraft je 1919. već napisao esej o užasnutosti boljševizmom i da je to uvod u anarhiju i potpuno urušavanje tradicionalnih vrednosti na kojima počiva WASP rasa.
I Robinson je imao Petka.
Uostalom, pošto ja koristim ovaj poslovni vakuum za rad i upravo završavam enciklopediju o Lavkraftu te će konačno ljudi imati priliku da sagledaju stvari oko ovog pisca onakvim kakve jesu.
Uznemirujuće je da je njegov odnos prema poslu, novcu, kao i stepen popustljivosti da bi uspeo potpuno isti kao moj... otud i ima smisla ova priča o Lavkraftu na topiku o mojoj knjizi.
Isti si Lavkraft. Šta je s Mocartom?
Quote from: Black swan on 29-03-2020, 15:03:52
Pa ako je s 12 godina saznao iz martija onda je ok
A koliko je godina imao kad je javno pisao da je o Lavkraftu saznao iz Martija Misterije, jel 13 i po? E, onda u redu...
Tebi ovaj forum služi samo da proganjaš ljude.
Opa, Ksendža opet menja tezu nakon što je danima potpuno ignorišem: Sad više ne progranjam nju, sad proganjam "ljude". nas-rofl
Ksendžo, ajd' pali za sva vremena od mene da se opet ne osetiš "progonjenom" kad ti odgovorim. :lol:
Na svakoj temi si izmet na putu. :)
"Koga briga za to što govore, ako nemaju muda da ti kažu to u lice?"
Jel zato ismevaš ljude na forumu? :)
Draga moja, ja sam sve što mislim svakom sasuo u lice. Evo, i Bobanu sve ovo za Crni Cvet što sam pisao ovde.
Nemam dva mišljenja, za razliku od tebe za koju važi da si na netu oštra, a uživo meka.
Nešto se ne sećam da si mi rekla da sam izmet na putu uživo. Valjda nisi imala prilike. Ili ti je bila prpa. Nedostatak muda. I one stvari. :lol: