Hoću i ja da se igram u bebi kutku:D
Vidim da je epska fantastika fazon, tako da sam se toga uredno držao, a još sam i načuo da ako pišeš slavenobalkansku epsku fantastiku, možeš ozbiljne pare da zgrneš, i još te raspusne devojke jure da ih seksualno opslužiš, tako da ne zamerite. Znam da je ovo juniorski odeljak, ali slobodno udrite govnjavom motkom po uratku, ako se ko nađe da napreže oči po ekranu i čita ovo.
Crni Dažd
Pojavio se jednog dana, u praskozorije, i stao nasred glavnog trgovišta kao vlastelin koji pogledom premerava dedovinu. Umršene kose i prljave brade, s dugim izlomljenim noktima, zamotan samo u ofucano vučije krzno, bilo je odmah jasno da se ne radi o običnom jabanu i fukari, kakvih je u današnje vreme bilo čak i previše po raškim pustopolinama i džadama. Osmotrio je uspavani pijac jurodivim bledim očima, i zaiskao, ni od koga posebno, hleba i sira, i soli i mleka.
Vremena su sva nekako smutna i nesigurna, vajkali su se stanovnici trgovišta, ne zna više čovek ko dolazi a ko odlazi, ni da li jedan tako neobičan namernik može biti pod zaštitom kakve božanske sile, stare ili nove, pa čak i crni vrag lično, te su se poneli prema pridošlici sa suzdržanim gostoprimstvom, u nadi da će uskoro, što pre dakako, krenuti svojim putem.
O tome nije bilo ni govora - avetinja nije stigla ni zobenu kašu s brkova obrisati, a već se namerila da pretskazuje budućnost. I to kakvu! Crne daždove, proždrljive ale, svakakve nebeske strvoždere s juga i istoka i severa, umlaćenu letinu i proždranu stoku, stotinu leta kuge, sve dok samo trnje i šiblje ne iždžiklja po zemlji Rasa! Po tome se, dabome, dalo zaključiti da imaju posla s jednim ozbiljnim jurodivim, da je u pitanju crni vrač s božijim pokrićem, opasan i nepredvidljiv. Drugi su se vrači makar trudili da ispričaju umiljatu i plodnu sudbinu, bar iz gostinske pristojnosti, ali i da dobiju štogod još da jedu.
S obzirom da tako bitnim pitanjima ne valja pristupiti brzopleto, stanovnici trgovišta su odlučili da pošalju svitu velikodostojnika, gore na brdo, u Ras, da priupita knjaza, mladog arhonta gospodina Petra Gojnika, za zakonovladalački savet. Istog su dana gradski pekar i kovač, u društvu istaknutijih jelinskih sugrađana, 'rišćana, obukli najbolja odela, podelili metvicu za žvakanje, te na putu ka utvrđenju poveli i pojačanje u vidu baba Vange, stručnjaka za onostrane kreature i kerefeke.
Mladog raškog kneza na dvoru nisu zatekli. Arhont Petar Gojnikov je zauzet svojim neimarskim poduhvatom i danas neće primati izaslanstva, objasnile su sluge; presveti zida crkvu svetih Apostola, dodali su, ali ih može primiti arhiepiskop kir Nikifor, koji će serveze i paore saslušati i na polzu ih savetovati glasom mladog kraljevića.
I bilo bi možda to na polzu gradskog izaslanstva, samo da su kir Nikifora išta razumeli. Presvetli je arhiepiskop, rodom Jelin iz Epira, svoje mnenje izneo na onom novom, uvijenom književnom jeziku što ga samo po slavjanskim dvorovima koriste, te ga niko nije mogao uhvatiti ni za glavu ni za rep, mada se jedan zaključak dao izvesti - bogougodno bi bilo kada bi se, kako reče otac Nikifor, "obstojatelstvo na polzu uredilo" tako da se opasni heretik iz grada išutira. Obznanivši odluku, otac je dao da se zapiše na papiru, i pečatira grbom raške kneževine i carigradske Patrijaršije.
Sve je, nažalost, bilo napisano na novom, ćesarskom pismu, što su ga ludi Jelini iz Solun-grada izmislili, i niko ga nije umeo pročitati.
Kako nije bilo ljudi kadrih da se poduhvate jednog tako riskantnog posla kao što je šutiranje crnog vrača u guzicu, stvar je ostala nedorečena. Na sreću, ni jurodivi nije insistirao da dalje proriče o propasti i aspidama što glođu dečije lubanje, već je mirno seo na kamen podno Trgovišta, odakle se nije mrdao. Meštani su ga prozvali Jazavac, pošto su ga nekako ipak morali oslovljavati. I izgledao je tako, onako pogrbljen, čupav i s očima nalik na bunar.
Kada su narednog jutra vetrovi iz pravca Peštera doneli zvuke aždajskog grmljanja i tutnjanja, cela je dolina Rasa zanemela; ko je dom potkovao železom, potkovao je, ko nije nije, mada beše gotovo nemoguće da se u tako kratkom vremenskom roku sva letina skupi i sva stoka u štale satera. Već oko podneva, moglo se videti kako nebeski smuk seva i alamunja iza gora, sve bliži i bliži, i ubrzo je obavio svoj gmizavi, nimbus crni rep oko planinskih vrhova.
Nije odmah napao; igrao se kao mačka s bespomoćnim plenom, krilima sakrivši sunce, kovitlajući se nebesima i palacajući plamenim jezikom. Čekao je, odmeravao. Čitava se zemlja, s utvrdom Ras isturenom i zbunjenom na brdu, kao i šćućurenim Trgovištem u dolini, obojila u tamnoblede boje sudnjeg dana. Na ulici - sve pusto i tiho, ćilibar sivo. A onda je počelo.
Obrušio se iznenada, svom silinom i tučom, bljujući pogani gradonosni dah što je kršio stenu i kamen, sravnivši sa zemljom svu trošniju gradinu. Arlaukao je i kidisao kao da zemlju iz korena čupa, i mada niko nije bio kadar da to vidi iz podruma i ostalih skloništa, svi su se kleli da je i plamene kugle bljuvao, razarajući i ognjem i lednikom po grešnoj zemlji Rasa.
Pred smiraj dana besomuk se konačno umorio, nakon čega je odjezdio na sever, u obližnju vrtaču, odakle se još moglo čuti povremeno tumbanje i mrmljanje. Te je večeri sve utihnulo, mada se zver zadovoljno oblizivala plamenim jezikom, osvetljavajući okolne stene.
Jutrom su stanovnici Trgovišta izbauljali iz skloništa, oprezno poput polupanih brodolomnika, samo da bi zatekli ledinu tamo gde je nekada bio grad. Sve počupano i razvaljeno, prava tarapana. Nisu se mnogo premišljali - organizovali su svitu velikodostojnika, gradski pekar i gradski kovač su otresli malter iz odeće i kose, pa u društvu istaknutijih jelinskih trgovaca, 'rišćana, zaputili se gore na brdo, kod Jazavca što sedi na kamenu.
- Nije pitanje kako - prekinuo ih je Jazavac - već koliko.
- Koliko?! - zavapili su gradski predstavnici.
Trebalo mu je vremena da odgovori. Mljackao je kvalitetnog kozijeg sira sa Golije, i buljio onim bunarskim očima, kao da porez obračunava. - Jedna devica od trinaest leta - obznanio je konačno.
Teško je bilo smejati se u tako čemernom trenutku, ali je ipak nekolicini molilaca zaiskrila suza u oku, a i pekar se gotovo zagrcnuo od cerekanja. Morali su, naime, da objasne Jazavcu da se device od trinaest leta ne mogu naći odavde pa sve do Belog mora, mada legenda kaže da na dvoru Vrhbosne ima jedna, samo malo starija, i to s dobrim razlogom.
- Moraš, o moćni vrače, biti malo razumniji - ubeđivali su ga.
Jazavac je slegao ramenima, pravdajući se da nije tako jer on to želi, nego je to jedina metoda pripitomljavanja aždaje njemu poznata. Devica, ili, ako baš ne može da se nađe ništa, onda eventualno zemaljsko blago može da pomogne. E, tu su se već mogli nagoditi, računali su velikodostojnici.
- Pet stotina perpera - obnarodovao je pustinjak, kučkoderac jedan. Na to se niko nije nasmejao.
- Petsto vražijih perpera, nije nego! - zavrištao je kovač - Pa toliko se srebra ne izvadi ni u svim saskim kolonijama, gore na Rudniku!
Ali, ništa nije pomoglo. Jazavac je ostao neumoljiv do kraja, pravdajući se da je on ionako samo tumač klete sudbine, i ništa više. Nakon kratkog većanja, stanovnici Trgovišta su se sporazumeli da je ipak mudrije ne daviti avetinju u bunaru, i na tome se svršilo.
Nije bilo dileme da je rđava stvar pretila da postane još ozbiljnija: prgavi šarkanj je svio gnezdo u vrtači, te se često preko dana moglo čuti kako dumba, premešta i kida drveće, i premda se više nije onako krvnički obrušavao na kuće i stanovnike, nije se uopšte libio da se, kad ogladni, posluži kojim volom, kravom ili svinjom, pa su čak su i psi i mačke Trgovišta uskoro utihnuli. Baba Vanga je bajala nad češnjakom, perunikom i gljivama, ali nije pomoglo. Povremeno bi se neki junoša iz tvrđave, golobrad momak u oklopu izglačanom poput mletačkog ogledala, odvažio da odjaše u pravcu gnezda, ali se takvi nikada nisu vraćali. Poslednji je bio izvesni Bohun, konjanik još iz krajiških ratova, ali i on se vratio peške i skroz polupan, vajkajući se da je sa Bugarima ipak bilo lakše izaći na kraj.
Ko zna kako bi se sve to završilo, da se jednog dana, istresajući se na sad već olupanom i opustelom dolinom, aždaja nije namerila na gradinu kneza Petra Gojnika, i potpuno razbucala temelje. Očevici kažu da je mladi kraljević bogohulno reagovao.
- Prokletinja mi razjeba crkvu, jebo je sveti Jeronim na nebu! - priča se da je vikao, vitlajući topuzom ka nebu. Nakon toga, bio je spremniji da se sa servezima konsultuje, i da svom narodu u pomoć pritekne, i to, nadali su se svi, ne prekasno. Zna dobri knjaz, govorili su ljudi, kako da izađe na kraj sa tim hadskim stvorovima.
Nažalost, kneževa ideja da dobri arhiepiskop kir Nikifor aždaju krsti i novoj veri privede, nije urodila plodom; valjda bogočovek što umire na krstu ipak nije dorastao tako jogunastom zverinju kao što je aždaja, i čulo se još sedmicama kasnije kako šarkanj hrska kosti debelog popa.
- Dobro, ljudi, šta preostaje?! - zavapio je knez Petar Gojnik, zaboravivši na trenutak sve one komplikovane manastirske izraze.
Gradski velikodostojnici su se nelagodno premeštali s noge na nogu, šarajući pogledom po dvorani, ali ne gledajući kneza.
- Znate, o moćni... - oprobao se kovač - za takve smertoubistvene monstrume, valja pozvati kakvog zmajovitog, vetrogonju...
- Gde mi, tako mi Jude Iskariotskog, da nađemo tog vetrogonju?! - mrštio se knez Petar Gojnik tako da bi se i mleko zgrušalo.
Tu je, naravno, bio problem, i odgovor je bio neodređeno mumlanje. Kako knezu objasniti da su, po njegovom naređenju a u ime novog bogočoveka, poslednjeg (i najupornijeg) zduhaća tako krvnički mlatili po tabanima sve dok se nije sam odlučio da ode. Ko zna gde bi sada mogao biti?
- Dobro, de - uzdahnuo je Petar Gojnik. - Ostavite me sada, pobrinuću se za alamunju sam.
***
Oni što su bili deca prilikom tih neobičnih događaja u godini vepra po starom, odnosno šest hiljada četristo pete godine nakon Potopa po ćesarskom kalendaru, postali su sedi i sasušeni starci, koji su o tome živo pripovedali: kako je moćni arhont gospodin Petar Gojnik izjahao na belom konju, u punoj ratnoj opremi, s gigantskim krstom od srebra i dragulja, i na obali Deževske reke sasekao paklenu zver; kako su samo slavili tih dana! A i raškog kneza je čekala slavna sudba, jerbo je nakon toga digo tribalnu zastavu rata i potom se podjednako tamanio i sa bugarskim kanom i romejskim ćesarom, mada se može reći i da se podosta krvio sa familijom, što mu na kraju i dođe glave. Ali, legenda je ostala.
Samo su još poneki, mnogo tiši svedoci, pričali drugu priču: da je srebrni krst od hiljadu srebrnih perpera, što je trebalo položiti u Petrovo crkveno zdanje, netragom nestao, kao i da da se još tokom letnjih oluja može videti strašna crna aždaja kako jedri iznad oblaka i premerava zemlju.
Na leđima joj, dodaju neki šapatom, sedi prelepa devica u društvu odrpanca u vučijem krznu, s velikim srebrnim krstom, lete nad zemljama Rasa, a smeh im se čuje sve do Prokletija, gde svakakve beštije još uvek tavore.
bljakpink
Ja samo na prvi deo da reknem pre čitanja, ako je zaista tako, stvarno ću početi ponovo da pišem. :) Raspsune devojke zvuče zanimljivo.
Sent from my LG-K420 using Tapatalk
Ovaj Scordisk smesta da se otera iz bebi kutka! :)
Pu, e, proterali me dušmani.
Quote from: Biki on 20-04-2016, 21:51:29
bljakpink
Zašto mi niko nije rekao da OVAJ smajli postoji? :| :|
Šteta, a taman sam hteo da komentarišem.
Dobra priča, lepo ukomponovana. Onaj početni opis ovog predskazivača deluje usiljeno, jedino.
Sent from my LG-K420 using Tapatalk
zar ti vera zabranjuje da komentarišeš i van svog kutka?
Vidiš kako su se ovi matorci ostrvili na piletinu koju nudite, sve pršti od nestrpljenja da nekog dovate.
Vidim. Ali sam mislio da komentarišem dok je još dole. I jesam komentarisao i ovde.
A vere nemam, kada već pitaš.
Sent from my LG-K420 using Tapatalk
E, vidiš šta ste mi uradili, gurnuli gore kod ovih smarača, pa niko neće da komentariše. pu.
Nemoj da se osećaš zapostavljeno, srediće se to. :)
Sent from my LG-K420 using Tapatalk
Biće da Biki ipak nije pažljivo birala klopu, upravo kao ni literaturu... Ne prihvatam da smajlić može imati kakvu vezu sa ovim sasvim prihvatljivim pokušajem našeg starog drugara Scordiska, koji se iz nekog razloga umešao među bebe.
Najpre jedna tehnička primedba (pitanje): Trgovište je u ovoj priči naselje, zar ne? Ako jeste, zašto ga pišeš malim slovom? Beznačajni detalj, ali može da zbuni čitaoca.
Sviđa mi se humor, mada pomalo preteruješ i ideš do karikiranja koje (bar meni) ne deluje dobro na ovako skučenom prostoru, tj. u kratkoj priči, ako ti ostane ovako kratka.
Na primer, dopada mi se ono ''može se reći i da se podosta krvio sa familijom, što mu na kraju i dođe glave''. U isto vreme suptilna žaoka i karakterizacija. Zato mi je: '' čulo se još sedmicama kasnije kako šarkanj hrska kosti debelog popa'' preterivanje. Nisam protivna da aždaja smaže sveštenika kao bilo kog drugog i složiću se da su crkveni ljudi narodu pošteno seli zavrat i dodijali, ali ne mora svaki popa biti Ćira ili Spira. Slika debelog popa je pomalo dosadna, a aždaja će fino oglodati i mršavog.
Mada, mogla bi se tu napraviti interesantna i komićna sličica: nevernog popu koji se samo zarad udobnosti posvetio crkvenom životu gone da se suoči sa čudovištem i odigra ulogu svetitelja.
Dobro je pisano, ali si preterao u kićenju.
Složiću se sa Drakusom, pripovedanju nedostaje spontanosti, deluje kao da si se mnogo trudio da odabereš svaku reč. Može to i opuštenije.
E, jesam, vala, da znaš da sam se preznojio tokom pisanja
Hvala na konstruktivnom komentaru:D
A zapravo, ideja o nevernom popu je još bolja
Quote from: Kimura on 21-04-2016, 01:16:14
Biće da Biki ipak nije pažljivo birala klopu, upravo kao ni literaturu... Ne prihvatam da smajlić može imati kakvu vezu sa ovim sasvim prihvatljivim pokušajem našeg starog drugara Scordiska, koji se iz nekog razloga umešao među bebe.
Hvala na brizi ali klopu sam pazljivo birala. Meni je vreme velikog casnog posta. Post na vodi danas. Ali trebalo je da pazim sta citam. Ova glupost od price me je poprilicno iznervirala, tako da...samo vi uzivajte. Ja cu da se povucem.
Quote from: Scordisk on 21-04-2016, 00:59:03
E, vidiš šta ste mi uradili, gurnuli gore kod ovih smarača, pa niko neće da komentariše. pu.
Ne prizivaj demone Scordisk da ti ne bih rekao šta mislim....
Da ne dužim, možeš ti to i mnogo bolje.
Uf.
Pročitah. Ako misliš da se ogrebeš za snošaj, sa ovakvim stilom, nešto nisam siguran u tvoj uspeh. Morao bi malko da iseckaš rečenice. Ispade kako ti je jedna rečenica - jedan paus. Svaka rečenica koja ima više od 30 reči gubi smisao. Ti si negde na granici. Govor ili način prikazivanja krene visokorečivo, velikoumno, sa sve pridevima, arhaizmima a završi sa banalnim polupsovkama. Te neke "jebe", "razjebavanja" te "guzice" itd.
Malko ti to upeglaj i taman će da postigneš što želiš.
Idejno mi je nejasno, što sluti da nema mnogo jaku misao, možda tek premisu nečeg, a sve umotano u mnogo glagoljanja. Ali, o tome se ne može raspravljati. O idejama, naravno. Ovde je stil problem.
Quote from: Biki on 21-04-2016, 00:58:27
Kao zena i majka scoredische nikada svom detetu ne bih kupila ili dala da procita recimo tvoje sranj@ od price koju si jutros ovde ostavio. One price u kojoj pominjes trinaestogodisnje device. Za mene je to nenormalno. Tebi i tebi slicnima moze biti zabavno i smesno. Meni nije.
Over & out
Sad tek ovo videh... Najgluplji mogući razlog za prikivanje Scorovog uratka na stub srama.
Čak je to jedan od svetlijih momenata u priči. Problem je nešto sasvim drugo.
Priča je bez ideje, bez poruke, bez ičega što bi čitaocu ostalo u glavi duže od čitanja poslednjeg slova.
Potpuno bezidejno i bez poruke, Scordisk, što me od tebe iznenađuje.
Dakle, ipak sam se ogrebo za poneki komentar, iako su me nepravedno šunuli ovde gore:D
Hvala Aleksije i Stipane, što ste se iscimali da pročitate priču i da je konstruktivno iskomentarišete, svaka reč je primljena k znanju, pa mada nema sada smisla da objašnjavam zašto i kako mi ti komentari znače, mogu samo da se zahvalim još jednom.
Čekaj, bre malo!
A onih sto evra što si mi obećao? I Stipanu gajbu piva? To nikom ništa sada, a?
Za gajbu piva još i da poverujem, ali ja nikada, nikada ne obećavam nešto u stabilnim valutama!
Quote from: Biki on 20-04-2016, 21:51:29
bljakpink
Biki, izgleda da ipak nismo tako slični. ;)
Priča je stilski dobro ispričana, a složio bih se sa Stipanovom kritikom. Bezidejno i nepovezano...
Izgleda da malo kome na ovoj radionici ( mada nisam je pratio ranije pa uzimam svoje mišljenje uz dozu rezerve ) ne uspeva da u jednom delu prikaže i stilsko majstorstvo i smislenu sadržinu. Uvek nešto fali...
Ne slažem se da je bez smisla, ali nema smisla da vam naturam ono što sam ja videla niti da Scordisk sad objašnjava šta je smislio.
Dobro, možda je besmisao pogrešna reč, izvinjavam se. Pre bih rekao da to što se desilo u priči zvuči nekako nebitno. Zaboravi se posle 3min od čitanja. Priča ne ostavlja utisak. Čitam i pripovetke znam kakav je osećaj kad pogodi metu. Ovde toga nema ni u tragu.
Quote from: Scordisk on 21-04-2016, 14:13:56
Za gajbu piva još i da poverujem...
ZAPISANO U TEFTER!
Quote from: Stipan on 21-04-2016, 15:57:56
Quote from: Scordisk on 21-04-2016, 14:13:56
Za gajbu piva još i da poverujem...
ZAPISANO U TEFTER!
A delovao si tako principijelno. :P
Sent from my LG-K420 using Tapatalk
A šta ti misliš, kako se drugačije sagitaši privole na komentarisanje?
Konstruktivna kritika, to ti je samo gajba piva, a zamisli šta tek za pozitivni osvrt moraš da izdvojiš... Ja još Trumana i kimuru da otplatim pa da proglasim stečaj.
Mene ne moraš. Ja svoju dobronamernu kritiku ne prodajem za koje pivo. Uvek sam na raspolaganju da svoje bogato čitalačko iskustvo upregnem u interesu mladih ( i ne tako mladih ) pisaca kojima je moj savet potreban.
Aferim, junače!
Trumane, nikad ne potcenjuj pivo, a naročito ne u količini dovoljnoj da te oraspoloži!
Uostalom, gajba se prazni u društvu i uz pomoć isporučioca. Opšte veselje zagarantovano.
Izuzev prvog pasusa koji je mogao bolje da se odradi, stilski mi je prica ujednacena. Ne smeta mi preterivanje, nekako je u duhu pripovedanja, psovanje mogu da istolerišem. Ali, kao sto rekoh, prvi pasus mi je nekako bezivotan, tj. recenice su mi preduge i suvise opisne.
Kako stiže od hleba, sira i soli do zobene kase? :)
Trgovište počinje malim slovom u prvom delu teksta, dok je posle veliko. Dvoumila sam se izmedju toga da li je to greska ili je namerno (u prvom trenutku je jedno sasvim obično pijacno mesto, a kasnije vec sasvim odredjeno). Glasam za namerno.
"...Na ulici - sve pusto i tiho, ćilibar sivo. A onda je počelo." - ovo 'A onda je pocelo.' mi je visak. Sledeca recenica dovoljno pravi prelaz sama po sebi.
Kuce s 'malterom' u to vreme? Mozda gresim (verovatno gresim), ali mi je kao citaocu zasmetalo.
Vidim da nuzda zakon menja, pa su nabavili i devicu do kraja price :)
(vidim i da je neko imao primedbu na godine. Sorry, narode, u to vreme tako bilo, ma koliko to nama sad odvratno zvuči)
Ovde se sad ogradjujem (jer sam shvatila da je ovo nesto sto obicno meni licno smeta, ali ne i drugima), ali da li moze prelaz bez ***
Eh, da, to usrano T... Kada sma priču počeo, selo nije trebalo da ima ime, pa je to bilo samo mesto, kao pijac, a onda am u međuvremenu nešto čačkao po netu i našao da se Novi Pazar zvao Trgovište ranije, pa sam pomislio da se to baš lepo slaže. I planirao sam da promenim T, ali, naravno, sve sam drugo cvrckao, menjao i tumbao, ali sam T zaboravio da uvećam :D
"Kada sma priču počeo, selo nije trebalo da ima ime, pa je to bilo samo mesto, kao pijac,..."
Pazi, i ja sam taj utisak stekla. U pocetku price ono i nije bitno. Dosao neki tamo vrac pogadjac u neko tamo selo. E, sa azdahom ono dobija na znacaju. Zato i rekoh da se dvoumim da li je bilo namerno ili ne :D